Tag Archive Novi Sad

  • Home   /  
  • Posts tagged "Novi Sad"
ByAdmin
, ,

KOLIKO JE SVETLOSNO ZAGAĐENJE U NOVOM SADU?

„U svetlost se najlakše veruje noću“, rekao je jednom čuveni pisac Oskar Vajld.

Verujemo li da postoji svetlosno zagađenje? Pogledajmo u noć.
Svetlosno zagađenje nije od juče. Tu je oduvek, od napretka civilizacije. Svoj „radijus delovanja“ ispoljava najčešće u urbanim sredinama, metropolama sa gusto naseljenim stanovništvom koje svakako ima potrebu za veštačkim osvetljenjem neophodnim na javnim površinama u spoljašnjoj sredini, ali i u našim stanovima i kućama koje možemo da posmatramo kao unutrašnju, veštačku sredinu.

Oblici svetlosnog zagađenja

Ali, određena količina i vrsta osvetljenja može da utiče negativno na biljke, životinje, pa i naše zdravlje. Za svetlosno zagađenje se može reći da je negativan proizvod veštačkog osvetljenja. O kakvim se ovde „zagađenjima“ radi i koliko su ona opasna po živi svet oko nas i nas same, saznajemo od dr Dajane Bjelajac sa Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu, članice ekološkog udruženja „Carpe Noctem“, koje za glavni fokus svoga rada i delovanja ima problematiku svetlosnog zagađenja.

„Najuočljiviji oblik svetlosnog zagađenja je tzv. „sjaj neba“ koji podseća na narandžastu opnu iznad gradova u noćnim satima. Pored ovog, izdvajaju se još dva oblika svetlosnog zagađenja pod nazivom „bljesak“ i „svetlosna intruzija“. Bljesak, kako sama reč kaže, je jak snop svetlosti usmeren direktno ka čoveku, dok se svetlosna intruzija definiše kao veštačka svetlost koja dolazi spolja i narušava nam željeni nivo svetlosti u našim domovima u noćnim satima. Naizgled, nijedno od tri navedena oblika svetlosnog zagađena ne deluju preterano opasno u poređenju sa nekim drugim agresorima životne sredine, ali to se može pripisati samo slaboj informisanosti o uticaju svetlosti na životnu sredinu, živi svet i nas same“, pojašnjava dr Dajana Bjelajac, i pritom upućuje na razlike značenja ova tri oblika.

„Sjaj neba“ je prouzrokovan neadekvatnim spoljašnjim osvetljenjem koje se presipa iznad površina koje treba da budu osvetljene i nama onemogućava da svedočimo prirodnoj tami i zvezdanom nebu, dok istovremeno povećava ukupnu osvetljenost životne sredine u noćnim satima, što remeti noćne vrste kojima je tama neophodna.

„Bljesak“ svetlosti može da zaslepi pešake ili vozače, i na taj način utiče na bezbednost u saobraćaju. No, zanimljivo je da ove snopove svetlosti najčešće odašilju „bezbedonosni“ reflektori koji se postavljaju iznad radnji, garaža i drugih lokala koje želimo da osvetlimo, ali ne razmišljamo o tome da jako osvetljenje baca i veliku senku u kojoj se potencijalni zločinci mogu skloniti. Urađeno je mnogo studija u SAD-u koje govore u prilog ovoj tvrdnji i nekad preterana količina osvetljenja može da proizvede suprotan efekat u noćnim satima.

„Svetlosna intruzija“ se sa razlogom zove intruzija, jer na neki način napada naš mir u noćnim satima. Građani koji nemaju roletne, a nalaze se na nižim spratovima zgrada, najčešće imaju problema s tim da zaštite svoje spavaće sobe od uličnog osvetljenja, ali i reklamnih bilborda koji su često veoma visoko postavljeni. Ljudskom organizmu je tama neophodna kako ne bismo narušili biološki ritam i samim tim naše zdravlje, a kako je osvetljenje sve agresivnije, brojne studije potvrđuju sve veći broj oboljenja povezanih sa nedostatkom prirodne tame.

Agresivna osvetljenja grada

Svetlosno zagađenje u većoj ili manjoj meri prati svako naseljeno mesto, pa tako i Novi Sad nije izuzetak. O prisutnosti ove vrste zagađenja u Novom Sadu, dr Bjelajac kaže da je važno odmah napomenuti da njihov cilj ne treba da bude da se eliminiše veštačko osvetljenje iz gradova, jer je to nemoguće, ali treba da stremimo najmanje štetnim, ekološkim rešenjima koja će doprineti minimiziranju uticaja svetlosnog zagađenja.

Novi Sad

„Prema istraživanjima koje smo sproveli, građanima Novog Sada najviše smeta heterogenost u spoljašnjem osvetljenju grada − negde nema dovoljno osvetljenja, negde je preosvetljeno, negde je narandžasto, žućkasto, a negde je jarko belo. Izuzetno veliki problem predstavljaju reklamni bilbordi, LED paneli, dekorativno osvetljenje kladionica, menjačnica pa i apoteka. Sve je veći broj građana koji nam prijavljuju izuzetno agresivno dekorativno/reklamno osvetljenje koje im obasjava stanove po čitavu noć, ili im smeta prilikom vožnje na većim raskrsnicama. Ono što je problem jeste to što svetlosno zagađenje nije prepoznato u zakonu i gotovo da ne postoji način na koji se građani od njega mogu zaštititi“, napominje Dajana.

Uzroci zagađenja

Svaki oblik zagađenja ima svoj uzrok postojanja. Dr Bjelajac pojašnjava da su uzroci postojanja zagađenja u Novom Sadu, pre svega, izvori veštačkog osvetljenja u noćnim satima, koji su neadekvatno postavljeni − počev od uličnog osvetljenja koje ne baca svetlost pod pravim uglom direktno na ulicu, nego se rasipa svuda uokolo, pa sve do reklama, dekorativnog ili bezbedonosnog osvetljenja koje se rasipa po mnogo većoj površini u gradu nego što je to potrebno.

„Treba pomenuti i laički rečeno boju osvetljenja, odnosno temperaturu zračenja. Svetski stručnjaci apeluju na donosioce odluka da osvetljenje nakon 22 sata treba da bude žućkasto/narandžaste boje (temperatura boje svetla manja od 2.700 K), kako bi se smanjio uticaj na životnu sredinu, pa i naše zdravlje. Belo osvetljenje treba koristiti u toku dana ili do 22 sata, ali ne duže od toga. Takođe, treba obratiti pažnju i na intenzitet osvetljenja koji se već u nekim opštinama u našoj zemlji reguliše u odnosu na vreme i dinamiku kretanja stanovništva (na primer, nakon 22 sata intenzitet osvetljenja se smanjuje i do 40% jer nema potrebe za tolikom osvetljenošću). No, pre svega, smatram da je najveći uzrok svetlosnog zagađenja u našoj zemlji neznanje i nedovoljna informisanost. O ovoj temi je počelo da se priča tek početkom 2000-ih godina na međunarodnom nivou, ali dosad su brojne razvijene države donele zakone ili neke vrste uredbi pomoću kojih pokušavaju da se zaštite od sve veće količine veštačkog osvetljenja. Kao primere navešću Sloveniju, koja ima uredbu od 2006. godine, a odmah potom i Hrvatsku i Mađarsku koje imaju Zakon o zaštiti od svetlosnog zagađenja. Dakle, i u našem komšiluku se radi na tome i sigurna sam da je vreme i da imamo kapaciteta da počnemo i mi time da se bavimo, ističe dr Dajana Bjelajac.

Ona takođe, u slučaju Novog Sada napominje da je najvažnije regulisati i prilagoditi ulično osvetljenje ekološkim standardima. To je kompleksan, obiman i finansijski zahtevan posao za koji će trebati vreme.
„Međutim, ono što verujem da može da se uradi u relativno kratkom roku, to je da se ustanovi neki model po kom će da se reši dekorativno i reklamno osvetljenje. Smatram da LED paneli i reklamno osvetljenje po ulicama ne mogu da postoje na uštrb bezbednosti u saobraćaju ili kvaliteta života građana u prizemnim spratovima, a pogotovo ne vidim smisao takvog osvetljenja u kasnim večernjim ili ranim jutarnjim satima kada većina ljudi spava i nema nikog na ulicama. Posebno bih istakla i osvetljenje kladionica za koje inače smatram da ne treba da imaju mesta u javnom prostoru, a naročito kada se nalaze pored ulice a svetla se naizmenično pale i gase“, kategorična je dr Bjelajac.

Osvetljenje i zdravlje

Jasno je da razne vrste zagađenja koje nas okružuju imaju uticaj na zdravlje ljudi, a kako i koliko svetlosno zagađenje može da utiče na zdravlje i da li su ga ljudi svesni, dr Bjelajac konstatuje da su ljudi na početku razgovora o svetlosnom zagađenju najčešće skeptični i teško im je da poveruju da osvetljenje može da utiče negativno na naše zdravlje.

„Mi smo dnevna bića i najprijatnije nam je da naše aktivnosti sprovodimo u svetlijem delu dana, kada naše čulo vida najbole funkcioniše, dok nam je pomisao na noć i tamu najčešće neprijatna. Zato smo kroz čitavu istoriju razvoja čoveka stremili ka tome da nekako pokorimo noć i osvetlimo je − prvo sa bakljama, a na kraju sa sijalicama. Koliko je izum sijalice bio važan za čovečanstvo govori činjenica da smo univerzalnom pojmu kao što je „ideja“ dali i fizički prikaz u vidu sijalice! To je prvi put ekranizovano u ranim 1900. godinama, kada je Šilja u crtanom filmu dobio ideju i upalila mu se lampica pored glave. Dakle, veoma je izazovno prikazati ljudima da sijalica ima i svoju „tamnu stranu“. Naš biološki ritam je ustanovljen na osnovu smene doba dana i noći. Pojedine funkcije organizma se odvijaju isključivo u svetlijem, a pojedine u tamnijem delu dana. Jedna od tih važnijih funkcija je lučenje hormona melatonina koji je važan za naš imunitet, a preterano izlaganje belom osvetljenju nakon 22 sata mogu da dovedu do smanjenja ili čak i prestanka lučenja ovog hormona. S tim u vezi, sve veći broj naučnika objavljuje studije koje imaju za cilj da dokažu uzročno-posledičnu vezu između veštačkog osvetljenja i različitih onkoloških i kardioloških oboljenja. Na kraju krajeva, dobar san i odmor su neophodni za normalno funkcionisanje, a veštačko osvetljenje u značajnoj meri degradira naš odmor u noćnim satima“, objašnjava dr Bjelajac.

Zagađenja − kako to otrovno zvuči! Često su raznolika i mnogobrojna, a u današnje vreme, skoro uvek prisutna. Postoje ona koje vidimo i ne vidimo, osetimo i ne osetimo – zagađenja vazduha, vode, zemlje, hrane, duše i tela (bolesti), uvek u našem životnom okruženju, od kojih se niko ne može skriti. Poput odraza u ogledalu, prikazuju ljudsku civilizaciju u negativnom svetlu u svemu što pogrešno činimo i čine da to, što gore osetimo. Koliko smo svesni svetlosnih zagađivača? Osvestimo se svetlom razuma!

Tekst i fotografije: Miloš Ćirković

* Tekst je nastao u okviru projekta „Zelene vesti“, koji je realizovan uz podršku Gradske uprave za kulturu Grada Novog Sada. Stavovi izneti u podržanom projektu nužno ne izražavaju stavove Gradske uprave za kulturu Grada Novog Sada.

ByAdmin
, ,

KOLIKA JE ZAGAĐENOST VAZDUHA U NOVOM SADU?

U Novom Sadu došlo je do značajnijeg poboljšanja kvaliteta vazduha, navela je Državna revizorska institucija (DRI) u svom rezimeu izveštaja o reviziji svrsishodnosti poslovanja „Upravljanje kvalitetom vazduha“. Ovakva vest je vrlo ohrabrujuća, i kod stanovništva budi nadu da se nešto menja nabolje.

Vidljiva posledica zagađenja

Godinama unazad stalno slušamo o najzagađenijim gradovima, pratimo „liste i statistike“, gledamo gde je naš grad i često ne verujemo u sve što vidimo ili čujemo. Kada izađemo iz svojih domova, vazduh koji udahnemo nam smeta, i kao da kaže „zagađeno je, ne možeš da dišeš, učini nešto!“ Iznad mnogih gradova u Srbiji vazduh je sumoran a horizont prekriven smogom, vidljiva je ta posledica zagađenja i izgleda kao neprovidna teška zavesa, jer dimnjaci industrijskih kotlova, kuća, zgrada, termoelektrana, auspusi vozila, raznih mašina – ispuštaju toksične materije u atmosferu, zagađuju je i prouzrokuju kod ljudi respiratorne infekcije, srčane i brojne druge bolesti, veoma često neizlečive. Kad „ugledamo“ i osetimo miris vazduha a nevidljivo postane vidljivo, već može da bude kasno po zdravlje ljudi. Više ljudi – veće zagađenje vazduha, a samim tim i više problema.

Trend blagog poboljšanja

Šta se uradilo da smo očevici poboljšanja kvaliteta vazduha u Novom Sadu, pitali smo Dejana Lekića, jednog od osnivača Nacionalne ekološke asocijacije (NEA) i osnivača portala Ekstremna ekologija (xEco ), tvorca desktop i mobilnih aplikacija xEco Vazduh, xEco Polen i xEco Odžak, koji kaže da je DRI verovatno imao u vidu godišnje Izveštaje o kvalitetu vazduha koje priprema i objavljuje Agencija za zaštitu životne sredine.

„Naime, posmataranjem i poređenjem podataka za period 2018-2021. primećuje se trend blagog poboljšanja kvaliteta vazduha u Novom Sadu, odnosno smanjenje srednjih godišnjih koncentracija suspendovanih čestica (PM). Tako se na stanici Liman, srednja godišnja koncentracija PM10 sa 33µg/m3 u 2018. smanjila na 28 u 2021, a u Rumenačkoj je ovo smanjenje bilo još drastičnije, sa 41 u 2019. srednja godišnja koncentracija je smanjena na 33 u 2021. Slično, mada u svim godišnjim izveštajima nisu obrađene sve stanice iz lokalnog monitoringa kojim upravlja Institut za javno zdravlje Vojvodine, primetna je pojava smanjenja srednjih godišnjih koncentracija PM10.

U kontekstu PM10 ipak je važno napomenuti da se na nekim stanicama (Rumenačka, Neoplanta) u 2021. godini, beleži prekoračenje trajanja povišenih koncentracija PM10, tako da je u 2021. godini zabeleženo 42 tj. 39 dana sa srednjim dnevnim koncentracijama iznad 50µg/m3, što je iznad zakonom definisane granice od 35 dana godišnje i što je istovremeno povećanje u odnosu na 2020. godinu (Rumenačka 22 dana). Sličan trend se primećuje, logično, i kod srednjih godišnjih koncentracija PM2.5 čestica. U svim ovim slučajevima, treba podvući da su srednje godišnje koncentracije suspendovanih čestica u prethodnih pet godina bile ispod godišnje granične vrednosti, te je ovo smanjenje značajno ali ne menja sliku stanja, u smislu promene ocene kvaliteta vazduha jer su trajanja prekoračenja i dalje iznad propisanih vrednosti“, navodi Lekić.

Inače, neke od metoda koje doprinose smanjenju zagađenja vazduha u gradskim sredinama, a koji su vidljivi i u Novom Sadu su: viši standard stanovništva, noviji automobili i grejna tela sa većom energetskom efikasnošću tj. manjim emisijama, povećanje pešačke zone u centru, izgradnja i rekonstrukcija biciklističkih staza i podsticanje vožnje bicikala, instalacija solarnih panela, primene mera energetske efikasnosti, dobra pokrivenost daljinskim grejanjem (toplana koristi prirodan gas), koordinisana frekvencija autobuskih polazaka i broj zasađenih stabala u gradu. Svi ovi činioci svakako povoljno utiču na smanjenje zagađenju vazduha u gradu.

Stanice za monitoring

A koliko Novi Sad ima mernih stanica i da li je to dovoljan broj, i koliko su validni rezultati njihovog merenja, Lekić kaže da u Novom Sadu ima do 10 državnih automatskih stanica za monitoring kvaliteta vazduha (tačan broj je nemoguće utvrditi jer podaci nisu javno dostupni), što je sasvim dovoljan broj, no, nažalost, sem stanice Rumenačka, sirovi podaci o koncentracijama zagađujućih materija nisu raspoloživi javnosti u realnom vremenu.

“Istovremeno u Novom Sadu ima oko 20 stanica tzv. građanskog monitoringa čija indikativna merenja upotpunjuju sliku i time isključuju potrebu za dodatnim stanicama. Poseban problem je nedostatak javne dostupnosti sirovih podataka iz svih sistema, što onemogućava dodatnu ekspertsku analizu. Samo podaci sa stanice Novi Sad − Rumenačka, preko portala Agencije za zaštitu životne sredine, javno se objavljuju u smislu koncentracija zagađujućih materija”, istakao je Lekić.

Sasvim je sigurno da na zagađenje vazduha u pojedinim gradovima u Srbiji veoma bitno utiče specifičnost topografije terena na kojima se mnogobrojna naseljena mesta nalaze (gradovi u kotlinama i oni u ravnici, izloženi košavi), tako da i elementi koji negde doprinose zagađenju, negde mogu da pomognu da ono bude manje.

Dostupne informacije

Informacije o stanju kvaliteta vazduha, građani mogu da saznaju preko brojnih aplikacija, poput xEco Vazduh-Zagađenost vazduha u Srbiji u realnom vremenu, ali i na sajtu Institut za javno zdravlje Vojvodine (IZJZV), a primetna je i akcija pokreta „Kreni-promeni“, koji je u okviru kampanje „Istina o zagađenju – imam pravo da dišem“ postavio bilborde sa QR kodom u 25 gradova širom Srbije, uz pomoć kojih će građani, kako oni tvrde, u svakom trenutku moći da vide koliki je stepen zagađenja vazduha.
Poznato je i sveobuhvatno istraživanje Svetske zdravstvene organizacije (SZO) u čijem radu su učestvovali i naši stručnjaci iz relevantnih institucija Republike Srbije o Uticaju kvaliteta vazduha na zdravlje u većim gradovima u Srbiji (više o izveštaju u pdf-u na SZO-Uticaj zagađenja vazduha na zdravlje u većim gradovima u Srbiji) gde se procenjuje uticaj zagađenja vazduha na zdravlje u jedanaest gradova u Srbiji: Beograd, Obrenovac, Lazarevac, Novi Sad, Beočin, Smederevo, Valjevo, Kragujevac, Užice, Kosjerić i Niš.

Istraživanjem prikupljeni podaci u periodu 2010–2015. godine su veoma zabrinjavajući, gde SZO uz pomoć Softvera SZO AirQ+ koji je korišćen za izračunavanje proporcije umrlih usled zagađenja vazduha u većim gradovima Srbije, dolaze do podataka da skoro 3.600 ljudi prevremeno umre svake godine i da se to može pripisati izloženosti finim česticama veličine ≤ 2,5 µm (‎PM2,5)‎ u 11 proučavanih gradova Srbije. Rezultati pokazuju da dugotrajna izloženost zagađenju vazduha dovodi do prerane smrti relevantnog procenta stanovništva, a kratkotrajna izloženost zagađenju vazduha povećava rizik od smrtnosti, što sve upućuje na hitno smanjenje nivoa zagađenja vazduha u Srbiji!

Nema dovoljno relevantnih podataka

A kakav je zapravo vazduh u Novom Sadu i okolini u poslednjih mesec-dva dana i šta je zabeležila aplikacija xEco Vazduh, Lekić objašnjava da aplikacija nema dovoljno relevantnih podataka iz državnog sistema da bi se dala objektivna slika, ali da se ipak, na osnovu podataka sa jedne stanice Novi Sad − Rumenačka, može zaključiti da je u 2022. godini došlo do daljeg poboljšanja i da je srednja godišnja koncentracija PM10 smanjena na oko 28µg/m3, dok je broj dana sa prekoračenjima takođe smanjen na oko 30.

Zagađenost vazduha je je jedan od glavnih činilaca rizika po zdravlje ljudi. Ta smesa gasova, koju je priroda „podesila“ i uravnotežila da bez jednog njenog sastojka − kiseonika, ne možemo da zamislimo život na planeti, takođe nije „osmislila“ da njeni stanovnici menjaju njegov hemijski sastav i pogoršavaju sami sebi život. Krivci za to su svugde oko nas, pa i mi sami! Ispravimo to!

Državna revizorska institucija naložila je još nekoliko preporuka:

1. Ministarstvu životne sredine da u okviru državne mreže mernih stanica i/ili mernih mesta dokumentuje postupak izbora odabranih mernih mesta i lokacija za uzimanje uzoraka za merenje koncentracija zagađujućih materija.

2. Agenciji za zaštitu životne sredine da obezbedi efikasno i kontinuirano prikupljanje podataka za Informacioni sistem kvaliteta vazduha.

3. Institutu za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut‟ da donese stručno metodološko uputstvo za procenu uticaja kvaliteta na zdravlje ljudi i kreira jedinstven indeks kvaliteta vazduha u Republici Srbiji.

4. Gradovima Beogradu, Novom Sadu, Pančevu, Užicu i Boru da u okviru lokalne mreže mernih mesta i/ili mernih stanica dokumentuju postupak izbora odabranih mernih mesta i lokacija za uzimanje uzoraka za merenje koncentracija zagađujućih materija.

Tekst i fotografije: Miloš Ćirković

* Tekst je nastao u okviru projekta „Zelene vesti“, koji je realizovan uz podršku Gradske uprave za kulturu Grada Novog Sada. Stavovi izneti u podržanom projektu nužno ne izražavaju stavove Gradske uprave za kulturu Grada Novog Sada.

ByAdmin
, ,

BUKA – TIHI UBICA

Svakodnevnim praćenjem različitih parametara kvaliteta životne sredine i suočavanjem sa posledicama dejstva zagađenog vazduha i divljih deponija ili nedostatka kvalitetne pijaće vode, vidimo da ostaje pomalo zanemaren uticaj buke. Da li je to zbog njenog konstantnog prisustva, pa je više ne doživljavamo kao atak na sluh i zdravlje ili nismo dovoljno informisani i svesni štetnosti?

Buka je sve prisutnija

Po definiciji, buka je svaki nepoželjan zvuk, odnosno svaka zvučna pojava koja ometa naše radne aktivnosti  ili odmor, a samim tim smanjuje i naše sposobnosti. U gradovima, koji postaju prenaseljeni, prisustvo intenzivnog saobraćaja, sa velikim brojem gradilišta – sve je prisutnija neprestana buka velikog intenziteta.  Normalan razgovor ima  intenzitet od 40 do 50 decibela. Sve preko toga je opterećenje za organizam, samim tim i za zdravlje. Za san, odnosno odmor maksimalno je prihvatljivo 30 dB jačine zvuka. Zbog toga je buka posebno poslednjih decenija, postala ozbiljan komunalni problem i uzročnik složenih oštećenja zdravlja kod mnogo ljudi.

Štetno dejstvo buke ne odnosi se pritom samo na oštećenje sluha, već čitav splet zdravstvenih problema. S druge strane, svaki čovek ponaosob ima subjektivan osećaj šta je za njega buka a šta ne, čime se još više izoštrava delikatnost problema. Ono što je kod buke najneprijatnije je jačina, odnosno intenzitet koji u gradskim uslovima veoma često potiče iz više izvora i uzroka. U takvim slučajevima dodatno je otežano merenje a samim tim i nalaženje pravog rešenja za tako kompleksan problem. Zamislite raskrsnicu  koja je ukrštanje veoma opterećenih saobraćajnica i na dva ugla te raskrsnice gradilišta. Takvih je situacija sve više i zbog toga buka mora postati jedan od prioritetnih komunalnih izazova za nalaženje rešenja. Eksplozija građevinske izgradnje, koja ove godine beleži skoro 300 gradilišta u jednoj sezoni u Gradu Novom Sadu, pored izuzetno frekventnog saobraćaja – definitivno ostavlja velike posledice na zdravlje grada i ljudi.

Buka u znatnoj meri narušava zdravlje

Iako su od samog nastanka problema preterane buke, formiranjem velikih gradova, započela i nastojanja da se on prevaziđe i reši, nekako je taj napor postajao uzaludan. Za razliku od drugih problema, kao što su zagađena voda, vazduh i ostalo, buka je nekako nedovoljno vidljiva, već po svojoj prirodi. Iako je toliko prisutna kroz različite izvore, još uvek se ne nalaze dovoljno dobri modeli njenog sankcionisanja.

To dokazuje i podatak da je Prvo jugoslovensko savetovanje o borbi protiv buke organizovano još 1974. godine u Beogradu, ali se mi evo i danas dosta sporo upuštamo u rešavanje tog problema. Buka je prepoznata kao fizička opasnost koja ugrožava zdravlje ljudi i dovodi do uznemirenosti stanovništva, poremećaja sluha, ometanja sna i spavanja, kognitivnih poremećaja kod dece i kardiovaskularnih bolesti, a smatra se i stresogenim faktorom koja utiče i na mentalno zdravlje ljudi. Konstantno brujanje saobraćaja, neprekidna buka sa gradilišta, sirene, zvučnici, razglasi, svi ti zvukovi grada su većini ljudi jako iritirajući. Takođe buka noćnih dešavanja i velikih koncertnih događaja.

Neki stručnjaci za buku imaju malo ekstremnije stavove i tvrde kako nas konstantna buka polako ubija. Pored toga prepoznaje kao rizik za životnu sredinu jer šteti i drugim bićima koji dele zajednički prostor gradova. To se pre svega odnosi  na štetni  uticaj na kvalitet življenja životinja. Neke među njima uspevaju da se prilagode životu u gradu, ali sve prisutnija buka mogla bi deo njih primorati da napuste uobičajena mesta parenja i hranjenja.

Kakva je situacija u Novom Sadu?

Gradska uprava za zaštitu životne sredine u okviru svoje nadležnosti, a na osnovu Zakona o zaštiti od buke u životnoj sredini (“Službeni glasnik RS”, br. 36/09, 88/10 i 96/21 ) obavezna je da obezbedi stalnu  kontrolu i monitoring buke u životnoj sredini u Novom Sadu. Cilj ovih radnji je utvrđivanje stanja životne sredine, odabira preventivnih mera, a sve radi zaštite i unapređenja zdravlja ljudi i očuvanja životne sredine. Praćenje nivoa buke obavlja se sistematskim merenjem, ispitivanjem i ocenjivanjem indikatora buke kojima se opisuje buka u životnoj sredini i koji ukazuje na štetne efekte buke.

Na osnovu Zakona o zaštiti buke u životnoj sredini, Gradsko veće Grada Novog Sada donelo je i Program merenja nivoa buke u životnoj sredini na teritoriji Grada Novog Sada za 2022, 2023. i 2024. godinu. Programom merenja nivoa buke u životnoj sredini na teritoriji Novog Sada utvrđena su merna mesta, način i učestalost sistematskog merenja nivoa komunalne buke, kao i odgovarajuće ocenjivanje indikatora buke, uključujući eventualne štetne efekte. To praćenje se sprovodi celodnevno (dan, veče, noć).

Navedenim programom za ove tri godine na teritoriji Novog Sada utvrđuje se osam mernih mesta na kojima se kontinuirano meri nivo buke u životnoj sredini. Tih osam mesta je podeljeno po akustičnim zonama i to izgleda ovako: prvoj akustičkoj zoni, gde je obuhvaćeno područje za odmor i rekreaciju, bolničke zone i oporavilišta, kulturno-istorijski lokaliteti i veliki parkovi, pripadaju merna mesta u Hajduk Veljkovoj i u Petrovaradinu, i tu je dozvoljen nivo dnevne i večernje buke 50 decibela, a noćne 40, dok drugoj zoni pripada Unverzitetski kampus – turističko područje, kampovi i školske zone, gde je dozvoljen nivo dnevne i večernje buke 50 decibela, a noćne 45. Treća akustička zona su čisto-stambena područja i granica dnevne i večernje buke je 55 decibela, a noćne 45, i toj zoni pripada dvorište vrtića u Bate Brkića. Četvrtoj akustičkoj zoni pripadaju poslovno-stambena i trgovačko-stambena područja i dečja igrališta, te u ovu zonu spada dvorište u Partizanskoj ulici, gde je dozvoljen nivo buke 60 decibela tokom dana i večeri, a 50 decibela tokom noći. Pod petom akustičkom zonom podrazumeva se gradski centar, zanatska, trgovačka i administrativno-upravna zona sa stanovima, kao i zona duž auto-puteva, magistralnih i gradskih saobraćajnica, a u nju spadaju merna mesta na Telepu, ispred zgrade Vlade AP Vojvodine i na terasi Gradske kuće, gde je granica dnevne i večernje buke 65 decibela, a noćne 55. Na internet strani https://environovisad.rs/buka pretraživanjem linka na svakom mernom mestu možemo pratiti podatke i sami se uveriti u situaciju na terenu.

Problematični delovi grada

Veoma problematični delovi grada, po pitanju buke, su Bulevar oslobođenja, Rumenačka i deo Ulice Maksima Gorkog kod Spensa. Velika frekvencija vozila na saobraćajnicama u gradu predstavlja glavni uzrok ovakvog stanja. Rumenačka ulica je najbučnija ulica u Novom Sadu, podaci su Instituta za javno zdravlje Vojvodine.  Utvrđeno je da kroz ovu ulicu dnevno prođe više od 63.000 vozila. Vrednost indikatora buke tokom juna 2021. godine kretala se od minimalnih 58,2 decibela na Novom naselju do maksimalnih 72,1 decibel koliko je izmereno u Rumenačkoj ulici. Najveća buka, u poslednja tri meseca, zabeležena je na uglu Partizanske i Ulice Đorđa Zličića, kao i na uglu Ulice Cara Dušana i Trga 27. marta.

Stambena izgradnja, pored saobraćaja, još je jedan veliki izvor buke a pristna je u skoro svim delovima grada. Zgrade  se praktično grade u svim naseljima, ali i dalje po broju gradilišta prednjači Telep. Odmah iza njega slede Podbara i Petrovaradin. Temerinska ulica je trenutno pored saobraćajne gužve veoma bučna i zbog velikog broja građevinskih radova.

Prethodnim projektom je Instutut za javno zdravlje Vojvodine radio na široj teritoriji Novog Sada tokom svakog meseca 24-časovna merenja buke i automatsko brojanje saobraćaja, i to deset (10) 24-časovnih merenja buke i četiri (4) automatska brojanja saobraćaja tokom svakog meseca / ukupno 120 24-časovnih merenja buke i 48 automatskih brojanja saobraćaja tokom perioda april 2019 – mart 2020. godine. U dokumentu Izveštaja mogu se videti parametri praćenja i rezultati tokom tih godinu dana. Ono što je veoma vidljivo je da se na skoro svim mernim mestima prekoračenja 100% (uz nekoliko izuzetaka ali sa malim procentom). Tu se ništa nije promenilo nabolje do danas.

Iskustva drugih gradova

Drumski saobraćaj je ubedljivo najveći izvor zagađenja bukom u Evropi. Svaki peti Evropljanin izložen je zagađenju bukom, problemu koji bi u narednim godinama mogao da postane još veći zbog pojačanog drumskog saobraćaja i urbanizacije, objavila je Evropska agencija za životnu sredinu (EAŽS). Agencija navodi da je trenutno dugoročno višim nivoima buke od drumskog saobraćaja u Evropi izloženo oko 113 miliona ljudi. Na konferenciji Evropske komisije koja je održana u aprilu 2017. godine buka je okarakterisana kao „tihi ubica“ sa potencijalno drastičnim posledicama po naše fizičko i mentalno zdravlje. Dugotrajna izloženost zagađenju bukom svake godine u Evropi uzrokuje oko 12.000 prevremenih smrti, dok se godišnji trošak zagađenja bukom u Evropi procenjuje na oko 52 milijarde američkih dolara. Najviše zabrinjava uticaj buke na decu.

U Evropskoj uniji, izloženost buci i mera za sprečavanje i ublažavenje je regulisana kroz Direktivu o buci u životnoj sredini (Environmental Noise Directive), koja nalaže državama članicama da mapiraju izvore buke i da, na osnovu tog mapiranja, izrade akcione planove za suzbijanje buke u urbanim područjima i za očuvanje područja visokog akustičnog kvaliteta koja nisu zagađena bukom. U skladu sa ovom direktivom, većina evropskih gradova je uvela mere za saniranje izvora buke i za ograničenje širenja buke. Te mere su pre svega usmerene ka smanjenju buke u drumskom saobraćaju kroz zamenu starih asfaltiranih puteva glatkim „tihim“ asfaltom, bolje upravljanje saobraćajnim tokovima i smanjenje ograničenja brzine na 30 kilometara na sat.

Gradske vlasti su, takođe, uložile napore ka podizanju svesti građana o negativnim posledicama buke i potrebi korišćenja manje bučnih oblika prevoza, poput bicikla i električnih vozila, kao i o prednostima pešačenja. Pored mera za suzbijanje buke iz drumskog saobraćaja, mnogi evropski gradovi su uspostavili takozvana mirna područja, od kojih su većina parkovi i druge zelene površine, gde ljudi mogu da pobegnu od gradske buke. Većina ovih mera, pored smanjenja buke, znatno doprinose i smanjenu zagađenosti vazduha, te je neophodno sagledati njihovu širu korist za očuvanje životne sredine i zdravlje stanovništva. Berlin se istakao kao primer uspeha u suzbijanju buke iz drumskog saobraćaja, naime gradske vlasti su preduzele mere da redukuju drumski saobraćaj u gradu tako što su suzile gradske ulice sa dve trake u oba smera na po jednu traku u svakom smeru. Time je oslobođen prostor za biciklističke staze i pešačka ostrva, a saobraćaj je izmešten na sredinu kolovoza i udaljen od stambenih zgrada. Procenjuje se da je ovo redizajniranje ulica omogućilo da se broj ljudi izložen visokim nivoom noćne buke smanji za više od 50.000. Možemo zaključiti da već intervenisanje na polju postojećih situacija donosi rešenje.

Projekat strateške mape buke

Inače, Novi Sad je prvi grad u Srbiji koji realizuje projekat strateške mape buke kako bi se poboljšali životni uslovi stanara bučnih ulica. Poslednji radovi na sanaciji kolovoza duž Rumenačke ulice prvi su korak u ublažavanju buke u ovoj prometnoj novosadskoj ulici. Takođe saniranje i izgradnja novih biciklističkih staza, podizanje svesti o značaju biciklizma, pešačenja i korišćenja javnog saobraćaja koji treba da smanje broj automobila na ulicama. Promovisanje biciklizma i podrška građanima kroz subvencije za nabavku bicikala. Problem buke je takođe još jedan pokazatelj značaja postojanja sistemski organizovanog i povezanog zelenila u gradskim prostorima. Pojas zelenila širine 30 m može smanjiti buku za 5dB.

Svi problem u životnoj sredini kompleksno su povezani. Da li se zato kod nas tako teško rešavaju jer je nemoguće izolovati jedan a da on nije povezan sa ostalima? Moguće je. Sasvim je jasno da bismo pokretanjem rešavanja bilo kog od postojećih problema – saniranje deponija, otpadne vode, nedostatak zelenila, buka, svetlosno zagađenje, pokrenuli domino efekat rešavanja opšte loše slike životne sredine kod nas. Pa, šta čekamo?

Tekst: Majda Adlešić
Foto: Miloš Ćirković

* Tekst je nastao u okviru projekta „Zelene vesti“, koji je realizovan uz podršku Gradske uprave za kulturu Grada Novog Sada. Stavovi izneti u podržanom projektu nužno ne izražavaju stavove Gradske uprave za kulturu Grada Novog Sada.

ByAdmin
, ,

U NOVOM SADU SVE PRISUTNIJA IZGRADNJA NA UŠTRB ZELENILA

Svakodnevno smo svedoci promena koje, posebno u urbanističkom smislu, doživljava Novi Sad. Koliko god težili progresu i pratili moderne trendove, ne možemo biti najsrećniji u okolnostima kada nestaju dragoceni delovi grada. Tačnije, nestaju male zelene oaze a zamenjuju ih konglomerati stambenih zgrada, parking mesta, betonske ili bilo kako popločane površine. Sve je manje zemljanih površina, sve je manje zelenila koje je nekada krasilo grad.

Novi Sad je relativno mlado naselje, a veliki deo u formiranju identiteta i vizure grada činilo je upravo zelenilo. Nekada su to bile bašte i povrtnjaci, koji su nastajali na nasipanim terenima oko najviših kota, odnosno ulica, vremenom je grad počeo da se razvija po uzoru na ostale srednjoevropske gradove, tako da prati trendove i podiže drvorede i parkove, ozelenjava male skverove. U mnogim istraživanjima i analizama, još u vremenu Jugoslavije, Novi Sad je spadao u tri najpoželjnija grada za život. A, kao jedan od razloga, među prvima – bili su upravo mnogobrojni i uređeni zeleni prostori.

Investitori ne poštuju zakon

Problem sadašnjeg trenutka je činjenica da rast grada kroz aspekt građevinske strukture ne prati rast zelenih struktura. Konstantni napori da se sadnjom novih ili obnavljanjem i rekonstrukcijom postojećih zelenih prostora održava tempo rasta grada, nedovoljno su ubedljivi. Iz prostog razloga, nisu srazmerni. To je ujedno i ključna prepreka da Novi Sad, bar za neko vreme dostigne titulu zelenog grada, a posebno da dobije status Zelene prestonice Evrope. Postojanje biljaka u gradu je veoma važno ne samo iz estetskih, već i higijenskih i zdravstvenih razloga. Biljke su neophodne kao prečišćivači vazduha, zemljišta i vode, smanjuju količinu prašine, amortizuju buku, a smanjuju i temperaturu u mikrozonama.

U gradu koji vrtoglavo betonira svoje površine, sve je teže formirati nove zelene prostore i veoma ih je teško održavati. Očigledno je da rast grada nije planiran dugoročno, već smo suočeni sa instant planovima kojima se udovoljava investitorskim i građevinskim klanovima. S tim smo se suočili i na svim sučeljavanjima građana i u njihovim zahtevima protiv novog Generalnog urbanističkog plana za Grad Novi Sad. Zakonom je regulisano da na svakoj parceli treba zadržati minimalno 30% zelenih površina u okviru građevinske parcele. Investitori su se oteli kontroli, i to ne poštuju. Ne radi se više ni o tome da nema mesta zelenilu, nema mesta ni za dečja igrališta. Novim GUP-om predlaže se formiranje slobodnih zona, čime se i postojeće zelene površine dovode u opasnost – jer se time investitorima daju mnogo veće slobode u zauzimanju površina.

Zelenilo ispod proseka po stanovniku

Trenutni status zelenih površina je 650  ha  u gradskom prostoru, što nas dovodi do proseka od 13 m2 po stanovniku, a to je daleko od – ne samo zadovoljavajućeg već uopšte minimuma neophodnih potreba. Pored toga, i struktura postojećih zelenih prostora je nezadovoljavajuća. Tako, u zelenim prostorima Novog Sada dominira nisko rastinje, odnosno trave, koje pokrivaju površinu od 30%, visoka vegetacija, koju čini drveće, zauzima 23% prostora, dok žbunje egzistira na 14% površine, u vidu srednje vegetacije. Povećanje procenta visoke vegetacije je ključno, jer ono daje najviše benefita za zdravu životnu sredinu. Jedno odraslo drvo, čija projekcija krošnje iznosi 10 m u prečniku, jednako je efikasno u proizvodnji kiseonika kao 1 ha travnatih površina. Zato je veoma važno očuvanje postojećeg fonda stabala.

U izradi je katastar zelenila Grada Novog Sada, koji je kao dokument neophodan da bi se pratilo stanje i status zelenih prostora. Urađena je prva faza katastra, što znači da je utvrđen broj stabala (90.000) i urađena je GIS platforma. Inače, Generalni informacioni sistem (GIS) platforma je najsavremeniji vid praćenja podataka a omogući će plansko, efikasno i ekonomično upravljanje zelenilom na teritoriji Novog Sada. Nalazi se na linku https://gis.zelenilo.com/ tako da svako zainteresovan može pretraživanjem saznati dosad unete informacije o statusu zelenih površina u gradu. Ako gradovi, kao na primer Berlin, imaju evidenciju o svakoj biljci i svaka je obeležena radi dalje brige o njoj, onda to zaslužuju i biljke u Novom Sadu a i građani.

Benefiti zelenih površina

Po “školskim” parametrima, minimum zelenih površina po stanovniku mora biti 25 m2. I to su procene iz vremena mnogo manje zagađenosti vazduha, manjeg broja automobila na ulicama i manje betonizacije grada. Grad iz našeg bliskog okruženja, Ljubljana je 2016. godine poneo je titulu Zelene prestonice Evrope. Pored svih napora i promena koje su unete u život grada, radilo se intenzivno i na zelenim prostorima. Čak 75% površine Ljubljane zauzimaju zelene površine, 46% je pokriveno autohtonom šumom, a 20% je zaštićeno. Svaki stanovnik udaljen je najviše 300m od zelenih površina, a u gradu se sveukupno nalazi 542 m2 zelenih javnih površina po stanovniku.

Novi Sad sa pripadajućom teritorijom od 16.361 ha ima svega 3.300 ha zelenih površina. Ta  površina obuhvata 127 ha pod parkovskim površinama, park šume (Ribarsko ostrvo i Pionirska šuma) su na 33,5ha a šume (Kamenička ada, Petrovaradinska ada i Topolici) na 293,5ha, dok je ostatak, od  skoro 2.850ha opredeljeno na trgove, skverove, šetališta, ulično zelenilo, rubno zelenilo, zelenilo uz saobraćajnice i vodotokove, kao i u zonama stanovanja.

Zelene površine nisu ujednačeno raspoređene, izfragmentirane su i nepovezane. Tako je površina Limana I sa 39% pod vegetacijom, a Limana III sa 53% pod vegetacijom. Centar grada je sa 32% zelenih površina a Novo naselje sa 53%, dok novoizgrađeni delovi grada, kao što su Telep ili Nova Detelinara pate od manjka zelenih prostora. Petrovaradin i Sremska Kamenica, zahvaljujući blizini parkovskih površina (Kamenički park, Park Instituta u Sremskoj Kamenici i Tvrđava) i velikoj količini stambenog zelenila (naročito kod jednoporodičnog stanovanja), manje oskudevaju javnim zelenim prostorima od bačke strane grada. Za razliku od Ljubljane, koja je svoje Barje ne samo sačuvala već i zaštitila, Novom Sadu je priobalno protivpoplavno područje Šodroša i Kameničke ade u najvećem stepenu opasnosti od nestajanja.

Šodroš, oaza prirode nadomak grada

Pored kvantitativnog i kvalitativnog unapređenja strukture zelenila, neophodno je formiranje novih parkovskih površina, sprečavanje devastacije postojećih i povezivanje zelenim koridorima, uz istovremeno formiranje vetrozaštitnih pojaseva. U više navrata stručnjaci i donosioci odluka najavljivali su podizanje zelenog prstena grada i vertikalnog ozelenjavanja, ali do toga još nije došlo. U svemu tome, neophodno je uključiti mišljenje građana i definisati njihove potrebe. Zato je neophodno raditi na podizanju svesti građana o njihovim pravima, potrebama i mogućnostima uključivanja u ove važne procese. Gradske površine su veliki faktor uticaja na klimatske površine, jer su uzročnici zagađenja vazduha, vode i zemljišta, tako da su istovremeno i ključni u borbi protiv njih.

Gradski parkovi – pluća grada

Dunavski park, Novi Sad

Novi Sad ima parkove koji su pod zaštitom – to su Futoški, Kamenički, Dunavski park i park Instituta za plućne bolesti u Sremskoj Kamenici. Pored toga, parkovski prostori su Limanski park, Univerzitetski park, Molinarijev park u Petrovaradinu, park kod železničke stanice, novoizgrađeni na Novom naselju i još nekoliko manjih parkovskih površina. Ukupna površina pod parkovima je 127 ha, i oni su takođe neujednačeno raspoređeni. Tako da, na primer žitelji centra, iako sam centar ima slabu pokrivenost zelenilom, imaju najveći pristup zelenim površinama jer su im lako dostupni parkovi, Petrovaradinska tvrđava i šetalište pored Dunava. A s druge strane, stanovnici Klise moraju uložiti napor i preći malo duži put do prvih uređenih zelenih površina.

Veoma važan zadatak grada je formiranje novih parkovskih površina ujednačeno rasprostranjenih po svim delovima grada. Prilikom planiranja zelenih površina u gradu, standardi propisuju da gradski park treba da ima minimum 10 ha površine. Grad Novi Sad, osim Kameničkog parka, nema park te veličine, a najbliži tom standardu je Limanski park. Upravo parkovi te i većih površina utiču na ublažavanje buke, smanjuju uticaj različitih oblika zagađenja, a zbog svog kapaciteta uspevaju da ne budu ugroženi nepovoljnim uslovima u gradu. Pored higijenske i zdravstvene uloge, parkovi u gardovima su veoma važni zbog rekreacije, približavanja prirode građanima i posebno deci ali i zbog susretanja i druženja, odnosno socijalnog i društvenog aspekta, koji je u gradovima posebno bitan. Prvi javni park u svetu upravo je i nastao iz tog razloga, zašto bi sada bilo drugačije.

Pored projekata koje je grad organizovao, kao što su “Oživimo parkove”, formiranje urbanih džepova ili “Kvart u park” ili planiranje podizanja Botaničke bašte, istovremeno je neophodno sprečiti projekte kao što je “Ledena šuma” u tek nedavno rekonstruisanom Dunavskom parku i naravno, plansko i osmišljeno podizanje novih parkovskih površina.

Tekst: Majda Adlešić
Foto: Miloš Ćirković

* Tekst je nastao u okviru projekta „Zelene vesti“, koji je realizovan uz podršku Gradske uprave za kulturu Grada Novog Sada. Stavovi izneti u podržanom projektu nužno ne izražavaju stavove Gradske uprave za kulturu Grada Novog Sada.

ByAdmin
, ,

NOVI SAD: KANALIZACIONI ISPUSTI DIREKTNO U DUNAV

Kroz četiri kanalizaciona ispusta, u Novom Sadu se oko 120 hiljada kubika kanalizacione vode, a kada pada kiša, i do 180 hiljada kubika tokom dana ispusti u Dunav. Dakle, kompletan sadržaj kanalizacije i dalje, bez prečišćavanja, odlazi u reku. Novi Sad je praktično prvi grad te veličine na toku Dunava koji nema prečistač otpadnih voda. Kada i na koji način će se ovaj problem rešiti?

Kako je najavljeno, proteklih nekoliko godina obavljen je deo priprema za realizaciju velikog i skupog projekta izgradnje centralnog prečistača (CP) koji će biti lociran, u skladu sa ranije donetom odlukom Skupštine grada, na lokaciji Rokovog potoka na sremskoj strani.

Najveća investicija

Trenutno je izgradnja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Novom Sadu na prvom koraku, a to je izgradnja kapaciteta infrastrukture kojima se voda dovodi do prečistača. Šest decenija unazad, u punom mlazu, iz kanalizacije otpadne vode idu pravo u Dunav. Novosađani u reku ispuštaju između 1.700 i 2.000 litara otpadnih voda u sekundi (!). Naime, kroz kanalizacione ispuste kompletna otpadna voda iz Novog Sada odlazi direktno u Dunav. Šetnja uz reku nije uvek prijatna. Videli izlive ili ne, osetićete miris, a ono što je najpogubnije je zapravo sadržaj koji završava u Dunavu.

Originalan način da pokažemo sreću što druga po veličini evropska reka prolazi kroz grad. Najveća investicija na putu rešavanja ovog problema je izgradnja nove crpne stanice. Ova crpna stanica ima zadatak da najpre obustavi izlivanje otpadnih voda u Dunav, ali za kompletno funkcionisanje je neophodno još postojanje velikog kolektora, odnosno tunela prečnika 3 m, kojim bi se voda sakupila i dovela do crpne stanice. Taj deo posla je u fazi projektovanja.

Inače, kapacitet budućeg prečistača predvišen je za 400.000 stanovnika, uz mogućnost proširenja do 500.000. Početak prve faze izgradnje CP predviđen je za iduću 2023. godinu a, kako je navedeno u planu, završna faza trebalo bi da bude gotova oko 2035. godine (!). Eksploatacioni vek tog postrojenja procenjuje se na 30 godina.

Zašto nije urađe prvo kolektor a zatim crpna stanica, nije baš jasno. Pored toga, trenutno se izrađuje studija opravdanosti sa idejnim projektom za prečistač, koji će koštati vise od 100 miliona evra. Od prethodnog takvog projekta urađenog 2009. se odustalo, opet bez objašnjenja, pa je Novi Sad i dalje prvi grad sa 400 hiljada stanovnika na Dunavu koji otpadne vode ne prečišćava. Apsurdno je da se za ovako važan posao i poduhvat uopšte radi Studija opravdanosti, jer je opravdanost više nego očigledna. Ono što je upitno je održivost i to najviše zbog ljudskog faktora.

Begeč – primer dobre prakse

Zagađene vode mogu na mnogo načina uticati na kvalitet životne sredine, pre svega na kvalitet voda reka ili jezera koji su prijemnici zagađenja, ali i na kvalitet podzemnih voda i zemljišta, odnosno sedimenta. Životna sredina je integrisani sistem koji apsolutno utiče na zdravlje ljudi i neophodno je sve delove životne sredinetretirati kao jednu celinu.

Novi Sad je još prilično daleko od svog centralnog prečistača otpadnih voda. Zato jedno malo naselje, kao deo sistema Novog Sada, na Dunavu intenzivno radi na rešavanju ovog problema. Izgradnja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Begeču omogućava da postojeća kanalizaciona mreža bude dovedena u funkcionalno stanje, čime se rešava jedan od najkrupnijih komunalnih problema u ovom naselju.

Kompleks prečistača prostire se na površini od 1,5 ha, udaljen je oko 500 m od samog naselja, južno od magistralnog puta Novi Sad-Bačka Palanka, a za kompletnu realizaciju ove investicije (uključujući i rešavanje imovinsko-pravnih odnosa) izdvojeno je blizu 194 miliona dinara. Predviđena je primena kombinovanog postupka mehaničko-biološkog prečišćavanja vode. Time će se, kako se navodi, zadovoljiti svi neophodni uslovi zaštite životne sredine, naročito zaštite okolnog zemljišta, kao i površinskih i podzemnih voda.

Prečišćene otpadne vode neće ugroziti kvalitet vode u recipijentu, odnosno Dunavu. Ovo će omogućiti kvalitetniji život stanovnika Begeča i rešiti problem sa pražnjenjem i prelivanjem septičkih jama. Na ovaj način, znatno se utiče na očuvanje životne sredine jer se sprečava zagađenje zemljišta i podzemnih voda.

Tekst: Majda Adlešić
Foto: Miloš Ćirković

* Tekst je nastao u okviru projekta „Zelene vesti“, koji je realizovan uz podršku Gradske uprave za kulturu Grada Novog Sada. Stavovi izneti u podržanom projektu nužno ne izražavaju stavove Gradske uprave za kulturu Grada Novog Sada.

ByAdmin
, ,

VODA U NOVOM SADU – DOBROG KVALITETA

Nekada se govorilo, ko jednom popije vodu u Novom Sadu – ostaje zauvek u njemu. To je naravno bila metafora za dobar kvalitet vode kojom se grad svojevremeno ponosio. Kako je danas? Da li je marketing, koji imaju proizvođači flaširane vode, toliko dominantan da nas ubeđuju u loš kvalitet vode sa slavine? Ili je pak marketing vodovoda ubedljiviji ili nedovoljno vidljiv u tome da nas uveri da je kvalitet vode iz slavine dobar? Šta je istina? Koliko ima mesta marketingu kada je reč o temama koje se tiču zdravlja, pa i strateških pitanja nacije?

Novosadska voda – jedna od najboljih u zemlji

Inače, pravo čoveka da pije zdravu pijaću vodu, zagarantovano je Zakonom o vodama i Ustavom Republike Srbije. Javno komunalna preduzeća su u obavezi da te zakone poštuju. Kako funkcioniše vodovod u Novom Sadu?

Dr Božo Dalmacija, redovni profesor Katedre za hemijsku tehnologiju i zaštitu životne sredine, Prirodno-matematičkog fakulteta (PMF) u Novom Sadu, tvrdi da je novosadska voda za piće jedna od najboljih u Srbiji.

„Novi Sad je dobio novu fabriku vode pre pet-šest godina. Ona je rekonstruisana i dovršena, i nalazi se na Limanu 1. Naš fakultet, PMF u Novom Sadu, kontroliše kvalitet i tehnologiju prerade te vode, pored Instituta za javno zdravlje Vojvodine, koji radi svoj deo posla. Dakle, mi radimo onaj deo posla koji je bitan za upravljanje fabrikom. U početku je tu bila samo filtracija, potom je dograđena i ozonizacija, i uz postojeću dezinfekiju, bilo koji mikropolutanti koji bi se pojavili u vodi, ne mogu da prođu i dođu do građana. Zbog svega ovog je i svrstava u jednu od najboljih u Srbiji“, smatra prof. dr Dalmacija.

A šta je sa vodovodnom mrežom

I Institut za javno zdravlje Vojvodine navodi da je voda iz vodovoda Novi Sad bezbedna i kvalitetna, i da može, bez problema, da se koristi kao voda za piće. Međutim, ono što je dilema koliko možemo biti sigurni da ta voda iz fabrike vode, koja se distribuira u Novom Sadu, dolazi do naših slavina istog kvaliteta? U kakvom su stanju vodovodne cevi i koliko utiču na kvalitet vode u NS?

Prof. dr Dalmacija kaže da upravo u vodovodnoj mreži postoji problem. Naime, u nekim delovima grada imamo staru vodovodnu mrežu koja znatno utiče na kvalitet vode koja dolazi do krajnjeg potrošača. I zbog toga mora da se menja.

Vodovodne cevi, zamena ventila, Novi Sad

“Kako se razvijaju nove tehnologije, tako i vodovodne mreže napreduju i prate njihov razvoj. Nekada su postojale olovne vodovodne cevi, ali ne u Novom Sadu, na zapadu ih je bilo – i pošto je olovo otrovno, one su izbačene iz upotrebe. Mi smo odmah gradili sa gvozdenim pocinkovanim cevima. Kasnije smo koristili PVC cevi, a sada koristimo cevi od polietilena visoke gustine, a korišćene su i azbestne cevi. E, sad, sve te cevi se moraju posle dvadeset, trideset i četrdest godina menjati, i to treba imati na umu. Često puta vodovod o tome ne razmišlja, jer definitivno i cevi mogu da utiču na kvalitet vode. Tako recimo kada pukne cev, kod same te popravke, postoji procedura kako se to radi. Na primer, pukne cev, okolo se iskopa rupa, ispumpa se voda, postavi se nova cev, i onda se ta cev hiperhloriše šest sati da se ubiju svi mikroorganizmi u sistemu, a zatim se ta voda ispusti, i tek onda, građani mogu da dobiju vodu za piće. U nekim situacija, negde se žuri, i po onom principu „pusti vodu, pusti vodu“, može se desiti i gorepomenuto da voda u cevina nije dobrog kvaliteta, i praktično, to je onda stvar ljudi koji rade, a ne neke politike”, istakao je prof. dr Dalmacija, navodeći da je jako važno da građani znaju kakvu vodu piju, te su s tim u vezi napisali knjigu „Od izvorišta do potrošača“, i u njoj sve objasnili. Novi zakon o vodama, koji treba da se pravi imaće i uredbu koja će, kako kaže, nada se biti malo strožije i da uzme neke stvari u obzir, pa ćemo samim tim imati kvalitetniju vodu kod nekih vodovoda.

Tri izvotišta

Reni bunar, Nov Sad

Građani Novog Sada snabdevaju se pijaćom vodom sa tri izvorišta, koja eksploatišu podzemne vode, a to su „Ratno ostrvo“, „Petrovaradinska ada“ i „Štrand“. Sirova voda koja dugim cevovodima velikih prečnika dođe sa izvorišta prerađuje se u fabrici vode na Sunčanom keju. Tehnološki tretman sirove vode do kvaliteta sanitarno ispravne vode za piće, kako propisuje Pravilnik o ispravnosti vode za piće, teče u tri faze koje uključuju aeraciju, filtraciju i dezinfekciju.

U novosadskom distributivnom sistemu postoji ukupno petnaest rezervoara vode za piće različite veličine i namene, a pijaću vodu svakodnevno dobija više od 135.000 domaćinstava u Novom Sadu i okolnim naseljima. U sistem se svake sekunde distribuira oko 1.500 litara vode, a dnevno grad i prigradska naselja troše između 100 i 105 miliona litara vode, sa izuzetkom letnje sezone kada se potrošnja uveća za deset do 15 odsto.

Početkom 2016. godine počeo je  novi tehnološki proces. To je značilo dogradnju već postojeće tehnologije, a ugradnjom filterskih polja sa aktivnim ugljem i ozonizatora, mikrobiološka i fizičko-hemijska ispravnost vode u Novom Sadu podignuta je na najviši mogući nivo. Voda za piće iz distributivne mreže vodovoda u Novom Sadu klasifikovana je kao voda za piće koja može da se koristi svakodnevno, bez posledica po zdravlje ljudi jer nije opterećena visokim koncentracijama minerala. Svi parametri koji se određuju u vodi za piće predviđeni su Pravilnikom o higijenskoj ispravnosti vode za piće, koji kao pravni Akt identifikuje parametre i propisuje njihove maksimalno dozvoljene koncentracije (MDK). Voda iz fabrike vode i distributivne mreže svakodnevno se kontroliše i svi parametri su u skladu sa MDK vrednostima. Tvrdoća novosadske vode je oko 15 dH (nemački stepen tvrdoće) i okarakterisana je kao srednje tvrda. Izvor: www.vikns.rs

Šum u komunikaciji

Nažalost, na internet stranici Instituta za javno zdravlje Vojvodine ne možemo naći najaktuelnije podatke o kvalitetu vode za piće u Novom Sadu, „najsvežiji“ su iz 2017. godine. S druge strane, na internet stranici Gradske uprave za zaštitu životne sredine grada Novog Sada tih podataka uopšte nema, jer to nije deo njihove nadležnosti. Građani često reaguju na izmenjena organoleptička svojstva vode. Odnosno, dešava se da voda ima ona svojstva koja joj nisu školski data: boju, miris i ukus.

Nažalost, teško možemo očekivati vodu kvaliteta kakav imaju neki veliki gradovi u Evropi (primera radi u Kopenhagenu, Beču ili Londonu možete bez bojazni piti vodu iz slavine) iz nekoliko razloga. Uprkos savremenim metodama prerade sirove vode u kvalitetnu pijaću vodu, sistemi vodovoda, odnosno mreže često nisu adekvatnog kvaliteta tako da voda koju u laboratoriji tretiraju maksimalno ispravnom promeni svojstva do slavine. Tu je i sistem kućnog vodovoda koji je u nadležnosti vlasnika. Pored toga, sirova voda nikad neće biti rasterećena nepoželjnih sastojaka zbog geološkog porekla.

Takođe, ne smemo isključiti povezanost sistema u prirodi, o čemu je pisao Viktor Šauberger, odnosno nedostatak zdravog šumskog tla koje je neophodno za zdrave vode. Šumsko tlo, koje nama nedostaje jednako kao i zdrave šume, može sačuvati velike rezerve vode. I pored toga što sprečava razaranje tla šuma pročišćava vode.

Šta nam je činiti u situaciji kada vodovod obavlja svoju uslugu kvalitetno ali iz određenih objektivnih razloga korisnici, odnosno građani nisu zadovoljni kvalitetom vode? Svakako da kupovina flaširane vode nije baš dobro rešenje. Tu mislimo na finansijski efekat. Na računima za komunalije u Novom Sadu cena hladne vode koju kao pijaću dobijamo na slavinama je 99,62 dinara za 1m3, što znači da je litar vode 0,09962 dinara. U prodavnicama litar flaširane vode je u proseku 50 dinara. Ali dodatna filtracija bi svakako bila mnogo sigurnije ali i ekonomičnije rešenje. Naravno, pre svega bi morali očekivati da nam nadležno preduzeće do kraja isporučuje kvalitetnu vodu.

Činjenica je da JKP „Vododod i kanalizacija“ ulaže značajna sredstva u komunikaciju s građanima, edukaciju dece i odraslih ali je građanima pre svega potrebna sigurnost u kvalitet vode koju piju.

Tekst: M. Adlešić i M. Ćirković
Foto: M. Ćirković

* Tekst je nastao u okviru projekta „Zelene vesti“, koji je realizovan uz podršku Gradske uprave za kulturu Grada Novog Sada. Stavovi izneti u podržanom projektu nužno ne izražavaju stavove Gradske uprave za kulturu Grada Novog Sada.

ByAdmin
, ,

REGIONALNA DEPONIJA – JEDAN OD NAJVAŽNIJIH PROJEKATA

Grad Novi Sad, za nepune dve i po godine, uspeo je da započne i završi projektno-tehničku dokumentaciju za izgradnju Regionalnog centra za upravljanje otpadom, koji će se nalaziti u glavnom gradu Vojvodine.

Pripremni radovi

Grad Novi Sad, zajedno sa sedam okolnih opština, koje pripadaju regionu, počinje da gradi Regionalni centar za upravljanje otpadom, odnosno pravu sanitarnu deponiju. Prema rečima članica Gradskog veća za imovinu i imovinsko-pravne poslove, zaštitu životne sredine, održivi razvoj i energetsku efikasnost Mire Radenović završena je kompletna procedura, po evropskim standardima, koji su rigorozni, izuzetno komplikovani ali, ono što je najvažnije – štite životnu sredinu i zdravlje ljudi.

“Evropske unija je prepoznala naš projekat kao jedan od možda najboljih projekata, najbrže urađen u sektoru infrastrukture životne sredine, ne samo u Republici Srbiji nego i u region. Od EU dobili smo 40 miliona evra, tačnije 50% sredstava, jer prva faza izgradnje Regionalnog centra košta 80 miliona evra. Ono što je bitno da građani znaju da izgradnja Regionalnog centra u Novom Sadu ne znači više otpada na deponiji, već to znači 90% manje otpada u sanitarnoj kaseti, gde će se deponovati otpad koji se ne može nikako iskoristiti. Sve ono što može da se reciklira – recikliraće se, a ostatak otpada može da se koristiti kao gorivo u cementari u Beočinu. To za građane Novog Sada i regiona znači da neće biti više deponovanja otpada, odnosno smetlišta sa kojeg se šire neprijatni mirisi, odakle može doći do širenja različitih zaraza i bolesti, neće biti problema sa zagađenjem podzemnih voda, niti zagađenja vazduha. Možemo slobodno reći da je ovo jedan od najvažnijih projekata koji se radi u Novom Sadu”, istakla je Radenovićeva.

Dalji planovi

Uskoro se očekuje potpisivanje ugovora između Republike Srbije i Evropske unije, odnosno da se verifikuje Program podrške finansiranja IPA 2021, u kom se nalazi i ovaj projekat. Kada se to desi i kada se obezbedi druga polovina sredstava od strane Republike Srbije, odnosno Ministarstva finansija, očekuje se da će tender za javnu nabavku biti raspisan na proleće 2023. godine.

“Dakle, na proleće ide tender za projektovanje, da se završavi samo projekat za građevinsku dozvolu, jer sve ostale projekte već imamo. To bi trebalo najduže da traje nekih od šest do sedam meseci, s obzirom na to da su projeki detaljno urađeni. Kada dobijemo građevinsku dozvolu, onda kreću radovi. Očekujem da već početkom 2024. započnu radovi na izgradnji Regionalnog centra. Ti radovi će sigurno potrajati, s obzirom na to da se u prvoj fazi radi ozbiljna tehnologija, u kojoj je i prerada otpada. Grad Novi Sad, kao tim, radio je na tome sa velikim brojem stručnjaka sa Univerziteta u Novom Sadu, stručnjacima iz Beograda i iz Evropske unije, dakle sa stručnjacima koje se bave ovim temama. Prolazeći rigorozne kontrole, dobili smo sve saglasnosti koje su potrebne za ovakav jedan projekat, tako da očekujemo da 2024. počnemo sa izgradnjom Regionalnog centra za upravljanje otpadom”, rekla je Mira Radenović.

Cilj – manje otpada a više reciklaže

Rešavanje problem deponija i odlaganje otpada, nešto je što je trenutno ključno jer izvesno je da će smeća biti sve više, povećana je potrošnja, tehnološki se razvijamo – tako da stvaramo i više otpada. To je sve prirodno a kultura upravljanje otpadom je nažalost na niskom nivou. Moramo što pre menjati naše navike da bismo pre svega životnu sredinu ostavili nezagađenom. Cilj je da se što manje otpada odlaže na deponiju, da što više recikliramo, jer je to jedini način da sačuvamo zdravu životnu sredinu.

“Na ulicama grada postavljaju se kontejneri za primarnu separaciju pojedinih vrsta otpada. U gradu je trenutno postavljeno 150 belih zvona za odlaganje stakla, a do kraja godine biće postavljeno od 400 do 450 takvih kontejnera u gradu i glavnim ulicama u prigradskim naseljima. Dosad smo postavili 30 podzemnih kontejnera za pet ambalažu, koji se nalaze u centralnom delu grada. U planu je da se i u drugim delovima grada postavi 200 kontejnera za papir i karton, kao i novi reciklomati za konzerve i pet ambalažu. Jednim ozbiljnim tempom ulazimo u razvrstavanje otpada u Novom Sadu, i to je nešto što ćemo morati da uradimo do završetka izgradnje regionalne deponije.

Ako otpadom ne upravljamo kako treba, imaćemo trajno zagađenje podzemnih voda, zemljišta, učestale požare koji dovode do zagađenja vazduha a koji jednako osećaju i građani na Klisi, Nemanovcima, Pejićevim salašima ali i u centru Novog Sada. Kada završimo izgradnju Regionalnog centra za upravljanjem otpadom u Novom Sadu, grad će zablistati jednom potpuno drugom bojom”, istakla je Mira Radenović.

Tekst: Dragana Ratković
Foto: Miloš Ćirković

* Tekst je nastao u okviru projekta „Zelene vesti“, koji je realizovan uz podršku Gradske uprave za kulturu Grada Novog Sada. Stavovi izneti u podržanom projektu nužno ne izražavaju stavove Gradske uprave za kulturu Grada Novog Sada.

ByAdmin
, ,

UGLJENIČNI OTISAK GRAĐANA NOVOG SADA

Da li ste razmišljali o tome koliki je vaš uticaj na planetu kroz ugljenični otisak, koliko emitujemo ugljen-dioksisa, i na taj način doprinosimo klimatskim promenama? Da li ste možda razmšljali šta bi se moglo promeniti u svakodnevnoj rutini i kako se mogu smanjimo emisije?

Do 28. jula čovečanstvo je potrošilo sve raspoložive resurse za ovu godinu i ušlo je u ekološki dug. Ugljenični otisak čini 61 procenat ekološkog otiska čovečanstva. To je specifičan termin koji se odnosi na to koliko mi kao pojedinci, u toku godine, emitujemo ugljen-dioksida (CO2). Svaka naša aktivnost, za koju je potrebna potrošnja energije, može da se izmeri i izračuna, koliko smo emitovali CO2 – jednog od glavnih gasova sa efektom staklene baste, a koji najviše doprinosi klimatskim promenama. Ukoliko bi svako, na osnovu izmerenih rezultata, smanjio svoj ugljenični otisak, smatra se da bismo na taj način ublažili klimatske promene i usporili zagrevanje planete.

U okviru  projekta „EkOtisak“, koji su realizovali Centar za promociju nauke iz Beograda, u saradnji sa novosadskim partnerima – Filozofskim fakultetom, Akademijom umetnosti i organizacijom Zeleni Sad – sprovedena je Anketa o svakodnevnim navikama građana i kako se one reflektuju na ugljenični otisak, kao svojevrsni trag koji svako od nas ostavlja na planetu i time utiče na ubrzanje klimatskih promena. U anketi je učestvovalo 557 ispitanika, od toga 234 iz Novog Sada.

Foto: Vladimir Janić

Šta kažu rezultati?

Pitanja u anketi bila su grupisana u četiri oblasti, za koje je procenjivan ugljenični otisak, a to su: domaćinstvo, odeća, transport i hrana. Prema rezultatima ankete, građani su pokazali u suštini da imaju dobre navike, kada govorimo o većini indikatora koja se odnose na emisiju ugljeničnog otiska. Kada govorimo o domaćinstvu: upotreba vode, grejanja, struje – svakodnevno ostavlja ugljenični otisak.Tuširanje u trajanju od 5 minuta oslobodi 2.069 kg CO2 godišnje. Što se duže tuširamo, emisija CO2 je veća. Ono što je dobro je da Novosađani troše najviše 5 do 10 minuta na tuširanje, što smanjuje zapravo emisiju CO2. Ako ručno peremo posuđe, doprinosimo emisiji od 157 kg CO2 godišnje a ako to radimo mašinski, emisija je manja – 142 kg CO2 godišnje. Više od 50% Novosađana pere posuđe ručno, što svakako povećava ugljenični otisak u poređenju sa korišćenjem mašine za pranje posuđa. Ipak, većina dobijenih odgovora u konteksu ovih pitanja su ohrabrujuća za naše okruženje.

Dobre navike

Građani su pokazali dobre stavove i adekvatnu ponašanju, kada je reč o odeći i upotrebi različitih materijala. Dokazano je da vuna emituje 46 kg CO2 po jednom kilogramu proizvedene tkanine, viskoza – 30 kg CO2, pamuk – 28 kg CO2, svila – 25 kg CO2, poliester – 21 kg CO2 a lan – 15 kg CO2. Novosađani većinom kupuju prirodne materijale, kupuju samo kad je potrebno i ne troše novac na često menjanje garderobe.

Ono što se pokazalo kao zanimljivo je da je naplata plastičnih kesa urodila plodom, tako da građani mnogo ređe koriste plastične kese nego ranije. Ako koristite pet plastičnih kesa nedeljno, ostavljate ugljenični otisak od 8,25 kg CO2 na godišnjem nivou. Dakle, anketa je pokazala da Novosađani kupuju plastične kese ponekad, i to 2-3 puta mesečno.

Transport, korišćenje gradskog prevoza i automobili takođe ostavljaju ugljenični otisak. Rezultati ankete pokazali su da se sve manje koristi gradski prevoz, s druge strane, što nije baš ohrabrujuće, sve više građana koristi automobile. Jedna trećina ispitanika na posao ide biciklom ili peške, što takođe smanjuje ugljenični otisak.

Foto: Pixabay

Ugljenični otisak ostavljaju i naše svakodnevne navike u ishrani. Jedan kilogram piletine emituje 6,9 kg CO2, svinjetine – 12,1 kg CO2 a govedine – 27 kg CO2. Najveći broj Novosađana, više od 50 % anketiranih, najčešće konzumira piletinu koja ima najmanji ugljenični otisak. Isto tako, uravnoteženo koriste mleko i mlečne proizvode, ali više konzumiraju kafu i hleb – što je indikator da te namirnice treba smanjiti ili naći adekvatnu zamenu jer one imaju veći ugljenični otisak. Jedan kg hleba odgovara emisiji od 1,4 kg CO2, a kafe 17 kg CO2. Više od polovine Novosađana konzumira 2 kg hleba nedeljno a oko 40% nedeljno konzumira 100 gr kafe. Upoređujući rezultate ankete, ispostavilo se da Novosađani imaju nešto višu ekološku svest u odnosu na ispitanike iz drugih gradova. Ohrabrujuće je da Novi Sad predstavlja možda početnu tačku promena u ovom kontekstu.

Misli globalno – deluj lokalno

Ranija istraživanja pokazala su da su građani svesni da svojim navikama utiču na ubrzanje klimatskih promena ali nisu svesni da – ako želimo da utičemo na globalne promene – moramo da delujemo lokalno, da svako krene od svog domaćinstva. Kada smo svesni svog uticaja, logično je da razmišljamo kako možemo da ga smanjimo. Najjednostavnije uputstvo je da budemo odgovorni i optimalno trošimo resurse.

Istraživanje o ugljeničnom otisku sproveo je STAR Centar izuzetnih vrednosti za bihevioralna istraživanja u psihologiji Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu.

Kako se računa ugljenički otisak?

Zahvaljujući super kalkulatoru ugljeničnog otiska, svako od nas može da izračuna lične emisije, potrebno je da se registrujete i ulogujete, a potom unesete podatke o svojim navikama u svom domaćinstvu. Na prvom mestu je energija – koliko električne energije koristite i za šta, koje vrste energenata koristite, potom unosite podatke o prevozu, o navikama koje se tiču kupovine hrane, garderobe, tehničkih uređaja, rekreacije…

Dakle, odgovarajući na pitanja na linku: http://www.footprintcalculator.org/ brzo i jednostavno možete da izračunate koliki ekološki otisak „utiskujete“ svojim svakodnevnim navikama – od prevoza koji koristite, preko tipa stambene jedinice u kojoj živite, do količine mesa koju jedete.

Naime, naš ugljenični otisak je suma svih emisija ugljen-dioksida i njegovih ekvivalenata koje izazivamo svojim aktivnostima u određenom vremenskom periodu.

Tekst: Dragana Ratković

Foto: Miloš Ćirković

* Tekst je nastao u okviru projekta „Zelene vesti“, koji je realizovan uz podršku Gradske uprave za kulturu Grada Novog Sada. Stavovi izneti u podržanom projektu nužno ne izražavaju stavove Gradske uprave za kulturu Grada Novog Sada.

ByAdmin
, ,

NOVI SAD PONEO TITULU PAMETNOG GRADA

Read More

ByAdmin
, ,

ŽIVIMO U “URBANOJ RERNI”

Gradovi čine jedan posto svetske površine, troše 78 % energije a proizvode 60 % ukupne emisije gasova sa efektom staklene bašte. Iz godine u godinu, primetno je širenje gradova, sve manje je zelenih površina, a sve veći broj stanovnika – sve to utiče na povećanje temperature u urbanim sredinama. Zbog svega navedenog, predviđanja su da će u budućnosti u gradovima biti znatno toplije, u odnosu na njihovu okolinu. Zbog toga se u poslednje vreme sve više govori o urbanoj klimi. O ovoj temi ragovarali smo sa dr Draganom Miloševićem, docentom na Departmanu za geografiju, turizam i hotelijerstvo Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu.

“Urbana klima je najbolji dokaz čovekovog uticaja. Kako smo izgradili naselja i kako su se ona razvijala, naš otisak i uticaj na klimu je sve veći. Glavni pokazatelj urbane klime je fenomen urbanog ostrva toplote, drugim rečima, grad je znatno topliji u odnosu na svoju prirodnu okolinu. Čovek je podigao naselja, izgradio zgrade, puteve, prakinge, i za to je utrošeno mnogo asfalta, čelika, betona, stakla. Svi ti materijali upijaju znatno više sunčeve toplote nego neko zemljište, na kom raste trava, zelenilo, usevi… Samim tim, ako ta urbana površina više upije toplote, ona će je više i emitovati u atmosferu, i zagrevaće se grad. Zato kažemo da živimo u “urbanoj rerni“. Čim izađemo iz grada, osetimo razliku između regionalne i urbane klime unutar grada.”

Projekcije pokazuju da će do polovine ovog veka 70 % stanovnika na planeti živeti u gradovima. Kako život u gradu učiniti podnošljivijim, prijatnijim?

„Nažalost, posebno u zemljama u razvoju, kao što je Srbija, i dalje se više ceni sivo, nego zeleno, parkovi su nužno zlo. I do god razmišljamo da li napraviti park ili parking, bićemo u problemu. U razvijenim državama, zelenilo se čuva a zelene površine se uvećavaju. To moramo i mi primeniti, jer urbana klima sve više negativno utiče na čoveka, i ako ne ozelenimo gradove da budu “ecofriendly” – biće sve teže živeti u njima. Već je dokazano da u gradovima toplotni talasi utiču na smrtnost stanovništva, posebno starijih. Ta toplota je nevidljiva, za razliku od poplava, kada imamo dosta upečatljiv hazard a toplotni talasi i njihov efekat prođe nezapaženo u javnosti, tako da se ne vodi računa o njihovim negativnim uticajima.”

Tokom leta, život u urbanim sredinama postao je nezamisliv bez upotrebe klima-uređaja, što dodatno povećava temperaturu u gradu a istovremeno se emituje i više ugljen-dioksida u atmosferu. Koliko sve to utiče na urbanu klimu, i šta je rešenje?

“Zaista je došlo vreme da se danas, bez korišćenja klima-uređaja, ne može normalno živeti, posebno tokom toplotnih talasa koji su upravo posledica urbane klime. U tim situacijama, rashlađujemo se klima-uređajem, koji izbacuje toplinu iz stana i dodatno zagreva i ovako toplu atmosferu, dodatno emituje gasove s efektom staklene baste, jer nažalost struja koju koristimo je najčešće iz prljavih izvora. Tako da je to jedan ciklus u kom se vrtimo ukrugu, koji postaje sve teži i gori za planetu. Jedno od rešenja je da urbane sredine učinimo što prirodnijim, koliko je to moguće. Jedan od dobrih primera su zeleni zidovi i krovovi, koji znatno utiču na smanjenje korišćenje klima-uređaja. Ako pokušamo da ulažemo u zelenu infrastrukturu ili neku dodatnu plavu infrastrukturu, kao što su npr. fontane, prskalice – uticaćemo na smanjenje zagrevanja a samim tim ćemo trošiti i manje struje, a i manje ćemo zagađivati vazduh u gradu.”

Da li i koliko urbana klima utiče na globalnu klimu?

„Urbana klima je lokalni fenomen i ispoljava se unutar grada, ali svakako utiče i na regionalnu i na globalnu klimu. Stanice koje se koriste za analizu globalnih podataka, nalazi se unutar gradova. Naravno, da će takve stanice pokazivati nešto višu temparaturu a to je imput za globalnu kalkulaciju. Problem je što su neke stanice bile na rubu grada ili izvan grada a širenjem naselja one se sada nalaze u gradu. Teško je razdvojiti urbani signal u odnosu na globalne cikluse i globalne promene klime. Naravno, naučnici i statističari pokušavaju da uklone taj urbani efekat i zadrže samo prirodni signal ali to je teško razdvojiti.”

Istraživačka tim Departmana za geografiju, turizam i hotelijerstvo Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu godinama se bavi urbanom klimom s akcentom na Novi Sad. Da li se menja klima u Novom Sadu, šta kažu vaša istraživanja?

Foto: GettyImages

“Imamo podatke za poslednjih nekoliko godina. Grad je takav da ima svoju mikroklimu. Svaki deo grada ima drugačiji signal. Imamo stanice u centru, na Limanu, Petrovaradinu, Grbavici, Klisi… Ako pojedini delovi grada imaju više zelenila, između zgrada postoji veći slobodan prostor – tu je temperatura niža i biće prijatnije za život kao što su npr. Limani. Grbavica je gusto izgrađena, to je urbano ostrvo toplote jer nedostaje zelenila. Tu se oseti najjači efekat urbane klime. U Novom Sadu, u toku toplotnih talasa noću, bude od 10 do 12 stepeni toplije u odnosu na Rimske Šančeve ili na prirodne delove oko grada. U gradu je za 10 stepeni toplije u odnosu na 10 km izvan grada, to je mala razdaljina a velika razlika u temperaturi .Mi, osim temperature, pratimo i vlažnost vazduha i primećuje se da u gradu postoji i manja vlažnost zbog manje zelenih površina.Takođe smo pratili i urbane poplave i otkrili kritične lokacije gde urbane mikro depresije utiču na akumulaciju atmosferskih padavina. Ono što trenutno radimo jeste podizanje zelenog zida i zelenog krova na školi „Milan Petrović“ u Novom Sadu. Na tom primeru pokušaćemo da izračunamo koliko zelena infrastruktura utiče na uštedu energije unutar zgrade, merićemo klimatske elemente unutar i izvan zgrade, da vidimo kako ta zelena površina utiče na promenu temperature, vlažnosti, na pravac vetra itd… Na školi će biti postavljeni i solarni paneli, tako da ćemo za održavanje infrastrukture koristiti prirodne izvore energije. Ovo radimo u okviru prekograničnog projekata sa Hrvatskom “GreEnergy” koji se odnosi se na ozelenjavanje gradova, odnosno razvoj i promociju energetske efikasnosti i održive životne sredine u urbanim sredinama. Imaćemo tako ogledni primer u Novom Sadu i u Osijeku.”

Istraživanja o temperaturi i vlažnosti vazduha kao i padavinama urađena su zahvaljujući pregograničnim projektima sa Mađarskom. Reč je o projektima Urban-Path i Urban-Prex. Šta je Novi Sad time dobio?

“Dobili smo dve velike mreže – mrežu za praćenje klimatskih parametara temperature i vlažnosti i mrežu za praćenje padavina u različitim delovima grada, i Novi Sad je dobio tri sistema rane najave. U gradu postoji mreža od 27 mernih stanica za merenje temperature i vlažnosti, u različitim delovima grada, tako da smo pokrili lokalne klimatske zone od Grbavice, svih Limana, Telepa, Petrovaradina, Klise do Sremske Kamenice. Imamo stanice i izvan grada, i tu smo mogli da “osetimo” toplotni puls grada, da vidimo koji delovi i kada su najugroženiji od viška toplote. Sad imamo jednu dobru sliku na osnovu koje se, u pojedinim delovima, može uticati na izgradnju, da se traže obavezni zeleni elementi na zgradama kako bi se smanjio negativan uticaj da se ne bi pogoršalo stanje. Na našim sajtovima, građani mogu unapred da vide (do 48 sati) u kojim delovima grada se očekuju obilne padavine i gde su moguće poplave. Ti podaci su javno dostupni. Grad i JKP “Vodovod i kanalizacija”, sa kojima sarađujemo, imaju pristup našim prognozama i modelu, tako da na vreme mogu da reaguju i vide koji deo grada je ugrožen. Dobra stvar ovih projekata je da je 85 % budžeta za sisteme rane najave novac dobijen iz fondovi EU. Nadam se da ćemo u budućnosti kroz slične projekte unaprediti kulturu stanovanja, urbanu klimu u gradu i podići svest građana. Određeni sektori i javna preduzeća u gradu već koriste naše podatke ali mislim da tom polju treba još mnogo da se napreduje. Krajnji cilj urbane klime je da se poboljša život čoveka u gradu, kao i da se rezultati primene u arhitekturi i urbanom planiranju, da ukažemo koji delovi grada su najugroženiji od toplotnih talasa, od padavina, vetrova, i da na osnovu toga grad i gradske institucije planiraju razvoj tih delova grada. Ako se planira grad bez klime, neće biti dobra situacija.”

Temperatura u Novom Sadu raste, vlažnost je manja a šta kažu vaša istraživanja u vezi sa količinom padavina?

„Padavine su varijabilne. Morate imati niz duži od 20 do 30 godina kako biste uhvatili određene trendove. Naša mreža radi više od godinu dana i pratićemo situaciju i ubuduće. Dosad smo uočili da grad, na neki način, “uhvati” određenu količinu oblaka, veže za sebe i dobije određenu količinu padavina, posebno severni deo grada prema Klisi i Temerinu.Treba nam nekoliko godina,više sezona da uhvatimo signal kako grad utiče na padavine, jer to je i u svetu manje istraženo područje u odnosu na temperature.”

Novi Sad ima dve mreže – za merenje temperature i padavina, što je dobra osnova za buduće planiranje razvoja grada. Kakva su iskustva u svetu, kako veliki višemilionski gradovi utiču na urbanu klimu, ima li pozitivnih primera?

Foto: Pixabay / moritzklassen

„Što se tiče urbane klime, ističe se Honkong. Tamo se ulaže veliki novac u istraživanja, decenijama postoji velika mreža za merenje temperature, vlažnosti i vetra u svim delovima grada, i na osnovu tih podataka rade planiranje grada. Površina Honkonga je ograničena i grad se širi u visinu, raste broj stanovnika i njima su dragocene informacije o urbanoj klimi, jer oni svoje planiranje zasnivaju upravo na tim podacima. Oni žele da povećanje stanovništa ne utiče negativno na život u gradu, nego da kroz dizajn i planiranje utiču na ublažavanje tih negativnih efekata. Dobro rade i u Feniksu u Arizoni. Oni koriste mobilna mikrometeorloška kolica i rade mobilna merenja. Razvili su model mikrometeoroloških kolica i mi ćemo preko najnovijeg projekta “GreEnergy” to isto uraditi. Imaćemo dvoja kolica da analiziramo mikroklimu. Gradovi koji dobro koriste podatke urbane klime za svoj razvoj su Amsterdam i Pariz, a u Kanadi je to Toronto.

Klima će se menjati, i sve više stanovnika živeće u gradovima. Samim tim naše ponašanje i urbano planiranje moramo prilagoditi onom što nas čeka. Novi Sad ima dobre osnove, imamo podatke o temperaturi i vlažnosti, padavinama, poplavama, a u budućnosti ćemo imati mikro podatke za različite delove grada. To je odlična osnova da se ti podaci primene za arhitektonska i urbana rešenja, u cilju poboljšanja kvaliteta života u Novom Sadu“, zaključio je dr Milošević.

Tekst: Dragana Ratković
Foto: Pixabay, GettyImages

* Tekst je nastao u okviru projekta „Klimatske promene: Suočavanje sa stvarnošću“, koji je realizovan uz podršku Ministarstva zaštite životne sredine. Stavovi izneti u podržanom projektu nužno ne izražavaju stavove Ministarstva zaštite životne sredine.

ByAdmin
, ,

MOŽE LI NOVI SAD POSTATI ZELENI GRAD?!

Ne tako davno, u bivšoj Jugoslavili, Novi Sad je bio jedan od tri najzelenija grada. Danas smo svedoci da glavni grad Vojvodine ima jedva oko pet procenata zelenih površina. Zašto je došlo do ovakve situacije, na koji način promeniti ovaj trend i kako poboljšati trenutno stanje, i šta sve nedostaje Novom Sadu da postane zelena prestonica Evrope – bila su samo neka od pitanja i tema o kojima se polemisalo na panel-diskusiji „Novi Sad – zeleni grad“, koju je u Kulturnoj stanici “Svilara” u Novom Sadu organizovalo Udruženje novinara „Eko vest“ pod pokroviteljstvom Grada Novog Sada – Gradske uprave za zaštitu životne sredine.

PRISUTNI PROBLEMI

“Biljke imaju veliku ulogu u prečišćavanju vazduha, vode i zemljišta, ali je isto tako bitan i estetsko-dekorativni efekat. Sasvim je sigurno da je mnogo lepši deo grad, a i zdravije okruženje, u kom se nalazi dosta zelenila. A problem sa kojim se često suočavamo jeste kako odabrati adekvatne biljne vrste. Teško je podići i održavati nove zelene površine u urbanim uslovima, gde ima dosta betona i asfalta. Zdravo zelenilo u gradu nije dovoljno samo zasaditi, već ga treba i održavati. Stoga je neophodno dugoročno strateško planiranje, a posao Saveta je da nametne pitanje zelenih površina u gradu, i da mu da na značaju“, rekao je direktor Instituta za nizijsko šumarstvo i životnu sredinu i predsednik Saveta za ozelenjavanje i pošumljavanje grada prof. dr Saša Orlović.

Novi Sad trenutno ima 12 m² zelenila po stanovniku, a prof. dr Orlović je istakao da im je plan da se te površine uvećaju. Posebnu pažnju će, kako je rekao, posvetiti vertikalnom ozelenjavanju, jer mnogo ima zrgada u gradu i neophodni su tzv. „zeleni zidovi“. Prioritet Saveta je i zeleni prsten oko grada, a Projekat vetrozaštitnih pojaseva za Novi Sad je gotovo završen i on predviđa 500 km novih drvoreda koji će povećati prirodni diverzitet, čuvati grad od vetra, vezivati ugljen-dioksid ublažavajući tako efekte klimatskih promena.

DIGITALNI KATASTAR ZELENILA

„U toku je izrada katastra zelenila, to je kapitalno delo, jer ćemo konačno imati definisano svako stablo, svaku zelenu površinu, šta je urađeno pre, šta treba da se uradi, i on će omogućiti bolje funkcionisanje unutar gradskih struktura. Važno nam je da znamo stanje zelenih površina, mere koje treba da se sprovedu, da li su prisutne štetočine i koje, i taj katastar bi trebalo značajno da unapredi gazdovanje zelenilom. Digitalni katastar, zapravo samo snimanje biće završen do kraja novembra“, istakao je prof. dr Orlović.

Majda Adlešić, inženjerka hortikulture, rekla je da se Novom Sadu desio stvahovit urbicid, jedno urbanističko razaranje koje je povuklo za sobom i uništavanje zelenila. Prema njenim navodima, 50-tih i 60-tih godina prošlog veka imali smo takozvanu buldožer revoluciju, kada su bulevari presekli tu radijalnu struktutu grada i uništili tada delove gradskog jezgra i zelenila. Sve je to još tada doprinelo razaranju zelenila, koje je nastavljeno i kasnije.

“Mislim da postoji mogućnost da se vrati nekadašnja slika Novog Sada, da se zelenilo obnovi, ali mnogo toga zavisni od nas samih – ne samo od stručnjaka, ne samo od strategija, planova sadnje, već i od svakog pojednica – kako ćemo se ophoditi prema tome”, smatra Adlešićeva.

MASOVNA SADNJA – NAJBOLJE REŠENJE?

Pejzažna arhitektkinja JKP „Gradsko zelenilo“ Olja Savić rekla je da za svakog pejzažnog arhitektu ili inženjera hortikulture pitanje zašto je Novi Sad izgubio značajan procenat zelenih površina poprilično bolno. Podsetila je da „Gradsko zelenilo“ nije jedina institucija koja učestvuje u procesu upravljanja javnim zelenilom u gradu.

“Gradskom zelenilu“ povereno je oko 530 hektara javnih zelenih površina, s tim da nisu obuhvaćene sve javne površine, povereno nam je na održavanje zelenilo urbanih blokova, i pojedinih ulica u naselju sa individualnom gradnjom. Održavamo oko 70.000 stabala, više stotina komada šiblja, oko 3.500 kvadratnih metara cvetnih površina, možda zvuči paradoksalno ali se naš katastar javnih zelenih površina o kojima se staramo širi. Treba imati na umu da se jedna mlada biljka iz idealnih uslova, kakavi su u rasadniku, donose u nepovoljno okruženje, posade se na dva kvadrata gde one treba da se razvijaju. Masovna sadanja koja se planira na taj način tako što se ostavi samo rupa u pločniku, krajnje je nepovoljno za mladu biljku. U prvih pet do deset godina njoj je potrebno puno nege, a sa ovom količnim zelenila koje mi sadimo zaista je jako teško to postići. Moramo biti svesni da se i pojedini građana takođe nesavesno ponašaju prema tom istom zelenilu. Često nam se dešava da zelenilo koje zasadimo, sutradan zateknemo da je uništeno“, konstatovala je Savićeva.

UTICAJ MEDIJA

“Kao novinari susrećemo se sa dosta teškoća: od pribavljanja informacija, do toga kako te informacije proveriti. Ta „protočnost” mora da postoji, jer se društvena pomeranja nabolje neće desiti sama od sebe. Dakle, građani moraju da imaju jasnu sliku kako državna administracija radi, a državna administracija mora da unapređuje zaštitu životne sredine, uvodi standarde, insistira na poštovanju i sprovođenju zakona, edukuje, usmerava… Mediji su, nažalost, ostali u raskoraku, kao neka „mala braća” od kojih se očekuje mnogo, a ne daje im se gotovo ništa…”, zaključila je Marica Puškaš, urednica „eEkolista“.

Ona je podsetila da već 13 godina redakcija „Ekolista” u kontinuitetu realizuje akciju „Kako raste drvo”. Cilj ove akcije je, kako kaže, da školarci posade sadnice u svojim školskim dvorištima, neguju ih i prate kako rastu. Do sada je u akciji učestvovalo 80 škola, a posađeno je više od 4.500 sadnica. To je njihova akcija, tako da su mogli da je prate na najdirektniji način

Tekst: Maja Pavlica
Foto: Miloš Ćirković

ByAdmin
, ,

NOVI SAD: PRIPREME ZA ZELENU PRESTONICU EVROPE

Više hiljada sadnica novog raznovrsnog zelenila biće podignuto u narednom periodu u Novom Sadu, zahvaljujući kampanji Grada, koja će biti realizovana u koordinaciji sa Savetom za pružanje stručne pomoći u preduzimanju aktivnosti u ozelenjavanju i pošumljavanju gradskih površina, uz podršku brojnih društveno-odgovornih kompanija, volontera, javnih ličnosti, i u skladu sa programom “Zeleni gradovi“ Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), u kojem Grad Novi Sad učestvuje.

NOVIH 6.200 STABALA

Akcija je počela sadnjom u Limanskom parku, a kako je rečeno, u odabiru sadnica i lokacija učestvuju urbanisti, najeminentniji profesori Poljoprivrednog fakulteta i Instituta za nizijsko šumarstvo koji su članovi gradskog Saveta.

 

„Akcija ‘Za novi zasad’ biće realizovana u nekoliko narednih meseci. Poslušali smo struku, smernice profesora Orlovića i njegovih kolega, urbanisti su predložili, i mi smo odabrali 172 lokacije koje su u planskim dokumentima određene za zelene površine, pa nećemo za 10 godina morati da sečemo drveće. Biće zasađeno 6.200 novih stabala do kraja februara, i više od 40.000 drugog rastinja, a kasnije sledi pošumljavanje na obodima grada. Lagano krećemo da se pripremamo za kandidata za Zelenu prestonicu Evrope. U tom smislu bitno je i to što gradimo novu glavnu crpnu stanicu kod Žeželjevog mosta, što je preduslov za izgradnju centralnog prečistača. Određena je lokacija za prečistač, priprema se projektno-tehnička dokumentacija, a konačno ćemo dobiti i projekat regionalne deponije. Kupujemo 100 novih autobusa na CNG, uvodimo zdravije sisteme za životnu sredinu. Novi Sad može da bude mnogo bolji, samo da slušamo jedni druge i da sarađujemo.“, naglasio je gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević, i zahvalio se i Pokrajinskom sekretarijatu za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo i Pokrajinskom sekretarijatu za urbanizam i zaštitu životne sredine što su podržali akciju.

DRVEĆE KOJE NAJBOLJE PODNOSI KLIMATSKE PROMENE

Direktor Instituta za nizijsko šumarstvo prof. dr Saša Orlović rekao je da su započeli veliki posao budućnosti, jer kada se sadi drveće, govori se o stotinama godinama unapred.

“U okviru ove akcije biće zasađeno onoliko koliko smo ranije sadili za tri godine. Odabrali smo drveće koje će najbolje podneti promenjene klimatske uslove, i koje će imati najbolju estetsko-dekorativnu i sanitetsko-higijensku funkciju. Možemo reći da je u potpunosti ispoštovana struka, jer smo vraćali pojedine programe i po četiri puta“, istakao je prof. dr Saša Orlović.

Prema rečima Pokrajinskog sekretara za urbanizam i zaštitu životne sredine Vladimira Galića, Pokrajinska vlada takođe će realizovati akciju “Za zeleniju Vojvodinu“ i na više desetina lokacija biće zasađeno 9.150 stabala, koja su donacija JP Srbija šume i JP Vojvodinašume.

U kampanju su uključene društveno odgovorne kompanije i to Evropska banka za obnovu i razvoj, MK Group, Credit Agricole banka, NLB banka, Lafarge, Zdravstvena ustanova Benu, JP Vojvodinašume, OTP Vojvođanska banka, Mercedes-Benz, McDonalds, IFC članica Svetske banke, tržni centar Big, kompanija Nepi Rockkastle (Promenada Novi Sad), DDOR osiguranje, Dunav osiguranje, DP World (Luka Novi Sad), Triglav osiguranje i fondacija Egzit.

Tekst: Grad Novi Sad
Foto: JKP “Gradsko zelenilo” Novi Sad

NAPOMENA
Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Ko pošumljava Vojvodinu!“, koji je sufinansiran iz budžeta Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama na Konkursu za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja u 2019. godini.
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama, koji je dodelio sredstva.

ByAdmin
, ,

NOVI SAD: NOVAC SE TROŠI NAMENSKI, TRANSPARENTO I EFIKASNO

U Studiji o finansiranju zaštite životne sredine na lokalnom nivou od 2015. do 2017. godine, koju su uradili predstavnici Ekološkog centra “Stanište” iz Vršca i Centra za evropske politike iz Beograda, istraživanjima je dokazano da se od 145 opština u Srbiji, u čak 80 njih naknade naplaćene od građana i privrede za zaštitu životne sredine troše za razne druge potrebe budžeta. Tačnije na životnu sredinu se manje troši od onoga što se slije u Budžetski fond za zaštitu životne sredine. Novi Sad je među gradovima koji za zaštitu životne sredine troši onoliko koliko je i planirano.

270 MILIONA DINARA ZA ŽIVOTNU SREDINU

Pomoćnica načelnice Gradske uprave za zaštitu životne sredine Dragica Branković kaže da je Novi Sad ponosan na činjenicu da se novac namenjen za zaštitu i unapređenje životne sredine troši namenski, transparentno i efikasno, u skladu sa Zakonom o zaštiti životne sredine.

Grad Novi Sad  je odmah po utvrđivanju zakonske obaveze da se osnuje Budžetski fond doneo rešenje o njegovom otvaranju i u njega se sliva sav novac od naknada za zagađenje životne sredine koje prihoduje i naplaćuje Republika (40% ide lokalnim samoupravama a 60 % republici), i od naknada  za zaštitu i unapređenje životne sredine koju je propisao grad. Program korišćenja novca iz tog fonda svake godine donosi gradonačelnik uz saglasnost Ministarstva za zaštitu životne sredine.

“Prošle godine na raspolaganju smo imali 270 miliona dinara. Sredstva planirana Programom koriste se za različite projekte koje smo podelili na podsticajne, preventivne i sanacione, zatim programe i projekte monitoringa, zaštićena prirodna dobra, kao i na projekte koje realizuju udruženja za jačanje svesti o potrebi zaštite životne sredine i ličnom doprinosu svakoga od nas, I na istraživačke i razvojne projekte i programe. Ono čime možemo da se pohvalimo u poslednje četiri godine je da imamo prihode iz opšeteg Budžeta grada koja su opredeljenja za zaštitu životne sredine. Za ovu godinu izdvojeno je 45 miliona dinara”, izjavila je za naš portal Dragica Branković.

PRIORITETI

Prema njenim rečima, prioriteti Grada Novog Sada u zaštiti životne sredine su izgradnja sanitarne deponije i izgradnja centralnog uređaja za prečišćavanje otpadnih voda. Ona naglašava da se ti projekti ne finansiraju novcem iz Budžetskog fonda, jer nije dovoljan kao osnova za izradu i realizaciju  projekata. Ove aktivnosti, koje jesu najzačajnije na nivou grada, moraju se finansirati iz više izvora  ̶  iz budžeta grada, pokrajine, republike i međunarodnih fondova, pre svega fondova Evropske unije.

KATASTAR ZELENILA

“Ovi projekti se u najvećoj meri odnose na očuvanje i unapređenje zelenila i čišćenje i saniranje javnih površina, kao i na projekte unapređenja sistema upravljanja otpadom. Od godine do godine različita su izdvajanja, u zavisnosti od projekata. Osim sadnje drveća, šiblja i žbunja i uređenja travnjaka, radi se i na orezivanju drveća, uklanjanju suvih, oštećenih i bolesnih grana i stabala, a sve aktivnosti se sprovode na osnovu stučnih nalaza i mišljenja, a gde god je to moguće, uklonjena stabla se zamenjuju novim sadnicama.

U toku je izrada katastra zelenila, gde se ne radi samo popis nego i opis zelenila. Takav katastar će nam dati osnovu za duže planiranje. Pored mnogih projekata koji su realizovani poslednjih godina, treba naročito istaći aktivnosti na pejzažnom uređenju novog parka severno od Ranžirne stanice i Ulice Radomira Raše Radujkova koje su realizovane na osnovu Projekta pejzažnog uređenja, koje je uradilo JKP “Gradsko zelenilo”. Tako će Novi Sad, posle više decenija, dobiti novi park ukupne površine 34.951 m2, od kojih je 27.831 m2 pod zelenilom”, kaže Dragica Branković.

DIVLJE DEPONIJE

Realizacija projekata čišćenja i saniranja javnih površina, pored sakupljanja rasutog otpada, podrazumeva i uklanjanje divljih deponija sa javnih površina, koje se, nažalost, u kratkom roku ponovo formiraju.

“Značajan deo novca izdavajamo za uklanjanja divljih deponija i mnogi se pitaju zašto to radimo i zašto taj novac ne uložimo u izgradnju sanitarne deponije. Nažalost JKP “Čistoća” očisti  bačeno smeće i za godinu dana na istom mestu ponovo nikne nova deponija. Zamislite šta bi bilo da to ne činimo! Novi Sad ima uređeno smetlište za odlaganje otpada i sistem odnošenja smeća u gradu je uređen. To što ne postoji sanitarna deponija ne treba pravdati našu neodgovornost”, istakla je Brankovićka.

POVEĆAN NIVO BUKE

Na osnovu donetih programa monitoringa novcem iz Budžetskog fonda finansira se praćenje kvaliteta vazduha, aeropolena, nivoa buke u životnoj sredini i kvaliteta površinskih voda. Monitoring rade ovlašćene stručne i naučne organizacije i ustanove. Na pitanje  kakvo je stanje životne sredine u Novom Sadu na osnovu rezultata monitoringa, Dragica Branković kaže da se ne može reći da je zagađenje poslednjih godina povećano.

“Stanje životne sredine nije ni bolje ni gore. Činjenica je da je povećan nivo buke u određenim delovima grada, ali to je sve ono što prati razvoj jedanog ovako urbanizovanog grad kao što je Novi Sad. Inače, svi rezultati praćenja navedenih elemenata životne sredine dostupni su na internet stranici Gradske uprave za zaštitu životne sredine (www.environovisad.rs)”, podsetila je Brankovićka.

AKTIVNOSTI

Aktima Skupštine Grada Novog Sada stavljeni su pod zaštitu: Park prirode “Begečka jama” i spomenici prirode: Kamenički park, Futoški park, Park instituta u Sremskoj Kamenici, Koprivić u centru Novog Sada, Javorolisni platan u Novom Sadu, Američki platan na Sajlovu, Dud na Čenejskom salašu, Platan u dvorištu škole “Miloš Crnjanski” u Novom Sadu i Američki platan u Futogu.

Aktivnosti na zaštiti, uređenju i unapređenju ovih zaštićenih prirodnih dobara realizuju se na osnovu godišnjih programa upravljanja donetih od strane upravljača. U okviru raspoloživih sredstava Budžetskog fonda finansiraju se konkretni projekti koje predloži upravljač a koji doprinose očuvanju, unapređenju i promociji zaštićenih prirodnih dobara, kao i projekti za preduzimanje mera zaštite i unapređenja određenog prirodnog dobra.

Programom je predviđeno finansiranje istraživačkih i razvojnih programa i projekata čiji rezultati doprinose preduzimanju mera i donošenju odluka po pitanju zaštite i unapređenja stanja životne sredine kao i finansiranje projekata edukacije i podizanja svesti o potrebi zaštite životne sredine koje realizuju udruženja građana. Novac za sufinansiranje ovih programa i projekata dodeljuju se na osnovu Javnog konkursa.

Tekst: Dragana Ratković
Foto: Miloš Ćirković

NAPONEMA
Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Zeleno informisanje – životna sredina je prva vest!“ koji je sufinansiran iz budžeta Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama na Konkursu za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja u 2018. godini.
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama, koji je dodelio sredstva.

ByAdmin
, ,

NOVOSAĐANI PROTIV SEČE SIBIRSKOG BRESTA

Pre trinaest godina, meštani Ulice Alberta Ajnštajna u Novom Sadu, samoinicijativno su prikupili nekoliko hiljada evra i na površini iza svojih kuća zasadili drvorede sibirskog bresta. Kako kažu, novim regulacionim planom, predviđeno je da se na toj lokaciji grade sedmospratnice, što bi značilo da će biti isečeno oko 130 zdravih stabala, koja su zelena oaza, park i odmaralište svih građana Novog Sada.

Kada su pre dva meseca saznali da će se iza njihovih kuća praviti zgrade, a kako kažu i iseći stabla ispod čijih krošnji provode slobodno vreme, meštani dela Avijatičarskog naselja u kratkom roku prikupili su oko 1.000 potpisa protiv te odluke.

“U okviru javne rasprave obratili smo se komisiji za Urbanizam, tamo smo im podneli svih 988 potpisa koje smo skupili i tamo smo objasnili kako mi gledamo na novu ideju šta to treba da bude. Zatim smo taj isti materijal predali u MZ “Radnički”, našoj mesnoj zajednici i isto to smo predali komisiji za građanske predstavke u okviru Skupštine Vojvodine”, kaže Vladimir Mirkov.

“Tako da smo nakon 13 godina dobili jednu ozbiljnu zelenu barijeru od drveta, koja nas štiti, ne samo nas nego i čitavo naselje, od vetra, polena, ambrozije koje takođe ima”, objašnjava Siniša Malbašić.

Zemljište na kome se nalaze brestovi u vlasništvu je Grada i Eparhije Bačke, a s obzirom na to da je Novi Sad celina koja se neprestano razvija i raste, na toj lokaciji biće građeni stanovi. Međutim, radovima će se pristupiti tek onda kada se uradi detaljna procena terena, kako bi se pronašlo kompromisno rešenje kojim će svi biti zadovoljni, navode u Urbanizmu.

“Moramo tačno da utvrdimo gde se stabla nalaze, pošto nažalost ne postoji katastar zelenih površina. Zatim, pitanje je kog su kvaliteta ta stabla, ona nisu bila planirana kao čuvanje u bilo kom planskom dokumentu ranije. Mi ćemo naravno to sve sagledati, videti šta može i treba da se sačuva, iskorigovati planirano i jednim delom sasvim sigurno izaći u susret građanima “, kaže Dušan Miladinović, direktor JP “Urbanizam”, Novi Sad.

Na pomenutom prostoru, pre ideje o igradnji jeftinih stanova, planirana je izgradnja sportskog centra, međutim, zbog nedostatka prostora to će biti realizovano na Jugovićevu. U narednom periodu ulagaće se u uređenje i očuvanje zelenih oaza na Novom naselju i u okolini Bulevara Evrope, dodaju u Urbanizmu.

Izvor: RTV
Foto: bruns.de

Najnoviji članci

Najnoviji komentari

Arhive

Stranice

Maj 2023
P U S Č P S N
1234567
891011121314
15161718192021
22232425262728
293031  

Arhive

 

PLANETA STUDIO © 2017 - 2021.