Kompanija Rio Tinto planira da u Jadru izgradi veliki rudarski basen i pogon za eksploataciju rude jadarit, iz koje bi se izdvajao litijum i bor. Jedan od problema je što se projekat radi bez prethodne studije o uticaju na životnu sredinu, kaže za Novu ekonomiju osnivač Udruženja “Zaštitimo Jadar i Rađevinu”, Momčilo Alimpić. U kompaniji Rio Tinto tvrde da sve rade po pravilima, kao i da je izrada sporne studije u toku.
“Tu se radi o jednoj velikoj kataklizmi, Šapčane smo obavestili o tome šta se planira, oni isto imaju svoje udruženje, sada pokušavamo da animiramo i Valjevo, jer bi mogla da bude ugrožena cela Podgorina, Osečina, Vlašić i ostala mesta”, kaže Momčilo Alimpić. Kako navodi, on živi u selu Gornje Brezovice, koje je u sastavu Opštine Krupanj, gde je predviđena izgradnja deponije na skoro 450 metara nadmorske visine za “flotacioni otpad i rudno jalovište”, gde bi se, kako tvrdi, odlagalo na stotine miliona tona rudarskog otpada.
“To su sve zvanični podaci Rio Tinta, koje sigurno treba pomnožiti još nekoliko puta”, napominje Alimpić. On smatra da je država “uvela embargo na sve te informacije”, koje se ipak postepeno probijaju do javnosti.
Ljudi su, prema njegovim rečima, “totalno neobavešteni” o ovim planovima, a dodaje da je celu priču pokrenuo pre godinu dana, jer mu je kompanija “praktično došla pred kućni prag”.
“U diskusiju smo uključili stručnjake sa Hemijskog i Fizičkog fakulteta, tu je i jedna lekarka iz instituta ‘Batut’. Oni nam daju podršku, kao i ljudi iz Španije, Portugalije, Meksika, Čilea, gde takođe imaju problema sa Rio Tintom”, kaže sagovornik Nove ekonomije.
Ljudi koji žive u tom kraju strahuju da će ekspoatacija rude uticati na zagađenje vazduha i vode, a Alimpić ne veruje da se zagađenje može sprečiti ugradnjom filtera na postrojenjima, jer o tome često razgvaraju sa ljudima iz Bora, koji imaju probleme sa aerozagađenjem i koji kažu da “od toga nema koristi”.
“Preko dvadeset sela je indirektno pod uticajem (budućeg projekta). U blizini je već bilo mnogo problema sa topionicom olova u Zajači kod Loznice, tu je naneta velika šteta. Olovo se topilo bez filtera, bez ičega”, podseća Alimpić, koji pored Gornjih Brezovica boravi i u Loznici
ŠTA ĆE BITI SA REKAMA
Akimpić kaže da je reka Drina udaljena nekih 10-12 kilometara i da se planira izgradnja cevovoda prečnika jednog metra, kroz koji bi se voda iz nje dovela i koristila za eksploataciju litijuma.
“Za litijum je potrebna velika količina vode. Namera je da njom ispiraju jadarit i da koriste koncentrovanu sumpornu ili hlorovodoničnu kiselinu u procesu odvajanja. Vodu iz Drine bi nakon toga prečišćavali pa ispuštali u Jadar”, naglašava Alimpić.
Napominje da bi se, u slučaju da Jadar bude zagađen, na udaru našle i reke Drina, Sava i Dunav, ali da je problem “što naša država o svemu tome ne brine”.
“To nismo mi izmislili, to stoji u njihovim dokumentima, to su oni nama prezentovali”, kaže osnivač Udruženja “Zaštitimo Jadar i Rađevinu”.
Dodao je da ih je podržao Pokret Odbranimo reke Stare Planine, a i neki mediji se već interesuju za njihovo mišljenje. Dolazili su i ljudi iz Centra za ekologiju i održivi razvoj CEKOR iz Subotice, kao i iz Koalicije za održivo rudarstvo.
“Problem je što se ljudi ostavljaju u epicentru rudnika, na trista-četristo metara od flotacionog pogona. Tu su planirane i dve ogromne drobilice, veće nego u kopovima Kolubare koje će povlačiti 20 megavata struje. Sve je otišlo predaleko”, poručuje Momčilo Alimpić.
ŠTA RADI DRŽAVA?
“Naš najveći problem je naša vlast. Predstavnici naše države ćute i rade tajno preko svojih ljudi koji plaše meštane nekakvim represalijama, gubitkom posla, znate već kako se to radi”, tvrdi Alimpić.
On podseća da je dolina Jadra jedan od najlepših delova Srbije, ljudi se na veoma plodnoj zemlji bave poljoprivredom, kraj je poznat gastarbajterima koji rade u Švajcarskoj.
RIO TINTO: POŠTUJEMO ZAKONE I STANDARDE
U kompaniji Rio Tinto kažu za Novu ekonomiju da se projekat “Jadar” nalazi u fazi Studije izvodljivosti od jula ove godine, kada je “dobijeno odobrenje Odbora direktora Rio Tinta da kompanija investira dodatnih 200 miliona američkih dolara u dalji razvoj projekta”.
U toj fazi, kako naglašavaju, njihov tim je “fokusiran na završetak izrade tehničke dokumentacije, pribavljanje svih neophodnih dozvola i otkup zemljišta u skladu sa prethodno utvrđenim planom aktivnosti za ovu fazu razvoja”.
“Konačna investicioja očekuje se krajem sledeće godine i ukoliko ona bude pozitivna, projekat će preći u fazu izgradnje rudnika, nakon čega će početi eksploatacija”, napominju u kompaniji Rio Tinto.
Navode i da su sva istraživanja i studije rađene u skladu sa važećim propisima o zaštiti životne sredine i regulativom Republike Srbije, kao i internim standardima kompanije. Napominju i da je izrada studija o proceni uticaja na životnu sredinu još uvek u toku, kao i studije kojima će biti analiziran potencijalni uticaj aktivnosti u rudarskoj i proizvodno-industrijskoj zoni kompleksa “Jadar” na okolinu.
“Konkretno, u okviru kompleksa biće izgrađeno i postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda. Ono što moramo da napomenemo je da tehnologija prerade rude jadarita ne sadrži flotaciju”, kažu u Rio Tintu. Objašnjavaju da će se prečišćavanje vode obavljati u više faza, zbog njenog kvalteta “koji je u skladu sa važećim propisima kojima su utvrđene granične vrednosti”.
Na naše pitanje kako će se odlagati otpad koji nastaje eksploatacijom rude, odgovaraju da će se na odlagalištu “redovno pratiti uticaj na životnu sredinu kroz kontrolu kvaliteta vazduha”, a planirano je i praćenje stanja podzemnih i nadzemnih voda. Samo odlagalište će se, kako dodaju, sukcesivno rekultivisati tako što će se tamo gde je dostiglo planiranu visinu, saditi različite vrsta rastinja, trava i žbunasto grmlje.
Tvrde da se vode važećim zakonima Republike Srbije, EU standardima i interno postavljenim standardima kompanije, kao i da je eksploatacija vode iz aluvijona reke Drine predviđena za tehnološke potrebe. Lokacija budućeg bunara, napominju još nije poznata, a zona u kojoj su planirana hidrogeološka istraživanja izabrana je na osnovu prethodnih istraživanja, koje je uradio Institut “Jaroslav Černi” iz Beograda.
STAV KOALICIJE ZA ODRŽIVO RUDARSTVO
O Projektu “Jadar” često iznose mišljenje i strukovna uruženja inženjera, ekoloških aktivista, ali i ostalih stručnjaka iz oblasti rudarstva. U Koaliciji za održivo rudarstvo smatraju da će pojava teških metala i hemikalija prilikom odvajanja rude biti “toliko otrovna da na tom mestu nikakve rekultivacije neće biti moguće”.
“Recimo ovde se radi o jednom izuzetno agresivnom, izuzetno opasnom, sa preko šest hemikalija obrađivanom stenskom sastavu gde je prosto iluzorno govoriti da je moguća neka razumna rekultivacija”, objašnava za Novu ekonomiju Zvezdan Kalmar iz Kolaicije za održivo rudarstvo, komentarišući nameru kompanije o načinu na koji namerava da sanira odlagalište rudnog otpada.
On je podsetio da se slična praksa primenjuje u Pljevljima u Crnoj Gori, ali da je tamo reč o jalovištu pepela, koje u sebi sadrži i zemlju. Dodatni problem je i što će se, kako smatra, rudnik ekspolatisati 30, 40 ili 50 godina, posle čega će biti napušten, dok će u okolini, kako ocenjuje, “ostati pustoš”.
Kalmar se osvrnuo i na tvrdnju Rio Tinta da prilikom ekspolatacije rude “neće biti flotacije”.
“Neutemeljeno je reći da neće biti nikakve flotacije, ona zapravo znači određenu vrstu mešanja sa određenim hemikalijama radi dobijanja određenih procesa koji onda odvajaju određene delove rude. U ovom ili onom obliku, hemijske reakcije će se dešavati”, smatra predstavnik Kolalicije za održivo rudarstvo.
Kalmar naglašava i da je postupak prečišćavanja vode veoma komplikovan: “Taj bazen, prečistač, bi onda morao da bude nekoliko kvadratnih kilometara veliki, jer te hemijske reakcije prečišćavanja se ne dešavaju odmah, već traju. Ta količina vode najverovatnije bi bila dovoljna za veštačko jezero”, smatra Kalmar.
Tekst: Čedomir Savković, Nova ekonomija
Foto: Pixabay
