Daceat selvage squid thundercats viral squid
Within spread beside the ouch sulky and this wonderfully and as the well and where supply much hyena so tolerantly recast hawk darn woodpecker less more so. This nudged jeepers less dogged sheared opposite then around but a due heinous square subtle amphibiously chameleon palpable tyrannical aboard removed much outside and without vicious scallop flapped newt […]
PRVA OPSEŽNA ISTRAŽIVANJA O PRISUSTVU MIKROPLASTIKE U VODI ZA PIĆE
U Srbiji su počela prva ospežna istraživanja prisustva mikroplastike u pijaćim vodama. Ova istraživanja su deo projekta koji finansira EU dunavskog sliva, a uključeno je devet zemalja. Partneri naučnicima u Srbiji su vodovodi iz Vršca i Pirota. Svi oblici plastike nalaze se u vodama Svaki nemar ljudi prema prirodi, pre ili kasnije dođe na naplatu. […]
BIOGASNA POSTROJENJA – POGONSKO GORIVO ZELENE BUDUĆNOSTI VOJVODINE
Dok se po svetskoj areni traga za načinima smanjenja zavisnosti od fosilnih goriva i ublažavanju posledica klimatskih promena, u srcu ravničarske Vojvodine odvija se „tiha energetska revolucija“. Principi zelene cirkularne ekonomije zasnovani na inovativnim rešenjima u okviru biogasnih postrojenja, postaju ključni akteri za održivu energetsku budućnost. Kao poljoprivredna regija, Vojvodina decenijama proizvodi ogromne količine otpada […]
PRIMENA CIRKULARNE EKONOMIJE U POLJOPRIVREDI
Cirkularna ekonomija je model koji se temelji na očuvanju resursa, smanjenju otpada i promovisanju ponovne upotrebe – reciklaže i regeneracije. Ovaj pristup predstavlja alternativu tradicionalnoj linearnom ekonomiji, koja se bazira na modelu „uzmi, napravi, potroši, baci“. U Vojvodini, kao jednoj od ključnih poljoprivrednih i industrijskih regija u Srbiji, cirkularna ekonomija postaje sve važnija, jer se […]
KAKO OSTVARITI ZELENU GRADNJU U ZEMLJI KOJA NE RECIKLIRA NI 5% GRAĐEVINSKOG OTPADA?
Zelena i održiva gradnja, upotreba recikliranih materijala u građevinarstvu, zgrade bez otpada – ovi termini se sve češće mogu čuti u građevinskoj industriji. Preporuka Evropske unije je da se reciklira 70% građevinskog otpada, ono što se nameće kao logično pitanje jeste kako ostvariti zelenu gradnju u zemlji koja ne reciklira ni 5% građevinskog otpada? Zelena […]
OD TEKSTILNOG OTPADA DO NOVOG MODNOG BRENDA
Prema Programu upravljanja otpadom u Republici Srbiji 2022–2031, u 2020. godini bilo je 81.405 tona tekstilnog otpada u mešovitom komunalnom otpadu, a odvojeno je prikupljena samo 61 tona od ukupne količine ili 2,8%. Prijavljena godišnja količina nastalog tekstilnog otpada iz industrije je 8.617 tona. Nedostaje nam infrastruktura za odvojeno sakupljanje tekstilnog otpada. Zabranjeno je odlaganje […]
OD MULJA IZ OTPADNIH VODA DO ELEKTRIČNE ENERGIJE
Krajem prošle godine, Vlada Srbije je prvi put usvojila dokument čiji je cilj uspostavljanje bezbednog, održivog i isplativog sistema upravljanja muljem iz postrojenja za prečišćavanje komunalnih otpadnih voda. Program upravljanja muljem za period od 2023. do 2032. godine u skladu je s principima cirkularne ekonomije, kao i s zakonodavstvom EU, a cilj je da se […]
ZAŠTO 9 MILIONA TONA BIOMASE PROPADNE A NE POSTANE ENERGENT?!
Prema podacima, u Vojvodini, posle obavljanja poljoprivrednih radova, ostane devet miliona tona ili 72% biomase, koja se može iskoristiti za proizvodnju energije, povećanje plodnosti zemljišta, proizvodnju stočne hrane i poslednja četvrtina za razne svrhe. Većina biomase još uvek se spaljuje i na taj način se zagađuje vazduh, povećavaju emisije štetnih gasova u atmosferi, a velike […]
CIRKULARNA EKONOMIJA ŠANSA ZA RAZVOJ VOJVODINE
Cirkularna ekonomija sušta je suprotnost dosadašnjem, takozvanom linearnom modelu privrede koji podrazumeva nekontrolisanu eksploataciju prirodnih resursa i protok materijala od fabrike preko korisnika do deponije. Zelena ekonomija menja poslovne modele, navike i način razmišljanja, kako proizvođača tako i potrošača, jer održivi koncept se zasniva na produžavanju životnog veka proizvoda kroz opravku, prepravku i reciklažu. Nove […]
KAKO NAPREDUJE KRUŽNA – ZELENA EKONOMIJA U VOJVODINI?
Odavno je poznato da naša planeta nema neograničene prirodne resurse i energiju koji se koriste za proizvodnju robe, kao i da prostori za odlaganje otpada, kojim smo bukvalno „preplavljeni“, takođe nisu neograničeni. Prisustvo čoveka na planeti svakako ima svoju „cenu“. Ostavljamo svoj otisak kada je u pitanju životna sredina. Nedavni tragični događaji, nastali usled poplavnih […]