MOŽE LI NOVI SAD DA POSTANE ODRŽIVI GRAD?!

U Srbiji, oko 60% populacije živi u gradovima, s tendencijom da se taj broj s godinama povećava. U tom smislu, gradovi se već sada suočavaju sa brojnim izazovima − zagađenjem vazduha, većom emisijom CO₂, nedostatkom zelenih površina, klimatskim promenama, saobraćajnim gužvama, bukom…

Pogled sa Petrovaradinske tvrđave na Novi Sad, foto: Miloš Ćirković

Novi Sad je grad koji je u poslednjih 30 godina udvostručio broj stanovnika, ubrzano se razvija i suočava sa svim izazovima. Kakav je kvalitet života Novosađana, na kom nivou je zaštita životne sredine i održivog razvoja – pitali smo članicu Gradskog veća za imovinu i imovinsko-pravne poslove, zaštitu životne sredine, održivi razvoj i energetsku efikasnost Miru Radenović Bojić.

„Pokrenute su inicijative kao što su ‘Novi Sad − Pametan grad’ i ‘Novi Sad − Zeleni grad’ koje imaju za cilj očuvanje životne sredine i promovisanje održivog razvoja kroz primenu novih tehnologija. Da bi život u gradu, sazdanom od betona i asfalta bio prihvatljiv, neophodna je primena koncepta održivog razvoja a Novi Sad predstavlja vodeću lokalnu samoupravu u implementaciji tog koncepta.

Inicijativa ‘Novi Sad − Pametan grad’ fokusira se na primenu informaciono-komunikacionih tehnologija kako bi se poboljšali javni servisi, efikasnost upravljanja gradom i životni standard građana. To npr. podrazumeva pametno osvetljenje, pametne saobraćajne sisteme, upravljanje otpadom i još mnogo toga.

Cilj projekta ‘Novi Sad − Zeleni grad’ je očuvanje životne sredine i promovisanje održivog razvoja, i u tom smislu, u Novom Sadu sprovode se različite mere za smanjenje emisije ugljenika, radi se na povećanju energetske efikasnosti, korišćenju obnovljivih izvora energije i podizanje svesti o značaju zaštite životne sredine.”

Jedan od ključnih aspekata održivog razvoja Novog Sada je upravljanje otpadom. Šta se radi na uspostavljanju sistema upravljanja otpadom kako bi se smanjio negativni uticaj na životnu sredinu?

− Krenuli smo definitivno u realizaciju projekta izgradnje Regionalnog centra za upravljanje otpadom na jedan potpuno moderan i održivi način. Raspisana je javna nabavka za tehničku asistenciju od strane Ministarstva finansija i Ministarstva za evropske integracije zajedno sa Evropskom komisijom u Srbiji. Prošli smo skraćenu listu i idemo u odabir partnera, pripremili smo projektno-tehničku dokumentaciju i kompletnu dokumentaciju za javnu nabavku za nadzor nad izvođenjem radova i nad građevinskim projektom za izgradnju Regionalnog centra sa dve transfer-stanice. Dokumentacija je u potpunosti gotova, pripremljene su javne nabavke i sad očekujemo da prođemo konsultativne korake sa Evropskom komisijom i da se raspišu javni pozivi za izvođača radova i nadzora. Onog momenta kada zaključimo ugovor sa izvođačem radova, možemo reći da smo na polovini realizacije projekta.

Projekat Regionalnog centra za upravljanje otpadom u Novom Sadu

Očekujem da ćemo u naredne dve i po do tri godine imati izgrađen Regionalni centar za upravljanje otpadom sa centrom u Novom Sadu. To podrazumeva zatvaranje u potpunosti sadašnje deponije i otvaranje centra, što će značajno smanjiti zagađenje. Da bi građanima bilo jasnije, radi se o fabrici za preradu otpada i proizvodnju goriva od otpada, tako da će se na novu deponiju odlagati samo ono što ne može da se iskoristi. Pravimo jedan savremeni regionalni centar sa svim onim pratećim sadržajima. Krenuli smo sa primarnom separacijom stakla, do kraja godine krenućemo sa primarnom separacijom papira i PET-a, koji čini najveći deo ambalažnog otpada i koji nam pravi nekako najveći problem a najlakši je za  reciklažu. Novi Sad kreće sa primarnom separacijom tri vrste otpada i građanima moramo skrenuti pažnju na to koliko je važno da razvrstavaju otpad na mestu nastanka, a to je u svojim domaćinstvima.

Novi Sad je ove godine na konkursu „Eko-opština“ dobio priznanje za održivo upravljanje vodama. Mnoge je to iznenadilo, jer znamo da Novi Sad nema prečistač otpadnih voda. Kada možemo da očekujemo rešavanja problema prečišćavanja otpadnih voda?

− Nagradu smo dobili zbog pristupa samoj realizaciji projekta. Oba ova projekta, i izgradnja regionalnog centra i izgradnja centralnog prečistača otpadnih voda, zaista su ogromni infrastrukturni projekti u oblasti zaštite životne sredine, možda čak i najveći u Srbiji. Kada je reč o prečistaču otpadnih voda radi se studija opravdanosti sa idejnim rešenjem.

Ulivanje kanalizacionih voda u Dunav kod Novog Sada

Izgradnja Regionalnog centra za upravljanje otpadom finansira se iz evropskih izvora a izgradnja prečistača otpadnih voda kroz projekat „Čista Srbija“ koji se realizuje iz kredita dobijenog od Narodne Republike Kine. Nedavno je na sastanku u Vladi potvrđeno da će tehnologija biti evropska. Ono što je najvažnije za građane da znaju jeste da kompletna priprema same infrastrukture dovođenja svih otpadnih voda do prečistača već traje a to je rekonstrukcija kanalizacione mreže, koja se radi u dve faze, kroz projekat „Čista Srbija“.

Novi Sad mora prvo da uradi potpunu rekonstrukciju svoje kanalizacione mreže da bismo mogli da priključimo cevi koje će voditi otpadne vode do prečistača. Očekujem da ćemo u narednih godinu i po dana imati pripremljenu projektno-tehničku dokumentaciju za prečistač.

Grad Novi Sad i Evropska banka za obnovu i razvoj ERBD potpisali su 2019. sporazum o Akcionom planu „Zeleni grad“. Koje aktivnosti se sprovode u okviru projekta kako bi Novi Sad zaista i postao − zeleni grad?

− Da bi Novi Sad bio „Zeleni grad“, moraju se pokriti sve oblasti zaštite životne sredine − vazduh, zemljište, voda, buka… Kada je reč o kvalitetu vazduha, uradili smo prvu fazu smart sistema za monitoring kvaliteta vazduha na teritoriji grada a  druga faza biće nastavljena naredne godine. Zašto je važan smart sistem za  kontrolu kvaliteta vazduha? U obilju raznih informacija koje dolaze do građana o kvalitetu vazduha, važno je da se oni osećaju bezbedno i da imaju pouzdane informacije, sa relevantnih uređaja, koje daje Zavod za javno zdravlje Vojvodine, akreditovana i sertifikovana institucija. Nama je to jako važno zbog tumačenja rezultata s jedne strane, a s druge strane zbog dezinformacija koje se plasiraju građanima, posebno tokom zimskih meseci, u vreme grejne sezone.

Da bi bili transparentni i da bi građani u svakom trenutku znali kakav je kvalitet vazduha – pokazaće smart sistem. Biće mogućnost da se i na sajtu Gradske uprave za zaštitu životne sredine klikne na aplikaciju ili da se ta aplikacija skine na svoj mobilni telefon, i da se u svakom trenutku zna kakav je kvalitet vazduha. Svi ti podaci su važni i nama jer ako ne znamo kakav je kvalitet vazduha, onda ne možemo ni da planiramo mere za smanjenje zagađenja ili za poboljšanje kvaliteta vazduha. U periodima kada imamo povećanu koncentraciju suspendovanih čestica PM10 i PM 2,5, jako je važno da znamo šta sadrže te čestice. Radili smo analizu i podaci pokazuju da su to čestice prašine, koje u Vojvodini nažalost ne možemo izbeći i ne mogu se ukloniti iz vazduha, ali je važno da znamo da se na tim česticama ne nalaze neke opasne materije zbog kojih bi zdravlje građana bilo ugroženo.

Novi Sad danas ima jedan od najmodernijih sistema daljinskog grejanja. U modernizaciju i efikasnost Novosadske toplane godinama se kontinuirano ulažu ali još uvek u gradu postoje oni koji tokom zime lože svašta, što utiče na kvalitet vazduha.

Broj stanovika iz godine u godinu raste, ali raste i broj automobila. Koje mere se preduziumaju da se smanji zagađenje koje dolazi iz saobraćaja?

− Saobraćaj je svakako jako važan činilac u planiranju i sagledavanju kvaliteta vazduha. Upravo nam je to pokazala prva faza smart sistema, gde smo radili postavljanje senzora u najurbanijem delu grada i rezultati pokazuju da su ključne tačke zagađenja upravo neke raskrsnice gde imamo usporeni saobraćaj a najveće gužve su na velikim bulevarima. S kolegama iz Uprave za saobraćaj razmišljamo kako da se ubrza saobraćaj na velikim bulevarima, jer zadržavanje automobila i rada automobila u mestu, imamo veće emisije izduvnih gasova ali i podizanje čestica prašine. S druge strane, ne možemo u gradu praviti auto-put. Mora se naći neko optimalno rešenje.

Saobraćajne gužve u Novom Sadu, foto: Miloš Ćirković

Kada govorimo o smanjenju emisija zagađujućih materija iz saobraćaja, postavićemo električne punjače na javnim površinama i u planu je uvođenje subvencija, odnosno podsticaja za građane da kupuju električne automobile. U planu je da napravimo besplatna parking mesta na javnim parkinzima u centru grada. Na taj način ćemo pokušati animirati Novosađane za kupovinu električnih automobila. Bez dostupnosti punjača, nema svrhe ni da krećemo u priču o podsticajima. Već su određena četiri mesta u strogom centru grada za električne punjače i to je jedna od mera. Druga mera je prelazak vozila gradskog prevoza na ekološki prihvatljiva goriva, na prirodan gas i elektropogon. Nedavno smo dobili tri autobusa na elektropogon a već je više od 50% autobusa gradskog saobraćaja na gas. To svakako doprinosi značajnom smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte u atmosferu i boljem kvalitetu vazduha.

Naš cilj je da u narednih pet godina u potpunosti zamenimo vozni park javnog gradskog saobraćajnog preduzeća i da on bude u potpunosti održiv. Data je i preporuka svim javno-komunalnim preduzećima, čiji je osnivač Grad Novi Sad, da prilikom zamene vozila kupuju ona koja su na elektropogon ili hibridni pogon ili CNG. Preporuka je prihvaćena i JKP je poštuju, i polako prelazimo na prihvatljivije vidove prevoza.

Ono što doprinosi održivosti grada je i smanjenje korišćenja automobila, što znači smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte i prelazak na alternativne vidove prevoza kao što je bicikl. Da bi se građani podstakli da koriste bicikl kao prevozno sredstvo koje ne zagađuje, potrebna je dobra infrastruktura, izgradnja mreže biciklističkih staza a grad je uveo još jednu podsticajnu meru koja je povećala broj biciklista u gradu.

− Novi Sad je pre tri godine bio prvi grad u Srbiji koji je raspisao konkurs za davanje novčane pomoći za kupovinu novog bicikla. Koliko god to delovalo kao  beznačajna mera koja ne može nešto značajno da promeni, u smislu kvaliteta  vazduha, međutim, to je izrazito podsticajna mera koju su građani prihvatili. Novi Sad je u poslednjih deset godina utrostručio broj biciklista. To pokazuju merači koje smo postavili zajedno sa Novosadskom biciklističkom inicijativom i drugim biciklističkim udruženjima. Svi ti pokazatelji nam daju za pravo da nastavimo sa ovom merom.

Popularizacija vožnje bicikla po Novom Sadu – Kritična masa, foto: Miloš Ćirković

Povećan broj biciklista zahteva i infrastrukturu, da se voze bezbedno pa zajedno sa Gradskom upravom za građevinsko zemljište i investicije radimo na izgradnji novih i obnovi starih biciklističkih staza, tako da Novi Sad već ima više od 140 km biciklističkih staza na svojoj teritoriji. Sledeća aktivnost je povezivanje bačkog i sremskog dela grada, kako bi biciklisti mogli sigurno i bezbedno da prelaze sa jedne na drugu obalu Dunava i da se voze po Fruškoj gori. Gradiće se i pešačko-biciklistički most na stubovima mosta Franca Jozefa. Trenutno se radi projektno-tehnička dokumentacija. Takođe se na novom, četvrtom mostu kao i na Mostu slobode planira posebna traka za bicikliste. Realizacijom ovih mera, smanjiće se zagađenje iz saobraćaja.

Kada već govorimo o saobraćaju, tu je i buka koja dolazi i iz drugih izvora.

− Buka je jedna od pojava koja je, u većoj ili manjoj meri neraskidivo povezana sa životom i ljudskim aktivnostima, pre svega, u gradovima i značajno utiče na kvalitet života. Radimo i na monitoringu buke. Prošle godine radili smo smart sistem za kontrolu buke na teritoriji grada. Ove godine pratimo rezultate kako bismo 2024. godine krenuli sa pripremom mera za njeno smanjenje. Ono što već sada znamo jeste da će podizanje zelenih zidova između razdelnih saobraćajnih traka značajno smanjiti nivo buke na velikim bulevarima a razmišljamo i o nekim  drugim merama koje se primenjuju u velikim svetskim metropolama za smanjenje nivoa buke.

Pomenuli ste zelene barijere za smanjenje buke, ali ono što jedan grad čini održivim su zelenilo, zelene površine i drvoredi, parkovi – koji nedostaju Novom Sadu koji se širi.

− Nažalost, ove godine imali smo dve oluje, jednu za drugom, koje su napravile nemerljivu štetu zelenilu u gradu. U Novom Sadu je više od 3.000 stabala iščupano, oboreno a uništeno je i 200 ha šume oko grada. Zaštitni pojasevi koji treba da nas zaštite od različitih klimatskih uticaja, pre svega vetra, praktično su devastirani. Uradili smo plan da u narednih pet godina, pored redovnih aktivnosti, zasadimo duplo više stabala nego što je uništeno tokom letnjih oluja.

Sadnja novog drveća na Bulevaru Evrope, foto: Grad Novi Sad

Inače, svake godine zasadi se između 2.500 i 3.000 stabala. Zbog toplog vremena, tokom jeseni sa akcijom sadnje krenuli smo krajem novembra, zajedno sa društveno-odgovornim kompanijama koje su donirale sadnice. Grad je za vanrednu sadnju iz budžeta izdvojio 36 miliona dinara i na proleće će se već videti rezultat. Pored toga, radi se i na podizanju novih zelenih površina. Na nekoliko različitih lokacija pristupili smo rešavanju imovinsko-pravnih odnosa, jer to je uglavnom najveći izazov koji imamo kada su u pitanju nove površine koje treba da opredelimo za ozelenjavanje.

Počeli su radovi na novom parku kod Spensa. To nije velika parkovska površina od 1,2 ha ali je važna za taj deo grada gde je zelenilo preko potrebno. Pored toga, radimo na realizaciji novih parkovskih površina na Limanu, zatim na Telepu gde smo odredili dve lokacije za manje parkove, a radi se i na pripremi za park na jednoj većoj površini duž Bulevara Evrope. Pored podizanja novih parkova, Novi Sad će dobiti Botaničku baštu u podgrađu Petrovaradinske tvrđave. Završava se projektno-tehnička dokumentacija. Botanička bašta planirana je na prostoru površine 4,21 ha i zajedno sa Molinarijevim parkom prostiraće se na oko 5 ha. To je specifična parkovska površina koja će imati više namena od naučnih, istraživačkih, obrazovnih, kulturnih, estetskih do turističkih, a sigurno će doprineti kvalitetu života Novosađana.

Koliko zelenila imamo u Novom Sadu znaćemo precizno kada se izradi katastar zelenila. Dokle se stiglo sa njegovom izradom?

− Uradili smo prvu fazu, već treću godinu ubacujemo podatke u katastar zelenila. To je mukotrpan i dugotrajan proces u kom su nam partneri Poljoprivredni fakultet i njihovi studenti, jer nam je važno da podatake unosi neko ko je stručan. Za tri godine, uspeli smo da uradimo Limane. Za nekoga je to sporo ali morate svako pojedinačno stablo da obeležite, unesete, da upišete njegovo zdravstveno stanje, procenu dobi i mere – ako su potrebne. To su obimni podaci, tako da će izrada katastra potrajati. Veoma je važno da JKP „Zelenilo“ i Zavod za zaštitu prirode imaju precizne informacije, da znaju kako da planiraju uređenje i održavanje površina pod zelenilom i koje mere primeniti, a to se može ako imate svako obeleženo drvo koje je uneto u katastar zelenila.

Futoški park, foto: Miloš Ćirković

Još jedna od važnih stvari koja grad čini održivijim je i to koliko energije troši, tačnije koliko se radi na energetskoj efikasnosti.

− Mere energetske sanacije stambenih i javnih objekata grad sprovodi treću godinu, zajedno sa nadležnim ministarstvom za energetiku. Tokom prošle godine,  sprovedene su mere za uštedu energije u javnim objektima i javnoj rasveti, i kao rezultat toga ostvarene su ukupne uštede u potrošnji električne energije od 10%, toplotne energije 25% i električne energije za javnu rasvetu od 4,3%. Građani su najviše zainteresovani za zamenu stolarije, međutim to nije jedina mera. Tu je i mera za zamenu kotlova na gas i pelet.

Novi Sad ima visok procenat pokrivenosti mrežom za daljinsko grejanje, koje pokriva toplana, preko 76 %, dok je gasnom mrežom pokriveno 15%. Ono što je ostalo, to su uglavnom ruralni delovi grada, odnosno seoska područja gde domaćinstva za grejanje koriste ekološki manje prihvatljive energente. Za zamenu kotlova, kao i za zamenu stolarije, subvencije su više od 50%. Pored toga, građani mogu da konkurišu i za potpuno uvođenje centralnog grejanja ili da zamene ili postave radijatore, cevi, sve ono što je potrebno da bi se zatvorio jedan sistem grejanja u kući. Aktuelna je i mera za postavljanje solarnih panela i proizvodnju električne i toplotne energije, kao i mera za izolaciju kuća i stanova.

Postavljanje solarnih panela, foto: Pixabay

Objavljen je spisak privrednika koji građanima mogu dati ponudu kojom će konkurisati za subvencije za neku od devet mera koje će im omogućiti da budu energetski efikasniji. Početkom decembra, 260 građana je dobilo subvencije Ministarstva rudarstva i energetike i lokalne samouprave za sprovođenje mera energetske efikasnosti u svojim domaćinstvima. Ukupna vrednost dodeljenih sredstava je 75 miliona dinara, a javni poziv još nije završen i građani Novog Sada mogu i dalje da se prijavljuju.

S partnerima, kao što su USAID, EBRD i Ministarstvo energetike i rudarstva, pripremamo novi Poziv za energetsku sanaciju oko 200 stambenih zgrada na teritoriji grada, koje imaju velike gubitke energije i gde će više od 50% sredstava obezbediti zajedno Ministarstvo, Grad Novi Sad i EBRD. Raspisan je konkurs za stambene zajednice da se prijave kako bi se uradila projektno-tehnička dokumentacija za sanaciju zgrada i kako bi onda zajedno sa njima konkurisali za bespovratna sredstva koja su potrebna da se kompletna zgrada izoluje, zameni fasada, uradi krovna izolacija i slično. Interesovanje je veliko.

Prošle godine je na konkursu „Eko-opštine“ Novi Sad dobio priznanje za energetsku efikasnost koje se odnosilo pre svega na javnu rasvetu.

− Svake godine, u javnu rasvetu ulažemo više od 300 miliona dinara. Radi se na zameni običnih na LED sijalice koje manje troše energije a i dugotrajnije su. Tako smo prošle godine uštedili preko 4,3% energije. To ne deluje mnogo, ali kada pogledate kolika je pokrivenost grada javnom rasvetom, to su ozbiljne količine energije. Cilj nam je da u narednih pet godina zamenimo sve sijalice sa LED  sijalicama i da svake godine na ovaj način uštedimo po 5% energije, dakle da se ponašamo domaćinski. Sve ove mere doprinose da smanjimo svoj ekološki otisak, da smanjimo emisije gasova sa efektom staklene bašte u atmosferu i drago nam je da nas prepoznaju kao lokalnu samoupravu koja ima multidisciplinaran i multisektorski pristup održivom razvoju grada.

Jedan od naših ciljeva je da Grad Novi Sad dobije i titulu „Zelena prestonica Evrope“. Nekada davno, Novi Sad je nosio titulu „zelenog grada“ i mislimo da to opet može da bude. To nam je sledeći izazov za koji će trebati vremena, novca i mnogo rada – zaključuje Mira Radenović Bojić.

Lajkujte EkoVest na Facebooku

Zapratite EkoVest na Twitteru

Tekst: Dragana Ratković