Na pet lokacija u Novom Sadu postavljeni su uređaji reciklomati za „pametnu reciklažu”. U njih građani mogu da odlože praznu ambalažu, u ovom slučaju plastične flaše i aluminijumske limenke. Isto tako, uz pomoć mobilnog telefona, mogu da se sakupljaju poeni i dobije simboličan poklon.
Grad je odabrao da na taj način pruži jednu vrstu šanse stanovnicima da odvajaju ambalažu koja se pri reciklaži može ponovo upotrebiti. Međutim, ta šansa je više usmerena na ono što se tako često naziva podizanjem svesti o važnosti reciklaže za očuvanje životne sredine. Projekat je nazvan „Novi Sad pametno reciklira”, a iza njega stoje Grad Novi Sad, „Sekopak” i JKP „Gradska čistoća”.
Reciklomati na pet lokacija
Reciklomati su raspoređeni na Beogradskom keju kod nekadašnjeg „Kej šopa”, na Trgu slobode kod „Apola”, ispred Skupštine grada u Ulici Žarka Zrenjanina 2, u Kineskoj četvrti kod „Fabrike” na Bulevaru despota Stefana 5 i kod glavnog ulaza na kupalište „Štrand”.
Foto: Pexels, Greta Hoffman
Ćlanica Gradskog veća za zaštitu životne sredine Mira Radenović Bojić istakla je da će kroz ovaj projekat građani moći na inovativan način da odlažu plastične flaše i aluminijumske limenke, a da je njegov cilj da se, pre svega, privuku mlađe generacije i motivišu da steknu ekološke navike i učestvuju u primarnoj selekciji.
„Ovo je način da pokažemo da i Srbija prati trendove iz industrije koji građanima pruža mogućnost da, pored kontejnera za PET i zvona za staklenu ambalažu, mogu ambalažu odlagati i u pametne mašine – reciklomate”, rekla je većnica i dodala da će svaki „recikler” moći da učestvuje u sakupljanju bodova preko aplikacije „Reciklomat”.
Pored sakupljanja bodova, preko aplikacije mogu da se vide lokacije uređaja i njihova popunjenost, a najbolji recikleri će dobijati simbolične poklone, poput ulaznica za predstave, muzeje, izložbe, bazene i slično.
Efekat reciklomata minoran
Igor Jezdimirović iz Novog Sada, predsednik udruženja „Inženjeri zaštite životne sredine”, kaže za „Politiku” da je kao građanin ponosan na to što grad radi na dizanju svesti o značaju reciklaže, ali da je kao čovek ove struke razočaran, jer i dalje na terenu ne postoji ni sistemsko rešenje za odlaganje otpada.
„Efekat ovih reciklomata je kao kad bi na onkologiji postavili poster za vitamin C. Efekat je minoran, zanemarljiv, ali lepa je priča kako da naučimo da gurnemo flašu u rupu. Da to radi neka nevladina organizacija, isto bi bio lep gest, ali problem je u tome što nismo u stanju da izgradimo sistemsko rešenje”, kaže Jezdimirović.
Prema njegovim rečima, uvođenjem depozit sistema, sa uređajima u koje bi građani odlagali praznu ambalažu, dobijajući zauzvrat određeni novac, smanjilo bi količinu ambalažnog otpada na deponijama.
„U srpskom jeziku, mentalitetu, to je kaucija. Naši stariji građani sećaju se da su donosili prazne flaše u prodavnicu. Bez njih, plaćala se kaucija. Škakljivo pitanje depozit sistema je veliki broj malih radnji koje bi reciklomate trebalo da ubace u svoj prostor, pa bi to bila neka vrsta udara na njih”, navodi Jezdimirović.
On kaže da depozit sistem ne može da se reši na nivou lokalne samouprave, već države, ali da ona od donošenja zakona o upravljanju otpadom nije naterala lokalni nivo da utvrdi koliko otpada ima i kako se odlaže. U Novom Sadu, kako navodi, svaki građanin dnevno napravi kilogram komunalnog otpada, a deo toga je ambalažni.
Ima pojedinačnih pokušaja, napominje, gde je jedan lanac prodavnica postavio reciklomate, ali oni primaju samo svoju ambalažu.
Foto: Grad Novi Sad
Share this: