Ne tako davno, u bivšoj Jugoslavili, Novi Sad je bio jedan od tri najzelenija grada. Danas smo svedoci da glavni grad Vojvodine ima jedva oko pet procenata zelenih površina. Zašto je došlo do ovakve situacije, na koji način promeniti ovaj trend i kako poboljšati trenutno stanje, i šta sve nedostaje Novom Sadu da postane zelena prestonica Evrope – bila su samo neka od pitanja i tema o kojima se polemisalo na panel-diskusiji „Novi Sad – zeleni grad“, koju je u Kulturnoj stanici “Svilara” u Novom Sadu organizovalo Udruženje novinara „Eko vest“ pod pokroviteljstvom Grada Novog Sada – Gradske uprave za zaštitu životne sredine.
PRISUTNI PROBLEMI
“Biljke imaju veliku ulogu u prečišćavanju vazduha, vode i zemljišta, ali je isto tako bitan i estetsko-dekorativni efekat. Sasvim je sigurno da je mnogo lepši deo grad, a i zdravije okruženje, u kom se nalazi dosta zelenila. A problem sa kojim se često suočavamo jeste kako odabrati adekvatne biljne vrste. Teško je podići i održavati nove zelene površine u urbanim uslovima, gde ima dosta betona i asfalta. Zdravo zelenilo u gradu nije dovoljno samo zasaditi, već ga treba i održavati. Stoga je neophodno dugoročno strateško planiranje, a posao Saveta je da nametne pitanje zelenih površina u gradu, i da mu da na značaju“, rekao je direktor Instituta za nizijsko šumarstvo i životnu sredinu i predsednik Saveta za ozelenjavanje i pošumljavanje grada prof. dr Saša Orlović.
Novi Sad trenutno ima 12 m² zelenila po stanovniku, a prof. dr Orlović je istakao da im je plan da se te površine uvećaju. Posebnu pažnju će, kako je rekao, posvetiti vertikalnom ozelenjavanju, jer mnogo ima zrgada u gradu i neophodni su tzv. „zeleni zidovi“. Prioritet Saveta je i zeleni prsten oko grada, a Projekat vetrozaštitnih pojaseva za Novi Sad je gotovo završen i on predviđa 500 km novih drvoreda koji će povećati prirodni diverzitet, čuvati grad od vetra, vezivati ugljen-dioksid ublažavajući tako efekte klimatskih promena.
DIGITALNI KATASTAR ZELENILA
„U toku je izrada katastra zelenila, to je kapitalno delo, jer ćemo konačno imati definisano svako stablo, svaku zelenu površinu, šta je urađeno pre, šta treba da se uradi, i on će omogućiti bolje funkcionisanje unutar gradskih struktura. Važno nam je da znamo stanje zelenih površina, mere koje treba da se sprovedu, da li su prisutne štetočine i koje, i taj katastar bi trebalo značajno da unapredi gazdovanje zelenilom. Digitalni katastar, zapravo samo snimanje biće završen do kraja novembra“, istakao je prof. dr Orlović.
Majda Adlešić, inženjerka hortikulture, rekla je da se Novom Sadu desio stvahovit urbicid, jedno urbanističko razaranje koje je povuklo za sobom i uništavanje zelenila. Prema njenim navodima, 50-tih i 60-tih godina prošlog veka imali smo takozvanu buldožer revoluciju, kada su bulevari presekli tu radijalnu struktutu grada i uništili tada delove gradskog jezgra i zelenila. Sve je to još tada doprinelo razaranju zelenila, koje je nastavljeno i kasnije.
“Mislim da postoji mogućnost da se vrati nekadašnja slika Novog Sada, da se zelenilo obnovi, ali mnogo toga zavisni od nas samih – ne samo od stručnjaka, ne samo od strategija, planova sadnje, već i od svakog pojednica – kako ćemo se ophoditi prema tome”, smatra Adlešićeva.
MASOVNA SADNJA – NAJBOLJE REŠENJE?
Pejzažna arhitektkinja JKP „Gradsko zelenilo“ Olja Savić rekla je da za svakog pejzažnog arhitektu ili inženjera hortikulture pitanje zašto je Novi Sad izgubio značajan procenat zelenih površina poprilično bolno. Podsetila je da „Gradsko zelenilo“ nije jedina institucija koja učestvuje u procesu upravljanja javnim zelenilom u gradu.
“Gradskom zelenilu“ povereno je oko 530 hektara javnih zelenih površina, s tim da nisu obuhvaćene sve javne površine, povereno nam je na održavanje zelenilo urbanih blokova, i pojedinih ulica u naselju sa individualnom gradnjom. Održavamo oko 70.000 stabala, više stotina komada šiblja, oko 3.500 kvadratnih metara cvetnih površina, možda zvuči paradoksalno ali se naš katastar javnih zelenih površina o kojima se staramo širi. Treba imati na umu da se jedna mlada biljka iz idealnih uslova, kakavi su u rasadniku, donose u nepovoljno okruženje, posade se na dva kvadrata gde one treba da se razvijaju. Masovna sadanja koja se planira na taj način tako što se ostavi samo rupa u pločniku, krajnje je nepovoljno za mladu biljku. U prvih pet do deset godina njoj je potrebno puno nege, a sa ovom količnim zelenila koje mi sadimo zaista je jako teško to postići. Moramo biti svesni da se i pojedini građana takođe nesavesno ponašaju prema tom istom zelenilu. Često nam se dešava da zelenilo koje zasadimo, sutradan zateknemo da je uništeno“, konstatovala je Savićeva.
UTICAJ MEDIJA
“Kao novinari susrećemo se sa dosta teškoća: od pribavljanja informacija, do toga kako te informacije proveriti. Ta „protočnost” mora da postoji, jer se društvena pomeranja nabolje neće desiti sama od sebe. Dakle, građani moraju da imaju jasnu sliku kako državna administracija radi, a državna administracija mora da unapređuje zaštitu životne sredine, uvodi standarde, insistira na poštovanju i sprovođenju zakona, edukuje, usmerava… Mediji su, nažalost, ostali u raskoraku, kao neka „mala braća” od kojih se očekuje mnogo, a ne daje im se gotovo ništa…”, zaključila je Marica Puškaš, urednica „eEkolista“.
Ona je podsetila da već 13 godina redakcija „Ekolista” u kontinuitetu realizuje akciju „Kako raste drvo”. Cilj ove akcije je, kako kaže, da školarci posade sadnice u svojim školskim dvorištima, neguju ih i prate kako rastu. Do sada je u akciji učestvovalo 80 škola, a posađeno je više od 4.500 sadnica. To je njihova akcija, tako da su mogli da je prate na najdirektniji način
Tekst: Maja Pavlica
Foto: Miloš Ćirković
