Tag Archive plastika

ByAdmin

KAKO SE REŠITI PLASTIKE NA AFRIČKI NAČIN

Svake godine proizvodimo više smeća nego što se prirodnim putem može razgraditi. Vreme je da se nešto promeni – pre svega u glavama ljudi, komentariše novinar DW Lukas Hansen. A nešto se može naučiti od Afrike.

Supermarketi bez ambalaže – impresivno! Restorani bez otpada – odlično! Sa ovakvim trendovima može se pomisliti da smo ekološki osvešćeni. Ali još smo daleko od toga. Mi ljudi smo u poslednjih osam decenija proizveli više od osam milijardi tona plastike, izveštavaju američki istraživači u magazinu Science Advances. I svake godine, proizvodimo sve više.

Planine smeća posebno rastu u zemljama u ekonomskom usponu kao što je Indonezija. Hiljadama godina ljudi su tamo za pakovanje koristili razgradive proizvode kao što su listovi drveta banane. A onda je došla plastika. I sa njom smeće. Zakona u ovoj oblasti skoro da i nema, a nema ni privatnih firmi koje bi se bavile reciklažom. Tako smeće često završava u rekama ili se jednostavno zakopa.

Kina, iako i sama jedan od glavnih proizvođača otpada, godinama je kupovala evropski otpad i tako napravila ogroman posao. Sada je Narodna Republika Kina zaustavila uvoz otpada – ima dosta sopstvenog. Zvanični razlog Kineza: žele da zaštite životnu okolinu. Šteta za Evropu i Nemačku. Kina je od nas kupovala 1,5 miliona tona plastičnog otpada. Šta ćemo sada sa tim otpadom? Ako ne budemo imali bolju ideju – zapalićemo ga. To nije posebno održivo, ali reciklaža bi bila znatno skuplja. Na kraju krajeva, bitan je novac.

Sada će pomoći nove uredbe. Početkom godine Evropska komisija predstavila je strategiju kako bi se planine plastičnog otpada smanjile do 2030. godine. Manje plastike, više reciklaže. Vlade zemalja članica treba da donesu odgovarajuće zakone. One bi, recimo, mogle da zabrane nepotrebnu ambalažu. Još uvek ima kompanija koje gule tvrdo kuvana jaja samo da bi ih kasnije upakovale u plastičnu ambalažu.

Neke afričke zemlje su u ovome mnogo progresivnije. Pre svih Ruanda. Od 2004. godine tamo su zabranjene plastične kese. A onaj ko baci plastičnu flašu na zemlju – plaća kaznu. Ova centralnoafrička država važi za najčišću zemlju kontinenta. Još strožiji zakoni vladaju u Keniji. Koga tamo uhvate sa plastičnom kesom mora platiti do 37.000 evra kazne – ili u najgorem slučaju mora u zatvor na četiri godine.

To sada počinje da radi i Evropska unija. Uskoro više nećemo moći da kupimo plastične kese u supermarketima. Plastične čaše za kafu usput biće ukinute „ako bude moguće“. Ali da li već treba da se radujemo? To bi bilo prerano. Bez obzira na propise, promena mora da počne u glavama ljudi. Moraju biti spremni da se odreknu svega što je suvišno, a što u najboljem slučaju samo ide u korist sopstvenoj komociji.

Tekst: Lukas Hansen, DW
Foto: Pixabay.com

ByAdmin

ŽIVOT BEZ PLASTIKE

Ukoliko nešto ne promenimo u svojoj svakodnevici, u morima i okeanima, za svega 40-tak godina, biće više plastike nego riba i moriskih vrsta. Da se ovo ne bi dogodilo, u celom svetu treba da dođe do promene svesti i odnosa prema plastičnoj ambalaži.

Donosimo vam 9 jednostavnih saveta za život s manje plastike…

      1. Kad idete u kupovinu, nosite svoj platneni ceger umesto da uzimate plastične kese iz radnje.
      2. Kad izlazite napolje, idete na trening ili na posao, nosite sa sobom bocu sa vodom za višekratnu upotrebu umesto da svaki put kupujete novu. Da bi se jedna plastična flaša razgradila, potrebno je da prođe čitavih 500 godina.
      3. Nosite svoju šolju za kafu, ne morate baš uvek kupovati kafu za poneti pored toliko lepih i praktičnih keramičkih nosivih šolja. Pred polazak na posao, napravite svoju omiljenu kafu i ponesite je u jednoj od ovakvih šolja – em štedite novac, em činite dobro za prirodu.
      4. Pakujte hranu za poneti u posude za višekratnu upotrebu umesto u jednokratne vrećice, za čiju je razgradnju u prirodi potrebno da prođe između 500 i 1.000 godina. Na sve moguće načine gledajte da smanjite upotrebu plastike u svakodnevnom životu.
      5. Prestanite da kupujete i koristite plastični pribor i slamčice! Ponesti svoj pribor koji nije od plastike.
      6. Ne kupujte namirnice koje su već pakovane u plastičnu ambalažu.
      7. Izmenite navike u ishrani i, umesto za poneti, jedite u restoranu ili kod kuće. Na taj način, nećete trošiti plastičnu ambalažu i doprinećete očuvanju prirode
      8. Pakujte ostatke hrane u staklene posude i tegle. Čistije, zdravije i kvalitetnije kako za ljude tako i za samu prirodu.
      9. Podelite ove savete sa svojim prijateljima i tako doprinesite očuvanju životne sredine. #stopupotrebiplastičnihkesa #UseLessPlastic

    Više na: www.lessplastic.co.uk

ByAdmin

OPREZ! FLAŠIRANA VODA SADRŽI ČESTICE PLASTIKE

U vodi 10 poznatih kompanija koja se prodaje u plastičnim flašama naučnici su otkrili sitne čestice plastike, čija štetnost za zdravlje pojedinca zasad ipak nije poznata ni utvrđena, rezultati su istraživanja američkih naučnika.
Testirano je više od 250 boca iz devet zemalja sveta, među kojima su Liban, Indija i Sjedinjene Američke Države. Istraživanje je pokrenula organizacija Orb Media, a vodila ga je profesorka na američkom državnom univerzitetu u njujorškom mestu Fredonija Šeri Mason.

Plastične nanočestice otkrivene su u 93 odsto uzoraka vode velikih svetskih brandova poput Aqua, Aquafine, Dasani, Evian, Nestle Pure Life, San Pellegrin, Bisleri, Epure, Gerolsteiner, Minalbe i Wahaha. Uglavnom se radilo o polipropilenu, najlonu i polietilen tereftalatu (PET). Prosečno je otkriveno deset plastičnih čestica po litri vode, od čega je svaka bila veća od debljine ljudske dlake.

“Smatram da se nanočestice oslobađaju tokom procesa punjenja boca i da većina plastike potiče iz samih plastičnih boca i plastičnog čepa”, objasnila je Mason za AFP.
“Brojke nisu katastrofalne, ali su zabrinjavajuće”, komentirasala je ona rezultate istraživanja.
U ranije sprovedenoj studiji Orb Medije se pokazalo da su čestice plastike, u mnogo manjoj količini, pronađene i u vodi iz vodovoda, ali je ustanovljeno i da je ona mnogo sigurnija za konzumiranje.

Zasad nije poznato da li i u kolikoj je meri konzumiranje vrlo malih komadića plastike štetna jer stručnjaci ovaj problem još istražuju.
Ipak, oni upozoravaju da je ranije ustanovljena povezanost između izloženosti organizma plastičnim česticama i razvoja nekih vrsta karcinoma, manje količine spermatozoida kod muškaraca, razvoja autizma i ADHD-a (poremećaja hiperaktivnosti i deficita pažnje) kod dece. Šefica ogranka za Severnu Ameriku nevladine organizacije “Oceana”, Žaklin Savic, koja se bori protiv zagađenja okeana, smatra da su rezultati istraživanja još jedan razlog za donošenje zakona o ukidanju proizvodnje plastičnih boca za vodu.

Izvor: N1
Foto: