Tag Archive efekat staklene bašte

MOŽE LI PARISKI SPORAZUM SPREČITI KLIMATSKU KATASTROFU?

„Čovečanstvo ratuje s prirodom, i to je samoubilački! Priroda uvek uzvraća udarac, i to sve, čini se, većom snagom i besom. Biodiverzitet se urušava. Milion vrsta je u opasnosti od izumiranja. Ekosistemi nestaju pred našim očima“, nedavno je izjavio generalni sekretar UN Antonio Gutereš.

Foto: Miloš Ćirković

I zaista, svedoci smo divljanju strašnih požara širom Australije i SAD ove godine, uz više od trideset uragana koji su opustošili sve, vrućine koje su zahvatile čak i Sibir, i arktički led koji se ubrzano topi. Katastrofalne suše u našoj zemlji 2012. i poplave 2014. godine. Sve ovo deluje kao kataklizmički scenario iz nekog SF filma.

UJEDINJENJE BOGATIH I SIROMAŠNIH

Tačno pre pet godina, 12. decembra, sa velikim iščekivanjem, ali i uz mnogobrojne sumnje i poteškoće, u srcu prestonice Francuske, 196 zemalja je, nakon bezbroj sastanaka, donelo odluku da svet mora veoma ozbiljno da upravlja klimatskim promenama. Usaglašenu odluku ali i svoje obaveze, ove zemlje su uokvirile Pariskim sporazumom. Ljudi širom sveta pažljivo su pratili dešavanja na tom polju i nazirali su u njemu spas planete i čovečanstva. U Parizu su se tada, i bogate i siromašne zemlje ujedinile u pravno-obavezujućem sporazumu da zaustave i smanje globalno zagrevanje do temperature daleko ispod 2 stepena C (danas se uveliko kreće ka porastu od 2 stepena C), koja predstavlja naučnu – sigurnosnu preporuku, sa namerom da ta temperatura ne dospe iznad 1,5 ͦ C, iznad pre-industrijskog perioda. Mnogi su tada mislili da možemo da odahnemo… Gde smo danas?

GRUPA C40 CITIES

Vodeće svetske metropole pokušavaju da „idu u korak“ sa realizacijom ideje smanjenja globalne temperature, i nedostizanja povećanja „famoznog“ iznosa od 1,5 ͦ C koje bi dovelo do katastrofalnih posledica po život na planeti. Nesumnjivo je dosta urađeno po tom pitanju, ali ne i dovoljno. Od masovne sadnje drveća u Buenos Ajresu, do izgradnje novih transportnih mreža za javni saobraćaj u Meksiko Sitiju. Velike metropole konstantno rade na tome da se smanji emitovanje gasova sa efektom staklene bašte, kako bi se ispoštovao Pariski dogovor. Formirana je i grupa C40 Cities (C40 metropole širom planete). Ova grupa međusobno sarađuje i razmenjuje informacije i saznanja na temu ispunjenja Pariskog dogovora.

Foto: Pixabay

Grupa C40 Cities povezuje 97 velikih gradova u svoju mrežu s ciljem dostizanja i očuvanja zdravije životne sredine. Obuhvata više od 700 miliona ljudi na planeti, a uz to, ona čini i jednu-četvrtinu svetske ekonomije, tako da u tom pogledu, nimalo nije beznačajna. Dostignuća grupe su da danas imaju 66.000 električnih autobusa na ulicama gradova u odnosu na 100 električnih vozila iz 2010. godine; 12 metropola iz ove grupe je ispunilo svoj zacrtani akcioni plan po pitanju klimatskih promena, 18 metropola je zabranilo jednokratnu upotrebu plastike u odnosu na 2 iz 2010; 17 metropola je zabranilo upotrebu vozila sa SUS motorima u središtu grada u odnosu na 6 iz 2010; 82 metropole je implementiralo biciklističke rute kao saobraćajnice u odnosu na 21 iz 2010; 24 metropole iz grupe C40 obezbediće do 2030. 100 % el. energije iz obnovljivih izvora u odnosu na 5 iz 2010.

Lima, London, Madrid, Meksiko Siti, Oslo, Kjoto, Rio de Žaneiro, Salvador, San Francisko, Seul, Varšava – samo su neki od njih koji teže zdravijoj budućnosti.

PROFIT VS ZDRAVLJE PLANETE

Kako su SAD, pod vođstvom Trampa, 2017. započele proces povlačenja iz okvira Pariskog sporazuma, svet je bio zaprepašćen, i očekivala se katastrofa. To je značilo da ta zemlja koja predstavlja vodeću svetsku ekonomiju, a ujedno je druga u svetu kao najveći emiter gasova staklene bašte (5,41 gigatona ugljen-dioksida), odmah posle Kine, ne želi da se odrekne monopola nad korišćenjem fosilnih goriva, gde ostvaruju ogromne profite. Potpisnici sporazuma osećali su se prevareno, jer se opet pokazuje da se stavlja profit iznad zdravlja planete i čovečanstva.

Foto: GettyImages

Slično se desilo i 1997. godine, sa Kjoto protokolom, kada su SAD potpisale sporazum, ali ga nisu ratifikovale, pri čemu su „pregovori o klimi“ ostali na početnom položaju duži niz godina. Ne zna se šta je Tramp ovim činom tačno hteo da postigne, ali ostatak zemalja se nije „rasturio“, nego je nastavio sa realizacijim ideje sporazuma. Veza između Kine i EU po ovom pitanju je opstala. U septembru, kineski predsednik Si Đinping se putem video-linka obratio Generalnoj skupštini UN, i bezmalo, iznenadio svet saopštivši da će NR Kina svoju najvišu emisiju gasova dostići do 2030. godine, a da će ciljanu nultu emisiju ugljen-dioksida dostići pre 2060. godine. Svet je bio u čudu, dok su svi priželjkivali da se ovo desi! Sagledavajući sva dešavanja, po nekim osnovama, Pariski sporazum bi se mogao smatrati neuspehom. Po podacima iz programa za životnu sredinu Ujedinjenih nacija (UNEP), emisije u 2015. godini na svetu bile su oko 50 milijardi tona ugljen-dioksida, a do 2019. povećale su se na oko 55 milijardi tona.

U međuvremenu, nad planetom i ljudskom populacijom nadvila se još jedna smrtonosna pretnja – pandemija izazvana korona virusom početkom ove godine. Ona je zaustavila sve. Kako prenosi list The Guardian, smanjila se i emisija ugljenika za 17 % od uobičajene, a u nekim regionima i više tokom prolećnih „zaključavanja“ zbog korona virusa. Ali, taj pad je otkrio i nešto drugo, da čak i kada su transport, trgovina i industrija zaustavljeni, postojeći nivo ugljen-dioksida u atmosferi ostaje gotovo nepromenjen. Dakle, da bi se ispunili ciljevi Pariskog sporazuma, moraju se učiniti mnogo veće sistemske promene, naročito na polju proizvodnje energije širom sveta. Ban Ki Mun, bivši generalni sekretar UN, jednom prilikom je za The Guardian izjavio: „Izgubili smo puno vremena. Za pet godina nakon što su svetski lideri usvojili sporazum u Parizu sa velikim očekivanjima, nismo učinili dovoljno!“

NESTAJU ŠUME POVRŠINE VELIKE BRITANIJE

Foto: Miloš Ćirković

I dalje se iskopavaju i sagorevaju fosilna goriva, i to mahnitom brzinom. UNEP je izvestio da se planira povećanje proizvodnje fosilnih goriva za 2 % godišnje. U međuvremenu, nastavljamo da uništavamo ponore ugljenika na svetu, a sečom drveća – svet i dalje gubi šume veličine Velike Britanije, uprkos obavezama da zaustavi krčenje šuma, kao i isušivanje tresetišta i močvara. Smanjena je sposobnost okeana da apsorbuje ugljenik iz vazduha, prenosi The Guardian.

Povrh svih „neočekivanih dešavanja“, osuđivati Pariski sporazum značilo bi i prevideti sve dobre strane koje je on ipak doneo, i još uvek donosi. Ove godine će, po podacima Međunarodne agencije za energiju, obnovljivi izvori energije činiti oko 90 % novih kapaciteta za proizvodnju energije širom sveta, a do 2025. godine, obnovljivi izvori biće najveći izvor energije koji će konačno istisnuti ugalj. Ovaj brzi rast utiče na brzi pad cena vetroturbina i solarnih panela koji su sada konkurentni proizvodnji fosilnih goriva u mnogim zemljama širom sveta. Električna vozila su u tehničkom smislu dobila mnogobrojna unapređenja, kako u autonomiji korišćenja tako i u mnogo prihvatljivijim cenama. Najvažnije je to što se svet (pomalo usporeno) ipak ujedinjuje oko novog cilja, zasnovanog oko Pariskog cilja koji nije izričit u postizanju – neto nulte emisija gasova sa efektom staklene bašte. U početku jedva primetne, sada imamo sve više zemalja sa dugoročnim ciljevima da smanje ovu emisiju gasova do tačke gde su one jednake ili nadjačane od prirodnih potrošača ugljenika, velikih šumskih ekosistema (carbon sink). Velika Britanija, zemlje članice EU, Norveška, Čile, i većina zemalja u razvoju, pokrenule su se u procesu postizanja nulte emisije kao glavnog cilja. Japan i Južna Koreja su se takođe pridružili u ostvarivanju ovih ciljeva.

MOGU LI SE DOSTIĆI ZACRTANI CILJEVI?!

Ovaj skup država sada predstavlja više od dve-trećine svetske ekonomije, tako da kada bi uspeli u svojim zacrtanim planovima, mogli bi dostići krajnje ciljeve iz Pariskog sporazuma. Ključno pitanje je mogu li potpisnice postići zacrtane ciljeve jer, jedno je obećavati, a sasvim drugo je realizacija ovog teškog plana. Stručnjaci kažu da su ovi ciljevi ostvarivi samo uz veoma „agresivno“ zajedničko angažovanje na ovom polju već u ovoj dekadi 2020-tih.

„Klimatski dogovori“ pod okriljem UN trebalo je da se održe u novembru ove godine u Glazgovu, ali su otkazani i prolongirani zbog pandemije COVID-19. Velika Britanija će organizovati COP26 samit sledeće godine, i smatra se da će on biti ključan za rešavanje ovog problema. Zemlje potpisnice Pariskog sporazuma u obavezi su da na svakih pet godina podnose nacionalne planove (Nacionalno utvrđene doprinose-NDC), u kojima je izložen plan radi usklađenja sa dugoročnim ciljem sporazuma. Prvi rok za podnošenje tih planova se nazire već 31. decembra.

KAKO JE KOD NAS?

Srbija se kao potpisnica Pariskog sporazuma obavezala svojim Nacionalno utvrđenim doprinosom (NDC) od 2015. godine da će do 2030. smanjiti emisiju GHG (green house gases-gasova sa efektom staklene bašte) za 9,8 % u odnosu na 1990. Međutim, po mišljenju UN Environment (UNEP), ovaj plan Srbije, kao i kod, između ostalog, mnogih drugih država, nije dovoljno ambiciozan u sveukupnom dostizanju cilja iz Pariskog sporazuma, pa je Srbija najavila njegovu reviziju. U Madridu, u okviru održavanja COP25 (Konferencija država potpisnica Okvirne konvencije UN o klimatskim promenama) početkom decembra prošle godine, pod vođstvom ministra zaštite životne sredine Gorana Trivana, Srbija je predstavila svoje planove. Srbija sada ima prvi predlog revizije ovog plana, čija je izrada u toku.

Lorens Tubiana, vodeća francuska diplomatkinja na pregovorima, smatra da bi kao jedna od bitnih inovacija u rešavanju klimatskih problema moglo biti ono što ona naziva “diplomatijom od 360 stepeni”. Ona ističe da to znači ne samo raditi kroz standardne vladine kanale svake zemlje po pitanju rešavanja klimatskih problema uz ministarske sastanke i ćaskanje zvaničnika, već treba posezati daleko šire, i uključiti preduzeća, gradonačelnike lokalnih samouprava i gradova, civilno društvo, akademike i građane u ove razgovore. Svi moraju biti svesni i aktivno učestovati. Velika Britanija je sličnog mišljenja kao ona, i kod njih postoji forum civilnog društva koji obezbeđuje da se čuju glasovi ljudi, a posebno oformljen „savet mladih“, u mogućnosti je da savetuje generalnog sekretara UN.

KOLIKO TO SVE KOŠTA?

GettyImages

Finansije su jedno veliko pitanje koje stoji pred COP26. Siromašnije zemlje, koje su uključene u Pariski sporazum, našle su se tada u problemu, tako da je francuska vlada, na pregovorima, morala da ih uveri da će im biti obezbeđena finansijska pomoć od 100 milijardi dolara godišnje, kako bi ove zemlje smanjile emisije gasova i izborile se sa uticajima klimatske krize. Pitanje novca je bilo u središtu tih razgovora. Mnoge zemlje ne bi da učestvuju u obezbeđivanju finansijske pomoći siromašnim zemljama. Ujedinjeno Kraljevstvo (Velika Britanija i Severna Irska) obezbedilo je 11 milijardi funti kao budžet finansijske pomoći za klimatske promene pod kancelarom Rishi Sunakom. Zeleni klimatski fond (GCF), kao institucija od svetskog značaja, koji je još 2010. osnovao UN sa zadatkom da kao namenski fond pomaže zemljama u razvoju i siromašnim zemljama u borbi sa klimatskim promenama, i on ima presudnu ulogu u pomoći Pariskom sporazumu. Uvidom u podatke na njihovom sajtu, trenutno se realizuju 153 velika projekta u zemljama u razvoju (Jermeniji, Sudanu, Senegalu, Gani, Etiopiji, Kolumbiji, Gruziji, Nepalu Indoneziji, Brazilu, Kostariki…) sa budžetom od oko 7,3 milijarde evra, koji je odobrio Zeleni klimatski fond, s tim da im je već isplaćena 1,5 milijardi evra.

U našem najbližem okruženju, u Federaciji BiH, trenutno se realizuje projekat „Smanjenje emisija iz zgrada javnog sektora u Bosni i Hercegovini“ kroz bolju energetsku efikasnost i zamenu goriva sa fosilnih na biomasu“, pri čemu se procenjuje da će realizacijom ovog projekta smanjiti količina emisije za dva miliona tona gasova sa efektom staklene bašte.

Niko se ne može naterati da realizuje preuzete obaveze, jer očigledan je primer po „sistemu“ SAD – sporazum se potpiše, sporazum se raskine. Klimatske promene „ne gledaju“ na države, vere, nacije, i ostvareni profit. One deluju globalno! Jedino što se izgleda može jeste podsećati stanovništvo i pokušavati uticati na njihovu svest kako je od izuzetnog značaja rešavanje ovog bitnog i presudnog problema po čovečanstvo, a 2060. za mnogobrojne – godina obećane nulte emisije, nije tako daleko. I kao što bi naš narod rekao: „Kom opanci, kom obojci!“

Priredio: Miloš Ćirković
Foto: Pixabay, GettyImages, M. Ćirković

 

* Tekst je nastao u okviru projekta „Klimatske promene: Suočavanje sa stvarnošću“, koji je realizovan uz podršku Ministarstva zaštite životne sredine. Stavovi izneti u podržanom projektu nužno ne izražavaju stavove Ministarstva zaštite životne sredine.

VIŠE DRVEĆA, MANJE MESA

Klimatske promene su u medijima često predstavljene kao apstrakcija, kroz statistike i naučne činjenice koje ne rezonuju nužno sa širom populacijom. I pored jasnih i nedvosmislenih naučnih ukazivanja na manifestacije i procese promene klime, pojedinac teško može da shvati posledice i značenja takvih informacija. Otuda, kao odgovor javnosti često dolaze blage, letargične reakcije.

S druge strane, distopijsko, pesimističko ili panično predstavljanje ovog problema može da dovede do apatije i sumnje da se sada već bilo šta može popraviti. Takve predstave, koliko god bile ilustrativne, time mogu da blokiraju i onemoguće ispravno i pravovremeno reagovanje. Problem je zajednički, ali se najčešće kreće između ove dve ose apstrakcije i skepse. Dok se mi, kao čovečanstvo, u ovom civilizacijskom momentu krećemo u kalkulacijama o povećanju srednje globalne temperature između 2 i 4 stepena Celzijusa do kraja veka.

KLIMATSKE PROMENE I TLO

Istovremeno, naučnici neprestano upozoravaju da se nešto mora drastično promeniti kako bi se izbegli najteži efekti globalnog zagrevanja. U jednom od poslednjih izveštaja Međunarodnog panela za klimatske promene (IPCC) “Klimatske promene i tlo” u fokusu je poljoprivreda. Nauka je kategorična  ̶ mora se promeniti načini na koji se proizvodi hrana u svetu danas.

U izveštaju se navodi da krčenje šuma, isušivanja vlažnih područja, preoravanje stepskih i travnatih predela, vađenje treseta i druge slične poljoprivredne aktivnosti koje smanjuju prirodna staništa i prirodnu raznolikost, generišu oko trećine gasova sa efektom staklene bašte i oko 40 % metana. Problem postaje sve teži, jer se predviđa da će se emisije iz poljoprivredne proizvodnje povećavati kako se povećava broj ljudi na planeti  ̶  upozoravaju naučnici okupljeni oko ovog Panela. Sve te aktivnosti bi mogle rezultirati nepovratnim negativnim uticajima na mnoge ekosisteme.

POŠUMLJAVANJE KAO JEDNO OD REŠENJA

Kako bi se sprečilo globalno zagrevanje za više od 1,5 stepeni Celzijusa, u odnosu na preindustrijsko doba, poljoprivredno zemljište moraće da se smanjuje, a površine pod šumama da rastu  ̶  sugeriše se u izveštaju IPCC-a. Kako bi se postigao taj cilj zacrtan Pariskim sporazumom, globalne emisije gasova sa efektom staklene bašte moraće da opadnu za 40-50 % u narednoj deceniji.

Foto: M. Ćirković

Jedini način za postizanje tog smanjenja je značajno povećanje površina tla koje su prekrivrene drvećem i drugom vegetacijom, kao i značajno smanjenje količine metana i drugih stakleničkih gasova koji potiču od uzgoja krava i preživara, tvrde autori ovog izveštaja. Pošumljavanje se ističe kao jedno od rešenja, jer sprečava isušivanje tla i pomaže apsorpciji gasova putem fotosinteze. A takođe se kao rešenje vidi i smanjenje rasipanja hrane. U izveštaju se procenjuje da otpad od hrane čini čak 10 procenata emisija stakleničkih gasova uzrokovanih ljudskim aktivnostima.

Kako se planeta sve više zagreva, poljoprivredna proizvodnja na mnogim mestima postaje sve teža. Ograničenje emisija stakleničkih gasova iz poljoprivrede je takođe i pitanje sigurnosti prehrambenog sistema, oskudica i dostupnosti hrane.

„Klimatske promene, uključujući povećanje učestalosti i intenziteta ekstrema, negativno su uticale na sigurnost hrane i kopnene ekosisteme, kao i doprinele dezertifikaciji i degradaciji zemljišta u mnogim regionima“, ističu autori izveštaja.

Ukoliko se trend povećanja emisija nastavi ovim tempom, to će staviti globalne perspektive pred nemoguć izbor.

EFEKTI NAŠE ISHRANE NA ŽIVOTNU SREDINU

Ovaj međunarodni panel naučnika se uhvatio u koštac sa dilemom i globalnom zagonetkom: kako smanjiti, zaustaviti i kontrolisati emisije stakleničkih gasova iz poljoprivrede, krčenje šuma i proširenje poljoprivrednih površina, bez stvaranja nestašice hrane, migracija i rasejavanja velikog broja ljudi čija se egzistencija oslanja na poljoprivredne prakse koje se pokazuju kao globalno neodržive.

Kada se posmatraju efekti naše ishrane na životnu sredinu, sve je veći konsenzus o tome da bi dodatno pomogao i prelazak na ishranu koja je više usmerena na biljke. Naime, trenutno je oko 50 % vegetativnih površina planete posvećeno poljoprivredi, dok se oko 30% koristi za uzgoj žitarica namenjih za stočnu ishranu. S obzirom na taj podatak, možemo reći da je proizvodnja mesa značajan uzročnik krčenja šuma.

U još jednom izveštaju, koji je objavio Svetski institut za resurse (World Resources Institute – WRI), navodi se da će, ako se nastave trenutni prehrambeni obrasci, biti potrebno još 593 miliona hektara (što je gotovo dvostruka površina Indije) kako bi se do 2050. godine prehranila predviđena populacija od 9,8 milijadi ljudi.

JEDNA I PO PLJESKAVICA PO OSOBI NEDELJNO

Foto: GettyImages

Poljoprivredna proizvodnja generiše oko 25 % godišnjih emisija gasova sa efektom staklene bašte. Pritom se dodatno i u daljoj ekspanziji menja i namena zemljišta, krči vegetacija, preorava, seče drveće i pale šume. Ukoliko se ovako nastavi, a poljoprivredna produktivnost ne poveća u odnosu na nivo iz 2010. godine, izveštaj Instituta zaključuje da bi to dovelo do nestanka većine prostalih šuma na planeti, tek da bi se prehranio svet.

Naša realnost bi time postala paradoks par excellence, ukoliko već to nije. Veoma smo blizu. A koliko je granica tanka, može da ilustruje i sledeći detalj: Svetski institut za resurse procenjuje da kada bi se potrošnja mesa, prvenstveno govedine (i ostalog mesa preživara) u SAD i u drugim razvijenim zemljama smanjila na oko jednu i po pljeskavicu po osobi nedeljno, to bi gotovo eliminisalo potrebu za dodatnim širenjem poljoprivrednih površina, čak i u svetu od deset milijardi ljudi. Ipak, neke mogućnosti su još uvek na videlu, samo da se mi još malo bolje organizujemo.

izvori:

Home Page


https://research.wri.org/wrr-food/executive-summary-synthesis
https://www.npr.org/sections/thesalt/2019/08/08/748416223/to-slow-global-warming-u-n-warns-agriculture-must-change

Priredio: Mihajlo Vujasin
Foto: M. Ćirković, PixaBay, GettyImages

* Tekst je nastao u okviru projekta „Klimatske promene: Suočavanje sa stvarnošću“, koji je realizovan uz podršku Ministarstva zaštite životne sredine. Stavovi izneti u podržanom projektu nužno ne izražavaju stavove Ministarstva zaštite životne sredine.

KLIMATSKE (NE)PRILIKE I ČOVEK

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) odavno je proglasila klimatske promene kao ogromnu pretnju i stavila ih na listu zdravstvenih izazova 21. veka, na čijem rešavanju treba momentalno da se radi, kako sada, tako i u budućnosti. One ugrožavaju život i zdravlje ljudi na razne načine, i te pretnje nisu nimalo naivne. Sve ono što je preduslov za dobro zdravlje – poput čistog vazduha, bezbedne vode za piće, zdrave hrane i sigurnog utočišta – na udaru su ove globalne pretnje!

Po nekim predviđanjima SZO, procenjuje se da će između 2030. i 2050. godine klimatske promene biti uzrok oko 250.000 smrtnih slučajeva godišnje, a razlog tome biće neuhranjenosti, toplotni stres, malarija i dijareja. Procenjuje se da će na ove probleme na najlošiji način reagovati zemlje sa slabom zdravstvenom infrastrukturom, uglavnom one u razvoju. Kako se govorilo, postojeći Pariski sporazum o klimatskim promenama trebalo je da za sve predstavlja potencijalno najsnažniji zdravstveni sporazum ovog veka. Danas uviđamo da nije tako, izlaskom jedne od zagovornica i vodećih svetskih sila iz ovog sporazuma – Amerike. Po mišljenju većine, opet je stavljen profit iznad zdravlja čovečanstva na planeti. Možda „neko to od gore vidi sve“…

LJUDSKA (NE)ODGOVORNOST

Na rešavanju ovog globalnog problema angažovani su mnogobrojni naučnici i stručnjaci iz raznih oblasti, a posebno klimatolozi širom sveta. Koliko su ljudi odgovorni za novonastale klimatske promene i kako se „boriti“ sa ovim problemima, jedan od vodećih klimatologa u našoj zemlji prof. dr Vladimir Đurđević, sa Fizičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, kaže da kao i za sve složene sisteme, tako i za klimatski sistem na planeti, da bi pravilno i funkcionalno „radio“ – veoma je bitno da bude u ravnoteži.

prof. dr Vladimir Đurđević, foto: Miloš Ćirković

„Ugljen-dioksid se u takvom prirodnom, uravnoteženom sistemu proizvodio onoliko-koliko se trošio. Prirodni put oslobađanja ugljen-dioksida (vulkanske erupcije, ciklusi disanja, kao i razmena ugljen-dioksida iz okeana i atmosfere) narušio je čovek svojim aktivnostima. Ugljen-dioksid, koji je milionima godina bio deponovan u fosilnim gorivima, mi smo, za vrlo kratko vreme od sto godina, izvadili i oslobodili u atmosferu tako što smo počeli da koristimo fosilna goriva, i ceo taj veoma složeni sistem doveli u disbalans, sa čijim posledicama, kako svi vidimo, teško da ćemo izaći na kraj.

Klimatski poremećaj je teško „popravljiv“! Poplave i suše su dva ekstrema koji nastaju kao posledica klimatskih promena. Povećanje globalne srednje temperature za samo jedan stepen znači zaista puno. Koliko puno, može se prikazati na primeru ljudskog organizma, svi se dobro osećamo na telesnoj temperaturi od 36,5 stepeni Celzijusa. Čim se ta temperatura povisi za samo jedan stepen, počinjemo da se osećamo nelagodno i već razmišljamo kako da se lečimo. Zdravstvene promene koje nastaju kod čoveka pri povećanju temperature organizma od jednog stepena su veoma kompleksne, kao i kod složenih klimatskih promena. Za poslenjih deset hiljada godina, srednja globalna temperatura porasla je za više od jednog stepana Celzijusa. Tih deset hiljada godina je za nas zanimljivo zato što se smatra da je naša planeta u tom periodu bila u nečemu što se zove „Holocesti optimum“, gde je temperatura bila prilično stabilna. Promene u temperaturi bile su u nekoliko desetih delova stepena“, pojašnjava prof. Đurđević.

PERIOD UBRZANOG ZAGREVANJA

Ljudsko društvo razvijalo se u poslednjih desetak hiljada godina. Pre toga nismo imali civilizaciju. Ta stabilnost klime je verovatno doprinela da se izgradimo kao društvo, i ovladamo nekim bitnim stvarima za to naše društvo, popout poljoprivrede, recimo. Pritom, naučili smo da živimo u stabilnim klimatskim uslovima, tako da se danas nalazimo u nekoj vrsti presedana, odnosno, izašli smo iz tog stabilnog perioda i ušli u jedan period ubrzanog zagrevanja.

„Na vrhuncu Ledenog doba, pre dvadesetak hiljada godina, temperatura naše planete bila je četiri stepena niža, i trebalo joj je nekoliko desetina hiljada godina da poveća temperaturu za četiri stepena. Danas vidimo da na vremenskom razdoblju od sto godina imamo promene koje su se dešavale za deset hiljada godina. Sasvim sigurno, takve promene na našoj planeti nisu viđene idući unazad za desetine milione godina“, kaže prof. Đurđević.

SVE TOPLIJA PLANETA

Klimatske promene postaju sve upečatljivije. Planeta postaje sve toplija. Kako smo to postigli? Po rečima prof. Đurđevića, za sve ovo „krivac“ je čovek. „Antropogeni uticaj čoveka“ na klimatski sistem, a samim tim i na hemijski sastav atmosfere je prilično veliki. Čovek konstantno menja hemijski sastav atmosfere tako što stalno dodaje jedan gas koji utiče na efekat staklene bašte. Da se ne shvati sve pogrešno, gasovi u atmosferi sa efektom staklene bašte kao što su ugljen-dioksid, vodena para, metan i drugi, su vrlo važni za život na planeti, jer da njih nema, temperatura na našoj planeti bi bila minus osamnaest stepeni Celzijusa.

Ugljen-dioksid je gas koji ima efekat staklene bašte, i on je u atmosferi zastupljen sa 20-30 odsto, i mi ga svake godine ubacujemo u atmosferu. Vrlo lako se tamo akumulira, tako da ga sada ima 45 odsto više nego što ga je bilo pre početka industrijske revolucije. Njegova glavna izvorišta su fosilna goriva, a pojavljuje se tako što spaljujemo ugalj, naftu i gas, kako bi dobili energiju. Na prvom mestu njegovih „kreatora“ su termoelektrane za proizvodnju električne energije, toplane, saobraćaj, kao i deo poljoprivredne proizvodnje. Previše ugljen-dioksida u atmosferi dovodi do remećenja biodiverziteta na zemlji. Ugljen-dioksid, kao gas, na žalost ne odlazi iz atmosfere. Najbolji način da se on „ukloni“ jeste putem biljaka i njihovog procesa fotosinteze. Kao što je poznato, drveće i druge biljke uz pomoć ovog hemijskog procesa preko lista, sunčeve svetlosti i ugljen-dioksida iz vazduha, proizvode sebi hranu, i oslobađaju čist kiseonik u vazduh. Drugim rečima, više drveća (biljaka) – više kiseonika.

„POTPIS“ KLIMATSKIH PROMENA

Naučno posmatrano, sva hrana koju jedemo, i sva fosilna goriva koja koristimo – proizvod su fotosinteze. Danas je moguće videti „potpis“ klimatskih promena na planeti. Svi glečeri, kao i polarne kape – ubrzano se tope. Okeani su danas viši za dvadesetak centimetara. Po naučnim pretpostavkama, ukoliko bi došlo do drastičnih promena u porastu temperature, to bi bilo povećanje od 4-5 stepeni Celzijusovih, moglo bi da dođe do privremenog prekida Golfske struje.

„Koncentracija ugljen-dioksida danas raste i hiljadu puta brže, zahvaljujući ljudima koji u atmosferu emituju ogromne količine tog gasa, koji će da ostane tamo narednih hiljadu godina. Ogromne količine ugljen-dioksida se ispušta u atmosferu, jedan deo absorbuju okeani, ali on ne može dublje da prodre u okean, što bi bilo dobro, već se gomila pri površini okeana i povećava njegovu kiselost. Zbog te kiselosti imamo „izbeljivanje korala“. Na primer, do pre dve godine, jedna-trećina koralnog grebena u Australiji, koja je karakeristična i po tome što može da se vidi iz svemira, izbeljena je. Životinjski svet tamo trpi ogromne promene, i veliki deo korala, njih 70-80 odsto će nestati sa naše planete. Nama, korali, ovde u Srbiji, možda ne znače mnogo, ali oni su baza biodioverziteta, a da bi se to malo bolje razumelo, biodiverzitet je kao kula od karata koja omogućava svima nama da opstajemo na planeti, i ako počnu da se „vade“ karte te kule, a posebno one koje su njena baza, kula će da se uruši. Već sada znamo da ćemo u narednih 30-40 godina izgubiti 70-80 odsto tih korala, čak i ako Pariski sporazum uspe“, istakao je prof. Đurđević.

KATAKLIZMIČKI SCENARIO

Poremećaj u klimatskim promenama za jedan Celzijusov stepen, globalno gledano, doneće promene na Zemlji. Na primer, produžavaju se sušni periodi, a kišni intenziviraju. Kišoviti regioni, kao što je severna Evropa, u budućnosti će postati još kišovitiji i neće imati puno problema sa sušom, dok će neke oblasti pod sušom u Africi postati još sušnije.

„Kod nas će biti zastupljena oba scenarija, ali tako što će i kišni i sušni periodi biti intenzivniji. U umerenim geografskim širinama ta slika promena izgleda složenije. Mi smo u takvoj poziciji da ćemo moći da osetimo oba ova ekstrema, pri čemu su i jedan i drugi veoma nepovoljni. Suše donose velike probleme u poljoprivredi, biodiverzitetu, biljkama, a s druge strane, znamo kakvu štetu mogu da izazovu poplave, što smo videli 2014. godine. Suša, koja nas je zadesila 2012. godine, napravila nam je veću materijalnu štetu nego poplava 2014. godine. Poljoprivredne kulture su uništene, a procene su da je šteta bila oko dve milijade dolara. Na žalost, u mogućnosti smo da našu planetu do kraja veka zagrejemo za još dodatnih četiri stepena, ukoliko nastavimo istim putem kako sada funkcionišemo. Tako bismo uradili nešto totalno suprotno od procesa koji su se dešavali na zemlji desetine hiljada godina unazad. Danas ljudi često pomisle da kada je bio vrhunac Ledenog doba, da je temperatura bila niža za dvadeset stepeni. Međutim, temperatura je bila niža samo za četiri stepena, i tada su, na primer, nad današnjim Njujorkom bile ledene ploče koje su bile nekoliko kilometara visoke. Ta četiri stepena Celzijusa mogu našu planetu da zaista promene iz korena“, kategoričan je prof. Đurđević.

Tada bismo imali totalno drugačiji raspored resursa na planeti. Na mnogim mestima ne bismo imali vode, bila bi suša, okeani bi dodatno porasli, za nekoliko metara zbog topljenja leda. Kada bi se to desilo, imali bismo ogroman broj izbeglica iz priobalnih gradova, posebno u Indokini, Mediteranu i jugoistočnoj Evropi, gde smo i mi. Područje Mediterana je danas pod veoma ozbiljnim sušama. Naučnici znaju, kako kaže Đurđević, da je područje Mediterana prvo gde će svoje dejstvo ispoljiti klimatske promene.

AMERIKA SE NE ODRIČE FOSILNIH GORIVA

Čovečanstvo bi trebalo da prestane da koristi fosilna goriva i da se preorijentiše na obnovljive izvore energije, što u današnjim okolnostima nije lako. Pređemo li ta dva stepena Celzijusa, videćemo klimatske promene u najgorem izdanju. Amerikanci ne žele da se odreknu fosilnih goriva zato što njihovom eksploatacijom ostvaruju veliki profit, a industrija fosilnim gorivima je jedna od najmoćnijih na svetu i zato su se povukli iz Pariskog sporazuma. Po nekim procenama, sredinom ovog veka, za tridesetak godina se očekuje to povećanje temperature od dva stepena Celzijusa. Današnji ekstremi koje vidimo kao posledice su samo potencijalni uvod u ono što će nam se dešavati za tridesetak godina.
Ukoliko bi čovečanstvo iscrpilo sva fosilna goriva i oslobodilo sav ugljen-dioksid koji je u njima, doveli bi zemlju u katastrofalnu situaciju. Po dosadašnjim dešavanjima, koja su nas pratila – čini se da idemo u tom smeru.

Priredio: Miloš Ćirković
Foto: GettyImages

* Tekst je nastao u okviru projekta „Klimatske promene: Suočavanje sa stvarnošću“, koji je realizovan uz podršku Ministarstva zaštite životne sredine. Stavovi izneti u podržanom projektu nužno ne izražavaju stavove Ministarstva zaštite životne sredine.

ŠTA JE UGLJENIČNI OTISAK?

Ugljenični otisak je merilo emisija gasova sa efektom staklene bašte svakog od nas. Ovaj termin u praksu prva je uvela i promovisala (nećete verovati!) naftna kompanija British Petroleum. Još davne 2004. godine, oni su u jednoj svojoj kampanji promovisali „kalkulator ugljeničnog otiska”, kojim, pored njih, svako od nas može da izračuna kolike su naše emisije štetnih gasova na osnovu naših životnih navika. Šta je ugljenični otisak i kako se može izračunati – pojasnila je Ivana Putnik iz Centra za cirkularnu ekonomiju Privredne komore Srbije na ovogodišnjem Climathon Belgrade.

KO SU NAJVEĆI EMITERI ŠTETNIH GASOVA?

„Pomoću kalkulatora svaki pojedinac može da izračuna koliko on, na osnovu ličnih navika, emituje gasova sa efektom staklene bašte. To je veoma važno, jer ukoliko svako od nas zna koliko njegove navike utiču na klimatske promene, mogao bi da te navike promeni, čime bi smanjio svoje emisije i ublažio klimatske promene. Inače, ovo računanje ugljeničnog otiska pokrenula je druga po veličini naftna kompanija na svetu, koja poseduje oko 19.000 pumpi. Time je zapravo htela da skrene pažnju koliko pojedinac doprinosi u emisiji štetnih gasova. Istina je da i pojedinac doprinosi, ali da naftne kompanije to čine mnogo više! Istraživaja pokazuju da je 100 najvećih naftnih kompanija na svetu zaslužno za oko 70 posto svih svetskih emisija gasova sa efektom staklene bašte. Pojedinac učestvuje ali ne kao naftne kompanije, ali to nije razlog da prestanemo da mislimo i mi pojedinci kako nekim svojim navikama možemo da utičemo na klimatske promene“, istakla je Ivana Putnik iz Centra za cirkularnu ekonomiju Privredne komore Srbije.

KAKO SE RAČUNA?

Prema njenim navodima, zahvaljujući pandemiji i karantinu koji je bio u većini zemalja, u aprilu je izmereno da su emisije štetnih gasova smanjene za 17 posto, što je manje skoro za petinu. Ovo ukazuje na to da su neophodne drastične promene navika kod velikog broja ljudi. S obzirom na to da smo svesni da i mi kao pojedinci imamo uticaj na klimatske promene, a kako bismo saznali koliko emitujemo gasova sa efektom staklene bašte najbolje bi bilo da svako od nas proveri kolike su njegove emisije štetnih gasova na godišnjem nivou.

Zahvaljujući super kalkulatoru ugljeničnog otiska, svako od nas može da izračuna lične emisije, potrebno je da se registrujete i ulogujete, a potom unesete podatke o svojim navikama u svom domaćinstvu. Na prvom mestu je energija – koliko električne enrgije koristite i za šta, koje vrste energenata koristite, potom unosite podatke o prevozu, o navikama koje se tiču kupovine hrane, garderobe, tehničkih uređaja, rekreacije…

Dakle, odgovarajući na pitanja na linku: http://www.footprintcalculator.org/ brzo i jednostavno možete da izračunate koliki ekološki otisak „utiskujete“ svojim svakodnevnim navikama – od prevoza koji koristite, preko tipa stambene jedinice u kojoj živite, do količine mesa koju jedete.

Stoga, naš ugljenični otisak je suma svih emisija ugljen-dioksida i njegovih ekvivalenata koje izazivamo svojim aktivnostima u određenom vremenskom periodu. Njegova merna jedinica je globalni hektar (gha). Uz trenutne kapacitete, „budžet“ naše planete za jednu osobu iznosi 1,7 gha. Najčešći vremenski period za koji se izračunava karbonski otisak je jedna godina.

VRSTE OTISKA

Primarni otisak je količina direktnih GHG emisija koje oslobađamo sagorevanjem fosilnih goriva, uključujući energiju koju koristimo u domaćinstvu i gorivo koje potrošimo za saobraćaj (npr. prevoz automobilom ili avionom). Ovo je otisak na koji možemo da imamo direktan uticaj
Sekundarni otisak je količina indirektnih GHG emisija koje su povezane sa čitavim ciklusom proizvodnje i transporta svih proizvoda koje koristimo.

Tekst: Maja Pavlica
Foto: GettyImages

* Tekst je nastao u okviru projekta „Klimatske promene: Suočavanje sa stvarnošću“, koji je realizovan uz podršku Ministarstva zaštite životne sredine. Stavovi izneti u podržanom projektu nužno ne izražavaju stavove Ministarstva zaštite životne sredine.

ŠTA TREBA DA ZNAMO O KLIMATSKIM PROMENAMA

Klimatske promene izazvaće velike promene širom sveta – porast nivoa mora, manju proizvodnju hrane, kao i izumiranje brojnih životinjskih vrsta. Ujedinjene nacije upozoravaju da svet mora da ograniči porast temperature na manje od 1,5 stepeni u odnosu na predindustrijski period.

Međutim, naučnici kažu da su za ispunjene tog cilja potrebne „brze, dalekosežne i jedinstvene promene“ u svim aspektima društva. Dakle, koliko je svet topliji i šta svi mi možemo da uradimo u vezi sa tim?

SVE JE TOPLIJE

Svet je trenutno za oko jedan stepen topliji nego što je bio pre perioda industrijalizacije, navode iz Svetske meteorološke organizacije (VMO).

Prosečna temperatura tokom prvih 10 meseci 2018. godine bila je za 0,98 stepena iznad proseka, u odnosu na period od 1850. do 1900. godine. Takođe, dvadesetih najtoplijih godina dogodilo se u poslednje dve decenije. Prve četiri sa tog spiska su u periodu od 2015. do 2018, ističu iz VMO. Ukoliko se taj trend nastavi, temperature bi do 2100. godine mogle da porastu za tri do pet stepena.

Jedan stepen više ne zvuči tako strašno, ali zapravo jeste – ukoliko države ne reaguju, nivo mora će se podići, kao i temperatura okeana i mora, a biće ugroženo i uzgajanje žitarica poput pirinča, kukuruza i pšenice.

REKORDI

Najviše temperature ikada zabeležene su tokom leta 2019. godine u gotovo 400 mesta severne hemisfere. Trećina najviših temperatura bila je u Nemačkoj, koju slede Francuska i Holandija, a rekordi su između 1. maja i 30. avgusta oboreni u 29 zemalja.

Takođe, više od 30 rekorda bilo je u Americi, pokazuju podaci organizacije Berkelej Zemlja (Berkeley Earth), koja se bavi analizom podataka o porastu temperature. U Japanu je 11 ljudi umrlo od letnjeg talasa vrućine, a u 10 zemalja su zabeležene najtopliji dani od kako se vreme meri.

CILJEVI

Ukoliko zemlje ispune sva obećanja iz Pariskog klimatskog sporazuma, svet će i dalje do kraja veka biti topliji za tri stepena. U poslednjih nekoliko godina naučnici su promenili definiciju onoga šta smatraju „bezbednim“ limitom klimatskih promena. Decenijama su smatrali da se porast temperature u svetu mora održati ispod dva stepena do kraja veka, a sada ističu da to mora da bude ispod 1,5 stepena,

NAJVEĆI ZAGAĐIVAČI

Zemlje koje emituju ubedljivo najviše gasova sa efektom staklene bašte su Kina i Amerika, toliko su ubedljive u tome da čine 40 odsto ukupnog zagađenja, pokazuju podaci iz 2017. godine.

Ekološka politika Amerike se čak pogoršala pod Trampovom administracijom, koja je započela proces povlačenja SAD iz Pariskog klimatskog sporazuma. Tramp navodi da sporazum iz 2015. godine ugrožava američku ekonomiju i radnike.

NAJUGROŽENIJI

Gotovo svi gradovi – 95 odsto njih – koji se suočavaju sa ekstremnim klimatskim rizicima, nalaze se u Africi ili Aziji, navode iz kompanije Verisk Mejplkroft (Verisk Maplecroft).

Najugroženiji su gradovi koji brzo rastu, kao i megagradovi poput Lagosa u Nigeriji i Kinšase u Kongu.

ARTIČKI LED JE U OPASNOSTI

Količina arktičkog leda je znatno opala u poslednjih nekoliko godina, a najniža tačka dostignuta je 2012. godine. Leda je sve manje već decenijama, a topljenje je ubrzano početkom dvehiljaditih.

Arktički okean mogao bi da već 2050. godine tokom leta potpuno ostane bez leda, ukoliko emisije štetnih gasova ne budu ograničene, navode iz Komiteta za reviziju zaštite životne sredine britanskog parlamenta.

PREPORUKE

Iako su države te koje moraju da iniciraju velike promene i pojedinci mogu da odigraju veliku ulogu u tome. Naučnici kažu da svi treba da promene način života kako bismo svi izbegli značajne klimatske promene.

  • Preporuke su da treba:
  • Kupovati manje mesa, mleka, sira i putera.
  • Jesti lokalnu i sezonsku hranu i bacati manje hrane.
  • Voziti električne automobile, hodati ili voziti bicikle.
  • Ići vozom i autobusom, umesto avionom.
  • Umesto odlaska na poslovna putovanja, organizovati video-konferencije.
  • Sušiti veš prirodnim putem, ne u mašini za sušenje.
  • Uraditi izolaciju kuće ili stana.

Najbolji način da se umanji uticaj klimatskih promena na planetu jeste da se u ishrani koristi manje mesa, navodi se u poslednjim istraživanjima. Naučnici ističu da treba jesti manje mesa i zbog zbog emisija ugljen-dioksida u mesnoj industriji.

Takođe, oni navode da meso sa najmanjim uticajem na životnu sredinu i dalje stvara više gasova sa efektom staklene bašte od uzgajanja povrća i žitarica na najmanje ekološki način.

Međutim, istraživači navode da i način uzgajanja povrća mora da se promeni, ukoliko želimo da zaštitimo životnu okolinu.

Izvor: BBC
Foto i ilustracije: Pixabay i BBC

KOLIKO JE VAŽAN ZAKON O KLIMATSKIM PROMENAMA?!

Ministar zaštite životne sredine Srbije Goran Trivan izjavio je danas u Novom Sadu da će domaća privreda morati da se prilagodi novoj vrsti organičenja emisije gasova staklene bašte koje će doneti novi Zakon o klimatskim promenama, kako bi mogla da buda konkurentna na međunarodnom tržištu.

“Ideja cele priče je da ograničimo emisiju gasova staklene bašte, iako to nije jedini cilj. Privreda će morati da se prilagodi novoj vrsti organičenja. One firme koje ne budu ograničile emisiju gasova staklene bašte, naročito ugljen-dioksida, imaće pečat na svojim proizvodima da to nisu proizvodi koji su eko prihvatljivi i na svetskom tržištu biće skuplji, pa ih potrošači neće kupovati”, objasnio je Trivan na prvoj javnoj raspravi o Nacrtu zakona o klimatskim promenama održanoj u Novom Sadu.

Privreda će morati puno da investira u promenu sopstvenih tehnologija, što će, prema njegovoj oceni, za srpsku privredu biti višestruku korisno, a najveći benefit implementacije novog zakona trebalo bi da bude nabavljanje novih tehnologija sa kojom bi domaći privrednici bili konkurentniji na svetskom tržištu.

Zakon o klimatskim promenama jedan je od najvažnijih koji će Ministarstvo zaštite životne sredine predložiti Narodnoj skupštini na usvajanje. Zbog toga pozivamo naučnu javnost, civilno društvo i sve zainteresovane da se uključe u javnu raspravu. Zakon o klimatskim promenama predstavlja šansu za razvoj i modernizaciju naše privrede i njenu konkurentnost u svetu. Klimatske promene su prisutne na našoj planeti i više nije ništa isto kao što je bilo do pre samo pet, deset godina. Ono što zabrinjava jeste to što i dalje niko ne primećuje da moramo da menjamo svoje ponašanje, pa su zato zakoni neophodni kako bi se poštovala pravila”, kazao je Trivan.

On je naglasio i da će sve sektorske politike morati da budu u skladu sa potrebom da se “borimo protiv klimatskih promena”.

U procesu usvajanja i sprovodjenja novog Zakona o klimatskim promenama, biće doneto i više podzakonskih akata, akcionih planova i strategija i čitav niz mera, a očekuje se da će se pred poslanicima Narodne skupštine naći polovinom godina. Usvajanje ovog zakona ministar Trivan očekuje do kraja 2018. godine.

U sprovodjenje Zakona biće uključeni svi akteri društva – od državnih institucija, pa do nevladinog sektora i medija.