Rezolucija Ujedinjenih nacija od 28. jula 2010, kojom se kao ljudsko pravo prepoznaje pravo na pristup čistoj vodi, a za čije donošenje je glasala i Republika Srbija kao članica Ujedinjenih nacija, predstavlja dokaz zagarantovanog ljudskog prava na pristup čistoj vodi, koje bez presedana treba da imaju svi naši građani. To nam dodatno garantuje i Zakon o vodama. Tako je na papiru. Kako je u stvarnosti?
U BANATU 11 OPŠTINA IMA NEISPRAVNU VODU ZA PIĆE
Kod nas je to pravo na pristup čistoj vodi za piće ugroženo na više načina. Prema najnovijem istraživanju Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”, u 2021. godini od svih kontrolisanih javnih vodovoda gradskih naselja u Republici Srbiji, najveći procenat neispravnih uzoraka je bio u Srednjebanatskom i Severnobanatskom okrugu, gde od 11 kontrolisanih javnih vodovoda nijedan nije bio ispravan. Postoje, najpre, generički razlozi koji ukazuju na uzročnike tog stanja, a to je pre svega kvalitet hidrogeološkog sastava zemljišta u Vojvodini.
Jasno je da je nekvalitetna voda za piće prepoznatljiva na prvi pogled. Sve ono što deca uče u školi da voda za piće nema boju, ukus i miris, u slučaju, posebno 11 opština u Banatu – ne važi. I to su ujedno pokazatelji najčešćih uzročnika neispravnosti, povišena zamućenost i boja, neprijatan miris, na dodir masna sa osećajem da se ne može isprati. Na osnovu ovih karakteristika, ocenjuju se zdravstveni aspekti vode za piće.
UZROCI ZAGAĐENJA
“Najčešći uzrok bakteriološke neispravnosti vode je povećan broj aerobnih mezofilnih bakterija koje imaju manji higijensko-epidemiološki značaj i nemaju uticaja na zdravlje. Najčešći uzroci fizičko-hemijske neispravnosti su povećana mutnoća i boja, povišene koncentracije gvožđa, mangana, amonijaka, nitrata, nitrita, kao i povećan utrošak kalijum-permanganata. Većina uzročnika fizičko-hemijske neispravnosti utiče na organoleptička svojstva vode a nema uticaja na zdravlje, dok neki uzročnici neispravnosti pripadaju grupi toksičnih i kancerogenih materija i imaju uticaja na zdravlje”, upozoravaju iz Batuta. Najveći problem po zdravlje čoveka može biti arsen, zbog čijeg prisustva je u mnogim mestima u Vojvodini zabranjena voda za piće iz vodovoda i to naročito u delu Banata, gde voda ima i boju, drugačiji miris i ukus.
REKORDER PO NEISPRAVNOSTI VODE
Pravi “šampion” u negativnom kontekstu, naravno, je grad Zrenjanin koji čitavih 19 godina nema kvalitetnu i zdravstveno ispravnu vodu za piće. To je realno činjenično stanje. I to je prvi i najužasniji nivo ove situacije. Pri tom, kad pogledate internet stranicu JKP “Vodovod i kanalizacija” Grada Zrenjanina teško možete steći takav utisak. Oni ovih dana renoviraju naplatno mesto, organizuju međunarodnu konferenciju o vodi, rekonstruišu vodovodnu mrežu… To bi bilo sasvim u redu da osnovnu delatnost – a to je proizvodnja i isporuka kvalitetne vode za piće obavljaju po propisanim normativima i po Zakonu.
To što ne isporučuju kvalitetnu vodu za piće ne sprečava ih da tu uslugu uredno naplaćuju. A kako izgleda život i svakodnevica prosečnog Zrenjaninca kad je reč o konzumiranju vode za piće? Sve u našim životima je matematika i brojevi, koji su neumoljivi pokazatelji, posebno ovako dramatičnih situacija.
KAKO TO IZGLEDA U BROJEVIMA
Zrenjanin već, kako smo naveli, 19 godina nema ispravnu vodu za piće. Svakom je u proseku potrebno dnevno 2-2,5 litara vode samo za piće, što znači da jedan kanistar vode od 5 litara popijemo za dva dana. Na godišnjem nivou to je 182,5 kanistara. Prosečna cena kanistra vode od 5 litara je 180 dinara (napravili smo prosečnu cenu upoređujući cene više proizvodjača u nekoliko različitih trgovačkih lanaca). U slučaju jedne osobe, to je godišnje 32.850 dinara godišnje, odnosno 624.150 dinara, odnosno nekih 5.330 evra za 19 godina. Pošto u Zrenjaninu živi 74.500 ljudi, za njihovo redovno dnevno hidriranje, za tih 19 godina, potrošeno je nešto više od 397 miliona evra. Možemo samo zamisliti šta bi se dalo uraditi da su ovih 19 godina izdvajali taj novac u neki fond?! Verovatno bi sve dali da imaju kvalitetnu pijaću vodu. Potrošeni novac nije jedini problem pored nekvalitetene vode. To je svakako ogromna količina plastične ambalaže koja se generiše kroz ovu situaciju.
Biti bez kvalitetene pijaće vode toliko godina nije uopšte bezazleno, niti nevažno. Međutim, zadnjih nekoliko godina problem je jako aktuelizovan zahvaljujući angažovanju samih građana kroz inicijativu Zrenjaninska akcija. Upravo su zahvaljujući građanskom angažovanju pokrenuta mnoga pitanja i dosta nepoznanica se našlo u fokusu pažnje, sa ciljem da se problem reši. Posebno su se angažovali po pitanju prepuštanja javnog preduzeća “Vodovod” privatniku i posledicama koje takva odluka može imati. Ukazujući na primer Zrenjanina, žele skrenuti pažnju na tu praksu u celosti. Kako je došlo do toga da se ovaj banatski grad nađe u ovakvoj situaciji?
AGONIJA SE SAMO NASTAVLJA
Tokom leta 2003. godine sanitarni inspektor Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo i socijalnu politiku AP Vojvodine doneo je rešenje o zabrani upotrebe vode za piće. Već početkom 2004. odlukom Pokrajinskog sanitarnog inspektora zabranjena je upotreba vode iz gradskog vodovoda zbog prekomerne koncentracije arsena. Bile su potrebne skoro pune tri godine da dođe do prvog pokušaja izgradnje nove fabrike vode. Usledila su tri neuspela tendera da bi 2011. godine JKP “Vodovod i kanalizacija” doneo odluku o pokretanju postupka javne nabavke za izgradnju postrojenja za prečišćavanje vode. Od tri ponude, odabrana je ponuda nemačke firme “WTE Wassertechnik”. Ali posle nove trogodišnje agonije, odbornici SO Zrenjanin izglasali su raskidanje ugovora sa nemačkom firmom, jer prečišćena voda ne bi ispunjavala srpske, već blaže uslove kakvi važe u EU. Iz “Wassertechnik” najavljen je zahtev za naknadu štete. Usledili su novi pokušaji, čak uz garanciju Vlade Republike Srbije ali vreme je prolazilo. Tako je 2017. godine počeo probni rad fabrike vode u Zrenjaninu. Najavljeno da će, nakon analiza, voda biti puštena u zrenjaninski vodovodni sistem. Sreća je kratko trajala, jer je već krajem te godine rad fabrike zaustavljen.
Perfidnim postupcima praktično je sprovedena privatizacija vodovoda, odnosno same vode. Nije neophodan veliki napor da zamislimo kuda to može odvesti. Opšte je poznat primer Barselone, gde je pre nekoliko godina, gradski vodovod privatizovan i zbog činjenice da je u tom slučaju voda postala roba, njoj je cena vrtoglavo porasla. Do te mere da se ljudima više isplatilo kupovanje vode u prodavnicama. Znači, u tom slučaju, da se takva situacija desila u Zrenjaninu, opet bi bili osuđeni na vodu iz balona. Usledila su krivična gonjenja, istrage, hapšenja.
ŽELJA JE SAMO JEDNA – ISPRAVNA PIJAĆA VODA
Ipak je početkom 2020. godine počelo snabdevanje grada vodom iz novog postrojenja. Kao poučeni već ranijim iskustvima, krajem godine usledio je obrt situacije. Stručna komisija JKP „Vodovoda i kanalizacije” objavila je podatke, po kojima fabrika vode u Zrenjaninu, ne zadovoljava uslove definisane javnom nabavkom i da se u izveštaju komisije navodi kako od 34 razmatrana tehnička uslova, fabrika nije ispunila nijedan.
Građani Zrenjanina još uvek, u trećoj deceniji 21. veka samo žele da imaju kvalitetnu pijaću vodu i da na dnevnom nivou budu oslobođeni kupovine vode u prodavnicama. Poražavajuća je statistika da Zrenjaninci žive četiri godine kraće od ostalih građana Srbije i češće oboljevaju od dijabetesa i kardiovaskularnih bolesti. Inicijativa grupe Zrenjaninska akcija je da se izgradi regionalni vodovod koji će obuhvatiti grad Zrenjanin i 22 naseljena mesta u okruženju. Zbog svojih aktivnosti, često su na meti različitih interesnih grupa. Biti izložen raznim opasnostima samo zato što želite da ostvarite elementarno, civilizacijsko pravo da pijete zdravstveno ispravnu vodu, opasnost je veća od svih.
Tekst: Majda Adlešić
Foto: Maja Pavlica i Pixabay
NAPOMENA
Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Kakvu vodu pijemo“, koji je sufinansiran iz budžeta Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama na Konkursu za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja u 2022. godini.
Stavovi izneti u podržanom projektu nužno ne izražavaju stavove Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama, koji je dodelio sredstva.
Share this: