Vesti

KAKO UŠTEDETI STRUJU?

Život tokom aktuelne energetske krize, kada cene vrtoglavo skaču, iziskuje od stanovnika da se racionalnije ophode prema svojoj potrošnji energije – brojne savete možemo videti u medijima o tome kako da štedimo, a preporuke dolaze i od nacionalnih vlasti i međunarodnih organizacija.

„Sušite veš na vazduhu, a ne u sušilicama! Izvadite punjače iz utičnica kada ih ne koristite! Isključite računar kada nije u upotrebi!”

Bez obzira na to što sve ove aktivnosti kumulativno rezultuju manjom potrošnjom energije, a samim tim i troškovima domaćinstva, neke od instrukcija prave veću razliku od drugih.

Kako i kada je najefikasnije štedeti? I nadasve, zbog čega je sada važnije nego ikada pre da budemo odgovorniji prema tome koliko energije trošimo?

KAKO KORISTITI BOJLER

Električni bojler je jedan od najvećih potrošača struje u prosečnom domaćinstvu, prema procenama Centra za energetsku efikasno, oko 15% vaše potrošnje za električnu energiju otpada na ovaj uređaj. Dilema da li on treba stalno da bude uključen ili samo po potrebi – predmet je večitih debata.

Vodoinstalateri kažu da nema potrebe za time – četvoročlane porodice mogu da zagrevaju vodu tokom noći kada je struja jeftinija, s obzirom na to da moderni bojleri održavaju temperaturu relativno stabilnom zahvaljujući izolaciji. Po potrebi, mogu ga paliti i tokom dana.

Kamenac koji se taloži na grejaču povećava potrošnju, te bi trebalo da redovno servisirate bojler. Kada je reč o podešavanju, bojler treba da namestite na temperaturu do 60 ° C. Praksa je pokazala da solarni kolektor po metru kvadratnom uštedi i do 750 kilovat-časova godišnje.

Inače, za zagrevanje vode može se koristiti i sunce. Kako navodi platforma Mreža dobre energije, praksa je pokazala da solarni kolektor po metru kvadratnom uštedi i do 750 kilovat-časova godišnje. Tipični solarni sistem za pripremu sanitarne vode za 3-4 osobe u porodičnoj kući zauzima otprilike četiri kvadratna metra kolektorske površine sa rezervoarom od 300-500 litara.

Solarni sistem u letnjem periodu zadovoljava između 90 i 100 % potrebe za toplom vodom, u prelaznom periodu od 50 do 70 %. Ali njihova efikasnost tokom zimskih meseci znatno opada zbog manjka sunčevih zraka. te se kreće u rasponu između 10 i 25 % potreba za toplom vodom, što i dalje nije zanemarljivo, ni za vaš džep, ni za energetski sistem.

Ipak, postavljanje solarnih kolektora zahteva određenu investiciju na koju možda trenutno niste spremni. Na duge staze ovo se isplati, a vek trajanja solarnog sistema je oko 30 godina.

UŠTEDE U KUHINJI

Kako navodi Centar za energetsku efikasnost, električni šporet snage između 1.000 i 3.000 W potroši 1 kilovat-čas struje za između 20 i 60 minuta rada. Ukoliko u proseku kuvate svaki dan oko sat i po, to bi iznosilo okvirno 60 kilovat-časova – što je oko 15 % potrošnje u prosečnom srpskom domaćinstvu prošle zime (401 kilovat-čas). Postoje mnogi načini da se to smanji: od korišćenja ekspres lonca do poklapanja šerpe pri kuvanju. Takođe, pri kuvanju nemojte da koristite posude čije je dno manje od površine ringle. U slučaju da pripremate tečno jelo, smanjite temperaturu čim voda proključa.

Da se upravo u kuhinji krije veliki potencijal za uštede električne energije, potvrdio je Nenad Jovanović, konsultant za energetiku, koji je izazvao sam sebe da od septembra nadalje svoju mesečnu potrošnju od, prosečno, 300 kilovat-časova smanji za 30. Prema sopstvenim tvrdnjama, uštedeo je 75 kilovat-časova.

„Dakle, imao sam 20 % manju potrošnju nego prošle godine u istom mesecu. Kupao sam se toplom vodom, u pitanju je četvoročlana porodica, jeo sam najnormalnije, samo sam smanjio potrošnju rerne. Rerna je u Srbiji problem generalno. ‘Stavite malo da se zapeče’, ‘Neka stoji još pola sata’… A rerna mnogo troši”, izjavio je Jovanović.

Pomoću kalkulatora Elektroprivrede Srbije izračunali smo da je on na taj način uštedeo preko 600 dinara. Vaše uštede mogu biti veće ili manje u zavisnosti od dosadašnje upotrebe rerne. A kako ih možete ostvariti? Ukoliko u proseku kuvate svaki dan oko sat i po, to je oko 15 % potrošnje u prosečnom srpskom domaćinstvu.

KAKO KORISTITI RERNU

Kako pri svakom otvaranju snižavate temperaturu za 15 °C, trudite se da otvarate rernu samo kada je neophodno. Isključivanje desetak minuta pre kraja pečenja, čime se štedi petina energije. Takođe, u rerni možete o istom trošku novca i energije pripremiti više jela.

Dodatno, nemojte da protraćite toplotnu energiju koja ostaje zarobljena u pećnici nakon upotrebe. Otvorite vrata rerne dok se ne ohladi što će dogrejati vaš dom.

Energetsku iscrpnost svoje kuhinje možete da smanjite i uz pomoć frižidera i zamzivača – postavite njihove termostate na 4, odnosno -18 °C, kako bi se postigla optimalna potrošnja energije. Vrata frižidera ne otvarajte svaki čas i držite ih što kraće otvorenim. Pri stavljanju flaša i činija u frižider, obrišite vodene kapi sa njih i ne skladištite jela koja su još zagrejana.

Ako se vaš frižider ili zamrzivač nalazi blizu izvora toplote, razmislite o njegovom premeštanju s obzirom na to da mu je, pored peći ili radijatora, pa čak i šporeta, potrebno više vremena da postigne adekvatnu radnu temperaturu. Ukoliko je to nemoguće, savetuje se postavljanje pregrade od drvene table, stiropora ili sličnog izolacionog materijala.

Čak i ketler može da vam pomogne da vaša kuhinja bude održivija – zagrejte pun ketler vode, a ne samo onoliko koliko vam treba. Ostatak koji biste iskoristili kasnije čuvajte u termosu kako bi se temperatura održala. Oni koji poseduju sudo mašine, trebalo bi da ih koriste kada su napunjene.

I RASVETA JE BITNA

Rezultati analize konsultantske kompanije „Dilojt” kažu da gašenjem samo jedne sijalice od 40 vati, domaćinstvo mesečno može da uštedi više od 21 kilovat-sat struje. Tako bi naša zemlja, sa tri miliona i šesto hiljada brojila, od oktobra do marta, mogla smanji potrošnju za više od 129 miliona kilovat-sati.

Ali ključan uvid kada je u pitanju rasveta nije samo u količini potrošnje, već i u tome kada se ona javlja.

„Vrlo je jednostavno. Najveće efekte postižemo kada štedimo pri vršnim opterećenjima. Vršna opterećenja sistema su kada počnemo paliti svetla”, predočio je profesor Nikola Rajaković, predsednik Saveza energetičara na nedavno održanoj tribini a na temu energetske situacije ove zime. „To će se sada pomerati ka 17 časova, a sada je to oko 18-19 časova. Tada su vršna opterećenja i tada je zaista svaki megavat dragocen.”

Drugim rečima, cena struje na tržištu je najveća onda kada stanovništvo pali svetla – samim tim, tada je i uvoz najskuplji.

„Zašto je pik bitan? Zato što troškovi termoelektrana rastu eksponencijalno”, objašnjava Nenad Jovanović, „što je veća proizvodnja u termoelektrani, to je potrebno više energenata da bi se dobila električna energije pa je samim tim skuplji kilovat-časova, odnosno megavat-čas.”

Jovanović je dodao da je upravo ovo razlog zašto je noću struja jeftinija, na taj način potrošači se stimulišu da troše za vreme niže proizvodnje kada naši termo kapaciteti nisu opterećeni.

U vremenu pika cena, tj. u vreme kada se ljudi tipično vraćaju sa posla i pale svetla u domu, bilo bi idealno da ne palite veš mašinu i sudo mašinu, kao ni šporet i druge velike potrošače, bez preke potrebe. „Sve što možete da pomerite, pomerite.”

Iako verovatno ne možete da izbegnete uključivanje svetala, ono što možete da uradite jeste da ograničite njihovu potrošnju. LED podna lampa od 11-12 vati obezbediće vam jednaku količinu svetlosti kao obična sijalica sa žaruljom od 50 vatI.

Pritisak na elektromrežu pri vršnim opterećenjima, a samim tim i na svoj novčanik, možete smanjiti zamenom običnih sijalica sa žaruljom LED rasvetom koja troši znatno manje energije. Primera radi, LED podna lampa od 11-12 vati obezbediće vam jednaku količinu svetlosti kao obična sijalica sa žaruljom od 50 vati. Iako LED svetla koštaju nešto više – i te kako su isplativa kako zbog već navedenog, tako i zbog toga što traju 50 puta duže.

Oni koji su voljni da izdvoje veću svotu novca kako bi štedeli mogu da ulože u termoizolaciju svog objekta, zamenu vrata i prozora ili unapređenje sistema grejanja i hlađenja, kao i u solarne kolektore za zagrevanje vode, ali i u solarne panele za proizvodnju električne energije, ili u kupovinu energetski efikasnije bele tehnike i kućnih uređaja.

MOTIVI ZA ŠTEDNJU

Uprkos tome što je električna energija u Srbiji jeftinija, postoje trenuci kada se pokaže znatno skupljom od onoga što piše vašem računu. Razlog toga je što mi, kroz poreze, dotiramo razliku između veleprodajne i maloprodajne cene, a to se posebno pokazalo u situaciji kada smo, zbog problema sa termoenergetskim kapacitetima, od zime prošle godine uvozili ogromne količine struje koje su zadovoljavale i preko trećine potreba.

„Svi poreski obveznici pokrivaju viškove koji se plaćaju za uvoz”, kazao je Nenad Jovanović. „Ako pogledamo samo prošlu zimsku sezonu, koliko smo električne energije uvezli i platili, to je ekvivalent tome da vi na svoj račun za električnu energiju stavite još 40 evra za svaki mesec.”

Dakle, pored onih jasnih smanjenja izdataka u kućnom budžetu, manjim korišćenjem električne energije ostvarujemo i one manje vidljive uštede tako što štedeći sprečavamo eventualni uvoz. Iznad svega rasterećujemo energetiku u momentima kada se vode polemike da li ćemo uopšte imati dovoljno struje.

Eksperti sa već pomenute tribine složni su u oceni da su šanse za restrikcije veoma male: da bi Srbija ostala „u mraku”, potrebno je da se dese krajnje drastične okolnosti, koje karakterišu tri sedmice ekstremno hladnog vremena, veoma nepovoljni hidrološki uslovi i „ispadanja” iz sistema.

Ipak, kao što možete da zaključite – štednja je u aktuelnoj energetskoj situaciji pre svega pitanje finansija, kako vaših ličnih tako i državnih, i solidarnosti, a manje toga da li će struje biti.

Štedljivost će doneti i dodatne rezove izdataka – naime, kao što verovatno već znate, Elektroprivreda Srbije tokom trajanja grejne sezone popust i do 30% na račune građanima koji uspeju da smanje potrošnju struje u odnosu na isti mesec prošle godine.

Tekst: Jelena Kozbašić, Klima 101
Foto: Pixabay

ZRENJANIN: PUNIH 19 GODINA BEZ PIJAĆE VODE

Rezolucija Ujedinjenih nacija od 28. jula 2010, kojom se kao ljudsko pravo prepoznaje pravo na pristup čistoj vodi, a za čije donošenje je glasala i Republika Srbija kao članica Ujedinjenih nacija, predstavlja dokaz zagarantovanog ljudskog prava na pristup čistoj vodi, koje bez presedana treba da imaju svi naši građani. To nam dodatno garantuje i Zakon o vodama. Tako je na papiru. Kako je u stvarnosti?

U BANATU 11 OPŠTINA IMA NEISPRAVNU VODU ZA PIĆE

Kod nas je to pravo na pristup čistoj vodi za piće ugroženo na više načina. Prema najnovijem istraživanju Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”, u 2021. godini od svih kontrolisanih javnih vodovoda gradskih naselja u Republici Srbiji, najveći procenat neispravnih uzoraka je bio u Srednjebanatskom i Severnobanatskom okrugu, gde od 11 kontrolisanih javnih vodovoda nijedan nije bio ispravan. Postoje, najpre, generički razlozi koji ukazuju na uzročnike tog stanja, a to je pre svega kvalitet hidrogeološkog sastava zemljišta u Vojvodini.

Jasno je da je nekvalitetna voda za piće prepoznatljiva na prvi pogled. Sve ono što deca uče u školi da voda za piće nema boju, ukus i miris, u slučaju, posebno 11 opština u Banatu – ne važi. I to su ujedno pokazatelji najčešćih uzročnika neispravnosti, povišena zamućenost i boja, neprijatan miris, na dodir masna sa osećajem da se ne može isprati. Na osnovu ovih karakteristika, ocenjuju se zdravstveni aspekti vode za piće.

UZROCI ZAGAĐENJA

“Najčešći uzrok bakteriološke neispravnosti vode je povećan broj aerobnih mezofilnih bakterija koje imaju manji higijensko-epidemiološki značaj i nemaju uticaja na zdravlje. Najčešći uzroci fizičko-hemijske neispravnosti su povećana mutnoća i boja, povišene koncentracije gvožđa, mangana, amonijaka, nitrata, nitrita, kao i povećan utrošak kalijum-permanganata. Većina uzročnika fizičko-hemijske neispravnosti utiče na organoleptička svojstva vode a nema uticaja na zdravlje, dok neki uzročnici neispravnosti pripadaju grupi toksičnih i kancerogenih materija i imaju uticaja na zdravlje”, upozoravaju iz Batuta. Najveći problem po zdravlje čoveka može biti arsen, zbog čijeg prisustva je u mnogim mestima u Vojvodini zabranjena voda za piće iz vodovoda i to naročito u delu Banata, gde voda ima i boju, drugačiji miris i ukus.

REKORDER PO NEISPRAVNOSTI VODE

Pravi “šampion” u negativnom kontekstu, naravno, je grad Zrenjanin koji čitavih 19 godina nema kvalitetnu i zdravstveno ispravnu vodu za piće. To je realno činjenično stanje. I to je prvi i najužasniji nivo ove situacije. Pri tom, kad pogledate internet stranicu JKP “Vodovod i kanalizacija” Grada Zrenjanina teško možete steći takav utisak. Oni ovih dana renoviraju naplatno mesto, organizuju međunarodnu konferenciju o vodi, rekonstruišu vodovodnu mrežu… To bi bilo sasvim u redu da osnovnu delatnost – a to je proizvodnja i isporuka kvalitetne vode za piće obavljaju po propisanim normativima i po Zakonu.

To što ne isporučuju kvalitetnu vodu za piće ne sprečava ih da tu uslugu uredno naplaćuju. A kako izgleda život i svakodnevica prosečnog Zrenjaninca kad je reč o konzumiranju vode za piće? Sve u našim životima je matematika i brojevi, koji su neumoljivi pokazatelji, posebno ovako dramatičnih situacija.

KAKO TO IZGLEDA U BROJEVIMA

Zrenjanin već, kako smo naveli, 19 godina nema ispravnu vodu za piće. Svakom je u proseku potrebno dnevno 2-2,5 litara vode samo za piće, što znači da jedan kanistar vode od 5 litara popijemo za dva dana. Na godišnjem nivou to je 182,5 kanistara. Prosečna cena kanistra vode od 5 litara je 180 dinara (napravili smo prosečnu cenu upoređujući cene više proizvodjača u nekoliko različitih trgovačkih lanaca). U slučaju jedne osobe, to je godišnje 32.850 dinara godišnje, odnosno 624.150 dinara, odnosno nekih 5.330 evra za 19 godina. Pošto u Zrenjaninu živi 74.500 ljudi, za njihovo redovno dnevno hidriranje, za tih 19 godina, potrošeno je nešto više od 397 miliona evra. Možemo samo zamisliti šta bi se dalo uraditi da su ovih 19 godina izdvajali taj novac u neki fond?! Verovatno bi sve dali da imaju kvalitetnu pijaću vodu. Potrošeni novac nije jedini problem pored nekvalitetene vode. To je svakako ogromna količina plastične ambalaže koja se generiše kroz ovu situaciju.

Biti bez kvalitetene pijaće vode toliko godina nije uopšte bezazleno, niti nevažno. Međutim, zadnjih nekoliko godina problem je jako aktuelizovan zahvaljujući angažovanju samih građana kroz inicijativu Zrenjaninska akcija. Upravo su zahvaljujući građanskom angažovanju pokrenuta mnoga pitanja i dosta nepoznanica se našlo u fokusu pažnje, sa ciljem da se problem reši. Posebno su se angažovali po pitanju prepuštanja javnog preduzeća “Vodovod” privatniku i posledicama koje takva odluka može imati. Ukazujući na primer Zrenjanina, žele skrenuti pažnju na tu praksu u celosti. Kako je došlo do toga da se ovaj banatski grad nađe u ovakvoj situaciji?

AGONIJA SE SAMO NASTAVLJA

Tokom leta 2003. godine sanitarni inspektor Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo i socijalnu politiku AP Vojvodine doneo je rešenje o zabrani upotrebe vode za piće. Već početkom 2004. odlukom Pokrajinskog sanitarnog inspektora zabranjena je upotreba vode iz gradskog vodovoda zbog prekomerne koncentracije arsena. Bile su potrebne skoro pune tri godine da dođe do prvog pokušaja izgradnje nove fabrike vode. Usledila su tri neuspela tendera da bi 2011. godine JKP “Vodovod i kanalizacija” doneo odluku o pokretanju postupka javne nabavke za izgradnju postrojenja za prečišćavanje vode. Od tri ponude, odabrana je ponuda nemačke firme “WTE Wassertechnik”. Ali posle nove trogodišnje agonije, odbornici SO Zrenjanin izglasali su raskidanje ugovora sa nemačkom firmom, jer prečišćena voda ne bi ispunjavala srpske, već blaže uslove kakvi važe u EU. Iz “Wassertechnik” najavljen je zahtev za naknadu štete. Usledili su novi pokušaji, čak uz garanciju Vlade Republike Srbije ali vreme je prolazilo. Tako je 2017. godine počeo probni rad fabrike vode u Zrenjaninu. Najavljeno da će, nakon analiza, voda biti puštena u zrenjaninski vodovodni sistem. Sreća je kratko trajala, jer je već krajem te godine rad fabrike zaustavljen.

Perfidnim postupcima praktično je sprovedena privatizacija vodovoda, odnosno same vode. Nije neophodan veliki napor da zamislimo kuda to može odvesti. Opšte je poznat primer Barselone, gde je pre nekoliko godina, gradski vodovod privatizovan i zbog činjenice da je u tom slučaju voda postala roba, njoj je cena vrtoglavo porasla. Do te mere da se ljudima više isplatilo kupovanje vode u prodavnicama. Znači, u tom slučaju, da se takva situacija desila u Zrenjaninu, opet bi bili osuđeni na vodu iz balona. Usledila su krivična gonjenja, istrage, hapšenja.

ŽELJA JE SAMO JEDNA – ISPRAVNA PIJAĆA VODA

Ipak je početkom 2020. godine počelo snabdevanje grada vodom iz novog postrojenja. Kao poučeni već ranijim iskustvima, krajem godine usledio je obrt situacije. Stručna komisija JKP „Vodovoda i kanalizacije” objavila je podatke, po kojima fabrika vode u Zrenjaninu, ne zadovoljava uslove definisane javnom nabavkom i da se u izveštaju komisije navodi kako od 34 razmatrana tehnička uslova, fabrika nije ispunila nijedan.

Građani Zrenjanina još uvek, u trećoj deceniji 21. veka samo žele da imaju kvalitetnu pijaću vodu i da na dnevnom nivou budu oslobođeni kupovine vode u prodavnicama. Poražavajuća je statistika da Zrenjaninci žive četiri godine kraće od ostalih građana Srbije i češće oboljevaju od dijabetesa i kardiovaskularnih bolesti. Inicijativa grupe Zrenjaninska akcija je da se izgradi regionalni vodovod koji će obuhvatiti grad Zrenjanin i 22 naseljena mesta u okruženju. Zbog svojih aktivnosti, često su na meti različitih interesnih grupa. Biti izložen raznim opasnostima samo zato što želite da ostvarite elementarno, civilizacijsko pravo da pijete zdravstveno ispravnu vodu, opasnost je veća od svih.

Tekst: Majda Adlešić
Foto: Maja Pavlica i Pixabay

NAPOMENA

Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Kakvu vodu pijemo“, koji je sufinansiran iz budžeta Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama na Konkursu za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja u 2022. godini.
Stavovi izneti u podržanom projektu nužno ne izražavaju stavove Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama, koji je dodelio sredstva.

NOVI SAD PONEO TITULU PAMETNOG GRADA

Do sredine ovog veka, dve trećine stanovnika živeće u gradovima. Da bi u budućnosti obezbedili održiv život u urbanim sredinama, projektuju se tzv. „pametni gradovi”. Ipak, ne radi se o novoj ideji. Ono što je novo jeste upotreba savremenih tehnologija kojima se identifikuju, analiziraju, a zatim integrišu sve ključne informacije u vezi sa funkcionisanje jednog grada.

Cilj je da se na pametan način odgovori na potrebe građana u svakodnevnom životu. Pametan grad se bolje može opisati kao grad po meri čoveka i za čoveka. Kao zaštitni znak „pametnog grada” su upravo sistemi senzora koji prikupljaju i povezuju najrazličitije vrste informacija potrebnih za upravljanje gradom, i na osnovu tih informacija, sistem funkcionisanja grada prilagođava se njegovim građanima. Građani putem aplikacije na svom telefonu mogu u svakom momentu saznati npr. gde ima slobodnih parking mesta, kako izbeći gužve u saobraćaju, da li je zagađen vazduh, koliki je nivo buke, gradske službe čistoće imaju stalno uvid u količinu otpada koji se nalazi u svakom kontejneru itd.

NAGRADE ZA NAJBOLJE

Projekat „Ekoopština” je francusko-srpska platforma za saradnju na izazovima održivog grada, kroz identifikaciju dobrih praksi razvijenih na lokalnom nivou u Srbiji, kao i u Francuskoj. Konkurs, koji je raspisala Francuska ambasada, bio je namenjen svim opštinama i gradovima za nagradu u četiri kategorije: Održivo upravljanje otpadom, Energetska efikasnost, Pametni gradovi i Održivo upravljanje vodom.

Na konkurs je stiglo 60 prijava iz 35 opština i gradova. U kategoriji Pametni gradovi, nagrade su dobili Niš i Novi Sad. Prema rečima članice Gradskog veća za zaštitu životne sredine, održivi razvoj i energetsku efikasnost Mire Radenović, nagrada je potvrda da koristimo moderne i nove tehnologije, pre svega u IT sektoru, da bismo olakšali, ubrzali i podigli efikasnost delovanja u oblasti zaštite životne sredine.

“Nagradu smo dobili za pametno osvetljenje, za zamenu običnih sijalica – led sijalicama. Za sada je to urađeno u centru grada, ali su planovi da kompletna rasveta bude zamenjena, jer led sijalice značajno više štede od običnih, i postoji mogućnosti smanjenja intenziteta njihovog rada u zavisnosti od potreba. Dakle, zamenom običnih led sijalicama može se uštedeti od 30 do 40 % energije. Očekujemo da do kraja godine dobijemo rezultate studije o trenutnom stanju u gradu kako bismo već početkom naredne godine mogli da konkurušemo za sredstva kod stranih fondova za zamenu kompletne rasvete u Novom Sadu”, navela je Radenovićeva.

NA KLIK DO SVIH INFORMACIJA O ZELENILU

Jedan od koraka da Novi Sad postane „pametan grad” je i izrada Katastra zelenila koji na potpuno digitalizovan način sagledava zelenilo na teritoriji grada. Prvi korak bio je da se snime sva stable, zelene površine, tako da se sada tačno zna koliko i koje vrste zelenila grad ima.

„Na osnovu tih podataka, dobili smo precizne informacije šta u narednom periodu treba da radimo kako bismo poboljšali stanje zelenila, a ujedno i stanje životne sredine. Sledeći korak je ubacivanje konkretnih podataka o stanju svakog stabla. Ako želimo da budemo pametan grad, to nam je važno. JKP „Zelenilo”, koje brine o zelenilu u gradu, na jedan klik imaće sve informacije, npr. o tome da li ima dovoljno vlage u zemljištu i da li je neophodno zalivanje, da li je neko stablo oštećeno ili bolesno… Sve to će im olakšati rad na terenu, jer će unapred moći da planiraju i pripremaju aktivnosti na održavanju zelenila, kao i za uređenje novih zelenih površina”, objašnjava Radenovićeva.

INFO O KVALITETU VAZDUHA U SVAKOM MOMENTU

Urađena je i prva faza smart sistema za monitoring buke. Sada se radi druga faza kako bi se pokrila teritorija celog grada. Kad se dobije smart sistem, imaćemo precizne podatke o tome u kojim delovima grada je najveća buka i u kojim periodima. Tada će se moći sagledati koje mere se moraju doneti da bismo taj intenzitet buke smanjili i doveli ga na nivo koji je prihvatljiv.

Za narednu godinu u planu je i izrada prve faze smart sistema za monitoring kvaliteta vazduha. To je jako važno za Novosađane. Najveći zagađivači vazduha u gradu su saobraćaj i individualna ložišta. „Znamo koje su nam ključne tačke i na čemu moramo da poradimo. Mrežom mernih stanica biće pokriveni svi delovi grada koji dosad nisu, i građani će u svakom trenutku znati kakav je kvalitet vazduha u delu grada u kojem žive. Stručnjaci trenutno rade analizu, i zajedno sa kolegama sa Instituta za javno zdravlje Vojvodine uradiće projektni zadatak za javnu nabavku da bi se znalo tačno koliko će nam trebati mernih mesta, kakva je metodologija merenja, kako da se uradi povezivanje podataka sa serverom, na koji način se prikazuju podaci itd… Dakle, što se tiče monitoringa, postoje stvari koje se moraju definisati u okviru projektnog zadatka. Ono što je važno za građane je da je u poslednjih šest godina Novi Sad poboljšao kvalitet vazduha. To je rezultat primene mera koje su bile sadržane u Planu kvaliteta vazduha u prethodnom periodu. U skladu sa tim, realizovano je više od 90 % predviđenih mera”, istakla je Radenovićeva.

Kako navodi, trudiće se da i mere sadržane u novom Planu kvaliteta vazduha sprovede tako da dodatno poboljšaju stanje kvaliteta vazduha u gradu.

„Dugo se pričalo o Novom Sadu kao „pametnom gradu” i sada se krupnim koracima ide ka ostvarivanju tog cilja. S nekoliko projekata, ušli smo u završne faze i krećemo sa drugim projektima koji se nadovezuju jedan na drugi. To su sve veliki projekti, koji zahtevaju mnogo novca ali i vremena da se sve umreži, povežu najrazličitije vrste informacija potrebnih za upravljanje gradom, i na osnovu njih funkcionisanje grada prilagodi građanima. Nadam da će sve to do 2025. godine biti moguće”, zaključuje Mira Radenović.

Tekst: Dragana Ratković
Foto: Miloš Ćirković, Pixabay

NAPOMENA

Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Zelene vesti“, koji je sufinansiran iz budžeta Gradske uprave za kulturu – Grad Novi Sad na Konkursu za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja u 2022. godini.
Stavovi izneti u podržanom projektu nužno ne izražavaju stavove Gradske uprave za kulturu – Grad Novi Sad, koji je dodelio sredstva.

LETO UZ DEČJE NAUČNE KAMPOVE

S ciljem da se deca izmeste iz gradskog okruženja, i ovog leta organizuju se dva dečja naučna kampa namenjena mladima koji pohađaju neki od prva tri razreda srednje škole a žive u Vojvodini ili južnoj i istočnoj Srbiji. Na kampovima će se istraživati budućnost klime i uticaj klimatskih promena na život na planeti Zemlji.

Dečji naučni kampovi Centra za promociju nauke su višednevni naučnoistraživački i edukativni programi koji mladima pružaju priliku da u inspirativnom okruženju, u društvu vršnjaka sličnih interesovanja, kroz saradnju sa odraslima, stručnim u različitim oblastima, razvijaju svoje naučne projekte.

MAŠINE BUDUĆNOSTI

Prvi kamp “Mašine budućnosti”, u okviru programa EkOtisak, organizuje se u Novom Sadu od 25. do 29. jula. Na ovom kampu budućnost je stigla i u njoj mladi, poput pravih inženjerskih timova, rade na osmišljavanju rešenja, testiranju svojih prototipova i unapređivanju dizajna mašina koje olakšavaju svakodnevni život stanovništvu planete Zemlje. Rad na kampu je zamišljen u duhu mejkers kulture, majstorisanja i korišćenja održivih materijala, sve kroz povezivanje različitih naučnih disciplina koje su važne za razumevanje klimatskih promena. Završni radovi timova će postati sastavni deo izložbe u okviru sedmog izdanja nacionalne manifestacije art+science: EkOtisak, koja se prvi put organizuje u Novom Sadu, kao deo programa Evropske prestonice kulture.

Kamp je namenjen mladima koji sada pohađaju neki od prva tri razreda umetničkih srednjih škola, gimnazija, kao i srednjih stručnih škola na teritoriji Vojvodine. Realizovaće se u dnevnom formatu – program traje 5 sati, sa pauzom sa obezbeđenim obrokom, u okvirnom periodu od 9 do 15 sati. Prevoz učesnika nije obezbeđen.

PRIRODA BUDUĆNOSTI

Drugi kamp “Priroda budućnosti”, u okviru programa EkOtisak, organizuje se na Staroj planini od 8. do 11. avgusta. Na ovom kampu će se, u ambijentu Stare planine, kroz rad sa različitim naučnicima istraživati biodiverzitet. U kampu će učestvovati 20 mladih i on je namenjen svima koji završavaju prvi, drugi ili treći razred srednje škole, a žive na teritoriji južne i istočne Srbije.

Kamp je organizovan kao celodnevni program, uključuje niz diskusija, šetnji, radionica i debata. Akcenat u radu tokom kampa je na učenju kroz saradnju, ambijentalnom učenju i stvaranju. Učešće na kampu je besplatno, a prevoz, smeštaj i hrana za učesnike su obezbeđeni.

Za oba kampa prijavljuje se onlajn: prijave su obavezne i biće otvorene do 12. jula za kamp u Novom Sadu i do 19. jula za kamp na Staroj planini. Prioritet u izboru učesnika i učesnica imaće prijave koje su pristigle prve. Prethodno znanje iz oblasti klimatskih promena je uvek dobrodošlo, ali nije neophodno.

Kampovi se realizuju u saradnji sa Fondacijom „Divac“ i Fondacijom NCR, a u okviru projekta „Obrazovanje za digitalno društvo“, koji je namenjen podršci srednjim školama i STEM obrazovanju u našoj zemlji.

Izvor i foto: elementarium.cpn.rs

DA LI JE ŽIVOTNA SREDINA VAŽNA ZA GRAĐANE SRBIJE?!

Oko dve trećine građana i građanki Srbije smatra da je očuvanje zdrave životne sredine važnije od ekonomskog rasta. To je jedan od glavnih nalaza istraživanja javnog mnjenja u Srbiji o životnoj sredini i klimatskim promenama, koje je predstavljeno u okviru Evropske zelene nedelje 2022.

Istraživanje je predstavio vođa tima za vitalni razvoju u UNDP-u Žarko Petrović, koji je istakao da je glavni zaključak, donet na ovog istraživanja, je da su građani i građanke Srbije svesni značaja očuvanja zdrave životne sredine i borbe sa klimatskim promenama, kao i da znaju šta bi trebalo preduzeti kako bi se našla rešenja za ove izazove. Sa druge strane, pokazalo se da građani nisu spremni da u te svrhe iz kućnih budžeta izdvoje više novca nego do sada.

BRIGA ZA KVALITET VAZDUHA I VODE

Kada je u pitanju životna sredina, svaki četvrti građanin Srbije, njih 26%, najviše brine zbog zagađenja vazduha, na drugom mestu kao razlog za zabrinutost je kvalitet vode (13%), a na trećem divlje deponije (12%).

Većina ispitanika nije sasvim zadovoljna onim što država preduzima da reši ekološke probleme, a kao moguća rešenja građani navode: povećanje kazni za zagađivače, kako privredu tako i pojedince, sprečavanje seče i sadnju šuma, veću podršku organizacijama koje bave zaštitom životne sredine i subvencije za privredne subjekte i pojedince koji doprinose borbi protiv zagađenja i klimatskih promena.

Skoro dve trećine građana i građanki Srbije (62%) smatra da klimatske promene predstavljaju realnu opasnost i da je neophodno uvesti promene koje bi sprečile njihove posledice. Prema mišljenju 82% ispitanika glavni uzročnik klimatskih promena je čovek. Javnost u Srbiji kao rešenja za sprečavanju posledica klimatskih promena vidi najpre očuvanje šuma i dodatno pošumljavanje, kao i očuvanje voda, a zatim smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte i povećanje obima recikliranja.

RAZVRSTAVANJE OTPADA BAŠ I NIJE POPULARNO

Navike građana i građanki Srbije ne prate sasvim stavove o zaštiti životne sredine, pa tako 75% njih kaže da ne razvrstava otpad, dok 55 odsto ne obraća pažnju na ambalažu prilikom kupovine proizvoda.

Takođe, velika većina građana (73%) nije spremna da izdvoji više novca za troškove zaštite živote sredine kroz povećanje računa za struju, vodu i ostale komunalne usluge. Jedan deo njih smatra da su računi već previsoki (43%), a drugi ne veruje da bi novac otišao u namenjene svrhe (30%). Ogromna većina ispitanika nije spremna na dodatna ulaganja za nabavku novog grejnog tela ili izolaciju stambenog prostora, a kao glavne razloge za to navode nedostatak potrebe ili nedostatak novca.

„Krajem 2021. godine, istraživanje za Budućnost Evrope pokazalo je da se 91% mladih Evropljana (15-24 godine) slaže da rešavanje klimatskih promena može pomoći u poboljšanju njihovog zdravlja i dobrobiti, dok 87% svih ispitanika takođe deli ovo osećanje. Povodom događaja „slušanja srpske javnosti o životnoj sredini“, koji se organizuje u EU info centru u Beogradu u okviru Evropske zelene nedelje, izneti su veoma slični podaci. Naš partner UNDP je posebno naveo da u Srbiji 62% građana veruje da su klimatske promene realna pretnja koja zahteva stvarnu akciju. Nadalje, istraživanje koje je sproveo naš novi projekat „Odvajamo“ takođe je pokazalo da je 94% ljudi motivisano da preduzme akciju za odvajanje otpada kako bi pomogli Srbiji u smanjenju zagađenja. Kreatorima politika je potrebna dobra analiza podataka kako bi doneli dobre odluke. Moramo zajedno raditi na akcijama za zaustavljanje globalnog zagrevanja i zagađenja”, zaključio je Antoan Avinjon, menadžer programa Delegacija Evropske unije u Srbiji.

Inače, ovo kvantitativno istraživanje na reprezentativnom nacionalnom uzorku sproveo je Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u saradnji sa Centrom za slobodne izbore i demokratiju (CeSID), kako bi se utvrdili stavovi javnog mnjenja o temama koje su obuhvaćene inicijativom EU za Zelenu Agendu u Srbiji.

Izvor: EU info
Foto: Pixabay i EU info

“GALENS” TUŽIO EKOLOŠKE AKTIVISTE

Vlasnici kompanije “Galens” Sanja i Nebojša Petrić prethodnih nedelja uputili su niz SLAPP tužbi (Strateške tužbe protiv javnog delovanja) protiv članova Pokreta “Odbranimo šume Fruške gore” i Udruženja “Fruškać”.

Inače, ova dva udruženja građana fokusirana su na zaštitu Fruške gore, a, kako navode u saopštenju, cilj vlasnika Galensa je da “izvrše pritisak i tužbama zastraše ove organizacije, ali i obeshrabre ostale građane i udruženja, kao i zataškaju neregularnosti na teritoriji zaštićenog područja”.

Ukupna vrednost tužbenih zahteva “Galensa” prema ova dva udruženja je oko dva miliona dinara, a Petrići traže i godinu dana zatvora za Draganu Arsić iz Pokreta “Odbranimo šume Fruške gore”.

PROTIVZAKONITO OGRADILI BRDO KESTEN

“Pokret Odbranimo šume Fruške gore već dve godine pokušava da ukaže na niz neregularnosti i kršenja zakona na teritoriji Nacionalnog parka “Fruška gora” od strane Petrića. Nakon što su kupili desetine hektara zemlje na potezu Kesten i od Eparhije sremske dobili na korišćenje šumu, koja se nalazi u granicama Nacionalnog parka, oni su protivzakonito ogradili to područje i tako blokirali tri javna (atarska) puta na Fruškoj gori, koja su oduvek bila na raspolaganju lokalnom stanovništvu i posetiocima Nacionalnog parka “Fruška gora”.

Inače, po zakonu, vlasnici nepokretnosti u nacionalnim parkovima dužni su da dozvole pristup građanima, te iz tog razloga nije dozvoljeno ograđivanje poseda. Osim toga, Petrići su iskrčili deo šume u granicama Nacionalnog parka “Fruška gora” da bi napravili betonski put, za koji je građevinska inspekcija utvrdila da je nezakonito urađen, a inspekcija za životnu sredinu potvrdila da ima negativan uticaj na životnu sredinu”, navode predstavnici ova dva udruženja.

Podsećaju takođe na ranije izjave vlasnika “Galensa” da će planinari i ljubitelji prirode biti dobro došli na brdo Kesten i da će ono ostati otvoreno za posetioce.

“Međutim, nedugo zatim, od poljoprivrednog gazdinstva od oko 800 kvadrata, danas smo došli do toga da se na brdu Kesten priprema turističko-ugostiteljski objekat od oko 7.000 kvadrata. Za gradnju su ekspresno dobijene skoro sve dozvole iako se radi o poljoprivrednom zemljištu, odnosno pašnjacima van građevinske zone, gde su i zvanično registrovana staništa zaštićenih vrsta”, naglašava se u saopštenju.

PET TUŽBI ZA UDRUŽENJA

Dragana Arsić, koja je od “Galensa” dobila pet tužbi, kaže da su članovi Pokreta “Odbranimo šume Fruške gore” pokrenuli niz postupaka kako bi sprečili dalje uništavanje ovog nacionalnog parka i zaštitili javni interes.

1. Krivična tužba za narušavanje poslovnog ugleda i kreditne sposobnosti Nebojše i Sanje Petrić – traži se godinu dana zatvora.

2. Tužba za pretrpljenu duševnu bol zbog povrede časti i ugleda Nebojše Petrića, kao i pretrpljenog straha, povrede slobode i prava ličnosti, povrede prava na imovinu – traži se odšteta u iznosu od 800.000 dinara.

3. Tužba za pretrpljenu duševnu bol zbog povrede časti i ugleda Sanje Petrić, kao i pretrpljenog straha, povrede slobode i prava ličnosti, povrede prava na imovinu – traži se odšteta u iznosu od 800.000 dinara.

4. Tužba protiv Dragane Arsić i Nikole Arežine iz Udruženja “Fruškać” za pretrpljenu materijalnu štetu zbog presecanja ograde na dva mesta i presecanje katanca na kapiji – potražuje se 200.000 dinara na ime naknade materijalne štete.

5. Tužba protiv Dragane Arsić, Nikole Arežine, Dušana Tomića i Petra Živanovića zbog smetanja od strane Sanje Petrić.

“Javni interes je očigledno ugrožen delovanjem supružnika Petrić koji ostvaruju svoje privatne interese na štetu javnog interesa. Protiv njih se vodi nekoliko prekršajnih postupaka u Osnovnom sudu u Novom Sadu. Treba da im bude jasno da mi nećemo odustati od borbe za Frušku goru bez obzira na to koja privatna lica ili firme ugrožavaju ovo prirodno dobro i javni interes, i da su nas ovi pritisci tužbama samo osnažili u borbi za pravdu i istinu”, poručuje ova aktivistkinja.

Izvor: Fruškać
Foto: Marko Ristović

TAJNE PRIRODNIH LEPOTA LAZAREVE PEĆINE

„Ima jedna pećina stroga, u kojoj živi Baba Roga”, kaže u stihu čuveni dečji pesnik Ljubivoje Ršumović, opisujući kakav psihološki utisak-uticaj na nas može da ostavi jedan takav prelepi prirodni fenomen kao što je pećina, sa svim svojim istraženim i neistraženim hodnicima i lavirintima.

PRIRODNI DRAGULJ

Nadaleko poznata Lazareva pećina, smeštena je na istočnom obodu Južnog Kučaja, u istočnoj Srbiji, na izlazu iz Lazerevog kanjona, i levoj obali Lazareve reke. Udaljena je 21 km od Bora, a 3,5 km od sela Zlot, u čijoj blizini se nalazi veća grupa neistraženih speleoloških objekata i jama koji nose naziv Zlotske pećine, gde imaju pristup samo speleolozi. Jedina istražena pećina je Lazareva pećina, i ona danas svakako predstavlja pravi prirodni dragulj.

Pećinski ukrasi, Lazareva pećina, foto: M. Ćirković

Tokom miliona godina, priroda se postarala da svoje pećinske tvorevine opremi prelepim enterijerima: pećinskim ukrasima stalaktitima i stalagmitima (čiji formirani oblici, u očima posmatrača, predstavljaju najrazličitije maštovite pojave i predmete), podzemnim rekama sa malim vodopadima i živim svetom u njima. A u pećinama, prigušena, jedva dopiruća svetla, i čudni zvuci, koji kao eho dopiru do nas, odbijaju se kroz pećinske hodnike i uz povećanu vlažnost vazduha, dok koračamo kroz njih, korak po korak, ne znamo šta nas „vreba“ u svetlucavoj polutami iza drugog kraja hladnog hodnika…

ŠTA KAŽU LEGENDE

Vekovima unazad, ljudi su se trudili da usmenom tradicijom, prenoseći priče sa generacije na generaciju, sačuvaju kazivanja o pećinama i svim prirodnim fenomenima koji su ih fascinirali, tako da su sačuvane brojne legende vezane za Lazarevu pećinu. Po jednoj, ona je dobila ime po knezu Lazaru, kada su se ostaci njegove vojske ovde sklonili posle Kosovske bitke. Neki pećinski ukrasi nose čak i njegovo ime, poput piramidalnog bloka sa stalaktitima koji liči na srednjovekovnu kulu – kulu kneza Lazara.

Staza u pećini, Lazareva pećina, foto: M. Ćirković

Po nekoj drugoj legendi, pećina je dobila naziv po hajduku Lazaru koji se u njoj krio od Turaka. Narodno predanje takođe kaže da su se ovde, u vreme turske vladavine u Srbiji, od turskog zlostavljanja sakrivale devojke. Jedna od pećinskih dvorana nosi naziv „devojačka soba“, a karakteristična je po tome što kroz njen uzan ulaz može ući samo vitka osoba.

Davne 1923. godine, ovde je boravio međunarodni tim biologa i otkrio je dve, za nauku nove vrste nižih životinja.

UKRASI PEĆINE

Vodopad, Lazareva pećina, foto: M. Ćirković

Baba Roga u pećini za sada nema, ali domaćina poput stalnih stanovnika, slepih miševa ima, i to čak dvadesetčetiri vrste, od dvadeset sedam koliko ih živi na Balkanu. Oni su noćni lovci, a preko dana borave u pećini. Zanimljivo je da jedan slepi miš, po nekim naučnim podacima, može da pojede i do tri hiljade insekata za jednu noć, tako da su oni korisne životinje, i veoma su važni za životnu sredinu jer predstavljaju regulatore brojnosti noćnih letećih insekata u gradovima. Pronađene su i kosti pećinskog medveda, pećinskog lava i hijene.

Pećinski nakit, Lazareva pećina, foto: M. Ćirković

Koračajući kroz pećinu, nailazi se na seriju prelepih kristala pećinskog nakita i oblika koje je priroda izvajala poput „stoga“, koji podseća na stog sena, „bigrenih kada“ i „fontane želja“.

U pećini se nalazi i „koncertna dvorana“. Najveći je to stalagnit u kom se nalazi i „dirigent“, a ostali su poređani ispred njega predstavljaju „orkestar“. Jedna od tajni pećine je i „nimfa“, koja predstavlja leđni torzo nage žene. Zaštitni znak Lazareve pećine je nakit koji predstavlja „bizona“, dok se iznad njega nalazi „dvorana slepih miševa“.

Bizon, Lazareva pećina, foto: M. Ćirković

Po rečima Bojane Avramov, turističkog vodiča, za centimetar nastanka pećinskog nakita potrebno je oko sto godina, tako da se procenjuje da je pećina stara nešto manje od milion godina. Sasvim sigurno, niko ne ostaje ravnodušan po utiscima kada uđe u pećinu i pogleda sav taj raskošni pećinski nakit na tavanicama, koji se naziva draper, jer podseća na zavese.

DOPRINOSI NAUČNIKA

Proučavajući ovaj prirodni fenomen, mnogobrojni svetski naučnici dali su svoj doprinos u mnogim naučnim granama donoseći nova, korisna saznanja. Lazarevu pećinu je prvi opisao Feliks Kanic, austrougarski prirodnjak, geograf i etnograf. Proučavali su je i Jovan Žujović, Feliks Hofman, Jovan Cvijić i mnogi drugi. Putujući po istočnoj Srbiji i naučno sazrevajući, Jovan Cvijić je objavljivanjem mnogobrojnih radova i knjiga postao utemeljivač nauke o krasu, speleologiji, hidrologiji i hidrogeologiji kao naučnim disciplinama.

Cvet, Lazareva pećina, foto: M. Ćirković

Lazareva pećina je uređena za turističke posete po projektu dr Radenka Lazarevića. Dužina staze za posetioce je vise od 900 metara, dok je ukupna dužina ispitanih kanala 10.980 metara. Zbog svoje izuzetne lepote i kulturno-istorijskih vrednosti, ovaj prirodni fenomen svakako treba posetiti.

U okviru veće grupe neistraženih speleoloških objekata i jama koje nose naziv Zlotske pećine, gde imaju pristup samo speleolozi, nalazi se više od 70 pećina i jama. Od toga, u kanjonu Demižloka (24), Vejske reke (19), i Lazareve reke (19). Po svim obeležjima, najznačajnije su Lazareva pećina i Vernjikica.

Tekst i fotografije: Miloš Ćirković

OD DANAS JOŠ DVA NACIONALNA PARKA U SRBIJI

Nakon 40 godina, Stara planina i planina Kučaj-Beljanica prva su područja koja će poneti status nacionalnih parkova. I ove lokacije ubuduće bi trebalo da imaju maksimalan stepen zaštite.

Studijom, koju je izradio Zavod za zaštitu prirode, kako piše u saopštenju Ministarsva ekologije, predviđeno je da se Nacionalni park “Stara planina” prostire na 116.000 hektara. Zaštićeno područje Stara planina jedno od najvrednijih i najposećenijih u Srbiji, koje pored lepote pejzaža, odlikuje i bogatstvo biljnog i životinjskog sveta.

Kučaj-Beljanica je šumsko područje, sa očuvanim hrastovim i bukovim šumama, ali i pećinama, klisurama i kanjonima. Pomenuta Studija je sada na sajtu Ministarstva i od tog trenutka su na snazi svi režimi i mere zaštite koje Studija propisuje.

Stara planina je prirodno bogatstvo juga Srbije poznato po bistrim planinskim potocima, autohtonim životinjskim vrstama, čistom vazduhu i snežnim planinskim vrhovima. Dosad je imala status parka prirode.

U Ministarstvu kažu da su poslednja dva nacionalna parka u Srbiji proglašena davne 1981. godine, kada su taj status poneli Tara i Kopaonik.

Foto: ekologija.gov.rs

O MERENJU I KVALITETU VAZDUHA

Panel-diskusija “Kakav vazduh udišemo” u organizaciji Udruženja novinara “Eko-vest”, održana je 3. novembra u Kulturnoj stanici “Liman” u Novom Sadu. Na panelu su učestvovali mr Dragica Branković, v.d. Gradske uprave za zaštitu životne sredine; Dragan Đurica, pomoćnik pokrajinskog sekretara za urbanizam i zaštitu životne sredine zadužen za sektor monitoringa i informacioni sistem životne sredine; prof. dr Sanja Bijelović, načelnica Centra za higijenu i humanu ekologiju Instituta za javno zdravlje Vojvodine i Dejan Lekić, član stručnog saveta Nacionalne ekolološke asocijacije (NEA), dok je novinarka Radija Novi Sad Dragana Ratković bila moderatorka.

Panel-diskusija je simbolično održana na Svetski dan čistog vazuha, koji se, po ekološkom kalendaru, obeležava 3. novembra. Kao što je poznato, ovo je svakako i globalni problem, jer čak 95 % populacije udiše vazduh koji ne zadovoljava normative i standarde propisane od strane Svetske zdravstvene organizacije (SZO). Zagađenje vazduha predstavlja jedno od najvećih rizika po zdravlje ljudi, zaključak je održane panel-diskusije.

Uzroci zagađenja

Glavni uzročnici zagađenja vazduha su industrija, termo-energetski sektor, saobraćaj, poljoprivreda, individualna ložišta u zimskom periodu. Pokrajinski seketerijat zagađenje vazduha meri na sedam mesta u Vojvodini, a grad Novi Sad ih ima pet. Nadležne instance o zagađenju u Vojvodini mogu da govore samo u odnosu na podatke sa tih mernih stanica, tako prema poslednjem izveštaju Agenecije za zaštitu životne sredine za 2020. u zoni Vojvodine vazduh je bio čist i neznatno zagađen, osim u Subotici i Zrenjaninu. Ipak, na panelu se moglo čuti i da je takav zaključak posledica metodologije i nedovoljnog monitoringa kvaliteta vazduha i da bi stoga trebalo unaprediti merenja, kako bi podaci bili u potpunosti validni. A u javnosti je uvek prisutno i pitanje kako da se o stanju stvari građani najbolje informišu.

“Počela je grejna sezona, pa se priča o zagađenju vazduha. Možda je i ključ u toj rečenici, pričamo o tome samo kada krene zagađenje i kad je ono osetno i vidljivo”, rekao je Dragan Đurica iz pokrajinskog seketerijata. “Ono delimično zavisi i od vremenskih uslova i okolnosti, a puno zavisi i od nas samih. Istina je da gde god je prisutan urbani način života, postoji i zagađenje. Po toj logici, Đurica je naveo da je upravo najveće zagađenje u Vojvodini upravo u gradovima gde živi najveći broj ljudi i koji su najnaseljeniji.

“Bitno je i da donosioci odluka imaju osnov za jednog sistematsko i svekupnog delovanja na rešavanju određenih problema. Izrada novog plana kvaliteta vazduha je pri kraju i radi se na sprovođenju ekoloških mera, unapređenju zelenila na teritoriji grada i svake godine se posadi vise od deset hiljada stabala”, kaže Dragica Branković iz Gradske uprave. Ona naglašava da je grad ove godine uradio i geografski informativni sistem zelenila, koji još treba dopuniti i popuniti, i na osnovu tog sistema dobićemo osnovu za pravilno planiranje zelenila, koje doprinosi kvalitetu vazduha u Novom Sadu. Plan kvaliteta vazduha i izveštaji o realizaciji aktivnosti se svake godine objavljuju na sajtu Gradske uprave.

Uticaj na zdravlje

Institut za javno zdravlje prati monitoring, i kao, što je prof. dr Sanja Bijelović potvrdila, kvalitet vazduha u Novom Sadu svakako ima uticaj na zdravlje ljudi.

“Iako Novi Sad ima kvalitet vazduha prve kategorije, naša istraživanja pokazuju da on ipak doprinosi oboljevanju stanovnika od hronične opstruktivne bolesti pluća, bolesti srca i krvnih sudova mozga, a desetogodišnja izloženost građana Novog Sada ovakvom vazduhu povećava rizik od nastanka tumora pluća”, rekla je prof. dr Bijelojević.

Međutim, ona naglašava da bi takođe bilo interesntno i važno obratiti pažnju i na kvalitet vazduha u zatvorenom prostoru. Kako je navela, u zatvorenom prostoru provodimo više od osamdeset procenata vremena, pa bi u istraživanjima trebalo obratiti pažnju i na taj segment, mada za to ni na globalnom nivou ne postoje normativi i jasne granične vrednosti, već samo preporuke, jer su takva merenja teško izvodljiva i teško dokaziva.

Aplikacije za merenje kvaliteta vazduha

Svojevrsnu novinu u metodolgiji predstavlja aplikacija “xEco Vazduh” o čemu je govorio njen tvorac Dejan Lekić iz NEA.

“Sve aplikacije i izveštaji koriste podatke iz jedne mreže, državne mreže, ali se drugačije tumače. Dobar vazduh u suštini znači da ima nisko zagađenje, ali ne i da nema zagađenja. Problem je u kategorizaciji i nazivima tih kategorija koje se koriste. Takva tumačenja ne pokazuju dovoljno jasno podatke i šta je važno da znamo kada je reč o tim podacima. Kao ni to da postoji stvaran problem sa kojim se treba ozbiljno baviti”, naglasio je Lekić.

U javnosti se sve više pominju i rang-liste po kojima je Beograd u nekoliko navrata bio na neslavnom prvom mestu u svetu po zagađenju vazduha, dok se i Novi Sad našao u vrhu, pa je i to bila tema o kojoj se razgovaralo. Na tribini nije bilo jednostavnog odgovora na pitanje zašto je to tako. U najkraćem, sve zavisi od niza faktora i pokazatelja, klimatskih uslova u određenom momentu, metodologije merenja, izvora zagađenja, ali su se učesnici složili da je senzibilizacija građanstva o ovoj temi, kao i o merama i zaštiti zdravlja ljudi veoma bitna. To je svakako bio i vodeći motiv organizatora panel-diskusije.

Tekst: Mihajlo Vujasin
Foto: Miloš Ćirković

OD JUNA 50 POSTO TROŠKOVA ZA IZOLACIJU NA RAČUN DRŽAVE

Srbija baca 40 % više električne energije od svojih komšija iz regiona, naši računi za struju i grejanje su znatno veći. Koliko nova stolarija može da utiče na manju potrošnju energije? Kako građani mogu, najpovoljnije, da dođu do novih vrata i prozora? Zoran Lakićević, državni sekretar u Ministarstvu rudarstva i energetike, kaže za RTS da će u junu biti formirana i Uprava za energetsku efikasnost, koja će imati za cilj da pomogne građanima, tako što će se kroz nju 50 posto finansirati zamena vrata, prozora, izolacija na fasadama…

ŠTA ĆE DA FINASIRA DRŽAVA?

Vlada je usvojila predloge četiri zakona – o rudarstvu i geološkim istraživanjima, energetici, energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije i o obnovljivim izvorima energije. Sada bi oni trebalo da uđu u skupštinsku proceduru, a nakon toga bi trebalo da se formira Uprava za energetsku efikasnost.

Zoran Lakićević je rekao gostujući u Jutarnjem programu RTS-a da je Srbija dugo čekala na nove zakone kako bi se potpuno uredila oblast energetike i rudarstva.

“Zakoni su pripremljeni u roku od nekoliko meseci. Fokus zakona je da se uskladi sa regulativom EU. Posebno je važno što su zakoni usmereni prema građanima, da im pomognu, pre svega da mogu da zamene prozore, vrata i spoljnu izolaciju i sisteme grejanja. Oni su pružili i mogućnost građanima da mogu sami da proizvode električnu energiju i smanje račune”, kaže Lakićević.

Prema njegovim rečima, nakon usvajanja zakona u Skupštini biće u junu formirana i Uprava za energetsku efikasnost, koja ima za cilj da pomogne građanima tako što će se kroz nju 50 % finansirati zamena vrata, prozora, izolacija na fasadama…

“Pored zamene stolarije, biće omogućeno i da se finansira i zamena energetski efikasnih uređaja u domaćinstvima”, istakao je Lakićević.

TROŠIMO ZNATNO VIŠE OD EU PROSEKA

Navodi da se u Srbiji troši četiri puta više, nego što je prosek u EU.

“Izolacija i zamena prozora može da doprinese za 40 % smanjenja toplotne energije. Trenutno trošimo oko 214 kilovat časova po kvadratu grejne površine, što je duplo više nego u EU. Bacamo dosta energije kroz prozore, a zamenom spoljne stolarije možemo mnogo da utičemo na smanjenje potrošnje energije”, naglasio je Lakićević.

Programima će se u junu definisati način kojima će se ta sredstva dodeliti građanima.

“Vlada je usvojila pravilnik za dodelu sredstava. Procedura će biti takva da će Ministarstvo da raspiše javni poziv za lokalne samouprave u toku ovog meseca, pošto će se finansiranje raditi sa lokalnim samoupravama, a one će u junu da raspišu poziv za građane. Pedeset posto će biti obezbeđeno sredstava od strane lokalne samopuprave u Upravi za energetsku efikasnost, a 50 % će obezbeditzi sami građani”, napominje Lakićević.

ŠTA JE POTREBNO ZA PRIJAVU?

Nakon poziva u junu, građani će moći da se prijave.

“Trebalo bi da naprave premer i predračun radova koji su potrebni od strane preduzeća koji se bave ugradnjom prozora, termoizolacije itd. Sa tim predračunima će doći u lokalnu samoupravu, onda se izlazi na teren, u domaćinstva i nakon toga će biti napravljena lista i moći će da se počne sa finansiranjem tih radova”, naveo je Lakićević.

Napominje da će moći da se prijave svi građani koji za tim imaju potrebu.

“Ako imamo stan od 50 kvadrata, zamena prozora bi koštala recimo 100.000 dinara, od čega bi 50.000 dinara obezbedila država, a pola građani. Ako građani imaju nešto složeniju situaciju, u tom slučaju zamena izolacija na fasadama, krovova, kotlova, grejnih sistema, red veličina je 300.000 dinara, isto ide na pedeset posto građani, pola država”, naveodi Lakićević.

NOVINE I ZA UGROŽENE KUPCE

“Postoji i veliki broj ugroženih kupaca i za električnu energiju i gas. Novim uredbama građani će moći da se opredele da li će imati smanjenje računa za gas, za eletričnu energiju ili toplotnu energiju. Biće smanjenje računa za te ugrožene kupce”, kaže Lakićević.

Pored energetske sanacije privatnih kuća, navodi, Uprava će nastaviti da radi i sanaciju objekata javne namene. Oko 38 projekata ima spremnih koji mogu da se rade u julu.

“Postoje i veliki gubici energije i na mestu potrošnje i prenosa energije u toplovodima. Imamo i program sanacije toplovodnih mreža koji sprovodimo sa nemačkom bankom KFV, partneri su nam u EBRD i CEB. Na taj način menjamo toplovodnu mrežu u nekoliko gradova u Srbiji”, zaključio je Lakićević.

Foto: Pixabay

VIŠE OD 62.000 TONA PLASTIKE GODIŠNJE ZAVRŠI NA DEPONIJAMA I REKAMA

Danas je Međunarodni dan potrošača, koji i ove godine dočekujemo sa istim pitanjem: Da li su dovoljno zaštićeni, posebno u vanrednim okolnostima koje i ove godine diktira epidemijska situacija. Kampanja potrošačkih udruženja usmerena je na kvalitet i reciklažu plastične ambalaže, prenosi RTV.

Plastika i dalje izaziva nepoverenje kod većine potrošača, a to je zbog nedovoljne svesti kod ljudi na koju utiču neutemeljene informacije u javnosti, smatraju stručnjaci. Proizvođači garantuju zdravstvenu bezbednost proizvoda na kojem je istaknut i način korišćenja, napominju na Tehnološkom fakultetu u Novom Sadu.

“Svaka ambalaža koja nema naznaku da je za višekratnu upotrebu, koristimo je na sopstvenu odgovornost”, kaže Senka Popović, Tehnološki fakultet, Novi Sad.

Najviše se susrećemo sa PET ambalažom, označenom brojem jedan i ona je predviđena za jednokratnu upotrebu, a sumnje u njen kvalitet izražene su leti kada ispred marketa stoje paketi vode.

Sastav ambalaže definišu ekološke oznake sa trouglom, odnosno slovima i brojevima. Brojem jedan najčešće se označavaju boce za vodu i sokove, oznaka dva je rezervisana za prehranu i hemikalije. Broj tri ili PVC ambalaža je savitljiva i koristi se između ostalog u proizvodnji lekova, četvorka za folije, a petica za mlečne napitke. Brojem šest označavaju se posude od stiropora, a sedam flašice i baloni za vodu. Plastična ambalaža je funkcionalna i jeftinija u odnosu na druge i kao takva ne bi trebalo da bude neprihvatljiva ako se u obzir uzme mogućnost reciklaže i adekvatnog upravljanja otpadom.

“Očuvanje životne sredine koja trpi sve veći ljudski nemar, važno je ne samo kod proizvodnje plastične ambalaže, već i u procesu reciklaže. Rezultati po tom pitanju su kod nas poražavajući”, zaključuje Senka Popović.

U Srbiji se reciklira svega 2 odsto komunalnog otpada, a plastičnog 27 odsto. Podatak za ambalažni otpad zvuči ohrabrujuće, međutim, zabrinjava to što preostalih 62% ili 62.000 tona plastike godišnje završi na deponijama i rekama.

Izvor: RTV
Foto: Pexels, Magda Ehlers

“OREZIVANJE U GLAVU”– ODLOŽENA SMRTNA PRESUDA DRVEĆA

Da krenemo od naziva. Da bi poslastičar završio tortu, neophodno je da je ukrasi nekom glazurom, fondanom ili šlagom: najslađim, najsjajnijim i najprivlačnijim završnim slojem – na engleskom “topping”. Ista reč se na engleskom koristi i za invazivno orezivanje stabala.

ŠTA JE KRESANJE ILI OREZIVANJE U GLAVU

Pre desetak godina bilo je očigledno veoma zgodno pozajmiti ovu slađu reč i izbaciti onu našu koju sam učio na Šumarskom fakultetu u Beogradu, a koja je bila opisna i u duhu našeg jezika – kresanje ili orezivanje u glavu. I kao da nije bilo dovoljno to što je jedan od glavnih razloga za seču platana u Bulevaru kralja Aleksandra bio taj što su platani devedestetih loše održavani i orezivani toping metodom, što je potom dovelo do pojave truleži, mi smo i posle deset godina svedoci da se stabla po Srbiji i dalje orezuju na isti način. Prosto je neshvatljivo da se to i dalje događa, da ni na jednoj sopstvenoj grešci ne možemo ništa da naučimo i da dok čitate ovaj tekst neko u Srbiji u glavu orezuje neko stablo.

Šta je zapravo to što se želi postići ovakvim skupim i ubitačnim orezivanjem? Jedini razlog, pored neznanja koji mogu da zamislim, je to da velika i uglavnom starija stabla smetaju vazdušnim kablovima elektro-distribucije ili izgradnji novih zgrada i rekonstrukciji ulica. Kako je uopšte došlo do toga da neko u program održavanja ubaci ovakav metod orezivanja? Osnovni razlog je taj što su stabla nedovoljno redovno ili kvalitetno orezivana; ili su loše planirana, u smislu da u su uskim ulicama sađena stabla koja formiraju široke krošnje koje ometaju saobraćaj ili izgradnju; ili su sađena ispod trase vazdušno vođenih kablova, dakle opet loše planirana. Moguće je i da su stabla prestarela pa postoji opasnost da se debele i polutrule grane polome i padnu, ali ja bih se ovde zadržao na orezivanju zdravih, a ne bolesnih i trulih stabala.

Različite vrste, različito podnose orezivanje. Ranije je bila praksa da se svakih 4-5 godina u glavu orezuju vrste koja dobro podnose orezivanje i ispunjavaju neki od već pomenutih razloga. To su pre svega platani, lipe, katalpe, bagrem, dud… Međutim, takvo orezivanje dovodi do iznurivanja stabla koje na mestu velikog reza izbacuje desetine mladih izbojaka koji traže veliku količinu hranljivih materija iz korena, a malo toga mogu da vrate korenu fotosintezom, jer jednostavno svi ti izbojci zajedno imaju 10 puta manju lisnu masu u poređenju sa onom koju je stablo imalo pre orezivanja.

ODUMIRANJE BILJKE

Fiziološki procesi u biljci su poremećeni i biljka počinje da stagnira. Dalje, veliki rezovi su često nepravilno urađeni, kora je zacepljena, rezovi se ne pramazuju zaštitnim balzamom i na kraju se otvorena rana inficira i počinje proces truljenja. Pored truljenja, na rezu koji praktično nikada ne može da u potpunosti zaceli (kalusira) kasnije se javljaju i rak-rane i entomološke infekcije – odumiranje biljke je neizbežno. O estetskom aspektu da i ne pišem, to je nadam se svima već jasno.

Orezivanje u glavu za biljku praktično predstavlja odloženu smrtnu presudu. Koliko će stablo orezano na taj način živeti, zavisi od njegove starosti i svega pomalo napisanog vezano za sam proces orezivanja, ali je definitivno sigurno da su mu godine odbrojane.

U SAD STROGO ZABRANJENO

Poslednjih godina u SAD i Kanadi ovakvo orezivanje je strogo zabranjeno, u nekim gradovima se čak sankcionisano a kaznam je 500 USD za svako orezano stablo. Amerikanci su zaključili da je cena takvog orezivanja previsoka i to u svim aspektima. Dakle, skupo je i rizično orezivanje, velika se šteta nanosi stablu i ekosistemu i mnogo je potrebno i vremena i novca da se takvo stablo ponovo zasadi i dostigne veličinu i habitus starog stabla pre orezivanja.

Kod nas se metod kresanja u glavu i dalje primenjuje, nadam se da ćemo ga stručnim planiranjem i održavanjem uskoro zajedno ispratiti u istoriju.

Tekst i foto: Nemanja Marinković, dipl. inž. pejz. arh.
Izvor: ekostraza.com

KAKO DA BUDEMO ENERGETSKI EFIKASNIJI

Svetski dan energetske efikasnosti, 5. mart, u vremenu ubrzanih klimatskih promena na našoj planeti podseća na jednu od najvažnijih tema današnjice. Ovaj datum se obeležava širom planete kao sećanje na prvi sastanak na kome su svetski stručnjaci razgovarali o energetskoj efikasnosti, 5. marta 1998. godine, u Velsu, u Austriji.

Šta je energetska efikasnost, i u čemu je razlika između uštede energije i energetske efikasnosti? Ušteda podrazumeva jednostavne korake, koji mogu da se usvoje kao način ponašanja, od gašenja svetla nakon izlaska iz prostorije do recikliranja plastične ili aluminijumske ambalaže. Energetska efikasnost je pojam koji se odnosi na upotrebu tehnologije za čiji rad je potrebno manje energije.

POTENCIJALI U GEOTERMALNIM RESURSIMA

Poslednjih godina u Srbiji je u porastu svest javnosti za promociju i korišćenje čistijih i energetski efikasnijih tehnologija, kao i obnovljivih izvora energije (OIE), što svakako ide u prilog aktivnijoj adaptaciji na klimatske promene i merama mitigacije koje takođe predstavlja jednu od ključnih komponenti ublažavanja klimatskih promena. U evropskoj bazi podataka moguće je istražiti kako se kretala vrednost u udelu obnovljive energije u bruto finalnoj potrošnji energije za Srbiju i druge evropske zemlje, na sledećem linku: https://ec.europa.eu/eurostat/databrowser/view/t2020_31/default/bar?lang=en

„U kontekstu klimatskih promena još uvek smo kao društvo na nivou upoznavanja i početnog sagledavanja veze koja postoji između štednje energije i energetske efikasnosti, pa i upotrebe obnovljivih izvora energije sa jedne strane i klimatskih promena sa druge strane, a zapravo su te dve strane tesno povezane. Svaka ušteda energije i svaki kilovat proizveden iz obnovljivih izvora je značajan u borbi protiv klimatskih promena. Aktiviranje mnogo malih ušteda i malih proizvođača, kroz podsticajne mere, pre svega finansijske prirode, može dati značajne rezultate. Krediti sa znatno povoljnijim kamatama, ukoliko se sredstva namenski utroše za izolaciju zgrada, ili unapređenje energetske efikasnosti, ili upotrebu energije iz OIE, su fantastičan instrument, jednostavan, lako razumljiv i primamljiv čak i ekološki neosvešćenim potrošačima, a rezultati su apsolutno na strani očuvanja životne sredine“, ističe Nataša Đokić, diplomirana inženjerka geologije i stučnjak za zaštitu životne sredine, navodeći da Beograd ima mnogo potencijala u geotermalnim resursima.

ENERGETSKI PASOŠI

„Energetsku efikasnost pratimo preko prostora u kome živimo i radimo, preko toga koju energiju i koliko energije trošimo da taj prostor bude zdrav i komforan za naše potrebe, a da pritom nema negativan uticaj na životnu sredinu,“ navodi Dragana Korica, izvršni direktor Serbia, Green Building Council, član WorldGB. „Možda je ovaj dan pravi trenutak da se podsetimo da i pored Pravilnika o energetskoj efikasnosti i energetskih pasoša koji su obavezujući, još uvek imamo ogromnan građevinskog fond koji zahteva ozbiljan nivo renovacije u tom delu. Ovo se odnosi, pre svega, na veliki broj postojećih zgrada koje nemaju termoizolaciju ili nisu dovoljno termoizolovane, odnosno nisu energetski efikasne, jer se troši više energije za njihovo zagrevanje. Ovakvo rasipanje statistika prati kroz podatak da 300.000 domaćinstava nema termoizolaciju i time troši četiri do pet puta više energije nego što troši prosečno domaćinstvo u Evropskoj uniji. U okviru Zakona o obnovljivim izvorima energije najavljeno je formiranje Uprave za energetsku efikasnost, koja će za početak imati fond od 15 miliona evra. Iako finansijski podsticaj već postoji kroz neke projekte i finansijske institucije, ovo će biti po prvi put podsticaj individualnim potrošačima i od strane države“, ističe Korica.

Kako dalje navodi, rad na novom Energetskom pravilniku koji će se, za razliku od starog, baviti ne samo pitanjem grejanja, već i hlađenjem, osvetljenjem i toplom vodom, takođe će doprineti unapređenju energetske efikasnosti na nivou države. Ni u EU nisu zadovoljni postignutim u obnovi energetske efikasnosti, ali ono što nas još više diferencira je činjenica da su izvori energije u našem slučaju iz fosilnih goriva. Novi Zakon o obnovljivim izvorima energije će doneti promene po ovom pitanju i nadamo se da će njegovo sprovođenje biti podsticajno za sve kako bi on počeo da se koristi u praksi i doneo rezultate.

Veoma je važna činjenica, kako ističe Korica, da će on moći da se sprovodi na individualnom nivou i da će u tom kontekstu naša gradnja postati zelenija, što je upravo ono što Savet zelene gradnje promoviše. Zelenom i održivom gradnjom se mogu postići mnogo veći pozitivni efekti ne samo kada je energija u pitanju, već i iz ugla uticaja na klimatske promene, optimizacije prirodnih resursa, otpada… Građevinarstvo je jedna od naših najjačih privrednih grana, zato njegova transformacija u tom pravcu može doneti i najveći doprinos, i to ne samo ekološki, već i ekonomski.

PODSTICAJNE MERE

Profesor dr Aleksandar Jovović, redovni profesor Mašinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, o pitanju budućnosti obnovljivih izvora energije u Srbiji istakao je sledeće: „Potencijalno, budućnost im nije loša. Postoje podsticajne mere koje koristi jedan deo proizvođača električne energije. Sada će započeti novi program takvih mera, tj. postojeće feed-in tarife biće zamenjene drugim mehanizmom za koji se smatra da je efikasniji i dovodi do povećanja prodora obnovljivih izvora energije (OIE) u energetski sistem. EU Zeleni dogovor će takođe doprineti ovome, s obzirom na to da će industrijski sektor, koji je izvoznik u EU, a ne koristi OIE i struju iz OIE, postati obveznik nove takse na granicama Unije i time nekonkurentan, pa će na tržištu tražiti nove izvore energije. Osim toga, pregovori o pristupanju EU dovešće do primene ili uvođenja taksi na ugljen-dioksid ili ulaganja tih sredstava u OIE. Naravno, ako nam je iskrena želja da budemo deo EU, ne zbog EU, već zbog nas, tj. našeg znatno uređenijeg i zdravijeg života.“

Centar za promociju nauke se kroz projekat TeRRIFFICA bavi uključivanjem građana u klimatsku akciju, a samim tim i podizanjem svesti o značaju energetske efikasnosti. Povezivanjem stručnjaka, predstavnika medija, građana i donosioca odluka, apeluje se na svest najšire javnosti o neophodnosti korišćenja obnovljivih izvora energije.

Ukoliko još uvek niste, dajte svoj doprinos mapiranju klimatskih promena na sajtu:
http://belgrade.terrifica.eu/map.php

Foto: Pixabay

OSVOJEN NAJOKRUTNIJI PLANINSKI VRH K2

Tim alpinista iz Nepala ispisao je istoriju uspešnim zimskim usponom na drugi vrh na svetu, K2, predvođen Nirmalom Purdžom (Nirmal Purja)

Grupa šerpasa (termin pozajmljen od etničke grupe čiji pripadnici vode ekspedicije na vrh Himalaja) imala je izazov života, jer niko dosad nije uspešno završio uspon okrutnog planinskog vrha K2 tokom zime. Šerpasi su u završnici uspona pauzirali na 70 metara ispod vrha visokog 8.611 metara, sačekavši sve ostale učesnike ekspedicije pre nego što su se svi zajedno popeli na vrh koji se nalazi na granici između Kine i Pakistana, a radi se o jedinom vrhu iznad 8.000 metara koji nikada nije bio osvojen tokom zime.

Nepristupačnost vrhu je bila najveća prepreka – u zimskim mesecima, površina je potpuno zaleđena, uz strme obronke i litice, ali i veoma jak vetar. Sve to uspeo je da savlada tim predvođen Nirmalom Purdžom, planinarom i bivšim Gurka vojnikom.

Purdža, bivši Gurka specijalac i vojnik Velike Britanije, predvodio je tim koji je ostvario svetski rekord tamo gde su svi mislili da je misija nemoguća. Dosad je ovo smatrano poslednjim svetskim planinarskim izazovom, koji je konačno savladan 16. januara u 17 sati po lokalnom vremenu.

“Kakva avantura. Ponosan sam što mogu da kažem da smo kao tim uspeli da pokorimo neverovatni K2 u ekstremnim zimskim uslovima. Učinili smo nemoguće mogućim, počastvovani smo što možemo ovo da podelimo sa svetom, a ne samo sa nepalskom alpinističkom zajednicom, ovo je posveta za sve alpinističke timove sveta”, rekao je po završetku ekspedicije Purdža, a svi su podvig obeležili tako što su zajedno otpevali zvaničnu himnu Nepala.

Majka Priroda uvek ima da nam kaže neke važne stvari, i sada smo bili svedoci njene snage i njenih ekstremnosti, ponosni smo što smo deo istorije ljudske vrste, pokazali smo da timski rad, saradnja i pozitivan mentalni pristup mogu da pomere granice mogućeg i izdržljivosti. Hvala svima na pomoći, hvala ljudima na podršci koju su nam slali sa svih strana sveta. To nam je dalo dodatni nalet samopouzdanja da cilj postane i realnost”, dodao je Purdža.

Dosad se samo tokom jula ili avgusta išlo u ekspedicije na K2, jer su to najtopliji periodi u godini na ovom vrhu. Samo 280 ljudi je dosad došlo do K2 u tom periodu. Poređenja radi, na vrh Everesta je 3.681 planinar došao. Veliki broj ekspedicija je do 2018. godine pokušavao da osvoji vrh, a često je i pakistanska vojska morala da pritekne u pomoć helikopterima, u potrazi za nestalim planinarima, a pre skoro dve decenije, Denis Urubko i Marčin Kačkan su stigli najdalje, do 7.750 metara visine na usponu do K2.

Uvek su lavine, led i tehnički problemi bili prepreka do vrha – vetar ume da duva i do 200 kilometara na sat, uz temperature do 60 stepeni ispod nule. Ovaj put, sve probleme od niske temperature do litica uspeli su da pobede Purdža i još devet članova ekipe – pobeđena je “Okrutna planina”, kako su vrh planinskog venca Karakorum još 1953. nazvali Čarls Hjuston i Robert Bejts u svojoj knjizi o ekspediciji.

NOVO OTKRIĆE: ELEKTRIČNA ENERGIJA IZ MULJA KANALIZACIJE

Turski naučnici proizvode električnu energiju i gas iz kanalizacionog mulja koristeći tehnologiju za rasplinjavanje razvijenu u Laboratoriji za obradu mulja na Univerzitetu Dokuz Eylül (DEU).

Naučnici sa Univerziteta u Izmiru u zapadnoj Turskoj rade na stvaranju alternativnih izvora energije, kako bi ograničili negativne uticaje fosilnih goriva na okolinu, a nedavno su razvili projekt o tehnologiji rasplinjavanja, navodi se u saopštenju ovog Univerziteta.

Profesorica Azize Ayol sa Odeljenja za okolišnu tehnologiju i njen tim proizveli su sintetički plin, bogat vodonikom, iz biomase metodom koju su razvili u okviru projekta Turskog veća za naučna i tehnološka istraživanja.

Ayol je pojasnila da za proizvodnju energije koriste kvalitetan sintetički plin koji se dobija iz kanalizacijskog mulja koristeći tehnologiju rasplinjavanja. Reč je o jednom od nekoliko svetskih projekata o potencijalu ove tehnologije.

“Mulj koji nastaje u postrojenjima za prečišćavanje otpadnih voda uzimamo kao sirovinu i ponovo ga koristimo u različite svrhe, i to tehnologijom rasplinjavanja”, rekla je.

Tokom ispitivanja proizvedeno je 1 kilovat-sati električne energije i 1,2 kubna metra sintetskog plina bogatog vodonikom iz 1 kilograma suvog mulja za obradu.

„Naše pilot postrojenje može raditi 12 sati bez prekida. Dnevno tretiranjem mulja možemo proizvesti približno 20 kWh električne energije. To je dovoljno za podmirivanje potrošnje električne energije najmanje četiri porodice “, objasnila je ova naučnica.

Naglašavajući važnost pružanja energije iz obnovljivih izvora, posebno u ruralnim naseljima, Ayol je primetila da je s takvim sistemima moguće pretvoriti organski otpad u električnu energiju.

“Nema potrebe za vrlo visokim investicijskim troškovima za ove sisteme,” rekla je Ayol, dodajući da sistem za rasplinjavanje uzrokuje nultu ili izuzetno nisku emisiju zagađenje vazduha.

“Što se tiče zagađenja, ovi sistemi su alternativa tehnologiji spaljivanja”, rekla je.

Izvor: Hayat.ba
Foto: Pixabay

Category Archive Vesti