U svetu modernih tehnologija, plastike, silicijumskih čipova i optičkih kablova, jedan materijal je i dalje nezamenljiv – bakar. Vekovima je on uz čoveka, čineći mu život lagodnijim i sigurnijim. Grad Bor i njegova okolina u žiži su svetske javnosti još od devetnaestog veka kada se pojam „zlatne groznice“ uselio na ove prostore. Prave ekspedicije entuzijasta – kopača zlata i ljudi od nauke, raširili su se po ovim prostorima u potrazi za dragoceno-skupocenim metalom. Mnogobrojni građani, ljudi iz različitih krajeva Srbije, stranci, bogati industrijalci i avanturisti bili su opijeni zlatnom groznicom i brzom zaradom.
BAKAR… OD ŽIVOTNOG ZNAČAJA
Bakar je uvek na ceni i meti raznih industrijalaca (sa idejama o brzom bogaćenju) i osvajača (sa idejama o otimanju i robovskom eksploatisanju). Jedan od poslednjih – Adolf Hitler, na prostorima bivše Kraljevine Jugoslavije kao stratešku važnost pri planiranju napada na nju, dao je zauzimanju borskog rudnika i pokretanju njegove proizvodnje neophodne vojnoj mašineriji nacističke Nemačke. Tada su oko rudnika bila podignuta trideset i tri radna logora krcata nesrećnim porobljenim ljudima iz raznih krajeva, iskorištavanim za teške rudarske poslove proizvodnje bakra.
Danas, moderni, bogati industrijalci iz celog sveta oličeni u multinacionalne kompanije, kada su rudna bogatstva u pitanju, kao da funkcionišu po sistemu: Reci mi šta i koliko toga imaš, gde se to nalazi, i kako da ti to uzmem (platim)! Svugde u svetu, bez bakra i dalje ne mogu fabrike elektrokablova i prekidača, valjaonice bakarnih limova, zavodi za izradu kovanog novca, fabrike električnih kućnih aparata, fabrike elektromotora, sijalica i sl.
A KAKO JE SVE POČELO
Rudarsko-topioničarski basen Bor nalazi se na istočnoj periferiji grada Bora u centralnom delu Timočkog eruptivnog masiva, i već sto godina u svojoj topionici i elektrolizi proizvodi “crvene” i obojene metale visokog kvaliteta. Još davne 1903, nakon istraživanja koje je finansirao industrijalac Đorđe Vajfert, a kojim je rukovodio inženjer Šistek, francuska kompanija Francusko društvo borskih rudnika „Sveti Đorđe“ sa sedištem u Parizu otvorila je rudnik 1904. godine. A samo dve godine kasnije otvorena je i topionica za preradu bakra i plemenitih metala, tako da je rudarsko naselje počelo da poprima izgled savremenog grada čija je okolina počela da se razvija. Rudnik postaje jedan od najvećih u Evropi. U doba SFRJ, rudnik je imao više od dvadeset hiljada zaposlenih, dok ih danas u RTB-u radi oko pet hiljada.
Kompaniju čine četiri velika proizvodno zavisna preduzeća koja eksploatišu i prerađuju rudu. RTB Grupu čine: 1. Rudnici bakra Bor (RBB), u čijem sastavu posluju: podzemni kop “Jama” (najdublji u Srbiji), površinski kop “Veliki Krivelj”, rudnik “Cerovo” i fabrika kreča „Zagrađe#. 2. Rudnik bakra Majdanpek (RBM) 3. Topionica i rafinacija (TiR) i 4. Matično preduzeće. RTB Bor je u Srbiji jedini proizvođač bakra, srebra, zlata i nečeg što je skuplje čak i od zlata – platine. Pored toga, proizvodi se još i sumporna kiselina, plavi kamen, selen i paladijum.
KINEZI STRATEŠKI PARTNER
Vlada Republike Srbije u junu je raspisala tender za izbor strateškog partnera za RTB Bor, tako da su mnoge zainteresovane strane kompanije ovde dolazile kako bi sagledale potencijale, način i uslove funkcionisanja RTB-a, i ustanovile kojim količinama ruda, koje su ostale za eksploataciju, rudnik raspolaže. Kineska kompanija Ziđin (Zijin) izabrana je za strateškog partnera Rudarsko-topioničarskog basena Bor, saopštio je danas ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić
Ziđin je predložio obavezujući biznis plan u iznosi od milijardu i 260 miliona dolara, u okviru kojih je i obavezujućih 350 miliona dolara za dokapitalizaciju, rekao je Antić na konferenciji za novinare u Vladi Srbije. Kineska kompanija se dodatno obavezala da će obezbediti 200 miliona dolara za rešavanje istorijsklih dugova RTB-a Bor definisanih UPPR-om. Ziđin se obavezao i da će očuvati 5.000 radnih mesta, i za svoju ponudu tražila je 63 odsto vlasništva u RTB-u Bor, naveo je ministar.
Kako je najavljeno, ugovor sa kineskom kompanijom biće potpisan u septembru, dok bi strateški partner operativno upravljanje RTB-om Bor mogao da preuzme početkom 2019. godine. Antić je kazao da je ponuda kineske kompanije bila ubedljivo bolja od druge pristigle ponude, ruske kompanije Ju gold, koja je ponudila investicioni plan u vrednosti 836 miliona dolara, ali da je za to tražila 65 odsto vlasništva u RTB-u.
Inače, Lan Fušeng, izvršni direktor i predsednik kineske kompanije Zijin Majning, u nedavnoj poseti Boru, izjavio je da njegova kompanija, što se tiče sredstava, sposobnosti, opremljenosti i tehnologije, ima sve preduslove da ovaj rudnik pretvori u elitni svetski, rudarsko-topioničarski basen, prvi po zaštiti okoline, automatizaciji i bezbednosti.
„Po nekim procenama rude za eksploataciju ima u količini od 1,38 milijardi tona što je dovoljno za narednih pedeset godina eksploatacije. Ti kapaciteti će se sigurno povećati sa godinama, pošto se uporedo povećavaju novi kapaciteti koji se istražuju iz godine u godinu, tako da se očekuje da će eksploatacija ruda biti moguća u narednih sto godina“, pojasnio je sadašnje stanje rudnika Saša Srbulović, inženjer rudarstva u RTB Bor.
PROCENE RUDNOG BOGATSTVA
Jalovina-RTB Bor
Rudno telo koje se trenutno eksploatiše u podzemnom rudniku “Jama”, nalazi se na oko pola kilometra ispod površine zemlje i ima oblik “krompira”, objašnjava Srbulović, i trenutno je zahvaljujući ispitivanjima poznata samo njegova gornja površina, dok je dubina njegovog dna nepoznata. Procenjuje se da rude u onom što je poznato ima u količini od milijardu tona, što znači pedeset godina eksploatacije. Po podacima RTB Bor, resursi borskog i majdanpečkog rudnika su neiscrpni, a do sada nije iskorišćenja ni njihova polovina. Pretpostavlja se da u 1,38 milijardi tona rude ima oko 5,1 miliona tona bakra, 202 tone zlata, 1.477 tona srebra. Sa prosečnom godišnjom eksploatacijom od 26 miliona tona rude, garantuje se proizvodnja bakra u narednih 50 godina.
Šljaka koju su Francuzi odbacili u toku prerade i eksploatacije rude dok su upravljali rudnikom, nalazi se u blizini današnje topionice, i moći će ponovo da se koristi u procesu dobijanja bakra jer tadašnja tehnologija nije bila u mogućnosti da iskoristi maksimum iz rude bakra. Površinski kop prostire se na dva i po kvadratna kilometra.
KAKO DOĆI DO RUDE
Da bi se došlo do rude, na površinskim kopovima, u strogo kontrolisanim uslovima, koristi se čak od dvadeset do pedeset tona eksploziva, dok u podzemnoj eksploataciji to nikako nije dozvoljeno jer bi se tokom eksplozije oslobodila ogromna mehanička energija koja bi urušila sve podzemne hodnike. U podzemnim kopovima, poput kopa “Jama”, specijalnom rudarskom opremom buše se stene burgijama dužine i do trista metara, ispituju se, kako bi se ustanovio položaj rude, a kasnije, slične bušotine pune se tačno određenom količinom eksploziva.
Aktiviranje tih eksploziva ubačenih u unapred izbušene rupe u stenama ispod površine zemlje, obavlja se tako što one detoniraju (eksplodiraju) u koncentričnim krugovima sa međusobnim zakašnjenjem od dvadesetpetohiljaditog dela sekunde. Stene sa rudama se prosto mrve i ekslozije ih izbacuju iz svojih ležišta a da viši slojevi stena ostaju stabilni i neoštećeni. U tako izmrvljenim stenama, nalaze se rudna bogatstva, neretko zlato, srebro i platina.
Rudnici metala su mnogo bezbedniji za rad od rudnika uglja, i u njima nema otrovnih i zapaljivih gasova, poput metana i rizik rada sveden je na minimum, a uslovi rada su mnogo bolji nego u rudnicima uglja.
Vrednost iskopane metalne rude višestruko je veća od iste količine rude uglja. Jamskom mehanizacijom, ruda se dalje transportuje na površinu, pa u topionicu. Prava logistička podrška od nekoliko desetina ljudi van jame je potrebna da bi trideset šest rudara moglo da rudari u jednoj smeni, svako u skladu sa svojom specijalnošću. Na svetlu dana, oni koji svoj posao obavljaju na površinskim kopovima, uz pomoć ogromnih bagera sa zastrašujućim zupcima i gigantskih kamiona Dampera nosivosti dvestadvadeset tona, i mašinama kao iz naučnofantastičnih filmova utovaruju i transportuju ogromne količine rudarskog blaga do nove topionice. Tamo se savremenim tehnološkim postupcima prerađuju, tope i liju dragoceni proizvodi namenjeni domaćem i svetskom tržištu.
UTICAJI NA ŽIVOTNU SREDINU
Otako je Vlada Republike Srbije uložila novac u novu, savremenu topionicu, grad Bor je postao mnogo ekološko prihvatljivijije mesto za život jer su aero zagađenja sumporom svedena na minimum, u odnosu na ranije decenije kada su ta zagađenja bila drastična, a građani imali zdravstvene tegobe zbog toga. RTB Bor je danas čak veliki proizvođač sumporne kiseline. Pored svega, RTB Bor je i dalje jedan od najvećih zagađivača u regionu.
„Kvalitet vazduha u Boru je sada drastično poboljšan zahvaljujući izgradnji nove topionice“, tvrdi Ljiljana Lekić iz Kancelarije za zaštitu životne sredine Grada Bora, napominjući da u 2018. godini imaju planirano i odobreno 85.131.000 dinara iz Ekofonda za zaštitu životne sredine.
Jalovina koja se nalazi u komleksu RTB Bor, nasuta trakastim transporterima po njegovoj okolini u obliku svemirsko-planinskih masiva, kao otpadni deo višedecenijske proizvodnje bakra, sa stanovišta današnje tehnologije prerade bakra može ponovo da se upotrebi. U njoj se nalaze značajne količine bakra koje nije potrebno vaditi iz srca Zemlje, a koje stara tehnologija nije mogla iskoristiti. Takav materijal je itekako zanimljiv mnogim stranim kompanijama i potencijalnim “investitorima” kao vredna sirovina za koju ne treba specijalna oprema i mehanizacija. Atmosferske vode koje su natapale ovakve “planinske masive” jalovine, okružuju ih na pojedinim mestima u obliku jezera crvene boje koje izgleda nerealno i uznemiirujuće. U rudniku bakra Bor, postoji više izvora otpadnih voda, različitih po sastavu i količinama i voda koje se dreniraju iz brana flotacijskih jalovišta.
Zagađeno? Da. Voda crvenkaste boje, oko otvorenog kopa Bor, karakteristična je po visokim koncentracijama rastvorenih teških metala bakra, cinka i gvožđa. Atmosferske vode koje dopiru duboko u jamu kroz razne pukotine, kanale i tunele stena, bogate su bakarnim rastvorom, pošto rastvaraju okolnu rudu dok se slivaju niz nju, skupljaju se na dnu jame i zajedno sa vodom od atmosferskih padavina iz otvorenog kopa Bor koje se akumulira na dnu kopa ubacuju u rudnik Jama, gde se mešaju sa njenim unutrašnjim otpadnim vodama, ispumpavaju se zatim velikim pumpama na površinu radi dalje prerade bakra. Deo tih voda se dalje prerađuje, i to je najjeftiniji način dobijanja bakra jer nema dodatnog kopanja i korišćenja teške mehanizacije za rad.
Po podacima grupe autora stručnog rada na temu Rudničke vode iz RTB Bor „Resurs za dobijanje bakra ili zagađivač životne sredine“, sa Univerziteta u Beogradu i Tehničkog fakulteta u Boru, višegodišnja eksploatacija i prerade rude bakra u okolini Bora stvorila je degradirano zemljište deponovanjem velike količine rudarskog otpada i pojave rudničke vode u njima. Velike količine takvih voda koje nastaju u napuštenim i aktivnim rudnicima obiluju visokim koncentracijama teških metala (bakar, cink i gvožđe). Oticanjem, određene količine ove vode lako mogu da stignu u mnoge podzemne vode, u Kriveljsku reku koja se uliva u reku Timok, a ova potom u Dunav. Otpadne vode su veliki problem sa stanovišta zaštite životne sredine. Danas postoje na tržištu tehnologije za prečišćavanje industrijskih i rudničkih voda koje bi ovde bile prekopotrebne!
UZ „SREĆNO“ NA KAFU U SREDIŠTE ZEMLJE
Na četristo metara ispod zemlje, u borskom rudniku, uz prijatnu temperaturu od petnaestak stepeni Celzijusovih, možete se osvežiti kafom ili čajem uz druženje i uvek zanimljive priče borskih rudara. Menadžment rudnika došao je na ideju da pre nekoliko godina jedan rudarski hodnik pretvori u pravi jamski kafić duboko ispod površine zemlje kako bi mnogobrojni znatiželjnici mogli da zavire u svakodnevni život rudara koji rudarenjem zarađuju hleb „sa sedam kora“.
Spuštanje teretnim jamskim liftom vertikalno naniže u središte zemlje kroz koje povremeno iz drugih tunelskih hodnika do vas dopre slabašno svetlo reflektora kroz zaštitne rešetke, poseban je događaj. Uz nagli pad temperature, zvuke utrobe majke Zemlje i veliku brzinu spuštanja u jamu treba da se spustite kao na stočetrdeseti sprat ispod zemlje. U jamskom kafiću isklesanom u ogromnoj steni, opremljenom u rudarskom stilu sa muzejskim rudarskim eksponatima, drvenim stolovima i klupama, stenovitim zidovima ukrašenih bakrorezima, ljubazno osoblje RTB Bor učiniće sve da se osećate prijatno i bezbedno uz pregršt zanimljivih priča o rudarenju i hrabrim i odvažnim posetiocima iz celog sveta ovog nesvakidašnjeg mesta. Predebela knjiga utisaka ispunjena je gotovo do kraja emocijama posetilaca. Info table o raznim tehnološko-rudarskim postupcima i o istorijatu rudnika okačene o stenovite zidove, čine stalnu umetničku postavku ovog mesta.
Tekst i foto: Miloš Ćirković
