NOVI SAD: OD NESANITARNE DEPONIJE DO REGIONALNOG CENTRA ZA UPRAVLJANJE OTPADOM

Skupština Grada Novog Sada, na sednici održanoj 27. decembra, osnovala je novo javno preduzeće „Regionalni centar za upravljanje otpadom“. Novoosnovana gradska firma biće 15. novosadsko javno preduzeće, sedište će imati na mestu buduće regionalne deponije, što obuhvata širi prostor sadašnje gradske deponije. Ovo preduzeće neće biti samo novosadsko, jer će u njemu manjinske udele imati i opštine Bačka Palanka, Bački Petrovac, Beočin, Žabalj, Srbobran, Temerin i Vrbas. Direktor će se birati putem javnog konkursa i imenovaće ga Skupština Grada Novog Sada, dok će ostale opštine imati predstavnike u nadzornom odboru.

Vladajuća većina iz Srpske napredne stranke, Socijalističke partije Srbije, Jedistvene Srbije i Saveza vojvođanskih Mađara glasala je za predložene odluke, dok su protiv bili odbornici Srpske radikalne stranke, oni su protiv sadašnjeg plana regionalne deponije na lokaciji trenutne gradske deponije, jer smatraju da se time neće rešiti problem odlaganja otpada, a s druge strane ugroziće se dodatno životna sredina i pogoršati uslovi života ljudi koji žive u okolini, pošto će se sada, kako navode, tu odlagati otpad iz celog Južnobačkog okruga, prenosi Radio 021.

Nesanitarna deponija veliki problem

Ideja i potreba za Regionalnim centrom za upravljanje otpadom u Novom Sadu, koji će raditi po svim standardima EU i koji bi trebalo da reši probleme Novog Sada i nekoliko okolnih naseljenih mesta, po pitanju svih vrsta otpada, nije nova. Naime, u planu je da novi centar postepeno zameni postojeću nesanitarnu gradsku deponiju koja se nalazi na Klisi.

Tone i tone raznoraznog otpadnog materijala svakoga dana donose se na nesanitarnu gradsku deponiju, nastaju i nestaju razne divlje deponije i smetlišta u okolini grada a neretko i u gradskim kvartovima pored stambenih naselja i puteva. Grad Novi Sad trudi se da uklanjanjem divljih deponija otkloni sve opasnosti koje mogu nastati od ovakvih potencijalnih „ekoloških bombi“. Živimo u svetu prenagomilanog otpada koji stvaramo, odbacujemo i neiskorišćavamo, a koji pritom štetno utiče na životnu sredinu.

Divlja deponija u Temerinskoj ulici, Novi Sad, foto: Miloš Ćirković (arhiva)

Na nehigijenskim deponijama, deponovani otpad dovodi do zagađivanja zemljišta i podzemnih voda. Atmosferske padavine prolaze kroz masu deponovanog otpada i rastvaraju štetne materije iz njega, pri čemu se zagađuju zemljište i podzemne vode. Širenje neprijatnih mirisa, raznošenje otpada po okolini putem vetra i od strane životinja, koje se na njima hrane, kao i čestih danonoćnih požara na njima, samo su dodatne posledice ljudske nemarnosti.

JKP “Čistoća” uklonilo je divlju deponiju i posadio drvored u Temerinskoj ulici, foto: Miloš Ćirković (arhiva)

Po podacima JKP „Čistoća“, pored mnogobrojnih čestih apela iz ovog preduzeća upućenih sugrađanima da ne bacaju smeće mimo kontejnera, na mesečnom nivou ovo preduzeće ukloni oko 900 kubika smeća sa divljih deponija. Gradska deponija iz dana u dan sve više raste deponovanjem novih količina smeća, a uskoro, po izgradnji Regionalnog centra za upravljanjem otpadom, taj isti otpad bi mogao da donosi profit.

Za tri godine novi Regionalni centar za upravljanje otpadom

Novi Sad je krenuo u realizaciju projekta izgradnje Regionalnog centra za upravljanje otpadom na jedan potpuno moderan i održivi način, a koji će se nalaziti u glavnom gradu Vojvodine i dosad je, po rečima Mire Radenović Bojić, članice Gradskog veća za imovinu i imovinsko-pravne poslove, zaštitu životne sredine, održivog razvoja i energetske efikasnosti – postignuto to da je raspisana javna nabavka za tehničku asistenciju od strane Ministarstva finansija i Ministarstva za evropske integracije zajedno sa Evropskom komisijom u Srbiji.

Foto: Grad Novi Sad

„Sve se radi u skladu sa evropskim javnim pozivima, na način na koji se javne nabavke sprovode u Evropskoj uniji. Prošli smo skraćenu listu i idemo u odabir partnera, zatim pripremili smo projektno-tehničku dokumentaciju i kompletnu dokumentaciju za javnu nabavku za nadzor nad izvođenjem radova i nad građevinskim projektom za izgradnju Regionalnog centra sa dve transfer-stanice. Dokumentacija je u potpunosti gotova, pripremljene su javne nabavke i sad očekujemo da prođemo konsultativne korake sa Evropskom komisijom i da se raspišu javni pozivi za izvođača radova i nadzora. Onog momenta kada zaključimo ugovor sa izvođačem radova, možemo reći da smo na polovini realizacije projekta. Očekujem da ćemo u naredne dve i po do tri godine imati izgrađen Regionalni centar za upravljanje otpadom s centrom u Novom Sadu. To podrazumeva zatvaranje u potpunosti sadašnje deponije i otvaranje Centra, što će značajno smanjiti zagađenje na toj lokaciji. Da bi građanima bilo jasnije, radi se o fabrici za preradu otpada i proizvodnju goriva od otpada, tako da će se na novu deponiju odlagati samo ono što ne može da se iskoristi“, izjavila je Mira Radenović Bojić, napominjući da je neminovno i da građani moraju da menjaju svoje navike kada je selektovanje i odvajanje otpada u pitanju.

Ona podseća da su krenuli sa primarnom separacijom stakla, do kraja godine krenuće se sa primarnom separacijom papira i PET-a, koji čini najveći deo ambalažnog otpada a koji inače pravi najveći problem a najlakši je za reciklažu. Dakle, Novi Sad kreće sa primarnom separacijom tri vrste otpada i građanima će se skrenuti pažnju na to koliko je važno da razvrstavaju otpad na mestu nastanka, odnosno u svojim domaćinstvima.

Važnost primarne separacije otpada

Nova sanitarna deponija imaće sve standarde izgradnje koji prate zemlje EU. Imaće prateće objekte, kao što su sanitarne kasete, postrojenje za tretman umešanog komunalnog i biorazgradivog otpada, postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda i drugo; dve transfer-stanice – u Bačkoj Palanci i Vrbasu, odakle bi se transportovao otpad ka regionalnoj deponiji. Ono što je takođe poznato je da bi regionalna deponija trebalo da ima liniju za sekundarnu separaciju otpada, kompostilište za zeleni otpad, biološko-mehaničke tretmane i biosušenje, kao i reciklažno dvoršte za građevinski otpad.

Izgled budućeg objekta za mehaničko-biološki tretman otpada, foto: Grad Novi Sad

Deponija bi svojim radom tržištu mogla da ponudi gorivo (za cementare) i mnogobrojni reciklabilni materijal (metal, staklo, papir, plastiku i kompost) i to, pripremom ili preradom sekundarnih sirovina i plasmanom na tržište, uz razvijen i unapređen sistem za reciklažu, uz izgradnju potrebnih objekata i infrastrukture. Da bi ovaj sistem rada regionalne deponije funkcionisao kako treba, neophadna je dobro izvedena primarna separacija otpada u opštinama korisnicama deponije.

Za građane moraju biti obezbeđene kante i kontejneri za suvi i mokri otpad. Suvi je papir, plastika, karton, dok u mokri spada biorazgradivi, otpad uz posebno prikupljanje staklene ambalaže u za to namenjenim reciklažnim zvonima. Sve opštine treba da izgrade reciklažna ostrva a Grad Novi Sad tri ostrva. Po podacima iz Plana razvoja Grada Novog Sada, procenjena vrednost projekta je oko 14,5 milijardi dinara, pri čemu se deo finansira iz fondova Evropske unije a deo iz budžeta Grada Novog Sada.

Zabrinuti građani Klise

Životinje raznose otpad sa divlje deponije u NS, foto: Miloš Ćirković (arhiva)

Zbog velike blizine postojeće gradske nesanitarne deponije centru Novog Sada (oko 6 km) i zbog svoje neuređenosti kao takve, ona je svakako izvor zagađenja životne sredine. Postojeća deponija će biti zatvorena, uz nasipanje zemlje, postavljanje izolacionog materijala i biće zatravljena tek kada regionalni centar počne sa radom.

S obzirom na to da je odlučeno da će novi Regionalni centar za upravljanje otpadom biti na istom mestu gde i današnja deponija, stanovnici naselja Klisa, čije se kuće nalaze u blizini, zabrinuti su za kvalitet života, jer dolaskom znatno veće količine otpada iz okolnih opština ubeđeni su da će njihovo životno okruženje i zdrava životna sredina biti narušeni, iako postoje garancije gradskih vlasti da će se novi Regionalni centar graditi po najsavremenijim, strogim evropskim standardima.

Svakako je cilj svih razvijenih zajednica koje generišu dosta otpada usled tehnološkog razvoja, povećanog broja stanovništva i koje žele da očuvaju životnu sredinu da se odlaže što manje otpada na deponije i da se dosta reciklira.

Potencijal za pametan i održivi razvoj nekog grada kroz primenu cirkularne ekonomije, nalazi se u dobrom upravljanju svih vrsta otpada, koji nastaje u domaćinstvima i delatnostima privrede na teritoriji grada, pri čemu su prioriteti smanjenje količine generisanog otpada, reciklaža i ponovna upotreba. Kao jedan od najrazvijenijih gradova u jugoistočnoj Evropi, Novi Sad svakako teži razvoju privrede i društva kroz koncept pametnog grada, poštujući principe zaštite životne sredine, održivog razvoja i brige o stanovništvu.

Lajkujte EkoVest na Facebooku

Zapratite EkoVest na Twitteru

Tekst i fotografije: Miloš Ćirković