Daily Archive Oktobar 7, 2019

ByAdmin

AMERIČKI RAK UNIŠTAVA DUNAV

Zagađenje koje čini čovek, pre svega kanalizacionim i industrijskim vodama sa jedne strane, uradilo je svoje, ali drugi deo slagalice uništenja života riba i autohtonih vrsta rakova čini invazivna vrsta američkog raka koja se proširila po našim rekama, pre svega u Vojvodini na Dunavu, Tisi i Savi. Kod nas se ovom problemu uopšte ne posvećuje pažnja, no procenjuje se da američki rak pojede godišnje oko 150 tona ikre i mlađi, što je dovoljno da se čitava Srbija prehrani za tih 12 meseci. Kako su otporni na račiju kugu, koju pri tom prenose autohtonim vrstama, te su mnogi jači i otporniji, uništili su većinu domaćih rakova.

KAKO PREPOZNATU ŠTETNE RAKOVE

„Razlika između štetnog i običnog raka je u tome što su invazivni manji, oklop im je snažniji, veoma su opasni. Prenose bolest račiju kugu, reprodukcija im je veća, otporniji su na zagađeniju vodu. U Evropi se procenjuje da godišnje u Dunavu, u čitavom toku, invazivna vrsta napravi štetu veću od 50 miliona evra, jer jedu ogromne količine riblje ikre i mlađi tako da to u velikoj meri utiče, kako na ekologiju tako i na ekonomiju svih zemalja koji žive uz reku Dunav“, rekao je Nenad Pešut, osnivač Udruženja „Rečni rakovi“ iz Inđije.

Ovo udruženje zbog izučavanja počelo je da lovi invazivnu vrstu, sarađuju sa fakultetima i mnogim domaćim i stranim organizacijama za očuvanje prirode, cilj je da se prvo u Srbiji shvati koliko su reke zapravo ugrožene te da se krene u borbu za njihov spas. Invazivni rakovi (Faxonius limosus) pušteni su U evropske reke prvi put 1890. godine, i to u Nemačkoj, tada se nije znalo da su otporni na račiju kugu, da će u budućnosti zagospodariti rekama i postati jedan o najvećih problema.

NEOPHODNA ZAKONSKA REGULATIVA

U Srbiji za sada postoji jedna vrsta američkog raka, dok u Nemačkoj čak pet. Ipak, u celoj Evropi bore se da vrate autohtone vrsta rakova koje uzgajaju i ubacuju u reke, dok invazine vrste izlovljavaju. Kod nas se po tom pitanju još ništa ne dešava. Domaće vrste su zaštićene tokom cele godine, izlovljavanje rečnog i barskog raka je zakonom zabranjeno. Međutim, lov na invanzivne vrste još nije zakonom regulisan.

„Potrebno je pokretanje izlova u većoj meri, da bi za pet do deset godina uspeli ovu populaciju da dovedemo pod kontrolu i smanjimo količinu štete koju prave našim rekama. Zbog toga prvo moramo doneti pravnu regulative za definisanje i postupanje sa invazivnim vrstama“, istakao je Pešut, čije je Udruženje i pokretač inicijative za donošenje ovih regulativa.

Tekst i foto: Udruženje „Rečni rakovi“