Tag Archive WWF

WWF I RERI: NACIONALNI PARK “ĐERDAP” NIJE GRADILIŠTE

Opština Majdanpek predložila je Nacrt plana detaljne regulacije zaštićenog područja „Arheološki lokalitet – Lepenski vir“ kojim se predviđa izgradnja velikog međunarodnog pristaništa i pratećih sadržaja u neposrednoj blizini zona stroge zaštite Nacionalnog parka “Đerdap” i Arheološkog lokaliteta “Lepenski vir”.

UNIŠTAVANJE ZAŠTIĆENIH STANIŠTA I VRSTA

Svetska organizacija za prirodu (WWF) i Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) upozoravaju da bi buduće pristanište, koje podrazumeva izgradnju velikog betonskog platoa, direktno uništilo obalu Dunava i priobalna staništa koja uživaju zaštitu u nacionalnom parku. Njegova izgradnja, kao i pratećih objekata, apartmana i restorana, daleko je iznad granica održivosti i odgovornog korišćenja prirodnih vrednosti. Ukoliko se ostvari u predloženom obimu, izgradnja bi značila trajno uništavanje i ugrožavanje zaštićenih staništa i vrsta, a koje su Zakonom o nacionalnim parkovima već proglašene kao prirodne vrednosti od nacionalnog značaja.

Pomenuti plan nalazi se na javnom uvidu od 24. septembra 2020. godine, tokom kojeg su WWF, RERI, Europa Nostra i Centar za kulturnu dekontaminaciju poslali komentare kojima osporavaju ovaj dokument i tražili da se on suštinski revidira i iz njega ukloni problematično rešenje za izgradnju pristaništa. Plana je na ranom javnom uvidu neznatno korigovan, međutim on i dalje sadrži elemente kojim bi se trajno narušio ovaj prostor.

Ovaj lokalitet jedan je od najznačajnijih za naučna istraživanja i zaštitu prirode, te dodatno zabrinjava što se neposredno uz planirani kompleks nalaze i zone stroge zaštite koje obuhvataju reliktne i retke zajednice koprivića i oraha, koji su prvi put opisani upravo na ovom području. Osim na nacionalnom nivou, Nacionalni park “Đerdap” je međunarodno značajan i upisan je na UNESKO listu svetskih geoparkova. Predstavlja međunarodno značajno područje za ptice i biljke, deo je EMERALD mreže zaštićenih područja i predstavlja potencijalno područje Natura 2000 evropske ekološke mreže.

Nacionalni park “Đerdap” zaštićen je i Karpatskom konvencijom koju je Srbija ratifikovala, kao i Protokolom o održivom upravljanju šumama u okviru pomenute konvencije, čiji je cilj da se zaštite najvredniji šumski kompleksi u Evropi. Protokol takođe ima svrhu da održi ili poveća površinu pod šumama, a isto tako i da poboljša zaštitne funkcije šuma, kao što su sprečavanje poplava, klizišta i uopšte regulacija vodenih tokova, što predstavlja važne mere za prilagođavanje klimatskim promenama.

NEZAKONISTOSTI

Predstavljeni Plan nije uzeo u obzir preporuke o zaštiti kulturnog predela promovisane Evropskom konvencijom o predelu koju je Skupština Srbije ratifikovala 2011. godine. Ovom Konvencijom država se obavezala da će integrisati predeo u politike prostornog i urbanističkog planiranja, kao i u sve ostale politike koje mogu da imaju posredan ili neposredan uticaj na predeo.

Nezakonitost u pripremi ovog Plana oslikava se i u činjenici da je opština Majdanpek, kao nosilac izrade plana, grubo povredila proceduru javnog uvida tako što je izostavila Nacrt izveštaja o strateškoj proceni uticaja ovog plana na životnu sredinu. Obaveza prilaganja ovog Izveštaja propisana je Pravilnikom o sadržini, načinu i postupku izrade dokumenata prostornog i urbanističkog planiranja. Na ovaj način, zainteresovane strane su onemogućene da ostvare uvid u kompletnu dokumentaciju za javni uvid i pravovremeno reaguju, čime je ceo postupak neregularan.

Dodatnu kontroverznost ovom Planu daje i činjenica da se postojeće i funkcionalno međunarodno pristanište nalazi u Donjem Milanovcu, na samo 16 km od lokaliteta “Lepenski vir”. Ovo pristanište već godinama omogućava pristajanje stranih turista u Donji Milanovac, te na taj način daje šansu i lokalnom stanovništvu da se uključi i ostvari prihode od turizma.

WWF, RERI, Europa Nostra i Centar za kulturnu dekontaminacijju zahtevaju da opština Majdanpek, kao nadležni organ, obustavi postupak javnog uvida zbog povrede procedure i pokrene novi postupak u skladu sa važećim propisima Republike Srbije.

Izvor: WWF
Foto: Eko vest

ZA 44 GODINE ISTREBILI SMO 60 POSTO DIVLJIH ŽIVOTINJA

Po izveštaju WWF, Zemlja je izgubila 60 odsto divljih životinja za 44 godine. Populacija divljih životinja smanjila se za 60 odsto od 1970. do 2014. godine, navodi se u novom izveštaju Svetskog fonda za prirodu (WWF) koji upozorava na dramatičan, kontinuiran gubitak i promene u biodiverzitetu.

Za izveštaj „Živa planeta”, koji je WWF uradio sa Londonskim zoološkim društvom, praćeno je 4.005 različitih vrsta ptica, riba, sisara, vodozemaca i gmizavaca. Direktor WWF-a Marko Lambertini rekao je, povodom objavljivanja izveštaja, da očuvanje prirode treba shvatiti mnogo šire nego što je zaštita tigrova, pandi, kitova…

Nestanak faune beleži se na celoj planeti, ali su neki regioni posebno ugroženi, poput tropskog pojasa. U 10. izveštaju „Žive planete” zabeleženo je smanjenje populacija divljih životinja za 58 odsto, dok stručnajci upozoravaju da se situacija pogoršala sa smanjenjem od 60 odsto.

Zona Južne Amerike i Kariba beleže „zastrašujuće” smanjenje populacije od 89 odsto za 44 godine, navodi se u dokumentu. U tom periodu je nestalo 23 odsto faune Severne Amerike i Grenlanda, a u oblasti Evrope, Severne Afrike i Bliskog istoka 31 odsto.

Danas na gubitak biodiverziteta najviše utiču prekomerno iskorišćavanje i poljoprivreda, rezultati povećane potrošnje ljudi. Smanjenju divlje populacije doprinosi smanjenje prirodnog staništa, zagađenje i klimatske promene. Biodiverzitet je od suštinskog značaja za zdravlje ljudi, blagostanje, hrana i sigurnost, kao i stabilnost ekonomskih i političkih sistema širom sveta, navodi WWF.

Tekst: plezirmagazin.net
Foto: Pixabay.com