Istrošene baterije su opasan otpad, a to znači da ne bi trebalo da ih bacamo u smeće! Organizovano sakupljanje i recikliranje kućnih baterija u Srbiji ne postoji. Šta onda da radimo sa baterijama?
Ovo se pitaju građani godinama, a i svakodnevno se javljaju sa ovim pitanjem Udruženju reciklera Srbije. Primetno je da građani žele da vode računa o životnoj sredini ali ne mogu baterije da drže u svojim domovima, tako da većina baterija na kraju završi u kantama za đubre. Podaci o kojoj količini je reč ne postoje. Prema nekim statistikama, četvoročlano domaćinstvo u Srbiji iskoristi čak 20 baterija godišnje.
Reciklaža baterija
Baterije i akumulatori, od industrijskih do običnih, predstavljaju posebne tokove otpada, moraju se posebno odlagati i ne smeju se bacati na deponije niti spaljivati. Proizvođači i uvoznici ovih proizvoda, koji posle upotrebe postaju opasan otpad, u obavezi su da vode računa i o njihovom krajnjem bezbednom zbrinjavanju.
U prodajnom objektu od krajnjeg korisnika, preuzimaju se istrošene baterije i akumulatori, a trgovac ih predaje sakupljaču ili licu koje obavlja skladištenje i tretman. Lepo ovo zvuči i predviđeno je Pravilnikom o načinu i postupku upravljanju istrošenim baterijama i akumulatorima iz 2010. godine, ali nije zaživelo. Takođe, jedinice lokalne samouprave zadužene su za prikupljanje baterija i akumulatora od stanovništva u posebnim kontejnerima. Ali ni to se nije realizovalo, već se baterije mešaju sa ostalim otpadom iz domaćinstva.
Za akumulatore i industrijske baterije u Srbiji reciklaža postoji, međutim, nema postrojenje za reciklažu kućnih baterija ali bi one mogle da se sakupljaju i izvoze u reciklažne centre u EU. Sakupljačka mreža nije razvijena jer država ne daje podsticajna sredstva operaterima za izvoz baterija, a izvoz košta.
Država bi trebalo nešto da preduzme – ili da omogući operaterima opasnog otpada uslove za organizovano sakupljanje i izvoz baterija ili da u Srbiji bude otvoreno postrojenje za reciklažu baterija. Sada deluje da se pravimo da problem ne postoji, da žmurimo na činjenicu da baterije završavaju na deponijama i u prirodi, uprkos tome što su pretnja životnoj sredini i zdravlju ljudi.
Zašto su opasan otpad?
Baterije sadrže opasne materije – olovo, kadmijum i živu. Teški metali imaju dalekosežne negativne efekte po životnu sredinu i zdravlje ljudi. Procesom raspadanja i razgradnje teški metali odlaze u zemlju ali i u podzemne vode, i potom u lanac ishrane. S druge strane, ukoliko se spale, teški metali dospevaju u vazduh u vidu sitnih čestica a dalje opet u zemljište i vode.
Gde se mogu predati?
I na kraju nam ostaje isto pitanje sa početka – šta sada da radimo sa baterijama? Predlog je da se u svom kraju raspitate ko preuzima ovu vrstu opasnog otpada jer postoje specijalizovane prodavnice elektroopreme i opreme za osvetljenje koje preuzimaju baterije. Takođe, u pojedinim prodavnicama široke potrošnje organizuju se akcije prikupljanja ili to sporadično rade neke lokalne samouprave.
Najširu mrežu sakupljanja istrošenih baterija organizuje kompanija “Delhaize” – u više od 70 maloprodajnih objekata “Maxi” i “Tempo” širom Srbije mogu se predati istrošene baterije. Samo prošle godine prikupili su 1,4 tone ovih baterija, koje su predali operateru opasnog otpada “E-reciklaži”, a niška kompanija je potom taj otpad izvezla.
Izvor: Udruženje reciklera Srbije
Foto: Pixabay
Share this: