Region Subotice obuhvata oko 225.000 stanovnika iz šest opština, većim delom iz Severnobačkog i jednim delom Severnobanatskog okruga i Grada Subotice. Regionalna deponija prikuplja, selektuje i dalje distribuira otpad nastao u Subotici, kao i opštinama: Senta, Kanjiža, Bačka Topola, Mali Iđoš, Čoka i Novi Kneževac. Ova moderna, sanitarna deponija u Bikovu, pre godinu dana, dobila je integrisanu IPPC dozvolu. Ishodovanje te dozvole je izuzetno teško ali kad se dobije, to je znak da su zadovoljeni svi aspekte zaštite životne sredine. Integrisana dozvola otvorila je mogućnost za saradnju sa industrijom.
Integrisana IPPC dozvola
Prema rečima direktora Regionalne deponije Gligora Gelerta, bilo je teško proći proces u vezi s nabavkom sve potrebne dokumentacije. Njihov krajnji cilj bio je dobijanje integrisane IPPC dozvole kako bi zadovoljili sve kriterijume koje poseduju savremene deponije, ali i da bude po evropskim direktivama, jer je projekat izgrađen novcem iz IPA fondova i delom novcem koji je dala država
“Izrada projektno-tehničke dokumentacije završena je prošle godine, u novembru, kada smo dobili integrisanu dozvolu na deset godina. Malo regionalnih deponija ima IPPC dozvolu koja nam omogućava rad i sa industrijom, tako da smo sada u mogućnosti da primimo, tretiramo i odlažemo neoposan industrijski otpad. Već imamo potpisane ugovore s kompanijama, uglavnom iz Subotice, ali i južne Bačke i Banata a ima i dosta zainteresovanih, jer su se dosad prihvatanjem neopasnog otpada iz industrije bavila postojenja koja se nalaze van ove regije”, naveo je Gelert.
Organski otpad dominantan
Maksimalni kapacitet regionalne deponije je 70 hiljada tona otpada godišnje. Ove godine, na tretman i odlaganje, prihvaćeno je oko 60.000 tona. Regionalna deponija, u tehnološkom smislu, ima mogućnosti da razvrstavava organski deo, koji je dominantan u strukturi komunalnog otpada, oko od 45 do 50% možda i malo više. Izgrađena je industrijska kompostara, gde se radi kompostiranje a za čvrsti komunalni otpad radi se sekundarna selekcija. Za odlaganje otpada predviđeno je 7,6 ha na kojima su kasete izgrađene po najvišim evropskim standardima, koje obezbeđuju maksimalnu zaštitu podzemnih voda i zemljišta. Nakon izvesnog vremena, predviđena je mogućnost korišćenja deponijskog gasa a na deponiji postoji i sistem za prečišćavanje otpadnih voda.
Reciklažni centri – korak bliže građanima
Otvaranje centara za sakupljanje otpada (reciklažna dvorišta) je još jedna faza koja zauzima značajno mesto u radu Regionalne deponije.
“Resorni Pokrajinski sekretarijati izdao je dozvole opštinama, koje pripadaju regionu Subotica, za izgradnju sedam reciklažnih centara. Subotički reciklažni centar se nalazi na kompleksu Regionalne deponije u Bikovu, dok se ostalih šest reciklažnih centara nalaze na teritoriji svojih opština: Bačka Topola, Kanjiža, Novi Kneževac, Čoka, Mali Iđoš i Senta. Sa otvaranjem reciklažnih centara, postajemo na korak bliže građanima, jer centri su predviđeni, pre svega, za otpad koji se stvara u domaćinstvu. Stanovnici ove regije imaju mogućnost da donesu odvojeno kabasti otpad i druge vrste otpada, koji ne može da se odlože u kante za smeće. Ovde će odmah biti urađena primarna selekcija otpada, koji će dalje biti tretiran i odlagan. Ova usluga je besplatna za građane.
Prilikom otvaranja reciklažnih centara za sakupljanje otpada, gledali smo da radno vreme bude tako da svakome bude komforno – i onima koji su zaposleni a koji žele da odlože otpad koji im nije potreban. Planiramo i mobilna reciklažna dvorišta, kao npr. u Čantaviru, što će biti takođe pristupačno građanima. Što se tiče primarne selekcije otpada, to je velika sledeća faza na kojoj se radi. Odlukama, u vezi sa organizovanim sakupljanjem i uvođenjem primarne selekcije dat je zadatak javno-komunalnim preduzećima da rade na tome.
U Čoki je od januara organizovan dvokantni sistem, odvajanje suvog i mokrog otpada u plavu i zelenu kantu. Imali smo bojazan, zbog stanja ekološke svest da građani neće biti dovoljno zainteresovani da razvrstavaju otpad i da to neće odmah zaživeti. Mađutim, građani Čoke su od 70 do 80 % punili kante reciklabilnim otpadom, što je jako dobar rezultat i odmah su položili ispit. Posle Čoke, dvokantni sistem organizovan je u Malom Iđošu a od aprila i na Paliću. Podelom zelenih i plavih kanti u svim opštinama završili bismo kompletnu primarnu selekciju, koja je jako bitna za rad regionalne deponije, jer kompletna tehnologija je predviđena za što veću stopu reciklaže, zapravo da se primarna selekcija uradi pre sekundarne”, istakao je Gelert.
Oko 60% sakupljenog otpada stiže na deponiju
Na Regionalnu deponiju u Bikovu najvećim delom, 54,7% otpada, dolazi iz Subotice. Prema rečima rukovodioca radne jedinice “Planiranje i razvoj” u JKP ”Čistoća i zelenilo“ u Subotici Nikole Jovičića, ove godine je čitava teritorija grada pokrivena organizovanim odvoženjem komunalnog otpada. Sva domaćinstva su dobila zelene kante od 120 l. Od aprila, započeli su i pilot-projekat prikupljanja reciklabilnog otpada u MZ Palić. Domaćinstvima su podeljene i plave kante, koje se prazne dva puta mesečno. U planu je da plavim kantama pokriju i ostale mesne zajednice Grada Subotice, najpre bi krenuli od gradskih mesnih zajednica a onda i seoskih.
“Subotica ima 37 mesnih zajednica i JKP “Čistoća i zeleno” od početka godine oko 60 procenata sakupljenog komunalnog otpada otišlo je na Regionalnu deponiju u Bikovu. Planiramo da u narednom periodu sav otpad odvozimo na regionalnu deponiju. Imamo i idejni projekat sanacije i rekultivacije gradske nesanitarne deponije Aleksandrovačka bara i u narednih godinu i po do dve krenućemo s radovima na sanaciji stare deponije”, dodaje Nikola Jovičić.
Direktor Regionalne deponije u Subotici Gligor Gelert kaže da je njihova želja da se nastavi s podelom plavih kanti i uspostavljanjem sistema primarne separacije otpada i istovremeno da se radi na podizanju svesti građana o značaju reciklaže.
“Kako se bude povećavao procenat otpada koji stiže kod nas, tako ćemo i mi povećavati naše kapacitete. Ove godine na Regionalnu deponiju Bikovo odloženo je 60 hiljada tona otpada. Plan je da sledeće godine primimo iste količine otpada“, zaključio Gelert.
Lajkujte EkoVest na Facebooku
Zapratite EkoVest na Twitteru
Tekst: Dragana Ratković
Share this: