Težnja ka održivom razvoju nije pitanje samo sadašnjeg trenutka, već i budućnosti. Ciljevi se projektuju do 2030. godine, s tolerancijom do 2050. godine – što se u procesu dostizanja pokazalo kao neophodno. Zelena gradnja, kao imperativ održivog razvoja u polju građevinarstva i razmišljanje o budućim potrebama, ne vidi se samo kroz raznovrsne ekološke materijale i obnovljive izvore energije, već i kroz sve ono što sledi nakon izgrađenog objekta u periodu upotrebe.
Činjenica je da održivog grada nema bez održivih gradskih blokova, a održivih gradskih blokova nema bez održivih objekata, zgrada. I uvek je neophodno početi bar od jedne.
Polovina svetske populacije živi u gradovima
Kroz istoriju civilizacije menjala se definicija grada, kao i kriterijumi koji određuju šta grad može biti. Sve definicije slažu se u jednom da grad ne određuje ni broj stanovnika niti bilo šta drugo, već činjenica da se stanovnici bave industijskim, tehničkim, digitalnim i administrativnim delatnostima. Da li će dolazeći trendovi uticati na promenu te percepcije grada, pokazaće vreme. Ono što sigurno znamo jeste da u gradovima širom sveta živi više od četiri milijarde stanovnika, što znači više od polovine svetske populacije (s obzirom na to da je u novembru 2022. godine rođen osmi milijarditi stanovnik planete). Očekuje se, dosadašnjim tempom i trendom, da do 2050. godine čak dve trećine stanovništva na planeti živi u urbanim zajednicama. Na to kakav će život biti u tim urbanim zajednicama utiče direktno održiva, odnosno zelena gradnja kojoj moramo posvetiti veliku pažnju.
U samom načinu i sistemu upravljanja gradovima neophodno je nešto menjati. Pored toga što privlače sve veći broj stanovnika, samim tim gradovi postaju veliki potrošači energije, pa su na osnovu toga odgovorni za veliku emisiju gasova sa efektom staklene bašte, čak 75% ukupne emisije stvaraju gradovi. To vodi ka zaključku da su gradovi dosta odgovorni za klimatske promene, iako teritorijalno zauzimaju veoma mali procenat planete, svega 3% ukupne površine.
Za postizanje energetske efikasnosti neophodne krupne promene u građevinskom sektoru
U procesu gradnje jako dugo se pažnja posvećivala samo skladnom, što modernijem izgledu, uz variranje samog kvaliteta izgradnje. Sada sve to postaje podređeno održivosti. Beograd, kao naš najveći i najnaseljeniji grad nedavno je objavio Akcioni plan za zeleni grad i Akcioni plan za održivu energiju i klimu do 2030. godine, kojima se planira ulaganje od 5,2 milijarde evra u poboljšanje kvaliteta vazduha i smanjenje emisija gasova s efektom staklene bašte.
Kad se govori o zelenoj gradnji, tu nije više samo u pitanju životna sredina, borba protiv klimatskih promena, već i koliko će nam biti dostupno energije; koliko ćemo moći da je priuštimo, sigurnost njene isporuke i naravno kvalitet vazduha. Zato je veoma važno da se u cilju postizanja energetske efikasnosti krene sa promenama u građevinskom sektoru. Kao struka, građevinarstvo ne sme da dozvoli da su samo gorući problemi prioritetni. Jer je to upravo problem nasleđen iz prošlosti, jer da se o tome blagovremeno vodilo računa, na način na koji danas pričamo o zelenoj gradnji, možda bi bila drugačija situacija. Zato se ne sme čekati 5, 10 ili 20 godina na rešenja za naše današnje probleme.
Najbolji primeri zelene gradnje
U mnogim procedurama dostizanja ciljeva održivog razvoja poslovni sektor je taj koji je spremniji da uvodi promene u svom poslovanju i planovima. Tako su se najbolji primeri zelene gradnje kod nas našli upravo u oblasti poslovnog zgradarstva, odnosno izgradnje i rekonstrukcije poslovnih objekata.
Parksmart garaža na Obilićevom vencu, Beograd, foto: JKP “Parking sersvis”
Garaža Obilićev venac u Beogradu je prva Parksmart garaža u Evropi, i na neki način je lider zelene gradnje na našem kontinetnu. Samo u periodu od 2017-2022. godine ušteda na godišnjem nivou je iznosila 25%.
Upravna zgrada kompanije Lidl u Novoj Pazovi, foto: Lidl
Na upravnoj zgradi kompanije Lidl u Novoj Pazovi, koja je LEED Platinum sertifikovana, ušteda vode je skoro 63% i to se postiže sakupljanjem kišnice koju kasnije koriste u toaletima. Izgrađena je na mestu gde su građevinski radovi najmanje uticali na ekosistem i vodene tokove, a upotrebljavani su reciklirani i održivi materijali, sa ciljem da se smanji negativan uticaj na okolinu. Takođe na skladištu u Lapovu postavljen je skoro jedan hektar solarnih panela čijom se upotrebom očekuje oko 1,2 miliona dinara uštede za struju na mesečnom nivou.
Delta House, Beograd, foto: Delta
Pri gradnji Delta House praćeni su najsavremeniji trendovi ekološki prhvatljive gradnje u svim fazama projekta. To je primenjeno kako kroz odabir materijala, tako i kroz implementaciju visoko efikasnih sistema i uvođenje inovativnih tehnoloških rešenja. U okviru objekta, projektovan je rezervoar za kišnicu za sakupljenje atmosferske vode sa svih krovova. Tehnička voda koja se koristi u zgradi dolazi upravo iz rezervoara koji prikupljaju kišnicu. Fasadni sistem poslovne zgrade odabran je tako da se obezbedi maksimalna toplotna i zvučna izolacija. Prostor oko zgrade krasi čak 1.000 m² zelenih površina, uz dodatnih 350 m² zelenila na krovnim površinama. Odabir biljnih vrsta rađen je isključivo na osnovu činjenice da su to biljke koje zahtevaju minimalne količine vode. Izveden je i sistem ,,kap po kap” za zalivanje svih zelenih površina, čime je omogućena kontrolisana potrošnja vode za zalivanje.
Prilikom konstrukcije objekta, odabran je sistem olakšanih betonskih ploča. Time je utrošeno manje betona, a samim tim i smanjena proizvodnja CO₂. Posebno se vodilo računa o čistoći vazduha u zatvorenom prostoru, te je kroz bipolarno rešenje za jonizaciju omogućen visok kvalitet unutrašnjeg vazduha. Na krovu objekta Delta House nalazi se solarna elektrana, pa se deo struje dobija putem solarne energije. Svi ugrađeni materijali u objektu su detaljno razmatrani, te su odabrani oni koji u sebi sadrže visok procenat recikliranog materijala ili su birani prirodni materijali.
Zgrada sa karbon neutralnim otiskom
Karbonski neutralna zgrada Schneider Electric, Novi Sad, foto: Schneider Electric,
Drugi primer je stara zgrada nekada prepoznatljive proizvodne hale Novkabela u Novom Sadu koja je, zahvaljujući procesu pažljive rekonstrukcije, transformisana u savremeni poslovni objekat koji se odlikuje karbon neutralnim otiskom, kao i jedinstvenim rešenjima kompanije Schneider Electric, koja obezbeđuju kako napajanje iz obnovljivih izvora, tako i potpunu udobnost i funkcionalnost za rad.
Zgrada koja je izgrađena po uzoru na upravni objekt kompanije u Grenoblu, u Francuskoj, smatra se karbonski neutralnom, imajući u vidu da za potrebe grejanja, hlađenja i ventilacije koristi električnu energiju isključivo iz obnovljivih izvora. Objekat se snabdeva zelenom energijom iz sopstvene proizvodnje solarne energane (1.500 m² solarnih panela) postavljene na krovu objekata, a ostatak energije sa zelenim sertifikatom nadoknađuje se kupovinom iz mreže. Procenjuje se da će oko 20% ukupne godišnje potrošnje energije biti dobijeno iz sopstvene proizvodnje. Za rekonstrukciju i revitalizaciju starog objekta korišćen je sav demontirani materijal sa gradilišta, što je jedan od početnih principa održivosti.
Iz ovih navedenih primera jasno je da proces “ozelenjavanja” objekata ima veoma kompleksnu i zahtevnu proceduru, koja mora biti već samim projektnim zadatkom izgradnje ili rekonstrukcije postavljena. Takođe, da za zelenu zgradu nije dovoljno osmisliti zeleni krov ili fasadu, već da čitav sklop energetskih, infrastrukturnih rešenja, uz korišćenje digitalnih tehnologija, taj objekat treba učiniti održivim, sa malim karbonskim otiskom ali i dopadljivim estetskim izgledom. Postojeći pimeri pokazuju da je to moguće i da je neophodno procedure prilagoditi i približiti objektima kolektivnog i individualnog stanovanja.
Tekst: Majda Adlešić
Foto: Pixabay
Share this: