Količine otpada na deponijama povećavaju se iz godine u godinu. Prosečno, svako od nas proizvede kilogram otpada dnevno. Usled sve većih temperatura i količina organskog otpada, koji završava na divljim i nesanitarnim deponijama, a koje ne ispunjavaju ni minimum mera zaštite životne sredine – požari su sve učestaliji.
Prilikom razgradnje, pogotovo organskog dela otpada, dolazi do formiranja takozvanog deponijskog gasa koji u velikoj meri sadrži i metan koji je vrlo zapaljiv, tako da na visokim temperaturama dolazi do požara i emisije zagađujućih materija štetnih po zdravlje ljudi i životnu sredinu.
Užice od primera dobre prakse do problema sa upravljanjem otpadom
Požar na deponiji “Duboko”, foto: https://duboko.rs/
Prošle godine, u maju, na sanitarnoj deponiji „Duboko” u Užicu – inače prvom Regionalnom centru za upravljanje otpadom u Srbiji kojem je gravitiralo devet lokalnih samouprava Zlatiborskog i Moravičkog okruga – izbio je veliki požar koji je ugašen nakon dvadeset dana. Zbog zagađenja koje je požar izazvao, usledili su višemesečni protesti građana, tako da je u novembru, po nalogu resornog ministarstva za zaštitu životne sredine, inspekcija zatvorila „Duboko”.
Rešenjem je zabranjen prijem, skladištenje, ponovno iskorišćenje i odlaganje bilo koje vrste otpada na toj lokaciji. Lokalne samouprave koje su pripadale regionu – Užice, Čačak, Lučani, Požega, Arilje, Ivanjica, Bajina Bašta, Kosjerić i Čajetina, našle su se u problem: gde ubuduće odlagati otpad.
Primarna selekcija prioritet
Od primera dobre prakse u upravljanju otpadom, Užice je postao grad koji ima ogromne probleme sa otpadom. Svetlana Drakul, šefica Odeljenja za zaštitu životne sredine i održivi razvoj, kaže da se trenutno sav otpad koji se sakupi u ovom gradu odvozi u Jagodinu, a pre toga su ga odnosili na deponiju u Lapovo. Kako navodi, još se ne zna šta će biti sa deponijom „Duboko”, tendencije su da Centar za sekundarnu selekciju ponovo počne da radi i da se, na taj način, unapredi primarna selekcija otpada.
„Užice pokušava da što manje otpada iz grada ide na deponovanje, a to je negde cilj ne samo naš nego i jedini pravi način upravljanja otpadom. Očekujemo neko rešenje ovih problema u nekoliko narednih meseci. Ono što je neophodno da Grad Užice uradi je da što pre krene s primarnom selekcijom otpada, Zaista je jako teško danas baviti se životnom sredinom u Užicu”, smatra Svetlana Drakul.
Deponija „Duboko” imala ograničen vek trajanja
Miloš Radojević iz Regionalne razvojne agencije „Zlatibor” kaže da je primarna selekcija otpada pokretana nekoliko puta u Užicu. Početkom rada deponije „Duboko” 2011, primarna selekcija otpada zaživela je u svim školama i u centralnoj gradskoj zoni, ali ne na dovoljnom nivou. Ponovo je pokrenuta 2018. godine kroz projekte prekogranične saradnje koje je finansirala Evropska unija ali, kako kaže, nisu se proslavili kao region.
Ugašen požar na deponiji “Duboko”, foto: www.duboko.rs
„Uspeli smo da svega 10 % otpada spasimo od deponovanja a 90% je zatrpavano. Problem je u činjenici što je deponija imala ograničen vek trajanja, znali su se njeni kapaciteti. Naime, deponija se za nepunih 12 godina napunila i to je, u dobrom delu, neodgovornost celog regiona, naravno u najvećoj meri neodgovornost ljudi koji su upravljali deponijom ali i svakog od nas pojedinačno, svako od nas je imao svoju mrvu odgovornosti u tom sistemu. Sada je teško povratiti poverenje stanovništva. Odnošenje otpada poskupelo je 212 % a na deponiju se i dalje odvozi neselektovan otpad. Kako ćemo to prevazići ne znam, ali je to izazov koji moramo adekvatno rešavati”, dodaje Radojević.
Čajetina – primer dobre prakse u upravljanju otpadom
Direktor Komunalno javnog preduzeća „Zlatibor“ Srđan Pantović kaže da su oni na vreme uočili problem u radu Regionalnog centra „Duboko”, koji je odlično zamišljen ali pogrešnim upravljanjem – deponija je zatvorena.
„Zbog te novonastale situacije, morali smo da se snalazimo. Nabavili smo neophodnu mehanizaciju i opremu, i uskoro bi trebalo da otvorimo reciklažno dvorište koje smo davno projektovali. Iako nam je resorno ministarstvo dalo rok do juna sledeće godine, nadamo se da će ono do zime biti stavljeno u funkciju“, kaže Pantović.
Uvidevši probleme u radu deponije „Duboko”, KJP „Zlatibor “je počelo sa primarnom selekcijom otpada kroz projekat sa Švedskom vladinom agencijom za međunarodnu saradnju i razvoj (SIDA) i tako su uspeli da prevaziđu problem sa kojim se suočavaju komunalna preduzeća u Srbiji. Trenutno selektuju otpad u dve frakcije – suvu i mokru.
„U plavu kantu građani izdvajaju suvi otpad, koji se predaje na spaljivanje u cementaru ‚Popovac‘ i oni tvrde da imamo selektovani otpad sa najboljom kalorijskom vrednošću. Sa cemantarom imamo potpisan ugovor na osnovu kojeg se odvozi otpad bez nadoknade – i sa jedne i sa druge strane. Nama je to isplativo, jer se rešavamo jedne trećine otpada koji sakupimo. Mešani komunalni otpad građani odlažu u zelenu kantu, koji smo ranije odvozili na Regionalnu deponiju ‚Duboko‘. Sada kada je zatvorena, deponujemo otpad na našu deponiju a u toku je izrada projekta sanitarne kade, pošto u okviru regiona ne možemo da nađemo opštinu koja će prihvatiti naš otpad. Otkad ne prima otpad deponija ‚Duboko‘, pojedine opštine Zlatiborskog regiona komunalni otpad voze dalje i od 150 km, što je ekonomski neisplativo. Užice je zbog toga moralo da podigne cene za odnošenje smeća, pa građani skoro triput skuplje plaćaju te usluge nego što je cena u Čajetini“, konstatuje Pantović.
U Čajetini sva domaćinstva, koja imaju dvorište, dobila su kompostere a krenulo se i sa podelom na Zlatiboru. Pre toga radilo se i na edukaciji stanovništva, kako kažu, od kuće do kuće kao i u školama i vrtićima.
Izgradnja reciklažnog dvorišta na Zlatiboru, foto: https://kjpzlatibor.rs/
Ovo preduzeće ima u planu da pribavi sredstva za izgradnju kompostilišta. Zlatibor ima i postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda koje radi u punom kapacitetom a mulj sa prečistača trenutno se odlaže na deponiju. Planiraju da izgradnjom kompostilišta, mulj iz postrojenja, koji je dobrog kvaliteta, ide na kompostiranje zajedno sa ostalim zelenim otpadom i pepelom kojeg imaju u otpadu.
Zlatibor: očišćene sve divlje deponije
Na Zlatiboru se i mnogo gradi pa se ovo preduzeće susretalo sa različitim izazovima kada je u pitanju građevinski otpad. S obzirom na to da je jedna od osam delatnosti, kojom se KJP „Zlatibor” bavi i izgradnja puteva, imaju drobilicu i deo građevinskog otpada koriste za nasipanje puteva a deo za nasipanje sportskih terena.
Opština Čajetina ima oko 15.000 stanovnika, dve gradske i 19 seoskih mesnih zajednica i već duži niz godina čitava teritorija pokrivena je odnošenjem otpada, tako da i najudaljenija kuća ima kantu za odlaganje komunalnog otpada.
„Na Zlatiboru, kao popularnom turističkom centru, u određenim periodima godine boravi i do 100 hiljada posetilaca. Turizam je osnovni izvor prihoda lokalne samouprave, od čega se finansiraju razni infrastrukturni projekti i zato moramo voditi računa da Zlatibor bude čist”, ističe direktor Pantović, i podseća da su još pre deset godina očišćene sve divlje deponije u ovom kraju.
Ukoliko se negde pojavi otpad, imaju komunalnu miliciju koja odmah reaguje a veći deo je pokriven i video-nadzorom, jer, kako kaže direktor, ne može se uvek osloniti na svest ljudi. Vode se politikom da ne kažnjavaju, već da prvo upozore građane, ako do komunalnog prekršaja dođe.
Prema njegovim rečima, u Čajetini i na Zlatiboru u domaćinstvima primarna separacija dala je odlične rezultate. Čak 97 % otpada je selektovano, što je iznenadilo i same Šveđane sa kojima je ovaj projekat realizovan.
Novi sistem naplate
U KJP „Zlatibor” rade i na uspostavljanju novog sistema naplate, uvođenjem novih tarifa. Na svim kantama i kontejnerima koji su podeljeni ugrađeni su čipovi koji se očitavaju daljinski a na svim autosmećarama ugrađeni su sistemi koji ih očitavaju. Oni koji pravilno selektuju otpad u plavu kantu, neće plaćati odnošenje a zelena kanta plaćaće se po pražnjenju 96 dinara.
Planirano je da novi sistem naplate krene od septembra. Kroz projekat sa Šveđanima, izgrađeno je reciklažno dvorište, koje zadovoljava sve savremene standarde, a treba da počene sa radom do kraja godine. Reciklažno dvorište će imati transfer-stanicu za komunalni otpad i deo koji je namenjen građanima za razvrstavanje otpada na 15 frakcija.
Za sistem upravljanju otpadom u Čajetini, kao primer dobre prakse, interesuju se javno-komunalna preduzeća iz Makedonije i Republike Srpske.
Novinari iz Vojvodine obišli su, u organizaciji Regionalne razvojne agencije „Bačka”, primere dobre prakse u korišćenju obnovljivih izvora energije, energetski efikasnih rešenja, kao i upravljanja otpadom. Domaćini iz Regionalne razvojne agencije „Zlatibor” iz Užica predstavili su nam projekte ovdašnjih lokalnih zajednica i javnog sektora i pokazalo se da je u toj sinergiji i te kako moguće postići dobre rezultate.
Tekst: Dragana Ratković
Share this: