Na festivalu Wild Beauty Art prošle godine je pokrenut landart program u okviru kojeg je na više lokacija urađeno 5 piktograma u travi koji su izazvali interesovanje javnosti. Tu su, osim ostalog, bili prikazani krilati konj Jabučilo, runolist i piktogram „Ljudi sunca“ s motivom preuzetim sa stećaka iz Žugića Bara. Ove godine se otišlo korak dalje, kako programski, tako i po dimenzijama.
Najveći piktogram na travi
Land art ili Umjetnost zemlje je umetnički pokret koji se bavi vizuelnim intervencijama u prirodi od materijala iz samog tog okruženja. U blizini Vražjeg jezera urađen je najveći piktogram na travi u svetu. Taj piktogram, na kom je prikazan crtež sa stećka koji je pod zaštitom UNESCO-a, je veličine 400 metara i može se videti sa više panoramskih stanica u okolini. Reč je o drevnom crtežu lovca koji je luk i strelu uperio u divokozu.
Najveći piktogram na travi
Jedno od mogućih tumačenja ovog artefakta je da lovac sa zracima na glavi predstavlja Sunce koje Mesecom (lukom) budi prirodu koja je obično predstavljana kao jelen ili divokoza. Ovaj poduhvat izveo je tim umetnika iz Novog Sada potpomognut lokalnom zajednicom. Na njegovoj izradi učestvovali su profesor sa Novosadske akademije umetnosti Miloš Vujanović, doktorand na ovoj Akademiji Milena Cvetković, novinar i pisac Vuko Martinović i mladi Aleksandar Šarović, koji je jedan od najboljih kosaca na Žabljaku. Vođa tima Miloš Vujanović kaže da je ovo bila izuzetno zahtevna umetnička intervencija, pre svega zbog dimenzija rada, terena i ćudljivih prirodnih uslova.
Do piktograma ručnim košenjem
Za razliku od klasičnih crop circle piktograma, koji se izrađuju u ravnim žitnim poljima valjanjem useva pomoću daske, rad u planinskim uslovima Žabljaka zahtevalo je drugačiji pristup. Tvrda, otporna planinska trava pokazala se neadekvatnom za valjanje, te smo umesto toga, u saradnji sa lokalnim koscem, formu piktograma postigli košenjem – preciznim, ritmičnim sečenjem trave prema unapred zacrtanom planu. Ova metoda dala je specifičan vizuelni efekat: pokošene površine su pod dejstvom sunca postajale znatno svetlije, a time i vidljivije izdaleka.
„Radovi u žitu zahtevaju vazdušnu perspektivu, prednost planinskog pejzaža je u tome što su piktogrami čitljivi i iz ljudske visine, pa čak i iz automobila u pokretu. Međutim, izazovi nisu zanemarljivi – teren je često neravan, strm i neujednačen, što otežava precizno pozicioniranje i proporciju forme. Pronalaženje idealne lokacije za određeni piktogram zahteva kombinaciju pažljivog planiranja, fizičkog napora i lokalnog znanja. Piktogram je izrađen ručno, pomoću klasične kose, u saradnji sa lokalnim koscem. Priprema je podrazumevala crtanje nacrta na papiru, određivanje orijentacije na terenu pomoću štapova i kanapa i višednevni fizički rad. Proces je bio nepredvidiv koliko i uzbudljiv, i u toj borbi sa elementima otkriva se prava vrednost land arta – umetnost se ne pravi protiv prirode, već u saradnji sa njom”, navodi Vujanović.
Osim piktograma sa motivom lovca, urađen je i lavirint kao oblik univerzalnog puta.
„Od stena Val Camonice (oko 2000. p. n. e.), preko mitološkog Knososa (1600–1400. p. n. e), do podnog lavirinta katedrale u Šartru (1200. n. e.), motiv lavirinta traje milenijumima kao univerzalni simbol puta, potrage i duhovnog centra, on je mapa unutrašnje spoznaje, kretanja kroz slojeve vremena i prostor za meditaciju. Ovaj savremeni durmitorski lavirint nije replika, već živi dijalog sa tradicijom”, smatra Miloš Vujanović.
Crteži na stenama rađeni ekološkim bojama
Novi segment projekta koji je započet ove godine, posvećen je predstavljanju kulturne baštine i prirodnih lepota putem crteža na stenama i na velikom kamenju. Ideja je da se oni nalaze na mestima koja će posetioci na Žabljaku moći da vide tokom obilaska prirode, ali da jedan deo bude poluskriven, što će kod njihovog otkrivanja ljudima davati osećaj avanturizma i istraživanja.
Crtež crnog daždevnjaka na steni
Na steni na putu do vidikovca Momčilov grad urađen je crtež crnog daždevnjaka. To predivno biće je u prirodi veliko 15 centimetara, a na steni je veličine četiri metra. Nacrtan je posebnim ekološkim bojama. Umetnički tim je u saradnji sa stručnjacima sa Departmana za hemiju PMF-a iz Novog Sada napravio paletu boja koje su po sastavu slične onima koje su se koristile u Altamiri i drugim pećinama neolitske umetnosti. Neki od sastojaka ovih prirodnih boja su koštana srž i mineralni pigmenti.
„Durmitor je izvor nadahnuća lepotom, dobrotom i retko mesto skrovitog pamćenja uklesano rukama davno zaboravljenih ljudi. Pod senkama brzih oblaka, otkidajući komade sadašnjice, oblikovali smo crteže u travi, osluškujući drevnost i razumevajući je. Pripremali smo boje, one iste, kojima su stvaraoci iz neolita ispisivali lice misaonoj uzvišenosti, dotičući istim rukama večnost. Čin stvaranja u predelima u kojima je čovjek premalen da sagleda beskrajno prostranstvo, prikiva za sebe i odgovornost o vrednosti i delovanju vizuelno označenog za poglede drugih ljudi. Ovo nisu dela sa tendencijom eternizacije, ona su odsev oživljenog sećanja o uvek istome, viđenom iz ciklusa, viđenom iz lepote”, smatra Milena Cvetković.
Urednik Landart programa ovog festivala Vuko Martinović veruje da je durmitorski kraj poseban ne samo zbog lepote krajolika, već i zbog razdaljina.
„Ovde su udaljenosti između vrhova i brda takve da predeli liče na zemlju po kojoj su nekada hodili divovi. Tokom šetnje panoramskim putevima, padine su me podsetile na džinovska prirodna platna. Tako smo došli do ideje da kulturnu baštinu i prirodne lepote približimo posetiocima uz pomoć ove neobične tehnike”, kazao je Martinović.
Sedmi festival Wild Beauty Art održava se od 5. jula do 11. avgusta, uz pokroviteljstvo Ministarstva turizma, uz generalno sponzorstvo kompanije ONE, zlatno sponzorstvo Coca-Cole HBC i podršku Opštine Žabljak, Ministarstva kulture, Ambasade Austrije, i drugih važnih sponzora i partnera.
Tekst i foto: Wild Beauty Art
Share this: