Eko-zadruga „Connect Clean Roma Group” u Adi je prva reciklažna zadruga u ovom delu Evrope, koja se bavi reciklažom kablova na jedan inovativan način. Pre dve godine, zadrugu je osnovala grupa neformalnih sakupljača, koji su želeli da se organizuju kao pravni subjekt kako bi mogli da imaju kvalitetniju proizvodnju, ostvarili bolju cenu, mogli nastupati pred različitim institucijama ali i zbog lošeg tretmana sekundarnih sirovina, kao što je spaljivanje kablova radi dobijanja bakarne žice.
Održivo rešenje
„Kablove najviše spaljuju neformalni sakupljači koji nemaju mogućnost da ih recikliraju. Na samom početku, želeo sam da rešim probleme svojih stričeva, koji su sakupljači, ali kasnije se izrodila ideja da od tog posla koristi može da ima cela romska zajednica, jer poznato je da najveći broj sakupljača dolazi iz te zajednice. A ono što je najvažnije, korist će imati i čitavo društvo. Tako je došlo do inicijative da se sakupljači sekunadarnih sirovina uključe u organizovani sistem reciklaže, pružajući tako održivo rešenje koje ne podrazumeva paljenje kablova. Na taj način uspeli smo da osnivanjem zadruge spojimo socijalnu, ekonomsku i ekološku inkluziju romske zajednice”, kaže jedan od osnivača Eko-zadruge Kilino Stojkov.
Eko-zadruga „Connect Clean Roma Group” u Adi, foto: privatna arhiva
Spaljivanje kablova – opasnost po zdravlje ljudi
Spaljivanje kablova radi dobijanja bakarne žice veliki je ekološki problem kod nas. Na to ukazuje i podatak o količini spaljenih kablova. Od 100 hiljada tona kablova, koliko se godišnje u Srbiji generiše, 40% se spaljuje radi dobijanja bakra. Spaljivanjem kablova oslobađaju se velike količine toksičnih, kancerogenih i mutagenih materija, od kojih su najpoznatiji dioksini i furani, koji zagađuju vazduh i tako utiču na zdravlje ljudi. Procene su da, kod nas, od posledica zagađenja vazduha, godišnje umre i do 18.000 ljudi. Ne zagađuje se samo vazduh na mestu spaljivanja kablova, nego je cela okolina ugrožena zagađenjem. Ono pada na tlo, završava na poljoprivrednom zemljištu, u podzemnim vodama i na kraju – unosimo ga u organizam kroz lanac ishrane.
Prema rečima Stojkova, problem nastaje kod otkupa. Spaljeni kablovi su triput skuplji od kablova sa izolacijom, pa oni koji ih spaljuju mogu da ponude bolju cenu i tako lakše dolaze do otpadnih kablova nego reciklažni centri.
„Kada je reč o bakru, reciklažna industrija se u velikoj meri oslanja na neformalne sakupljače koji, nažalost, nemaju mogućnost mašinskog odvajanja bakarne žice od izolacione plastike, tako da se iz tog razloga kablovi spaljuju. Kada bi se prestalo sa otkupom takve žice, sakupljači ne bi imali potrebu da spaljuju kablove jer ne bi mogli da je prodaju. Problem je dosta širi, zato što evropske topionice, još uvek, otkupljuju takav bakar zato što je jeftiniji“, kaže Stojkov.
Iskoristivost kablova je 100%
Eko-zadruge „Connect Clean – Roma Group“ kablove nabavljaja od sakupljača i kompanija koje generišu kablove kao otpad. U prvoj fazi projekta, nabavili su mašine za odstranjivanje izolacije sa bakarne žice koja razdvaja granulisani bakar i PVC plastiku. Granulisani bakar dostiže 99,98% čistoće. Bakarne granule se koriste u proizvodnji različitih proizvoda kao što su žice, elektronske komponente, potom se koriste za proizvodnju solarnih panela, u autoindustriji… U pitanju je, kako tvrdi naš sagovornik, čisto mehanička prerada, bez primene termičkih ili hemijskih procesa koji bi mogli ugroziti životnu sredinu. Takav bakar prodaje se livnicama i topionicama.
Foto: Pexels, Nic Scrollstopping
„U drugoj fazi projekta, u saradnji sa stručnjacima Instituta za opštu nauku i fizičku hemiju, pronašli smo rešenje kako da se iskoristi i izolaciona plastika, i na taj način kablovi budu 100% iskorišćeni. I to je ono što nas čini trenutno inovativnom kompanijom u Srbiji ali i sire”, istakao je Kilino Stojkov.
Inače, ceo projekat je zamišljen u šest faza, u okviru kojih će se u potpunosti kompletirati cirkularni model, a to znači da će se na kraju proizvoditi bakarne žice i izolaciona plastika. Stojkov dodaje da osim otkupa kablova, zadruga nudi i uslužnu reciklažu kablova, hladnjaka, kućnih aparata, ali uporedo rade i na kreiranju javne politike u oblasti cirkularne ekonomije i klimatskih promena i integraciji neformalnih sakupljača. Eko-zadruga sarađuje s romskom zajednicom, čiji sakupljači sekundarnih sirovina su ključni za očuvanje životne sredine i promociju održivog razvoja.
„Našoj zemlji, kao i ostalim državama u regionu, predstoji ozbiljan zadatak u ovoj oblasti. Trenutno, zadruga zapošljava 30 sakupljača, a u planu je da se narednih godina taj broj poveća na 100 zaposlenih”, kaže Stojkov.
Dobar model cirkularne ekonomije
Projekat Eko-zadruge iz Ade predstavljen na Svetskom forumu cirkularne ekonomije u Briselu kao jedan od najboljih inovacija iz Srbije za smanjenje otpada, odnosno pretvaranje otpada u nove sirovine nastala na temelju novih naučnih istraživanja. Projekat je uspešno predstavljen u septembru i u Brazili na svetskoj konferenciji, čija je tema bila odgovorna potrošnja i proizvodnja. Nakon učešća na konferenciji u Brazilu, Stojkov kaže da je dobio pozive za sastanak s predstavnicima vlasti u Kolumbiji, Meksiku, Brazilu,Turskoj i drugim zemaljama, kako bi predstavio njihov model rada.
Eko-zadruga „Connect Clean Roma Group” planira da svoj inovativni model poslovanja širi prvo u regionu a zatim i globalno u zemljama u razvoju. Sledeće godine bi trebalo da otvore ogranak u Crnoj Gori, zatim sledi otvaranje ogranaka u drugim zemljama regiona a u narednih deset godina planu je da se ta ideja širi i globalno
„Raduje me što projekat pruža jedno od rešenja i za dostizanje klimatske neutralnosti. Naše održivo rešenje za spaljivanje kablova ali i problem plastike je veliki doprinos zaštiti životne sredine i dobar je model cirkularne ekonomije. Važno je da država prepozna koliko je ovaj model koristan za Srbiju i promociju naše zemlje, ekonomiju a ujedno i unapređenje stanje životne sredine”, zaključio je Kilino Stojkov.
Ova inicijativa prepoznata je kao jedno od najboljih inovativnih rešenja za ubrzanje zelene tranzicije zbog čega je osnivanje zadruge podržala Evropska unija u okviru inicijative „EU za Zelenu agendu u Srbiji”. Projekat se realizuje uz finansijsku pomoć programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP).
Tekst: Dragana Ratković
NAPOMENA
Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Cirkularna ekonomija za zeleniju Vojvodinu“, koji je sufinansiran iz budžeta Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama na Konkursu za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja u 2024. godini.
Stavovi izneti u podržanom projektu nužno ne izražavaju stavove Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama.
Lajkujte EkoVest na Facebooku
Zapratite EkoVest na Twitteru
Share this: