Tag Archive zelena ekonomija

  • Home   /  
  • Posts tagged "zelena ekonomija"
ByAdmin
, ,

UVOĐENJE CIRKULARNE EKONOMIJE U GRAĐEVINARSTVO

Koncept ugljeničke neutralnosti – “dekarbonizacije” polako ali sigurno preuzima primat u globalnim agendama i inicijativama koje teže tome da se ispune obaveze preuzete Pariskim sporazumom. Stanovanje i građevinarstvo su pojedinačni sektor koji u tom naporu ima najveći uticaj.

ODRŽIVA GRADNJA

Foto: Maria Orlova from Pexels

Karbonski neutralne kuće i reciklirani građevinski materijali još uvek su nepoznanica za širu javnost, kao i za našu svakodnevnu praksu stanovanja. Građevinski i arhitektonski poduhvati, koji ne odgovaraju samo trenutnim potrebama, već su deo jednog koncepta “održive arhitekture” – nužna je opcije za ublažavanje klimatskih promena. Na Klimatskom samitu UN-a 2019. godine oformljena je globalna inicijativa “Ugljeničko neutralne zgrade za sve” (The Zero Carbon Buildings for All Initiative), sa idejom i namerom da se apeluje na državne i lokalne vlasti kako bi se regulative i zakoni prilagodili i usmerili na “dekarbonizaciju svih novih zgrada do 2030. godine i svih postojećih zgrada do 2050. godine”. Ovako ambiciozno postavljen plan nadovezuje se i na Pariski sporazum, gde je kao jedan od međuciljeva postavljeno smanjenje utroška energije po kvadratnom metru za 30 % do 2030. godine. Ispunjenje ovog cilja je neophodno kako bi se ostvarili zadaci predviđeni Pariskim sporazumom o ograničavanju globalnog zagrevanja do kraja veka. Kako bi se tome približili, potrebno je obuhvatiti prakse arhitekture, građevine, tehnologije, politike, ekonomije, dakle, neophodan je sveobuhvatan pristup, odnosno drastična promena postojećih modela.

RECIKLAŽA GRAĐEVINSKOG OTPADA

U skladu sa ovakvim konceptom smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte, nadovezuje se i promena modela linearne ekonomije zasnovne na potrošnji resursa i uvođenje cirkularne ekonomije u građevinarstvo. U načelu, pridržavanjem smernica cirkularne ekonomije, smanjuje se ukupna upotreba resursa tokom životnog veka građevina, jer su one dizajnirane da budu energetski efikasne, prilagođene osobenostima i uslovima u lokalnoj sredini, a takođe i dugotrajne. Reciklirani materijali i materijali sa sve većim procentom recikliranog sadržaja imaće manji ugljenički otisak. Takođe, ponovnom upotrebom materijala smanjuje se iskorištavanje prirodnih resursa i stvaranje otpada. Sektor građevinarstva u Evropi generiše oko trećine ukupno proizvedenog otpada. Smanjenje i recikliranje građevinskog otpada ispostavlja se kao velika stavka u globalnim nastojanjima ka dekarbonizaciji arhitekture.

UČEŠĆE GRADOVA U EMISIJAMA JE 70 %

Još uvek se sabiraju brojevi, ali je verovatno da će 2020. u proseku biti najtoplija godina od kako se beleži merenje. Pre toga, to su bile 2015, 2016. i 2010. godina. U poslednjoj deceniji, to je četvrti rekord, pa ako iole racionalno shvatimo te činjenice možemo se već danas zabrinuti nad tempom kojim se planeta zgreva. Šta nas konkretno čeka u novoj deceniji ne možemo u detaljima pretpostaviti, ali dok čekamo prvi sneg ove zime, možemo iznova da pogledamo još neke podatke.

Foto: Reiseblogger / Pixabay

U ovom kontekstu, pronaći ćemo da stanovanje i gradnja doprinosi s trećinom emisija gasova sa efektom staklene bašte. To ih dovodi na prvo mesto, kad se emisije stakleničkih plinova razmatraju po sektorima, a od toga samo cement doprinosi sa 8 % emisija.

To se dalje može razložiti u nekoliko segmenata, a istovremeno je značajna i ukupna potrošnja energije. Na građevinarstvo i stanovanje utroši se oko 36 % globalne energije. Od toga 22 % odlazi na stambene zgrade i 8 % na nestambene zgrade, a 6 % se utoši u građevinarskoj industriji. Prema podacima iz 2015. godine, fosilna goriva čine 82 % osnove za dobijanje energije u stambenim zgradama. Prema navodima Međunarodnog panela za klimatske promene (IPCC), ukoliko se radikalno ne izmene modeli stnovanja i izgradnje, upotreba energije bi se mogla utrostručiti do 2050. godine.

Navešćemo još nekoliko podataka, da ilustruje i dopuni ovu skalu uticaja. Učešće gradova u emisijama je 70 %, dok oni zauzimaju trenutno oko 3 % površine planete. Ali takođe, klimatske promene svakako će imati i povratni uticaj na sam kvalitet stanovanja i građevinskih struktura. Većina naselja je takođe smeštena u priobalnim područjima, pa se povratni uticaj koji klimatske promene mogu da imaju na globalnu populaciju time još više aktuelizuje.

S predviđenim porastom stanovništva i procenama da će do 2050. broj ljudi na planeti biti oko deset milijardi, predstoji dalje enigma na koji način će stanovanje i gradnja ubuduće uticati na emisije gasova sa efektom staklene bašte i nepovratnu potrošnju resursa. Koliko god se globalni sporazumi i manifesti pojedinih inicijativa kreću ka ugljeničko neutralnim konceptima, predstoji ogoroman zadatak da se to sprovede u praksi – delom, ili u potpunosti.

KONCEPT ZELENE GRADNJE

Ponovna upotreba materijala, održiva arhitektura i cirkularna ekonomija stoje u bliskoj vezi sa kulturom stanovanja i arhitekturom, i predstavljaju osnovni model u ublažavanja klimatskih promena. Dok god se arhitektura i građevinarstvo upravljaju isključivo sa trenutnim potrebama i profitom, ta dva koloseka se uporedo razmimoilaze. Spoj i presek bi napravilo upravo uvođenje cirkularne ekonomije u građevinarstvo.

U nastavku, pored pojedinih globalnih inicijativa prisutni su pionirski poduhvati entuzijasta, od prvih “zemljobroda “(earthship), gde se za izgradnju zidova koriste reciklirane gume, a koji se i kod nas kao primeri dobre prakse stidljivo pojavljuju. Prva takva kuća napravljenja je u okolini Gornjeg Milanovca (Earthship Srbija). Ipak, prirođene ovim prostorima jesu i kuće od prirodnih materijala, od bondručara na jugu do nabijača na severu. Materijali odgovaraju podneblju iz kojeg dolaze. Uporeba slame, trske, zemlje, drveta, kamena, kao osnovnog građevinskog materijala, svakako umnogome smanjuje ugljenički otisak, dok se termoregulacija prirodnim materijalima smanjuje potrošnju enegrije u održavanju kuća. Ali sve je ovo još uvek na plećima entuzijasta, dok je i te kako u skladu sa globalnim naporima.

Gledajući tako, u ovom spoju drevnih praksi i pionirskih poduhvata svakako treba tražiti nove graditeljske inspiracije. Da spomenemo da je kod nas aktivan Centar za zemljanu arhitekturu u Mošorinu. Koncept zemljane gradnje, upotreba trske, slame i prirodnih materijala u gradnji je usklađen sa starim znanjima i veštinama, uz inovacije koje odgovaraju duhu vremena. Zaista vredi pogledati i u tom smeru.

https://wrirosscities.org/ZeroCarbonBuildings?utm_medium=website&utm_source=archdaily.com
https://www.worldgbc.org/advancing-net-zero?utm_medium=website&utm_source=archdaily.com
https://www.cisl.cam.ac.uk/business-action/low-carbon-transformation/ipcc-climate-science-business-briefings/pdfs/briefings/IPCC_AR5__Implications_for_Buildings__Briefing__WEB_EN.pdf
https://www.archdaily.com/931240/the-facts-about-architecture-and-climate-change
https://www.archdaily.com/938866/urgent-issue-10-strategies-to-decarbonize-architecture
https://wrirosscities.org/ZeroCarbonBuildings?utm_medium=website&utm_source=archdaily.com

Priredio: Mihajlo Vujasin
Foto: Pixabay i Pexels

NAPOMENA

Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Zelenim informisanjem do zelene ekonomije“, koji je sufinansiran iz budžeta Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama na Konkursu za sufinansiranje projekata u 2020. godini.
Stavovi izneti u podržanom projektu nužno ne izražavaju stavove Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama, koji je dodelio sredstva.

ByAdmin
,

KRUŽNA EKONOMIJA BIĆE KLJUČNA

Svake godine se sastaje Politički forum na visokom nivou o održivom razvoju, kako bi unapredio agendu Ujedinjenih nacija o održivom razvoju. Program Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP) vodi diskusiju o hitnim pitanjima životne sredine kroz pet pratećih događaja. Ovogodišnji program foruma za 2020. godinu u potpunosti je posvećen posledicama pandemije covid-19.

ISKUSTVA SA TERENA

Sporedni događaj, koji je organizovalo Partnerstvo za zelenu ekonomiju (Partnership for a Green Economy – PAGE), okupio je predstanike vodećih agencija Ujedinjenih nacija i nacionalnih ministarstava da procene napredak ka inkluzivnoj, održivoj budućnosti. Svi panelisti su se složili da je jedna od karakteristika, koja je bi pre svega dovela do poboljšanja PAGE-a i bila presudna za dalje napredovanje je – partnerstvo.

Asad Nakvi, šef Sekretarijata za PAGE, izjavio je da su strane ambiciozne da „idu daleko, brzo i zajedno”. U pozadini pandemije koja besni nesmanjenim intenzitetom, ta ambicija će sigurno biti testirana.

Generalni direktor Međunarodne organizacije rada (ILO) Gui Rider naglasio je da su stranke na PAGE-u „spremne na akciju” kako ne bi izgubile dobitak koji smo postigli u ovom trenutku bez presedana.

Zvaničnici iz Urugvaja, Švedske i Indonezije predstavili su svoja iskustva sa terena, gde je partnerstvo u akciji dovelo do vidljivog napretka. Omar Paganini, urugvajski ministar industrije, energetike i rudarstva, govorio je o uspehu svoje zemlje da obezbedi 98 % električne energije iz obnovljivih izvora, ali i o strahu od zaustavljenog napretka u uslovima ekonomske stagnacije i masovne nezaposlenosti. Za zemlju koja toliko zavisi od proizvodnje, kružna ekonomija biće ključna.

ZELENI RAST

Generalni direktor UNIDO (United Nations Industrial Development Organization – Organizacije Ujedinjenih nacija za industrijski razvoj) Li Ioung ponovio je imperativ da PAGE podrži ambiciozne modele kružne ekonomije i proizvodnju koja efikasno koristi resurse.

„Ova nova norma zahteva od nas da preispitamo način na koji proizvodimo i trošimo”, rekao je. „Zeleni rast postaće značajan pokretač zajedničkog oporavka.”

Iako je COVID-19, prema rečima izvršne direktorice UNEP-a Inger Andersen, „užasan poziv za buđenje”, svi moramo „sazvati našu kolektivnu volju” da obnovimo svoju ambiciju i posvećenost.

„Nije dovoljno zaštititi sopstvenu ekonomiju – potrebna nam je globalna solidarnost”, rekla je ona.

Izvršni direktor UNITAR-a (The United Nations Institute for Training and Research – Institut za obuku i istraživanje Organizacije ujedinjenih nacija) Nikhil Seth razbio je „mit” da je COVID-19 prepreka ambicijama. Umesto toga, rekao je, nesrazmerni efekti pandemije na marginalizovane zajednice pokazuju da su „principi na kojima su zasnovani ciljevi održivog razvoja vrlo zdravi. Covid-19 pojačava značaj pristupa zelene ekonomije, inkluzivnosti. Sada je potrebno partnerstvo više nego ikad.”

Nemački komesar za Agendu 2030, pri Saveznom ministarstvu za životnu sredinu, zaštitu prirode i nuklearnu bezbednost Stephan Contius složio se da svi imaju potrebu za partnerstvom i solidarnošću među državama.

„Saveti po meri koje PAGE pruža partnerskim zemljama su presudni”, naglasio je Contius. Ministar je najavio da će Nemačka sa šest miliona dolara pomoći u sledećoj fazi PAGE-a, dok je PAGE istovremeno pokrenuo svoju Strategiju za period od 2021. do 2030. za proširenje svojih napora u zelenoj ekonomiji.

Tekst: Marica Puškaš
Foto: PCB-Tech / Pixabay

Za priređivanje tekst upotrebljeni podaci The Guardian, www.eea.europa.eu

NAPOMENA

Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Zelenim informisanjem do zelene ekonomije“, koji je sufinansiran iz budžeta Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama na Konkursu za sufinansiranje projekata u 2020. godini.
Stavovi izneti u podržanom projektu nužno ne izražavaju stavove Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama, koji je dodelio sredstva.

ByAdmin
,

ZELENA EKONOMIJA ZA RAZVOJ REGIONA

Kada se govori o „zelenim” temama, jedna od glavnih stavki je „zelena ekonomija”. Na prvi pogled jasno je šta ovaj termin znači, ali slika je mnogo šira. UNEP je definisao „zelenu ekonomiju” kao ekonomiju čiji rezultati dovode do poboljšanja ljudskog blagostanja i socijalne jednakosti, dok značajno smanjuje rizike po životnu sredinu.

Redakcija „Ekolista” sprovodi projekat „Zelena ekonomija u funkciji zaštite životne sredine” koji je podržan u okviru regionalnog projekta „GEAR – Zelena ekonomija za razvoj regiona (Green Economy for Advanced Region)”. GEAR ima za cilj povećanje aktivnosti i uticaja organizacija civilnog društva iz Crne Gore, Srbije, BiH, Severne Makedonije i Albanije u zaštiti životne sredine kroz umrežavanje, jačanje kapaciteta i promovisanje principa zelene ekonomije.

Glavne aktivnosti uključuju treninge za predstavnike organizacija civilnog društva na temu zelene ekonomije, javnog zastupanja i lobiranja, učešća u donošenju odluka, praćenja javnih politika, upravljanja projektnim ciklusom i slično, upoznavanje sa primerima dobre prakse u zelenoj ekonomiji i zelenom preduzetništvu kroz studijsku posetu EU i prezentacije u ciljnim zemljama, dodelu grantova za organizacije civilnog društva, regionalne konferencije na temu zelene ekonomije i zelenog preduzetništva, izradu studijena temu mogućnosti razvoja zelene ekonomije u ciljnom region itd.

GEAR realizuje FORS Montenegro iz Crne Gore u partnerstvu sa organizacijama Smart kolektiv iz Srbije, Centar za razvoj i podršku iz BiH, EKO Svest iz Makedonije, EDEN Centar iz Albanije i Udruženjem Slap iz Hrvatske. Projekat finansira Evropska unija u okviru Programa podrške civilnom društvu i medijima za 2016-2017.

U najnovijem broju magazina Ekolist, objavljen je razgovor sa Sinišom Mitrovićem, rukovodiocem Službe za cirkularnu ekonomiju iz Privredne komore Srbije – „Ključ oporavka od COVID-a je u zelenoj ekonomiji”, kao i tekst o potrebi primene principa „cirkularne ekonomije” – „Konzumerizam generiše ambalažni otpad”. Posebno je obrađena tema „Program i platforma za cirkularnu ekonomiju”. Budući da je Srbija je preduzela nekoliko koraka ka prelasku sa linearne na cirkularnu ekonomiju, definisanje strateškog okvira je jedan od najvažnijih. Takođe, obradili smo ovu problematiku i u oblasti građevinarstva, kroz tekst „Strategije primene zelene ekonomije u modularnoj gradnji”.

Tekst i foto: Ekolist

ByAdmin
, ,

ZELENA EKONOMIJA ZA RAZVOJ REGIONA

Kada se govori o „zelenim” temama, jedna od glavnih stavki je „zelena ekonomija”. Na prvi pogled, jasno je šta ovaj termin znači, ali slika je mnogo šira. UNEP je definisao „zelenu ekonomiju” kao ekonomiju čiji rezultati dovode do poboljšanja ljudskog blagostanja i socijalne jednakosti, dok značajno smanjuje rizike po životnu sredinu.

ŠTA JE GEAR

Redakcija „Ekolista” realizuje projekat „Zelena ekonomija u funkciji zaštite životne sredine” koji je podržan u okviru regionalnog projekta „GEAR – Zelena ekonomija za razvoj regiona (Green Economy for Advanced Region)”. GEAR ima za cilj povećanje aktivnosti i uticaja organizacija civilnog društva iz Crne Gore, Srbije, BiH, Severne Makedonije i Albanije u zaštiti životne sredine kroz umrežavanje, jačanje kapaciteta i promovisanje principa zelene ekonomije.

Glavne aktivnosti uključuju treninge za predstavnike organizacija civilnog društva na temu zelene ekonomije, javnog zastupanja i lobiranja, učešća u donošenju odluka, praćenja javnih politika, upravljanja projektnim ciklusom i slično, upoznavanje sa primerima dobre prakse u zelenoj ekonomiji i zelenom preduzetništvu kroz studijsku posetu EU i prezentacije u ciljnim zemljama, dodelu grantova za organizacije civilnog društva, regionalne konferencije na temu zelene ekonomije i zelenog preduzetništva, izradu studije na temu mogućnosti razvoja zelene ekonomije u ciljnom region itd.

EVROPSKI ZELENI UGOVOR

GEAR realizuje FORS Montenegro iz Crne Gore u partnerstvu sa organizacijama Smart kolektiv iz Srbije, Centar za razvoj i podršku iz BiH, EKO Svest iz Makedonije, EDEN Centar iz Albanije i Udruženjem Slap iz Hrvatske. Projekat finansira Evropska unija u okviru Programa podrške civilnom društvu i medijima za 2016-2017.

U najnovijem, sedmom broju magazina eEkolist, objavljen je nastavak priče koji daje odgovor na pitanje šta je „Evropski zeleni ugovor”. Takođe, predstavljene su aktivnosti NVO organizacija iz Crne Gore koje svojim radom i svojim aktivizmom daju doprinos očuvanju životne sredine i razvoju zelene ekonomije. To su Društvo mladih ekologa „Nikšić”, NVO „Župa u Srcu” i pljevaljska NVO „Da živi selo”.

Ostale objavljene tekstove možete pronaći na linku http://ekolist.org/category/zelena-ekonomija/

Foto: Karsten Wurt

ByAdmin
, ,

GDE LEŽE POTENCIJALI ZELENE EKONOMIJE

Konferencija “Zelena ekonomija: Kooperativno društvo” održana je u petak, 1. juna u prostorijama EU info centra u Beogradu. Na konferenciji predstavljeni su rezultati istraživanja iz oblasti zelene ekonomije sprovedenog 2017. godine u Bugarskoj, Makedoniji i Srbiji, kao deo projekta “Revizija ekonomije na Balkanu: promena javne politike a ne klime”. Posetioci su imali prilike da čuju šta je to zelena ekonomija i gde leže njeni potencijali.

Rezultati istraživanja

Aleksandar Gjorgjievski iz Udruženje Sunrise iz Makedonije rekao je da su istraživanjem u sve tri zemlje obuhvaćeni specifični sektori javnih politika kao što su: proizvodnja energije i energetska efikasnost; zelena gradnja; inovacije i nauka; zelene javne nabavke; održivi transport; održiva poljoprivreda; eko-turizam; upravljanje zemljištem i vodama; a poseban naglasak dat je novim zelenim poslovnim modelima.

“Ove oblasti i tematske smernice odabrane su u skladu sa celokupnom projektnom metodologijom, kao i sa aktuelnim inicijativama politike zelene ekonomije na nivou EU i sveta”, kazao je Gjorgjievski.

Miloš Stančić iz Grupe za analizu javnih politika (GAJP), jedan od istraživača u ovom projektu, predstavio je nalaze istraživanja javnih politika u kontekstu zelenih ekonomija, a glavni zaključak je da su zakoni neusklađeni i nedovršeni.

“Istraživanje o zelenoj ekonomiji pokazuje da je potrebno raditi na zelenoj energiji; upravljanju otpadom i održivoj poljoprivredi. Potrebno je investirati više sredstava u naučno-istraživački rad, neophodna je bolja međusektorska saradnja u kreiranju javnih politika”, kazao je Miloš Stančić.

Istraživanje je pokazalo ogroman potencijal za razvoj zelene ekonomije, a istraživači kao neka od rešenja za dalji razvoj predlažu ekonomske inicijative koje kreću “odozdo na gore”, lokalna ekonomija u formi malih i srednjih preduzeća i kooperative sa ciljem udruživanja rada i usluga.

Zeleni biznis

U okviru konferencije na prvom od dva panela diskutovalo se o tome kako započeti zeleni biznis u regionu s posebnim osvrtom na Srbiju i Beograd. Panel je moderirala Violeta Jovanov Peštanac iz Udruženja „U mreži“.

Jelena Plavanski, rukovodilac Centra za razvoj tehnologije i ekologiju iz Privredne komore Beograd kaže da je privreda svesna da mora da počne da razmišlja na zeleni način, ali da još uvek postoji veliki broj ljudi koji gleda tu promenu isključivo kao trošak.

Ivana Marković iz Trag fondacije predstavila je program Zelene ideje i naglasila pristup “odozdo na gore”, kao i korišćenje lokalnih resursa, lokalnih znanja i iskustava, i istovremeno razvijanje svesti o zaštiti životne sredine.

Zelena kooperativa

Na drugom panelu govorilo se o zadrugama i o zelenim kooperativama kao inovativnim ekonomskim formama. Moderatorka tog panela bila je Iva Marković iz organizacije PolEkol.

Na ovom panelu govorili su Zoran Kordić iz Zelene energetske zadruge iz Hrvatske, Ana Svilar iz Green Mind Consulting preduzeća iz Pančeva i Kristina Cvejanov iz Srpske asocijacije reciklera ambalažnog otpada.

Ana Svilar rekla je da je Zakon o zadrugama ograničavajući i ne prepoznaje sve oblike udruživanja proizvoda, rada i usluga koji postoje na nivou EU.

“Zadrugarstvo bi trebalo da se motiviše kroz finansijsku podršku a ubeđena sam da je udruživanje jedini put za razvoj održive poljoprivrede”, mišljenja je Ana Svilar iz Green Mind Consultinga iz Pančeva.

Zoran Kordić iz Zelene energetske zadruge iz Hrvatske predstavio je inspirativan model građanske energije gde građani imaju aktivnu ulogu u prelasku na obnovljive izvore energije.

Kristina Cvejanov iz Srpske asocijacije reciklera ambalažnog otpada govorila je o zadrugama u oblasti upravljanja otpadom u Srbiji, dosadašnjim iskustvima i problemima prisutnim u toj oblasti.

“Predstoji nam veliki posao na edukaciji da bi se zadruge shvatile kao nešto svoje i da bi se vratilo poverenje u taj oblik ekonomije, kazala je Cvejanov.

“Ozelenjavanje” privrede

U okviru istraživačkog izveštaja za projekat “Revizija ekonomije na Balkanu: promena javne politike a ne klime”, na kojem su radile organizacije iz Bugarske, Makedonije i Srbije, a uz podršku Evropske Zelene fondacije, napisano je i poglavlje koje se odnosi na Srbiju, a koje je dostupno i na srpskom jeziku.

Ovo poglavlje daje analitički pregled srpske ekonomije, njen nivo razvoja i nacionalne javne politike. Takođe se bavi nekim od faktora za „ozelenjavanje“ privrede Republike Srbije. Poglavlje ima za cilj da doprinese regionalnoj studiji Evropske Zelene fondacije i inspiriše dalje istraživanje potencijala za napredovanje ekonomije u oblasti zelene ekonomije.

Konkretno, istraživanje je sprovedeno analizom zakona, strategija i akcionih planova, postojećih studija, putem fokus grupe organizovane u Beogradu, internet upitnika i pojedinačnih intervjua sa različitim zainteresovanim stranama. Obuhvaćeni su specifični sektori javnih politika, kao što su: proizvodnja energije i energetska efikasnost; zelena gradnja; inovacije i nauka; zelene javne nabavke; održivi transport; održiva poljoprivreda; eko-turizam; upravljanje zemljištem i vodama; a poseban naglasak je dat novim zelenim poslovnim modelima. Gore navedene oblasti i tematske smernice odabrane su u skladu sa celokupnom projektnom metodologijom, kao i sa tekućim inicijativama politike zelene ekonomije na nivou EU i sveta.

Ovu konferenciju organizovao je Green European Foundation (Evropska zelena fondacija) uz podršku udruženja Sunrise iz Makedonije i U mreži, Polekol i Grupa za analizu i kreiranje javnih politika iz Srbije i uz finansijsku podršku Evropskog parlamenta za Green European Foundation kao i uz podršku EU info centra u Beogradu.

Poglavlje koje se odnosi na Srbiju preuzmite ovde: Transformacija ekonomije na Balkanu: Promena javne politike a ne klime.

Kompletnu publikaciju pročitajte ovde: Revision of the Economy in the Balkans: Change Policy not Climate.

ByAdmin
, , , ,

KAKO SE BAVITI ZELENOM EKONOMIJOM U SRBIJI

Cilj privrede Evropske unije je da bude više ekološka i da troši manje energije, zbog čega je dogovoreno da se do 2050. smanji emisija gasova sa efektom staklene bašte na 80 odsto nivoa zabeleženog 1990. godine. Zbog toga je Evropska komisija 2015. uvela zakonodavni okvir za primenu novog modela cirkularne ili zelene ekonomije, po principu proizvedi-upotrebi-proizvedi. Osnov modela zelene ili cirkularne ekonomije je da teži dugotrajnosti proizvoda i vraćanju otpadnih materijala u ponovni proces proizvodnje podrazumevajući efikasno korišćenje resursa, uz smanjenje korišćenja energije, vode i emisije gasova s efektom staklene bašte.

Osnovni instrument ka uspostavljanju modela cirkularne ili zelene ekonomije je reciklaža. S obzirom na to da je naša zemlja zatrpana otpadom, uvođenjem ovog modela poslovanja naša ekonomija bi dobiila šansu za razvoj a građani zdraviju životnu sredinu ali i nova radna mesta.

Zelena ekonomija bila je i tema panel diskusije koju je u Novom Sadu organizovalo Udruženje novinara „Eko vest“ u okviru projekta „Jačaj svest – životna sredina je prva vest!“. Projekat je finansijski podržalo Ministarstvo zaštite životne sredine.

Cilj organizovanja panela, na kojem su učestvovali stručnjaci i dobri poznavaoci ove oblasti, bio je bolje upoznavanje javnosti sa konceptom „zelene ekonomije“, o trenutnom stanju u našoj zemlji ali i mogućnostima koji ovakav model privređivanja pruža.

Kako bi javnosti što jasniji bio koncept ove ekonomije, bili su predstavljeni i primeri dobre prakse, kao i koliko i na koji način je ova tema prisutna u medijima.
Pogledajte 🙂

Panel diskusija "Kako se baviti zelenom ekonomijom u Srbiji” Cilj nam je bio da pokušamo da odgovorimo na nekoliko važnih pitanja koja se tiču zelene ekonomije – od toga šta predstavlja koncept cirkularne ekonomije, kako ga razvijati kod nas, do toga koje su koristi i da li je to šansa za razvoj naše zemlje. Kako bi javnosti što jasniji bio koncept ove ekonomije, bili su predstavljeni i primeri dobre prakse, kao i koliko i na koji način je ova tema prisutna u medijima. Pogledajte 🙂

Publicerat av EkoVest den 5 januari 2018

Najnoviji članci

Najnoviji komentari

Arhive

Stranice

April 2023
P U S Č P S N
 12
3456789
10111213141516
17181920212223
24252627282930

Arhive

 

PLANETA STUDIO © 2017 - 2021.