voda za piće – EKO VEST

ByAdmin

analiza vode, Sremska Mitrovica, voda za piće

U SREMSKOJ MITROVICI PIJE SE ZDRAVA VODA

Stari Rimljani odlično su znali i veoma često isticali: In Vino Veritas, In Aqua Sanitas! (Istina je u vinu, zdravlje je u vodi!)

Sipati, prosuti, zaliti, pokvasiti, poplaviti, isprskati i okupati se – možete raznim tečnostima, ali utoliti žeđ – možete samo pijući vodu. I, to ne bilo koju, već zdravstveno ispravnu vodu. Na teritoriji AP Vojvodine, već duži niz godina to nije lako izvodljivo mnogobrojnim građanima u velikom broju naseljenih mesta koji su uskraćeni na ovo, zakonom zagarantovano ljudsko pravo.

Kako do zdrave vode za piće

Po rezultatima analiza sa Instituta za javno zdravlje Vojvodine iz Novog Sada, od ukupno 45 kontrolisanih opština na teritoriji AP Vojvodine, 16 ima zdravu vodu za piće, a među njima je i opština Sremska Mitrovica.

Kako se to postiže, šta je sve potrebno da kvalitet vode za piće bude na ovom nivou i kakav je kvalitet vode sa izvorišta pre prerade u ovom sremskog gradu, pitali smo Anicu Ilibašić, šefa laboratorije JKP „Vodovod“ Sremska Mitrovica, koja kaže, da je kvalitet vode za piće pre svega uslovljen brojnim uticajima.

Bunari

Tako se u prirodne uticaje ubrajaju dubina bunara i hidrogeološke karakteristike tla. Četrnaest bunara izvorišta su, po tipu, subarteški bunari, drugog vodonosnog sloja. Podzemne vode se zahvataju sa dubine od 40. do 60. metra drugog vodonosnog sloja. Tip vode koji se zahvata je hidrokarbonatni-kalcijskog, natrijumskog tipa. Drugi, veoma važan uticaj na kvalitet vode je zaštita sliva tj. područja sa kojih se površinska i podzemna voda kreće ka vodozahvatnom objektu.

U cilju zaštite vode na izvorištu, uspostavljene su tri zone sanitarne zaštite na osnovu Pravilnika o načinu određivanja i održavanja zona sanitarne zaštite izvorišta vodosnabdevanja.

Uklanjanje štetnih sastojaka

“Kvalitet sirove vode pokazuje odstupanja u pogledu kvaliteta za parametre, kao što su: gvožđe, mangan i mutnoća. Kako bi se odstranili ovi štetni sastojci vode prirodnog porekla sa izvorišta, primenjuje se odgovarajući tehnološki postupak prerade vode koji obuhvata: aeraciju (proces uklanjanja gvožđa i mangana oksidacijom sa vazdušnim kiseonikom), filtraciju (bistrenje-uklanjanje oksida gvožđa i mangana, prolaskom vode kroz porozan sloj zrnastog materijala-filtera) i dezinfekciju (postrojenje hlorogen, koje sprečava mogućnost infekcije vode u distributivnoj mreži)”, objašnjava Ilibašićeva.

Aeracija vode

Tokom tehnološkog postupka prerade i proizvodnje vode za piće, nastaju i „otpadne vode“, koje se javljaju nakon ispiranja filtera. One se uzorkuju i analiziraju četiri puta godišnje. Ispitivani parametri zadovoljavaju vrednost propisanu Uredbom o graničnim vrednostima emisije zagađujućih materija u vode i rokovima za njihovo dostizanje”, Sl.gl.RS 67/11,48/12,1/16.

Da bi voda za piće, nakon tehnološkog tretmana za preradu vode našla svoj put do potrošača u gradu i okolnim naseljenim mestima kao zdravstveno ispravna i potpuno bezbedna za upotrebu, sasvim sigurno, mora da prođe mnogobrojna ispitivanja u savremeno opremljenoj laboratoriji za određivanje fizičko-hemijskih i mikrobioloških parametara, gde se prati kvalitet sirove vode, vode u postupku tehnološkog tretmana, kao i prilikom distribucije pijaće vode do krajnjih korisnika.

Rigorozne kontrole

A koliko često se uzorkuje voda na ispravnost u internoj laboratoriji „Vodovoda“, gde se građani mogu informisati o tome i koji se sve „nepoželjni elementi“ hemijskog i mikrobiološkog sastava mogu naći u čaši vode potrošača, Ilibašićeva navodi da se voda za piće uzorkuje u skladu sa Pravilnikom o higijenskoj ispravnosti vode za piće i po broju, dinamici i obimu.

Interna laboratorija „Vodovoda“, Sremska Mitrovica

„Kontrola kvaliteta je na tri nivoa: interna laboratorija JKP „Vodovod“, pri čemu se kontroliše 2.700 uzoraka godišnje, u svim fazama proizvodnje i prerade; Zavod za javno zdravlje Sremska Mitrovica, 750 uzoraka „A“ obima, i Institut za javno zdravlje Vojvodine, 45 uzoraka „B“ obima i 10 uzoraka „V“ obima. Informacije o kvalitetu vode dostupne su na sajtu akreditovanih laboratorija. Dakle, u čaši potrošača ne smeju se naći „nepoželjni elementi“ – niti hemijskog niti mikrobiološkog porekla”, tvrdi Ilibašićeva.

Snabdevanje građana pijaćom vodom

Uporedo sa razvitkom novih tehnologija u svetu i dotrajalosti starih, uvećanju broja stanovništva, a samim tim i uvećanjem potrošnje vode, postrojenja za preradu i distribuciju vode za piće sasvim sigurno pokušavaju da odgovore na sve ove potrebe kako bi uvek isporučili zdravu vodu za piće svojim građanima.

„ՙVodovodՙ Sremska Mitrovica je osnovan šezdesetih godina prošlog veka. Svakako da je godinama rastao, u korelaciji sa povećanjem broja stanovnika, industrijalizacijom, saobraćajem i povećanjem standarda života. Danas postoji 14 bunara, 4 rezervoara ukupnog kapaciteta 5.400m³ vode. Tokom 2021. godine, proizvedeno je 8.259.486m³ vode”, pojašnjava Anica, i dodaje da je dužina vodovodne mreže 400 km.

U cilju postizanja higijenski ispravne vode za piće obavljaju se ispiranja vodovodne mreže koja su planska, preventivna i korektivna. Za ovu godinu, ovaj veliki posao planskog ispiranja cevovoda na dužini od oko 400 km, uspešno je završen u predviđenom roku, u novembru.

Postrojenje za preradu vode sa rezervoarima, Sremska Mitrovica

Pored „Vodovoda“, od kojeg se uvek očekuje da svoj posao oko prerade i distribucije vode za piće obavlja profesionalno i savesno, nešto se može očekivati i od stanovnika-potrošača. A na koji način stanovnici naseljenih mesta mogu uticati na očuvanje zdravog vodnog potencijala, Ilibašićeva podseća da stanovnici naseljenih mesta treba da poštuju zone sanitarne zaštite, da ne formiraju divlje deponije, da budu upoznati sa aktuelnim dešavanjima i da poštuju uputstva iz Odluke o vodovodu, kojе se objavljuje u Službenom glasniku Grada Sremska Mitrovica, u vezi priključenja na distributivnu mrežu i prijave kvarova.

Snabdevanje građana pijaćom vodom na teritoriji opštine obavlja se i putem javnih česmi. Prema rečima naše sagovornice, na teritoriji grada postoje 72 javne česme, čiji se kvalitet zdravstvene ispravnosti proverava redovno, četiri puta godišnje od strane ZZJZ Sremska Mitrovica. Rezultati analiza se objavljuju na sajtu Zavoda. Ukoliko analiza pokaže zdravstvenu neispravnost, sanitarni inspektor donosi Rešenje o zabrani upotrebe vode za piće. Takva se česma obeleži vidljivim natpisom, a uzorkovanje se ponavlja.

„Voda nema cenu. Naša zajednička borba i cilj jeste obezbeđivanje zdravstveno ispravne vode u dovoljnoj količini. Mitrovački „Vodovod“ je veoma uspešan u tome”, tvrdi Ilibašićeva.

Stara narodna izreka kaže; „Čista voda je prvi i najvažniji lek na svetu.” Učinimo sve da ovaj „lek“ bude dostupan uvek i svima!

Tekst: Miloš Ćirković
Fotografije: Miloš Ćirković i JKP „Vodovod“ Sremska Mitrovica

NAPOMENA
Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Kakvu vodu pijemo“, koji je sufinansiran iz budžeta Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama na Konkursu za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja u 2022. godini.
Stavovi izneti u podržanom projektu nužno ne izražavaju stavove Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama.

ByAdmin

otpadne vode, prof. dr Božo Dalmacija, voda za piće

NAJLOŠIJA VODA PIJE SE U SREDNJEM BANATU

U zapisima, koji datiraju od 1.500. godine p. n. e do 400. godine n. e., stari Egipćani zabeležili su metode kako do vode za piće. Ti prvi vidovi „čišćenja“ obuhvatali su kuvanje vode na vatri, zagrevanje na suncu, potapanje vrelog gvožđa u nju, filtriranje vrele vode kroz pesak i šljunak, da bi potom bila ostavljanja da se hladi – što je inače bila veoma poznata metoda i kasnije. Ti postupci su se raširili po celom svetu, prihvatali, usavršavali i naširoko primenjivali. Vekovi su prolazili, države i narodi se menjali, a ostala je nezamenljiva potreba: imati uvek zdravu vodu za piće, bez kompromisa!

Ta potreba, naravno, i danas postoji. Na koji način se dolazi do pijaće vode u Vojvodini i kakav je kvalitet površinskih i podzemnih voda za vodosnabdevanje, i jesu li njeni stanovnici, zbog autentične konfiguracije terena, „osuđeni“ na postojeći kvalitet vode za piće ili postoji rešenje da ona na ovom podneblju bude bolja, pitali smo prof. dr Božu Dalmaciju, redovnog profesora na Katedri za hemijsku tehnologiju i zaštitu životne sredine na PMF-u, u Novom Sadu.

Površinske vode, u nekim delovima Vojvodine, su loše, a posebno u delovima gde je kanal DTD zagađen zbog ispuštanja otpadnih voda. Dunav je voda druge klase, i on kao takav dolazi iz Evrope, s tim da ga mi još pogoršavamo. Inače, iz Dunava ne koristimo direktno vodu za piće, tako da stanovništvo Vojvodine, na neki način, nije usmereno ka Dunavu. Što se tiče Tise, stanje je isto loše, tako da se ne bi mogao napraviti neki površinski vodozahvat. Danas se, u principu, za vodosnabdevanje koriste vode iz vodonosnih sredina reka – Dunava i Tise. Te vode su prilično čiste. Na njih svakako utiče kvalitet reka Dunava ili Tise, ali tu dolazi do, kako mi to kažemo, obalske filtracije i prečišćavanja, tako da je ta voda prihvatljiva za piće.

Imamo region, kao što je južni Banat, gde su vode veoma dobre, i to su takozvane „bele vode“ koje dolaze sa Karpata, i vode sa dela Telečke visoravni su isto dobre, tako da se tehnologijom za preradu mogu pripremiti za dobru vodu za piće. Ostale podzemne vode nazivamo „žute vode“, zato što su žute i u sebi sadrže prirodno-organske materije. Najčešće su to huminske kiseline, a jednim delom i fulvo kiseline, i praktično, one su nastale raspadanjem organskih materija jako davno, pre ledenog doba. One nisu pogodne za piće, i moraju se pre toga prečistiti, a nažalost, veći deo Vojvodine se snabdeva tom vodom. Možemo reći da nije baš u potpunosti prihvatljivo stanje korišćenja te vode bez odgovarajuće tehnologije. S druge strane, to nam daje i odgovor na pitanje da li bismo mogli dovesti vodu sa onih delova koji su „čistiji“, tako da smo, svojevremeno, u „Strategiji vodosnabdevanja i zaštite voda AP Vojvodine“ to i predložili, da se dovedu vode iz predela gde je voda dovoljno čista, kako ne bismo morali da primenjujemo skupe tehnologije, poput one u Zrenjaninu, koja pritom nije ni uspela (!). Ideja nam je da jednostavno koristimo vode iz delova srednjeg i istočnog Banata gde je voda čista, praktično od Banatske Dubice, pa niže dole ka Vršcu, kao i da koristimo vode sa Telečke visoravni i oko Bečeja, gde je voda takođe dobra, i da koristimo vode uz Dunav i Tisu, gde može da se primeni obalska filtracija, potom da napravimo mikrosisteme kako bismo mogli da snabdevamo celu Vojvodinu dobrom vodom, ili da koristimo tehnologije koje su skuplje, ali su, u svakom slučaju, adekvatne kako bi se dobila dobra voda za piće.

Kakav je kvalitet vode koju koriste za piće stanovnici Vojvodine u seoskim i gradskim sredinama? Ko pije najnekvaliteniju vodu, a gde se pije dobra voda? </strong

Najlošija voda se pije u srednjem Banatu – od Zrenjanina pa prema Žitištu. Zatim, tu je i deo zapadne Bačke, tamo je takođe loša voda, a u Bačkom Petrovcu bi trebala da se prečisti. A najbolju vodu piju građani južnog Banata: Vršac, Alibunar, Pančevo, i stanovnici u okolini Telečke visoravni, gde uglavnom imamo seoska naselja. Tu su i Bačka Topola, koja je, da tako kažem, na ivici tog dela, zatim Nova Crvenka, Vrbas, Kula, i tamo je dobra voda.

U principu, voda u srednjem Banatu, zapadnoj i severnoj Bačkoj ima arsena. Subotica ima prečistač u postrojenju za pripremu vode, pa bez obzira na to što se voda prerađuje – voda ima arsena, ali se on uklanja, tako da u Subotici piju dobru vodu, i to je ono što je bitno. U Bačkim Vinogradima se nalazi jedno malo postrojenje sa novom tehnologijom koja uklanja arsen. Ta nova tehnologija je tamo primenjena kao eksperiment, i ona se pokazala kao dobra. Tamo se pije voda bez arsena.

Uvek je voda bolja u većim gradovima, nego u malim naseljima, iz prostog razloga što se u većim gradovima više kontroliše i što imamo veću koncentraciju stručnog kadra, koji može da organizuje bolje vodosnabdevanje nego u malim mestima. U principu, vodosnabdevanje u malim mestima kontrolišu najčešće ljudi koji su priučeni, i eto, dato im je usput da hlorišu vodu, i većinom se samo hloriše voda, dezinfikuje zapravo, tako da nemamo neki servis koji bi pokrivao celu oblast i vodio računa o tome. Nažalost, tako je u celoj Srbiji.

Vode u Sremu su dosta dobre, sem možda na obodu Srema, kada govorimo o kvalitetu podzemne vode koje se koriste za piće, tako da je tamo prema Šidu lošija voda, Višnjićevo i taj deo ima malo arsena, ali Sremska Mitrovica, Ruma i Inđija – imaju dosta dobru vodu, a imaju i postrojenja za prečišćavanje. Trenutno radimo na modernizovanju tehnologije postrojenja u Beočinu, tako da će oni za dve godine dobiti modernu fabriku, dakle, postojeća fabrika će biti zamenjena novom.

Devetnaest je godina kako građani Zrenjanina nemaju zakonom zagarantovanu, zdravstveno ispravnu vodu za piće u svojim domovima. Kako se može rešiti ovaj problem?

Taj problem se mogao rešiti posle zabrane za upotrebu vode za piće, posle 2005. godine. Naš fakultet je dobio sredstva od EU, uradili smo tehnologiju koja je mogla taj prolem da reši, međutim, ondašnje rukovodstvo Zrenjanina nije htelo to da prihvati 2009-2010. godine, i tražili su „ključ u ruke”, da im neko da i novac i kredit, izradi i da tehnologiju. To nije uspelo, pa su onda doveli nekog drugog, pa nekog trećeg, i na kraju je sve pošlo nizbrdo. Nije dobro odabrana tehnologija, a samim tim ni aparati koji su to mogli da rade, i pošlo je skroz naopako. S njima posle nisam uspeo napraviti neku saradnju, da im objasnim da se to sve moglo uraditi sa tehnologijom koju smo uradili.

Zapravo, po našem planu, njima se mogla dovesti voda iz dela od Čente, sela na teritoriji grada Zrenjanina. Tu se mogao izgraditi deo fabrike, i to bi bila jeftinija tehnologija, i da kažem, uz neki zajednički vodovod sa Žitištem i Sečnjom, mogla se dovoditi voda iz istočnog Banata i na taj način problem je mogoo biti rešen. Oni jednostavno nisu to prihvatali, i da vam pravo kažem, ne znam u kojem pravcu to sada ide i kada će biti rešeno. Zaista je počelo loše i loše se završilo. Imamo našu, domaću tehnologiju koja to može da reši, i nije mi jasno zašto se taj problem ne rešava. Tako smo u Temerinu omogućili tehnologiju koja će snabdevati celu opštinu pijaćom vodom. Bilo je zavrzlame da se dobiju neke lokacijske dozvole, i kad se to rešilo, tehnologiju smo uradili prošle i početkom ove godine, tako da će fabrika početi da se gradi iduće godine, cela opština Temerin će dobiti dobru vodu, bez arsena, sa tehnologijom koja je domaća i koja nije skupa.

Koliko može da košta fabrika vode koja bi zadovoljila potrebe stanovništva Zrenjanina i okolnih naselja zdravstveno ispravnom vodom za piće, i ko je u obavezi da je napravi i finansira?

Po zakonima, izgradnja fabrika voda je u obavezi opštine. Nekoliko ministarstava takođe o tome treba da vodi računa. Opština je ta koja treba da traži novac i pomoć od države, a ako nema dovoljno novca – ona je ta koja treba da diže kredite, ali treba da traži sredstva i od Evropske unije. Dakle, postoje ta tri izvora finasiranja, a može se reći čak i četiri: iz sopstvenih izvora, od države, kredit, i od sredstava EU. Problem u Zrenjaninu se mogao rešiti, i u zavisnosti koja metoda bi se primenila, na primer, da li bi se dovodila voda sa strane i koristilo lokalno izvorište, bilo bi potrebno negde oko 27 miliona, i ako bi se to podelilo sa brojem stanovnika, to bi bilo negde oko 300 evra po stanovniku, i za to postoji opština koja može da podigne kredit ili da traži sredstva od države. Inače, pre pet-šest godina, oni su dobili milion evra od države, kada su im stradale membrane za prečišćavanje i kada su imali veliki problem sa vodom. Kupili su membrane, ali će i te stradati, jer ta voda ne može da ide direktno na membrane, i to sam im dosta puta rekao, ali neko tvrdoglavo hoće membranama da očisti sistem. Prvo treba da se uradi priprema, pa tek onda membrane.

Problem je u tome što ti programi koje opština radi, ne uradi kako treba. Mora se doći sa gotovim projektom, pripremljenom dokumentacijom i znati šta hoćeš, bilo gde, i prema banci, i prema državi, i prema svojim grđanima, i prema EU. Ne može se otići i reći treba mi toliko novca za vodovod. Posebno manje opštine, one ne znaju šta i kako treba raditi. Zbog toga će nas Kancelarija za Evropske poslove angažovati da u nekim opštinama održimo seminare, i da im objasnimo šta sve treba da urade, i koju sve dokumentaciju treba da imaju, da bi imali papire sa kojima bi mogli da konkurišu. Tu je, po meni, najveći problem zapravo.

Kada smo pravili priču o vodosnabdevanju, rekli smo da ne možemo, na osnovu državnog dohotka, da rešimo problem vodosnabdevanja u Vojvodini, i da nam treba najmanje dvadeset godina. I kada smo pričali sa strancima i prezentovali im tu strategiju vodosnabdevanja, rekli su da sam optimista, i da to neće biti ni za trideset godina. Međutim, ipak naš PDV raste, i mislim da bismo mogli za tih dvadeset godina da realizujemo. To znači da za prečišćavanje otpadnih voda i pripremu vode za piće u Vojvodini svake godine treba da odvojimo osamdeset miliona evra, i tada bi svaki stanovnik dobio i vodu za piće i kanalizaciju. U EU je norma koja je na snazi da sisteme za prečišćavanje imaju naselja iznad dve hiljade stanovnika, a sada imaju u planu da uvedu normu za naselja od hiljadu stanovnika. U svakom slučaju, gde im je problem vodosnabdevanje, na mestima gde su im „crne tačke“, imaju postrojenja i za čak osamsto stanovnika, u Nemačkoj na primer. Jednostavno, tu im je potrebna čista voda i napravili su postrojenje.

Treba li dozvoliti privatizacije postrojenja za preradu vode za piće i njenu distribuciju, i zbog čega je to dobro ili nije dobro? Pitaju li se šta građani?

Građani bi trebalo da se pitaju. Po Zakonu postoji mogućnost učešća privatnog kapitala, ali, taj privatnik koji bi uložio kapital ne može da učestvuje u upravljanju. I sad, problem je u tome, zašto bi ulagao ako ne može da učestvuje u upravljanju, i tu nije do kraja rešena ta metodologija. U principu, u svetu postoji ta mogućnost. Koliko sam bio u prilici da vidim, u nekim drugim zemljama poput Mađarske, Holandije i Nemačke, oni ipak idu ka tome da to bude državno, a da se upravljanje u tim preduzećima može ponuditi privatniku (u Holandiji).

Privatnik ako dođe, to je ipak monopol. Ne možemo da utičemo koju će on cenu da formira. Tako da nije to za privatizaciju. Mogu neke službe da se privatizuju. Evo, na primer, vodovod kaže: mi nećemo da popravljamo kada pukne neka cev. Biće angožovano neko privatno preduzeće koje će to popravljati, ali će se tačno znati za koji iznos se to radi. Tako da vodovod ne mora da ima i majstore, posebno oni vodovodi u malim mestima gde imamo jedan vodovod na desetak malih mesta. Najbolje bi bilo kada bi neko te opravke radio sa strane, i bilo bi jeftinije, nego da ima ceo jedan tim koji to radi, a da infrastruktura ostane opštinska.

Autor ste „Strategije za vodosnabdevanje i zaštitu voda u AP Vojvodini“, iz 2009. godine. Predviđeno je tada da bi se najveći deo problema (prezentovanih u publikaciji) trebalo rešiti u narednih 20 godina. Dokle je država stigla sa realizacijom Vaših ideja i Vašeg projektnog tima nakon 13 godina?

Temerin se radi po tom principu, i to je prvi mikroregionalni sistem. Ostalo nije rađeno i nije razmišljano puno o tome. Sada se počinje ponovo o tome razmišljati. Počeće Odžaci da se rade po tom principu. Ostalo još stoji. Nažalost, ima negde još otpora da se naprave mikroregionalni sistemi. Otpora po principu: „Zašto mi da se spojimo sa drugom opštinom, a da nemamo svoju fabriku vode?“ Svako naselje hoće da ima svoju fabriku vode, što nije po „Strategiji“. I taj mali otpor zapravo čini da ne može da se uradi dokumentacija i ne može ništa da se uradi. Ovo u Temerinu je stvarno bilo u redu, i oni su hteli tako kako smo i mi mislili.

Pošto Novi Sad nije uradio ništa na proširenju izvorišta, onda smo shvatili da je bolje da napravimo fabriku, i da rešimo taj deo. Postoji mogućnost da će i Bački Petrovac krenuti sa jednom sličnom realizacijom o spajanju okolnih mesta sa jednom fabrikom za preradu vode. Treba još da razgovaramo sa njima, a pričali smo pre jedno dva-tri meseca. Malo se za sada uradilo, ali se nadam da će se početi sa rešavanjem ovih problema. Iz dosadašnjih razgovora, sa ljudima iz naše dve kancelarije za kapitalna ulaganja i sa za saradnju sa Evropom, svi su stavili na prvo mesto vodu. To je jako dobro. Krenulo se sa izgradnjom nekoliko fabrika, od tih kapitalnih investicija. U narednih nekoliko, pet-šest godina biće uloženo oko 52 miliona evra. Ranije me niko nije zvao da pričamo o ovim temama. Iz Vlade pozvali su me da budem savetnik, i čak je naš tim angažovan u ovim poslovima. Verovatno su shvatili suštinu ovih problema, što je dobro, i uz razgovore, u kom pravcu i na koji način treba rešavati ove probleme, nadam se da će sve krenuti dobrim putem.

Današnje vreme obiluje promenama. One su i brze i spore, neminovne, autentične. Menjaju se shvatanja, tehnologija, politike, državna uređenja, ljudi, ratovi, istorija, emocije, klimatske promene, prirodna sredina… Primetna je i pojava da se ljudi danas, širom planete, ni oko čega ne mogu složiti. Međutim, jedan savet se niko ne usuđuje da menja: Pijte dosta vode! Hoće li je biti i kakva će biti – zavisi samo od nas!

Tekst i fotografije: Miloš Ćirković

ByAdmin

Sombor, voda za piće, vodovodna mreća

KAKVU VODU PIJU SOMBORCI?

Obezbediti zdravstveno ispravnu vodu za piće svim građanima – zakonska je obaveza svake fabrike za preradu vode. Do ovako zahtevnih ciljeva, sasvim sigurno se dolazi konstantnim, rigoroznim kontrolama i ispitivanjima vode za piće iz vodovoda i vodnih objekata koje u Somboru obavlja Zavod za javno zdravlje.

Zašto dolazi do odstupanja

U izveštaju o zdravstenoj ispravnosti vode za piće javnih vodovoda i vodnih objekata u Republici Srbiji, za 2021. godinu, koji je izradio Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”, među četiri javna vodovoda gradskih naselja u AP Vojvodini sa mikrobiološkom neispravnošću vode – pored Apatina, Odžaka i Vršca – nalazi se i somborski, sa procentom neispravnosti od 5,7%. Inače, dozvoljena granica kod vode koja ima zadovoljavajući kvalitet treba da ima manje od 5% mikrobioloških neispravnih uzoraka. Zbog čega je povećan procenat mikrobiološke neispravnosti, šta je uzrok tome i šta se čini da voda za piće bude na mnogo boljem nivou kvaliteta, saznajemo od dipl. inž. Dušana Đurđevića, izvršnog direktora JKP „Vodokanal“ Sombor.

„Statističkom obradom rezultata ispitivanja uzoraka vode za piće na samoj fabrici Jaroš, gradskim bunarima i punktovima na distributivnoj mreži, dobija se udeo neispravnih od 4,85% u 2021. godini. Sva ispitivanja, tokom ovog perioda, radio je Zavod za javno zdravlje Sombor. Odstupanja u javnim podacima Zavoda za javno zdravlje i somborskog Vodovoda, nastaju usled širine obuhvata analiza uzoraka vode za piće. Naime, u nadležnosti zdravstvene ustanove, Zavoda za javno zdravlje Sombor, ispituje se voda za piće po zahtevu različitih pravnih i fizičkih lica sa teritorije opštine. Mi nemamo formalno-pravno uticaja na stanje unutrašnje vodoinfrastrukture kod privatnih i fizičkih lica, te ne možemo delovati ni na povećani broj neispravnih uzoraka, koji je nastao upravno njihovim uključivanjem u statistiku”, objašnjava dipl. inž Đurđević, dodajući da dobrim planiranjem i organizacijom zaposlenih na održavanju distributivne mreže, redovnim ispiranjima mreže, sa posebnim fokusiranjem aktivnosti na njene krajeve, postiže se poboljšanje rezultata ispitivanja.

Plod svih ovih aktivnosti u ovoj godini, kako tvrdi, obezbedio je smanjenje neispravnih uzoraka na 3,44%! U ovom izračunavanju obuhvaćen je period od 1. do 11. meseca, odnosno 11 meseci. Preostali mesec – decembar, ne može znatno povećati do sada ostvareni rezultat.

O tome, da li se, i koji se sve „nepoželjni elementi“ hemijskog i mikrobiološkog sastava mogu naći u čaši vode potrošača, i otkud oni tu, Đurđević kaže da prečišćena voda iz fabrike za proizvodnju i distribuciju vode potpuno je hemijski i mikrobiološki ispravna.

“Međutim, i potpuno ispravna voda za piće dužim stajanjem u cevovodu postaje bogata mikroflorom, jer se porastom temperature stvaraju pogodni uslovi za pojavu mikroorganizama. Mnogo je hemijskih i mikrobioloških parametara koji mogu biti nepoželjni u vodi, ukoliko se jave u koncentracijama iznad dozvoljenih koje propisuje zakonska regulativa“, pojašnjava dipl.inž. Dušan Đurđević.

Koliko često se uzorkuje voda

Da se zdravstveni kvalitet vode tokom njene proizodnje u Somboru često uzorkuje na higijensku ispravnost, dipl. inž. Đurđević kaže da Grad Sombor spada u grupu naselja sa brojem stanovnika u rasponu od 50.001 do 100.000, te je neophodno obaviti šest osnovnih pregleda vode tokom meseca i dva periodična pregleda tokom godine.

U seoskim naseljima frekvencija i broj mesta uzorkovanja vode je određena takođe brojem stanovnika. U većini sela somborske opštine je to tri uzorka, odnosno jedan uzorak je izvorište, a druga dva su uzorci vode sa distributivne mreže. Pravilnik o higijenskoj ispravnosti vode za piće („Službeni list SRJ, br. 42/1998., br. 44/1999., br. 28/2019.) propisuje sistematsko obavljanje osnovnih i periodičnih pregleda sirove vode, prečišćene vode, vode sa gradskih bunara koji su direktno povezani na vodovodnu mrežu i vode na određenom broju mesta na vodovodnoj mreži u jednakim razmacima u toku meseca, odnosno godine, u zavisnosti od broja stanovnika. Takođe dodaje naš sagovornik da je uobičajeno da se građani informišu sa internet sajta JKP „Vodokanal“ Sombor ili direktno pozivom putem kontakt telefona. U slučaju veće neispravnosti vode, građani se obaveštavaju putem više kanala komunikacija, pre svega medija.

Novo postrojenje

Proizvodnja zdravstveno ispravne vode za piće svakako je imperativ u svakom društvu. Dipl. inž, Đurđević podseća da je staro postrojenje pušteno u rad 1986. godine, ali je u periodu od 2001. godine do 2014. urađena rekonstrukcija i modernizacija pogona.

Novo postrojenje je izgrađeno i pušteno u rad naredne, 2015. godine. Ovim investicijama u sistem vodosnabdevanja obezbeđena je dovoljna količina vode za piće, stalni pritisak od 4,4 bara sa gradskog izvorišta u vodovodnoj mreži i najbitnije, voda potrebnog kvaliteta. Otežano vodosnabdevanje u gradu ne postoji. Jedino tokom letnjih meseci u seoskim naseljima postoji izvestan pad pritiska u mreži i povremeni deficit u snabdevanju usled pojave znatno veće potrošnje vode (zalivanje bašti, pranje dvorišta i uličnih površina).

Kilometrima duga vodovodna mreža koja vodom za piće snabdeva građane Sombora i okolnih naselja, svakako iziskuje planska ispiranja i održavanja na potrebnom nivou. Dipl. inž Đurđević pojašnjava da se redovno plansko ispiranje cevovoda radi prema godišnjem Planu ispiranja vodovodne mreže. Na osnovu prethodnih iskustava u radu, godišnji Plan razrađuje se na kvartalni, dvomesečni i mesečni nivo ispiranja na pojedinim pozicijama u gradu. U zavisnosti od specifične pozicije na mreži (npr. krajevi mreže), moraju biti češće ispirani u odnosu na one punktove koje se nalaze u stalnom proticanju vode. Vanredna ispiranja se preduzimaju u slučaju pritužbi od strane korisnika. Inače, ukupna dužina vodovodne mreže u gradu Somboru iznosi približno 210 km.

A kakvog je kvaliteta ta voda sa izvorišta koju postrojenje za preradu vode prerađuje, pre nego što ona, prečišćena i ispravna stigne do potrošača, dipl. inž. Đurđević kaže da kvalitet sirove vode ne zadovoljava, tj. ne odgovara propisima Pravilnika o higijenskoj ispravnosti vode za piće, zbog povećane mutnoće, sadržaja amonijaka, gvožda i povremeno zbog povećanog utroška KMnO4. Ispitivanja mikrobioloških parametara sirove vode za piće odgovaraju normama istog Pravilnika.

Planovi

Očuvanje zdravog vodnog potencijala postiže se striktnom kontrolom zahvata vode u naseljima. Javljaju se mnoga pravna (privreda) i fizička lica koja na nekontrolisan način koriste vodne resurse i time ozbiljno utiču na vodni potencijal.

Dipl. inž. Dušan Đurđević kaže da su buduća nastojanja usmerena u pravcu daljeg povezivanja seoskih, mesnih vodovoda na fabriku vode ili na izgradnju prečistačkih stanica za proizvodnju pitke vode. U narednom periodu planirana su dalja ulaganja u internu laboratoriju, pre svega u nove dijagnostičke metode i time će se dodatno unaprediti proces kontrole i pravovremene reakcije na potencijalne neispravnosti u sistemu.

Proizvodnja zdravstveno ispravne vode za piće, te najosnovnije ljudske potrebe bez koje se svakako ne može, uvek mora da bude na zadovoljavajućem tehničko-tehnološkom nivou, koji ima potrebu da prati nove tehnologije i obezbedi dovoljne količine vode za sve veću potrošnju vode za piće kod stanovništva. Javno komunalno preduzeće „Vodokanal“ iz Sombora je od svog nastanka, u ovoj višedecenijskoj „misiji“ neprekidnog kvalitetnog pružaoca ovih usluga.

Tekst: Miloš Ćirković

ByAdmin

Novi Sad, voda za piće, vodovod

VODA U NOVOM SADU – DOBROG KVALITETA

Nekada se govorilo, ko jednom popije vodu u Novom Sadu – ostaje zauvek u njemu. To je naravno bila metafora za dobar kvalitet vode kojom se grad svojevremeno ponosio. Kako je danas? Da li je marketing, koji imaju proizvođači flaširane vode, toliko dominantan da nas ubeđuju u loš kvalitet vode sa slavine? Ili je pak marketing vodovoda ubedljiviji ili nedovoljno vidljiv u tome da nas uveri da je kvalitet vode iz slavine dobar? Šta je istina? Koliko ima mesta marketingu kada je reč o temama koje se tiču zdravlja, pa i strateških pitanja nacije?

Novosadska voda – jedna od najboljih u zemlji

Inače, pravo čoveka da pije zdravu pijaću vodu, zagarantovano je Zakonom o vodama i Ustavom Republike Srbije. Javno komunalna preduzeća su u obavezi da te zakone poštuju. Kako funkcioniše vodovod u Novom Sadu?

Dr Božo Dalmacija, redovni profesor Katedre za hemijsku tehnologiju i zaštitu životne sredine, Prirodno-matematičkog fakulteta (PMF) u Novom Sadu, tvrdi da je novosadska voda za piće jedna od najboljih u Srbiji.

„Novi Sad je dobio novu fabriku vode pre pet-šest godina. Ona je rekonstruisana i dovršena, i nalazi se na Limanu 1. Naš fakultet, PMF u Novom Sadu, kontroliše kvalitet i tehnologiju prerade te vode, pored Instituta za javno zdravlje Vojvodine, koji radi svoj deo posla. Dakle, mi radimo onaj deo posla koji je bitan za upravljanje fabrikom. U početku je tu bila samo filtracija, potom je dograđena i ozonizacija, i uz postojeću dezinfekiju, bilo koji mikropolutanti koji bi se pojavili u vodi, ne mogu da prođu i dođu do građana. Zbog svega ovog je i svrstava u jednu od najboljih u Srbiji“, smatra prof. dr Dalmacija.

A šta je sa vodovodnom mrežom

I Institut za javno zdravlje Vojvodine navodi da je voda iz vodovoda Novi Sad bezbedna i kvalitetna, i da može, bez problema, da se koristi kao voda za piće. Međutim, ono što je dilema koliko možemo biti sigurni da ta voda iz fabrike vode, koja se distribuira u Novom Sadu, dolazi do naših slavina istog kvaliteta? U kakvom su stanju vodovodne cevi i koliko utiču na kvalitet vode u NS?

Prof. dr Dalmacija kaže da upravo u vodovodnoj mreži postoji problem. Naime, u nekim delovima grada imamo staru vodovodnu mrežu koja znatno utiče na kvalitet vode koja dolazi do krajnjeg potrošača. I zbog toga mora da se menja.

Vodovodne cevi, zamena ventila, Novi Sad

“Kako se razvijaju nove tehnologije, tako i vodovodne mreže napreduju i prate njihov razvoj. Nekada su postojale olovne vodovodne cevi, ali ne u Novom Sadu, na zapadu ih je bilo – i pošto je olovo otrovno, one su izbačene iz upotrebe. Mi smo odmah gradili sa gvozdenim pocinkovanim cevima. Kasnije smo koristili PVC cevi, a sada koristimo cevi od polietilena visoke gustine, a korišćene su i azbestne cevi. E, sad, sve te cevi se moraju posle dvadeset, trideset i četrdest godina menjati, i to treba imati na umu. Često puta vodovod o tome ne razmišlja, jer definitivno i cevi mogu da utiču na kvalitet vode. Tako recimo kada pukne cev, kod same te popravke, postoji procedura kako se to radi. Na primer, pukne cev, okolo se iskopa rupa, ispumpa se voda, postavi se nova cev, i onda se ta cev hiperhloriše šest sati da se ubiju svi mikroorganizmi u sistemu, a zatim se ta voda ispusti, i tek onda, građani mogu da dobiju vodu za piće. U nekim situacija, negde se žuri, i po onom principu „pusti vodu, pusti vodu“, može se desiti i gorepomenuto da voda u cevina nije dobrog kvaliteta, i praktično, to je onda stvar ljudi koji rade, a ne neke politike”, istakao je prof. dr Dalmacija, navodeći da je jako važno da građani znaju kakvu vodu piju, te su s tim u vezi napisali knjigu „Od izvorišta do potrošača“, i u njoj sve objasnili. Novi zakon o vodama, koji treba da se pravi imaće i uredbu koja će, kako kaže, nada se biti malo strožije i da uzme neke stvari u obzir, pa ćemo samim tim imati kvalitetniju vodu kod nekih vodovoda.

Tri izvotišta

Reni bunar, Nov Sad

Građani Novog Sada snabdevaju se pijaćom vodom sa tri izvorišta, koja eksploatišu podzemne vode, a to su „Ratno ostrvo“, „Petrovaradinska ada“ i „Štrand“. Sirova voda koja dugim cevovodima velikih prečnika dođe sa izvorišta prerađuje se u fabrici vode na Sunčanom keju. Tehnološki tretman sirove vode do kvaliteta sanitarno ispravne vode za piće, kako propisuje Pravilnik o ispravnosti vode za piće, teče u tri faze koje uključuju aeraciju, filtraciju i dezinfekciju.

U novosadskom distributivnom sistemu postoji ukupno petnaest rezervoara vode za piće različite veličine i namene, a pijaću vodu svakodnevno dobija više od 135.000 domaćinstava u Novom Sadu i okolnim naseljima. U sistem se svake sekunde distribuira oko 1.500 litara vode, a dnevno grad i prigradska naselja troše između 100 i 105 miliona litara vode, sa izuzetkom letnje sezone kada se potrošnja uveća za deset do 15 odsto.

Početkom 2016. godine počeo je novi tehnološki proces. To je značilo dogradnju već postojeće tehnologije, a ugradnjom filterskih polja sa aktivnim ugljem i ozonizatora, mikrobiološka i fizičko-hemijska ispravnost vode u Novom Sadu podignuta je na najviši mogući nivo. Voda za piće iz distributivne mreže vodovoda u Novom Sadu klasifikovana je kao voda za piće koja može da se koristi svakodnevno, bez posledica po zdravlje ljudi jer nije opterećena visokim koncentracijama minerala. Svi parametri koji se određuju u vodi za piće predviđeni su Pravilnikom o higijenskoj ispravnosti vode za piće, koji kao pravni Akt identifikuje parametre i propisuje njihove maksimalno dozvoljene koncentracije (MDK). Voda iz fabrike vode i distributivne mreže svakodnevno se kontroliše i svi parametri su u skladu sa MDK vrednostima. Tvrdoća novosadske vode je oko 15 dH (nemački stepen tvrdoće) i okarakterisana je kao srednje tvrda. Izvor: www.vikns.rs

Šum u komunikaciji

Nažalost, na internet stranici Instituta za javno zdravlje Vojvodine ne možemo naći najaktuelnije podatke o kvalitetu vode za piće u Novom Sadu, „najsvežiji“ su iz 2017. godine. S druge strane, na internet stranici Gradske uprave za zaštitu životne sredine grada Novog Sada tih podataka uopšte nema, jer to nije deo njihove nadležnosti. Građani često reaguju na izmenjena organoleptička svojstva vode. Odnosno, dešava se da voda ima ona svojstva koja joj nisu školski data: boju, miris i ukus.

Nažalost, teško možemo očekivati vodu kvaliteta kakav imaju neki veliki gradovi u Evropi (primera radi u Kopenhagenu, Beču ili Londonu možete bez bojazni piti vodu iz slavine) iz nekoliko razloga. Uprkos savremenim metodama prerade sirove vode u kvalitetnu pijaću vodu, sistemi vodovoda, odnosno mreže često nisu adekvatnog kvaliteta tako da voda koju u laboratoriji tretiraju maksimalno ispravnom promeni svojstva do slavine. Tu je i sistem kućnog vodovoda koji je u nadležnosti vlasnika. Pored toga, sirova voda nikad neće biti rasterećena nepoželjnih sastojaka zbog geološkog porekla.

Takođe, ne smemo isključiti povezanost sistema u prirodi, o čemu je pisao Viktor Šauberger, odnosno nedostatak zdravog šumskog tla koje je neophodno za zdrave vode. Šumsko tlo, koje nama nedostaje jednako kao i zdrave šume, može sačuvati velike rezerve vode. I pored toga što sprečava razaranje tla šuma pročišćava vode.

Šta nam je činiti u situaciji kada vodovod obavlja svoju uslugu kvalitetno ali iz određenih objektivnih razloga korisnici, odnosno građani nisu zadovoljni kvalitetom vode? Svakako da kupovina flaširane vode nije baš dobro rešenje. Tu mislimo na finansijski efekat. Na računima za komunalije u Novom Sadu cena hladne vode koju kao pijaću dobijamo na slavinama je 99,62 dinara za 1m3, što znači da je litar vode 0,09962 dinara. U prodavnicama litar flaširane vode je u proseku 50 dinara. Ali dodatna filtracija bi svakako bila mnogo sigurnije ali i ekonomičnije rešenje. Naravno, pre svega bi morali očekivati da nam nadležno preduzeće do kraja isporučuje kvalitetnu vodu.

Činjenica je da JKP „Vododod i kanalizacija“ ulaže značajna sredstva u komunikaciju s građanima, edukaciju dece i odraslih ali je građanima pre svega potrebna sigurnost u kvalitet vode koju piju.

Tekst: M. Adlešić i M. Ćirković
Foto: M. Ćirković

* Tekst je nastao u okviru projekta „Zelene vesti“, koji je realizovan uz podršku Gradske uprave za kulturu Grada Novog Sada. Stavovi izneti u podržanom projektu nužno ne izražavaju stavove Gradske uprave za kulturu Grada Novog Sada.

ByAdmin

otpadne vode, Temerin, voda za piće

TEMERIN: VODA ZA PIĆE ZABRANJENA JOŠ OD 2003.

Mnogi gradovi i opštine u Vojvodini imaju veoma ozbiljne probleme sa kvalitetom pijaće vode, kao i sa postupcima prerade otpadnih voda. U velikom broju slučajeva, ti problemi su udruženi, decenijski i više od toga, a pomaci i pokušaji rešavanja nedostaju ili završavaju u ćorsokaku. Tako je vodosnabdevanja za mnoge, ne samo zdravstveni i komunalni – već i administrativni problem.

Uzroci zagađenja

U okviru redovnih istraživanja, koja sprovodi Institut za javno zdravlje “Milan Batut” iz Beograda, u Vojvodini su u toku 2021. godine kontrolisana 43 javna vodovoda. Od ispitanih, 11 vodovoda je imalo kompletnu ispravnost vode. Isključivo fizičko-hemijsku neispravnost imalo je osam vodovoda, samo mikrobiološku četiri vodovoda a čak 20 vodovoda je imalo vodu udružene neispravnosti.

Najčešći uzroci mikrobiološke neispravnosti su povećan broj mezofilnih bakterija i ukupnih kolimorfnih bakterija, kao i kolimorfnih bakterija fekalnog porekla. Mezofilne bakterije ukazuju i na problem nečistoća u distributivnoj mreži, dok kolimorfne direktno povezujemo sa fekalnim poreklom i uzročnici su čitave grupe veoma ozbiljnih oboljenja. Najčešći uzroci fizičko hemijske neispravnosti su povećana mutnoća i boja, povišene koncentracije gvožđa, mangana, amonijaka, nitrata i nitrita, kao i povećani otisak kalijum permanganata. Udružena neispravnost znači da su u vodi prisutne obe vrste definisanih neispravnosti.

Voda za piće neupotrebljiva

Udruženu neispravnost vode ima i voda koju građanima isporučuje JKP “Temerin” u naseljima opštine Temerin (Temerin, Sirig, Bački Jarak i Staro Đurđevo), koja naseljava oko 28.000 stanovnika. Procenat fizičko-hemijske neispravnosti je 95,9 % a mikrobiološke 11,11%, i već dugo traje, pa je voda zabranjena za piće od 2003. godine. Inače, bila je u upotrebi ali je promenom dozvoljenih vrednosti arsena od strane Svetske zdravstvene organizacije sa 0,05 na 0,01mg u litru, voda u Temerinu prešla u grupu neupotrebljivih.

Foto: Miloš Ćirković

Pored Temerina, ovako kritičnu situaciju imaju Ada, Crvenka, Kikinda, Zrenjanin, ali i mnoga druga mesta u Vojvodini. Meštani Temerina znaju da voda iz gradskog vodovoda nije za piće i uglavnom je kupuju u prodavnicama, ukoliko im finsnijska mogućnost to uopšte dozvoljava. Ima i onih koji koriste vodu iz arterske česme, koju mnogi smatraju lekovitom, što verovatno nije potvrđeno laboratorijskim analizama. Takođe, u Studiji postojećeg stanja vodovoda u Temerinu, objavljenoj pre dve godine, predočeno je da postoji opasnost od količe hlora, koji se upotrebljava za preradu vode, i to posebno za zdravlje dece, trudnica, dojilja i starih osoba. (Izvor: Institut za javno zdravlje “Milan Batut”)

Neadekvatnan tretman otpadnih voda

Pored opasnosti za građane, iako nije otrovna ali je neupotrebljiva, problem nekvalitetne vode, kao i neadekvatnog tretmana otpadnih voda, što je dosta povezano – opasnost je i za Jegričku, prostor od posebnog značaja zbog prisustva zaštićenih vrsta (prema Pravilniku o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva). U blizini Temerina, reka Jegrička se deli na dva dela. Jednim delom teče ka severu, protiče pored sela Gospođinci i završava se u močvarama oko Žablja. Drugi deo napaja ribnjak kod Žablja, veličine 0,98 km², teče ka jugoistoku i kod Jurišne Humke se uliva u Tisu.

Park prirode “Jegricka”, foto: Miloš Ćirković

U opisu trenutnog stanja kanalizacione i vodovodne mreže navodi se da loša distribuciona mreža ima za posledicu loš mikrobiološki kvalitet vode za piće, kroz prisustvo mezofilnih bakterija. Veliki problem, odnosno uzročnik je deponija u Temerinu, lagune sa fekalijama zaostale od farme svinja “Temerin agrar”, koja je pod pritiskom javnosti napustila ovo naselje. Ali je problem i dalje nerešen. I, naravno prisustvo velikog broja nesanitarnih septičkih jama. Inače, fekalne vode iz laguna kraj temerinske deponije izlivale su se u melioracioni kanal, odakle su preko drugog kanala dospele i do Jegričke. Dok se nadležno vodoprivredno preduzeće i JKP “Temerin” bave podelom posla i nadležnosti, a nagomilani problemi se ne rešavaju, čak se usložnjavaju. Svaka nova količina padavina preti novom pogoršavanju situacije.

Od planova do realizacije – dug je put

Definitivno je jasno da je Temerinu neophodna i nova fabrika za preradu vode, nova infrastruktura i, svakako, neophodan je i prečistač otpadnih voda. Ova opština nije usamljen slučaj. Da li se nazire rešenje?

Svaka nova garnitura ministara, predsednika opština i direktora proklamuje ideju podizanja ovih postrojenja i rekonstrukcija. Izrada dokumentacije ne prati dinamiku radova od donošenja dozvola, i sve ideje se vrlo brzo nađu u raskoraku. Dobijena sredstva se troše nenamenski. Da li je ideja nove fabrike za preradu pijaće vode dobra, ako nema dovoljno kvalitetne infrastrukture, da li izgradnja prečistača ima smisla ako kanalizacionom mrežom nije pokriveno čitavo naselje, odnosno opština?

Da ne bi istekla građevinska dozvola, radovi na prečistaču su čak i započeti. Ali se od gradnje prečistača otpadnih voda odustalo, pošto opština nije dovoljno pokrivena kanalizacionom mrežom. Planirani prečistač morao bi da ima 70 odsto kapaciteta popunjenosti, odnosno bar 12.000 stanovnika mora da bude priključeno na kanalizaciju, da bi prečistač, kapaciteta 18.000, mogao da funkcioniše. Trenutno “polufunkcionalni” prečistač ima kapacitet od 2.400 stanovnika. Na početku je bio namenjen školama, predškolskim ustanovama i stambenim zgradama. Sada je 95 odsto kapaciteta popunjeno, a na isti su priključene sve zgrade i institucije. A samo šetnjom kroz Temerin uočićete ekspanziju gradnje višeporodičnih stambenih objekata na dosta lokacija.

Na sajtu opštine Temerin, u jesen 2018. godine objavljena je vest o dogovorima sa tadašnjim ministrom zaštite životne sredine o izgradnji prečistača. Već narednog dana doneta je odluka o finansiranju ovog projekta na zajedničkoj sednici Vlade Srbije i Vlade Vojvodine. Tada je utvrđena dinamika realizacije projekta. Planirana je trogodišnja finansijska podrška Ministarstva zaštite životne sredine, u iznosu od 300 miliona dinara. Učešće lokalne samouprave trebalo je da iznosi 120 miliona dinara, što je ukupno, u iznosu od 420 miliona dinara, predračunska vrednost projekta. Od toga nije bilo ništa, slučaj je završio na sudu.

Novi pokušaj opštine da dobije prečistač dogodio se prošle godine kada je izdvojeno 13 miliona za jedinog ponuđača za projektnu dokumentaciju za izgradnju kanalizacione mreže i idejno rešenje za prečistač. Nepoznato je šta se sa ovim projektom desilo i da li će se realizovati.

Ima li rešenja?

Najnovija vest o potencijalnom putu rešenja dela problema dolazi iz Uprave za kapitalna ulaganja AP Vojvodine da su sa opštinom Temerin potpisali ugovor o prenosu sredstava za finansiranje projekta „Izgradnja postrojenja za prečišćavanje bunarske vode sa izvorišta Staro Đurđevo u Temerinu“. U skladu sa pokrajinskom skupštinskom Odlukom o budžetu, za finansiranje ovog projekta obezbeđeno je 100 miliona dinara u ovoj godini. Izgradnjom fabrike vode biće obezbeđeno vise od 30.000 stanovnika temerinske opštine, takođe se kapacitet sa postojećih 35 l/s popravlja na 130 l/s. Lokacija izvorišta „Staro Đurđevo“ po svojim hidrogeološkim svojstvima i fizičko-hemijskim kvalitetom sirove vode, u odnosu na ostala izvorišta, kao i položajem u odnosu na dva najveća naselja u opštini – najpovoljnije je za snabdevanje cele opštine, a imaće i najmanje operativne troškove kod tretmana sirove bunarske vode.

Foto: Miloš Ćirković

Kanalizacija je takođe zastarela ili nepostojeća. Prema nezvaničnim procenama iz 2018. godine, tek svaki deseti građanin Temerina ima kanalizaciju. Temerinci koji nemaju kanalizaciju su čak plaćali samodoprinos opštini za komunalna ulaganja koja se, između ostalog, odnose na kanalizaciju koja nikada nije izgrađena. Pražnjenje septičkih jama, pored JKP “Temerin”, obavlja nekoliko privatnih firmi, odlaganje tog otpada nije uvek kontrolisano i po propisima, što dodatno pogoršava kompletnu situaciju. Ukoliko pokušate da bilo šta saznate sa sajta JKP “Temerin”, pre ste u prilici da dobijete kompjuterski virus nego konkretnu informaciju.

Zanimljivo je da su nama, na nivou bilateralne saradnje sa Slovenijom, odnosno njihovog programa podrške zemljama Zapadnog Balkana dostupni fondovi kojima se mogu uraditi neke ozbiljne stvari i pomaci baš u oblasti vodosnabdevanja i prečišćavanja otpadnih voda. Poziv za prijavljivanje projektnih ideja je upravo otvoren. Međutim, naše lokalne samouprave su iz dosta neobjašnjivih razloga poprilično pasivne, ne samo prema ovom – već i mnogim drugim pozivima.

Tekst: Majda Adlešić
Foto: Miloš Ćirković, YouTube/screenshot

ByAdmin

Institut za javno zdravlje, voda za piće, vodovod

STANOVNIŠTVO BROJNIH NASELJA U VOJVODINI IZLOŽENO JE OPASNOSTI IZ VODE ZA PIĆE

Svi znamo da je unošenje neophodne količine vode za piće u organizam veoma važno za naše zdravlje.
Takođe, znamo da pijući vodu sprečavamo dehidrataciju organizma, stanja koje može dovesti do neracionalnog razmišljanja, raznih promena raspoloženja, pregrevanja tela i mnogih drugih nepoželjnih situacija koje mogu imati štetne zdravstvene posledice po nas, čak i može loše uticati na ljude oko nas.

Svako jutro, kada ustanemo, posežemo za čašom vode, čašom zdravlja, koja će „razbuditi“ sve vitalne funkcije našeg tela. Odvrnemo slavinu, napunimo čašu, utolimo žeđ, i naša svakodnevna potreba bude zadovoljena. Ono što možda nedovoljno znamo je: šta se nalazi u toj čaši vode. Kakvog je kvaliteta i kakva je situacija sa zdravstvenom ispravnošću vode za piće u AP Vojvodini – pitali smo prof. dr Sanju Bijelović, načelnicu Centra za higijenu i humanu ekologiju, Instituta za javno zdravlje Vojvodine.

“Stanovništvo AP Vojvodine snabdeva se vodom za piće putem javnih vodovoda u oko 86% naselja. Osnovni izvor vode za piće je podzemna voda, koja se dalje dostavlja kao: 1. prečišćena (postupak prečišćavanja obuhvata mehaničke, fizičke i hemijske metode prečišćavanja, koje se obavezno završavaju postupkom dezinfekcije vode); 2. neprečišćena hlorisana (postupak prečišćavanja obuhvata samo dezinfekciju u cilju obezbeđivanja mikrobiološke ispravnosti i sprečavanja nastanka bolesti zavisnih od mikrobioloških uzročnika u vodi za piće) i 3. neprečišćena (postupak prečišćavanja, kao i dezinfekcija vode, se ne primenjuje)“, pojašnjava prof. dr Sanja Bijelović, i ističe da voda mora biti zdravstveno ispravna ako se koristi za piće, održavanje lične i opšte i higijene, pripremu hrane i ishranu stoke. Dakle, za sve navedene potrebe treba da se koristi zdravtsveno ispravna voda za piće.

Kakav je, po vama, kvalitet vode koju za piće koriste stanovnici Vojvodine u seoskim i gradskim sredinama, i koliko često se uzorkuje voda na ispravnost?

Lokalna samouprava je preko javnih preduzeća, u skladu sa zakonskom osnovom, u obavezi da stanovništvu obezbedi vodosnabdevanje, odnosno snabdevanje ZDRAVSTVENO ISPRAVNOM vodom za piće za sve stanovništvo, i to u dovoljnim količinama. Kvalitet vode za piće definiše vrstu i koncentraciju organskih i neorganskih materija u vodi, dok zdravstvena ispravnost podrazumeva utvrđivanje prisustva mikrobioloških, fizičkih i hemijskih opasnosti u vodi za piće, koje mogu predstavljati rizik po zdravlje ljudi.

Praćenje i utvrđivanje zdravstvene ispravnosti vode za piće dostupne krajnjem korisniku, sa procenom rizika po zdravlje ljudi i preporukama za unapređenje ili održavanja postignute zdravstvene ispravnosti je u skladu sa nacionalnim propisima, u nadležnosti ovlašćenih i akreditovanih zdravstvenih ustanova, odnosno instituta/zavoda za javno zdravlje. Na teritoriji AP Vojvodine, kontrolu zdravstvene ispravnosti, sa procenom rizika po zdravlje ljudi i preporukama/merama, obavlja sedam teritorijalno nadležnih zdravstvenih ustanova (šest zavoda za javno zdravlje – Subotica, Kikinda, Zrenjanin, Pančevo, Sombor i Sremska Mitrovica i jedan Institut za javno zdravlje Vojvodine – Novi Sad).

Kontrola zdravstvene ispravnosti obavlja se na osnovu ugovorenih poslova sa lokalnom samoupravom, pri čemu učestalost analize, broj i vrstu analiza određuje sam vlasnik, odnosno naručilac posla (lokalna samouprava). Broj kontrolisanih uzoraka je različit i zavisi od kapaciteta vodovoda, količine zahvaćene vode, veličine naselja koje se snabdeva vodom za piće iz jednog sistema vodosnabdevanja, a prosečno se kreće od jednom nedeljno do svakodnevno, u više uzoraka (konkretno se u Novom Sadu kontroliše dnevno 18 uzoraka, svakog dana, godišnje 6.570 uzoraka).

Rezultati kontrole, na osnovu podataka iz navedene i opisane mreže zdravstvenih ustanova za 2021, pokazuju da je prečišćena voda za piće kontrolisana u ukupno 13.246 uzoraka, od čega je zdravstvena ispravnost utvrđena u 94 % uzoraka; neprečišćena hlorisana voda za piće je kontrolisana u ukupno 13.377 uzoraka, od čega je zdravstvena ispravnost utvrđena u 20 % uzoraka, a neprečišćena voda za piće je kontrolisana u ukupno 1.157 uzoraka, od čega je zdravstvena ispravnost utvrđena u 9 % uzoraka. Bitan je podatak da je prečišćena voda za piće tokom 2021. godine bila dostupna stanovništvu u svega 16 (38 %) od ukupno 45 opština na teritoriji AP Vojvodine, odnosno u Gradu Novom Sadu i naseljima priključenim na novosadski vodovod, Bečeju, Bačkoj Palanci i Despotovu, Vrbasu, Beočinu, Srbobranu (naselje Nadalj), Titelu (sa Lokom i Gardinovcima), Pančevu, Opovu, Kovinu, Vršcu, Apatinu, Odžacima i Somboru (i naseljima priključenim na ove vodovode), Bačkom Monoštoru (od 2021. godine), Sremskoj Mitrovici, Rumi, Subotici i Bačkoj Topoli (i naseljima priključenim na ove vodovode). Treba znati da se u uzorcima prečišćene vode ne utvrđuju opasnosti po zdravlje ljudi.

Koja naseljena mesta u Vojvodini imaju neispravnu vodu za piće i koliko dugo?

Stanovništvo brojnih naselja, kao što su Temerin, Sirig, Bački Jarak, Bačko Novo Selo, Selenča, Zmajevo, Kucura, Ravno Selo, Novi Kneževac (grad), Čoka (grad i sela), Senta (grad), Ada (grad), Mol, Kanjiža (grad), Bački Gračac, Gakovo, Kolut, Kruščić, Rastina, Riđica, Ratkovo, Ruski Krstur, Srpski Miletić, Bački Monoštor, Šid, Batrovci, Sremska Rača, Bočar, Kumane, Novi Bečej i Novo Miloševo, Kulpin, Bački Petrovac, Savino Selo, Bačko Dobro Polje, Debeljača, Skorenovac, Veliki Gaj – Kupinik, Kikinda – grad, Kikinda – sela, Novi Kneževac – sela, Kanjiža – sela, Aleksa Šantić, Doroslovo, Stapar i Zrenjanin, izloženo je opasnostima u vodi za piće, prvenstveno arsenu i nitritima.

Koje vrste zagađenja u vodi za piće su prisutna u Vojvodini, i koji su uzroci nastanka tih zagađenja?

U uzorcima neprečišćene vode za piće, bez obzira na to da li se pre upotrebe dezinfikuje ili ne, utvrđuju se opasnosti kao što su prisustvo mikroorganizama, pokazatelja svežeg i starog fekalnog zagađenja u oko 1 % svih kontrolisanih uzoraka, povećana koncentracija arsena, dokazanog karcinogena za čoveka u 66 % kontrolisanih uzoraka, i povećana koncentracija nitrita, hemijskog pokazatelja fekalnog zagađenja vode u 9 % kontrolisanih uzoraka.

Kakve su posledice po zdravlje stanovništva usled mikrobiološke i hemijske zagađenosti vode i koje sve bolesti mogu nastati usled dugoročnog konzumiranja neispravne vode za piće?

Navedene opasnosti mogu doprineti povećanju rizika oboljevanja stanovništva od bolesti čiji se uzročnici prenose vodom, a u koje se ubrajaju infekcije organa za varenje praćene povišenom temperaturom, mukom, povraćanjem, prolivima, potom infekcije kože i sluzokože, hronična oboljenja organa za varenje i maligne bolesti kože, mokraćne bešike, pluća. Rizik po zdravlje ljudi nije jednak. Uvek su osetljive populacione grupe, u koje se ubrajaju deca, trudnice, dojilje, stara i hronično obolela lica. Dakle, oni su pod većim rizikom.

Koji se sve „nepoželjni elementi“ hemijskog i mikrobiološkog sastava mogu naći u našoj čaši vode, i otkud oni tu?

Sem opisanih opasnosti u neprečišćenoj vodi za piće, treba istaći da se neprečišćena voda za piće na teritoriji AP Vojvodine odlikuje visokim sadržajem organskih materija, povećanom koncentracijom amonijaka, gvožđa i mangana, te posledično izmenjenim senzornim osobinama (boja, miris, ukus) vode, koje nisu opasne po zdravlje ljudi, ali opravdano uslovljavaju odbijanje upotrebe od strane potrošača i predstavljaju problem za tehničko-tehnološke procese prečišćavanja vode. Uspešnost dezinfekcije, koja se primenjuje radi obezbeđivanja mikrobiološke ispravnosti vode – što je prvi i osnovni cilj svakog vodosnabdevanja, je u slučaju neprečišćene vode za piće zbog visokog sadržaja organskih i neorganskih materija, nedovoljna i neefikasna. Stoga je na teritoriji AP Vojvodine prečišćavanje vode za piće, čiji krajnji element jeste dezinfekcija, uslov za obezbeđivanje dovoljne količine zdravstveno ispravne vode za piće za sve stanovništvo.

U cilju obezbeđivanja zdravstvene ispravnosti vode za piće, pojedine lokalne samouprave na teritoriji AP Vojvodine su obezbedile izgradnju alternativnih izvora vodosnabdevanja tzv. „eko-česmi“, koje predstavljaju male sisteme prečišćavanja vode za piće dostupne na jednom do dva mesta u naselju. U uslovima redovnog održavanja i čišćenja, one mogu da obezbede zdravstvenu ispravnost vode za piće. U suprotnom, rezultati se ne mogu postići. Tako je tokom 2021. godine utvrđeno da je svega 67% kontrolisanih uzoraka vode za piće sa “eko-česmi” od ukupno 719 kontrolisanih, pogodno za ljudsku upotrebu, te je stoga redovno tehničko održavanje alternativnih izvora vodosnabdevanja uslov postizanja i održavanja zdravstvene ispravnosti vode za piće.

Preti li nam opasnost od hidrične epidemije?

Na teritoriji AP Vojvodine, voda za piće je opterećena hemijskim opasnostima, a prisutni mikroorganizmi, i prema broju i vrsti, ne predstavljaju opasnost po zdravlje ljudi i ne postoji opasnost od hidričnih epidemija.

Na koji način otpadne vode u Vojvodini utiču na kvalitet voda u rekama i jezerima?

Otpadne vode, koje su neprečišćene i netretirane ispuštaju u recipijente (reke, jezera, i sl.) svakako predstavljaju rizik zagađenja svih voda, posebno podzemnih voda.

Smatra se da je osnovno ljudsko pravo – pravo na korišćenje higijenski i zdravstveno ispravne vode za piće, kako kaže Svetska zdravstvena organizacija. Po njihovim podacima iz 2015. godine, skoro 4,2 milijarde ljudi širom sveta koristilo je vodu iz česme, dok je 2,4 milijarde imalo pristup bunarima ili javnim česmama, a od 1 do 2 milijarde ljudi nema bezbednu vodu za piće. Nebezbedna voda za piće može da nosi mnoge prouzrokovače bolesti.

„Više ljudi umire od nebezbedne vode nego od rata”, izjavio je jednom prilikom, 2010. godine, tadašnji generalni sekretar UN Ban Ki Mun. Poznato je da je jedno od osnovnih pravila zdravog života to da treba piti dve litre zdrave vode dnevno. Podsećamo da voda za piće, kuvanje i pripremanje namirnica treba da bude neutralnog ukusa, bez boje i mirisa. Koliko to puta primetimo u našoj čaši, prosudite sami.

Tekst i fotografije:
Miloš Ćirković

ByAdmin

Subotica, voda za piće, vodovod

SUBOTICA: PRERADA PIJAĆE VODE NA VISOKOM NIVOU

Blizinu Mađarske i Hrvatske, koja pruža lakšu mogućnost povezivanja i učestvovanja u prekograničnim projektima a zatim i većim evropskim pričama, Grad Subotica iskoristio je za mnoge projekte, a posebno one u domenu vodosnabdevanja i prečišćavanja otpadnih voda. Upravo ove mogućnosti dale su šansu građanima Subotice da piju kvalitetnu vodu ali i da imaju bolji tretman otpadnih voda, trenutno najbolji u Vojvodini, odnosno u Srbiji. Tretman otpadnih voda je bolji i zahvaljujući činjenici da se u neposrednoj blizini nalaze Park prirode “Palićko jezero” i Rezervat prirode “Ludoško jezero”, koje pritom spade i u Ramsarsko područje. Upravo su zbog zaštite ovih veoma važnih vodnih područja započeti mnogo kvalitetniji tretmani otpadnih voda, ali je znatno unapredjen i kvalitet vode za piće.

Kako je bilo u prošlosti?

Subotica kao ravničarski grad na pesku, okružen vodama, u neka davnija vremena, rešavao je snabdevanje vodom mnogobrojnim bunarima na okućnicama i na javnim površinama, postojala je mreža mikro vodovoda za stambene blokove, dok se industrija snabdevala vodom iz sopstvenih bunara. Dakle, iako obiluje vodama u blizini, jedini izvor vode su podzemne vode i to one iz pradavnih vremena nakupljene u Karpatskom basenu. A za njih pouzdano znamo da su opterećene arsenom, manganom, gvožđem i drugim teškim metalima, i da bez prerade – nisu dostupne za piće.

Slojevita kontrola i prevencija

Naglim razvojem grada, pojavila se potreba za osnivanjem vodovoda i kanalizacije na gradskom nivou. Za nekih 40-tak godina, Vodovod je značajno unapredio svoje poslovanje, u smislu kvaliteta pijaće vode i tretmana otpadnih voda. Resurse za snabdevanje pijaćom vodom za oko 50 hiljada građana predstavljaju pet gradskih i 14 prigradskih izvorišta, što ukupno predstavlja 67 bunara. Prerada vode odvija se do visokog kvaliteta, koji zadovoljava i evropske standarde. Kako to uspeva Vodovodu u Subotici što je ostalim vodovodima nedostižno?

Kao prvo, sprovodi se slojevita kontrola kvaliteta i prevencija. S obzirom na to da su svi izvori vode, kao što je već rečeno iz podzemnih izvorišta, obezbeđuje se da prvi vodonosni sloj ne pretrpi zagađenja preko površinskog sloja zemljišta, tako što su razdvojeni slojevima gline. U slučaju bilo kakvih radova, pre ponovnog stavljanja u korišćenje, izvorište se dezinfikuje, ispira i uzorkuje se bunarska voda. Tek nakon dobijanja laboratorijskih rezultata, koji potvrđuju da je bunarska voda bakteriološki i hemijski ispravna, bunar se pušta u rad.

Rezervoari za vodu

Svaki bunar je opremljen odgovarajućom utopnom pumpom i potrebnom merno-regulacionom opremom. S obzirom na prirodu terena, moguća je pojava peska u cevovodima, voda se transportuje do separatora, još uvek sirova i neobrađena, i na taj način joj se izdvaja pesak iz sadržaja. Sirova voda se prerađuje u postrojenju za kondicioniranje sa četiri linije, gde svaka preradi 100 l/s. Tome prethodi još oslobađanje od nepoželjnih elemenata i dezinfekcija.

Subotički vodovod ima rezervoare za vodu kojima se konstantno održava nivo neophodne vode za potrebe grada. U mnogim gradovima, jedan od problema u vodosnabdevanju je i nedostatak rezervoara dovoljnog kapaciteta, tako da se direktno iz fabrike voda šalje kroz mrežu. Tako je otežano ispratiti pojačane potrebe građana, posebno u jutarnjim i večernjim satima, što se oseti smanjenim dotokom vode. Još jednom se na izlaznom cevovodu dezinfikuje voda, i to u zakonom propisanim koncentracijama.

Kondicioniranje vode za piće

Ovaj pojam iz sportske terminologije odnosi se na procese i procedure dovođenja izvorske vode, koja je izvađena za ljudsku upotrebu u upotrebljivo stanje. U slojevima, gde se nalazi, zaštićena je od površinskog uticaja, što je posebno važno i olakšava proces prerade. U bunarim iza kojih se vadi, dosta je nepromenljivog sastava, kako hemijskog tako i biološkog. Međutim, ono što je konstanta, to je već spomenuto prisustvo gvožđa, arsena, mangana i amonijaka. Svi ovi elementi prisutni su u obliku svojih soli. Ostali deo hemijskog i biološkog sastava je prihvatljiv.

Neispravna i ispravna voda za piće

Prisustvo elemenata gvožđa, amonijaka i arsena, pored uticaja na zdravlje imaju dejstvo i na elemente infrastructure, te je time njihovo prisustvo višestuko nepoželjno. Na primer, gvožđe sa jedinjenjima prelazi u talog koji stvara začepljenja, a kada se pojavi na slavini kod korisnika, izaziva fleke prilikom potrošnje. Svi koji koriste vodu iz bunara za zalivne sisteme, gvožđe prepoznaju po crvenkastim flekama koje voda ostavlja na stazama ili biljkama tokom zalivanja. Amonijak svojim prisustvom, uz dejstvo mikroorganizama i kiseonika, ugrožava higijensku ispravnost vode. Arsen je veoma štetan u velikim količinama, a prisutan je geološkim poreklom i uvek ga treba kontrolisati i eliminisati.

Subotički vodovod prerađuje vodu postupkom oksidacije i filtracije, čime se navedene soli uklanjaju iz vode, tako da nakon prerade ona odgovara Pravilniku o higijenskoj ispravnosti vode za piće (“Sl. list SRJ”, br. 42/98 i 44/99 i “Sl. glasnik RS”, br. 28/2019).

Projekti Vodovoda

Koliko je subotički Vodovod spreman da traži najbolja rešenja i građanima distribuira kvalitenu vodu za piće potvrđuje i pilot projekat u kojem su učestvovali pre desetak godina. Reč je o projektu za preradu sirove vode u pijaću vodu, tzv. ADART tehnologijom koja prerađuje sirovu vodu na biološki način, bez upotrebe hemikalija. To je inače tehnologija koju koristi veliki broj vodovoda u Evropi jer obezbeđuje kvalitet čiste vode bez upliva nove doze hemije. Reč je o uklanjanju arsena, gvožđa i amonijaka u postupku apsorpcije na specijalnim regenerativnim filterskim ispunama. Ili jednostavnije objašnjeno: proces uklanjanja gvožđa, amonijaka i arsena se odvija na filterima koji su pod pritiskom sirove vode. To je metoda koju delimično i dalje koriste jer se sastoji u aeraciji vazduhom sirove vode a zatim se biološkim filterom uklanjaju štetni sastojci.

Ovim tretmanom sirove vode kao nus proizvod javlja se otpadni mulj, koji u sebi sadrži gvožđe, a arsen ostaje vezan za filtersku ispunu i postaje inertan, što znači da se može odlagati slobodno – bez posledica na deponiju. Ovaj projekat je realizovan u okviru međunarodnog projekta „EUREKA“ pod pokroviteljstvom UNESKO – IHE Instituta za edukaciju o vodi i u saradnji sa više institucija iz Holandije.

Veoma važan segment u vodosnabdevanju je komunikacija s javnošću. Pored otvorenosti za sva pitanja u Vodovodu u Subotici već dvadesetak godina sprovode edukativni ekološki projekat Aquarius, u koji uključuju škole i predškolske ustanove, i tome od najmlađih generacija građana promovišu važnost očuvanja kvaliteta vode i njenog racionalnog korišćenja.

Tekst: Majda Adlešić
Foto: Miloš Ćirković

Tag Archive voda za piće

U SREMSKOJ MITROVICI PIJE SE ZDRAVA VODA

NAJLOŠIJA VODA PIJE SE U SREDNJEM BANATU

KAKVU VODU PIJU SOMBORCI?

VODA U NOVOM SADU – DOBROG KVALITETA

TEMERIN: VODA ZA PIĆE ZABRANJENA JOŠ OD 2003.

STANOVNIŠTVO BROJNIH NASELJA U VOJVODINI IZLOŽENO JE OPASNOSTI IZ VODE ZA PIĆE

SUBOTICA: PRERADA PIJAĆE VODE NA VISOKOM NIVOU

Najnoviji članci

Najnoviji komentari

Arhive

Stranice

Arhive