Tag Archive klimatska promene

ByAdmin

VIŠE DRVEĆA, MANJE MESA

Klimatske promene su u medijima često predstavljene kao apstrakcija, kroz statistike i naučne činjenice koje ne rezonuju nužno sa širom populacijom. I pored jasnih i nedvosmislenih naučnih ukazivanja na manifestacije i procese promene klime, pojedinac teško može da shvati posledice i značenja takvih informacija. Otuda, kao odgovor javnosti često dolaze blage, letargične reakcije.

S druge strane, distopijsko, pesimističko ili panično predstavljanje ovog problema može da dovede do apatije i sumnje da se sada već bilo šta može popraviti. Takve predstave, koliko god bile ilustrativne, time mogu da blokiraju i onemoguće ispravno i pravovremeno reagovanje. Problem je zajednički, ali se najčešće kreće između ove dve ose apstrakcije i skepse. Dok se mi, kao čovečanstvo, u ovom civilizacijskom momentu krećemo u kalkulacijama o povećanju srednje globalne temperature između 2 i 4 stepena Celzijusa do kraja veka.

KLIMATSKE PROMENE I TLO

Istovremeno, naučnici neprestano upozoravaju da se nešto mora drastično promeniti kako bi se izbegli najteži efekti globalnog zagrevanja. U jednom od poslednjih izveštaja Međunarodnog panela za klimatske promene (IPCC) “Klimatske promene i tlo” u fokusu je poljoprivreda. Nauka je kategorična  ̶ mora se promeniti načini na koji se proizvodi hrana u svetu danas.

U izveštaju se navodi da krčenje šuma, isušivanja vlažnih područja, preoravanje stepskih i travnatih predela, vađenje treseta i druge slične poljoprivredne aktivnosti koje smanjuju prirodna staništa i prirodnu raznolikost, generišu oko trećine gasova sa efektom staklene bašte i oko 40 % metana. Problem postaje sve teži, jer se predviđa da će se emisije iz poljoprivredne proizvodnje povećavati kako se povećava broj ljudi na planeti  ̶  upozoravaju naučnici okupljeni oko ovog Panela. Sve te aktivnosti bi mogle rezultirati nepovratnim negativnim uticajima na mnoge ekosisteme.

POŠUMLJAVANJE KAO JEDNO OD REŠENJA

Kako bi se sprečilo globalno zagrevanje za više od 1,5 stepeni Celzijusa, u odnosu na preindustrijsko doba, poljoprivredno zemljište moraće da se smanjuje, a površine pod šumama da rastu  ̶  sugeriše se u izveštaju IPCC-a. Kako bi se postigao taj cilj zacrtan Pariskim sporazumom, globalne emisije gasova sa efektom staklene bašte moraće da opadnu za 40-50 % u narednoj deceniji.

Foto: M. Ćirković

Jedini način za postizanje tog smanjenja je značajno povećanje površina tla koje su prekrivrene drvećem i drugom vegetacijom, kao i značajno smanjenje količine metana i drugih stakleničkih gasova koji potiču od uzgoja krava i preživara, tvrde autori ovog izveštaja. Pošumljavanje se ističe kao jedno od rešenja, jer sprečava isušivanje tla i pomaže apsorpciji gasova putem fotosinteze. A takođe se kao rešenje vidi i smanjenje rasipanja hrane. U izveštaju se procenjuje da otpad od hrane čini čak 10 procenata emisija stakleničkih gasova uzrokovanih ljudskim aktivnostima.

Kako se planeta sve više zagreva, poljoprivredna proizvodnja na mnogim mestima postaje sve teža. Ograničenje emisija stakleničkih gasova iz poljoprivrede je takođe i pitanje sigurnosti prehrambenog sistema, oskudica i dostupnosti hrane.

„Klimatske promene, uključujući povećanje učestalosti i intenziteta ekstrema, negativno su uticale na sigurnost hrane i kopnene ekosisteme, kao i doprinele dezertifikaciji i degradaciji zemljišta u mnogim regionima“, ističu autori izveštaja.

Ukoliko se trend povećanja emisija nastavi ovim tempom, to će staviti globalne perspektive pred nemoguć izbor.

EFEKTI NAŠE ISHRANE NA ŽIVOTNU SREDINU

Ovaj međunarodni panel naučnika se uhvatio u koštac sa dilemom i globalnom zagonetkom: kako smanjiti, zaustaviti i kontrolisati emisije stakleničkih gasova iz poljoprivrede, krčenje šuma i proširenje poljoprivrednih površina, bez stvaranja nestašice hrane, migracija i rasejavanja velikog broja ljudi čija se egzistencija oslanja na poljoprivredne prakse koje se pokazuju kao globalno neodržive.

Kada se posmatraju efekti naše ishrane na životnu sredinu, sve je veći konsenzus o tome da bi dodatno pomogao i prelazak na ishranu koja je više usmerena na biljke. Naime, trenutno je oko 50 % vegetativnih površina planete posvećeno poljoprivredi, dok se oko 30% koristi za uzgoj žitarica namenjih za stočnu ishranu. S obzirom na taj podatak, možemo reći da je proizvodnja mesa značajan uzročnik krčenja šuma.

U još jednom izveštaju, koji je objavio Svetski institut za resurse (World Resources Institute – WRI), navodi se da će, ako se nastave trenutni prehrambeni obrasci, biti potrebno još 593 miliona hektara (što je gotovo dvostruka površina Indije) kako bi se do 2050. godine prehranila predviđena populacija od 9,8 milijadi ljudi.

JEDNA I PO PLJESKAVICA PO OSOBI NEDELJNO

Foto: GettyImages

Poljoprivredna proizvodnja generiše oko 25 % godišnjih emisija gasova sa efektom staklene bašte. Pritom se dodatno i u daljoj ekspanziji menja i namena zemljišta, krči vegetacija, preorava, seče drveće i pale šume. Ukoliko se ovako nastavi, a poljoprivredna produktivnost ne poveća u odnosu na nivo iz 2010. godine, izveštaj Instituta zaključuje da bi to dovelo do nestanka većine prostalih šuma na planeti, tek da bi se prehranio svet.

Naša realnost bi time postala paradoks par excellence, ukoliko već to nije. Veoma smo blizu. A koliko je granica tanka, može da ilustruje i sledeći detalj: Svetski institut za resurse procenjuje da kada bi se potrošnja mesa, prvenstveno govedine (i ostalog mesa preživara) u SAD i u drugim razvijenim zemljama smanjila na oko jednu i po pljeskavicu po osobi nedeljno, to bi gotovo eliminisalo potrebu za dodatnim širenjem poljoprivrednih površina, čak i u svetu od deset milijardi ljudi. Ipak, neke mogućnosti su još uvek na videlu, samo da se mi još malo bolje organizujemo.

izvori:

Home Page


https://research.wri.org/wrr-food/executive-summary-synthesis
https://www.npr.org/sections/thesalt/2019/08/08/748416223/to-slow-global-warming-u-n-warns-agriculture-must-change

Priredio: Mihajlo Vujasin
Foto: M. Ćirković, PixaBay, GettyImages

* Tekst je nastao u okviru projekta „Klimatske promene: Suočavanje sa stvarnošću“, koji je realizovan uz podršku Ministarstva zaštite životne sredine. Stavovi izneti u podržanom projektu nužno ne izražavaju stavove Ministarstva zaštite životne sredine.