Tag Archive Institut za javno zdravlje

ByAdmin

STANOVNIŠTVO BROJNIH NASELJA U VOJVODINI IZLOŽENO JE OPASNOSTI IZ VODE ZA PIĆE

Svi znamo da je unošenje neophodne količine vode za piće u organizam veoma važno za naše zdravlje.
Takođe, znamo da pijući vodu sprečavamo dehidrataciju organizma, stanja koje može dovesti do neracionalnog razmišljanja, raznih promena raspoloženja, pregrevanja tela i mnogih drugih nepoželjnih situacija koje mogu imati štetne zdravstvene posledice po nas, čak i može loše uticati na ljude oko nas.

Svako jutro, kada ustanemo, posežemo za čašom vode, čašom zdravlja, koja će „razbuditi“ sve vitalne funkcije našeg tela. Odvrnemo slavinu, napunimo čašu, utolimo žeđ, i naša svakodnevna potreba bude zadovoljena. Ono što možda nedovoljno znamo je: šta se nalazi u toj čaši vode. Kakvog je kvaliteta i kakva je situacija sa zdravstvenom ispravnošću vode za piće u AP Vojvodini – pitali smo prof. dr Sanju Bijelović, načelnicu Centra za higijenu i humanu ekologiju, Instituta za javno zdravlje Vojvodine.

“Stanovništvo AP Vojvodine snabdeva se vodom za piće putem javnih vodovoda u oko 86% naselja. Osnovni izvor vode za piće je podzemna voda, koja se dalje dostavlja kao: 1. prečišćena (postupak prečišćavanja obuhvata mehaničke, fizičke i hemijske metode prečišćavanja, koje se obavezno završavaju postupkom dezinfekcije vode); 2. neprečišćena hlorisana (postupak prečišćavanja obuhvata samo dezinfekciju u cilju obezbeđivanja mikrobiološke ispravnosti i sprečavanja nastanka bolesti zavisnih od mikrobioloških uzročnika u vodi za piće) i 3. neprečišćena (postupak prečišćavanja, kao i dezinfekcija vode, se ne primenjuje)“, pojašnjava prof. dr Sanja Bijelović, i ističe da voda mora biti zdravstveno ispravna ako se koristi za piće, održavanje lične i opšte i higijene, pripremu hrane i ishranu stoke. Dakle, za sve navedene potrebe treba da se koristi zdravtsveno ispravna voda za piće.

Kakav je, po vama, kvalitet vode koju za piće koriste stanovnici Vojvodine u seoskim i gradskim sredinama, i koliko često se uzorkuje voda na ispravnost?

Lokalna samouprava je preko javnih preduzeća, u skladu sa zakonskom osnovom, u obavezi da stanovništvu obezbedi vodosnabdevanje, odnosno snabdevanje ZDRAVSTVENO ISPRAVNOM vodom za piće za sve stanovništvo, i to u dovoljnim količinama. Kvalitet vode za piće definiše vrstu i koncentraciju organskih i neorganskih materija u vodi, dok zdravstvena ispravnost podrazumeva utvrđivanje prisustva mikrobioloških, fizičkih i hemijskih opasnosti u vodi za piće, koje mogu predstavljati rizik po zdravlje ljudi.

Praćenje i utvrđivanje zdravstvene ispravnosti vode za piće dostupne krajnjem korisniku, sa procenom rizika po zdravlje ljudi i preporukama za unapređenje ili održavanja postignute zdravstvene ispravnosti je u skladu sa nacionalnim propisima, u nadležnosti ovlašćenih i akreditovanih zdravstvenih ustanova, odnosno instituta/zavoda za javno zdravlje. Na teritoriji AP Vojvodine, kontrolu zdravstvene ispravnosti, sa procenom rizika po zdravlje ljudi i preporukama/merama, obavlja sedam teritorijalno nadležnih zdravstvenih ustanova (šest zavoda za javno zdravlje – Subotica, Kikinda, Zrenjanin, Pančevo, Sombor i Sremska Mitrovica i jedan Institut za javno zdravlje Vojvodine – Novi Sad).

Kontrola zdravstvene ispravnosti obavlja se na osnovu ugovorenih poslova sa lokalnom samoupravom, pri čemu učestalost analize, broj i vrstu analiza određuje sam vlasnik, odnosno naručilac posla (lokalna samouprava). Broj kontrolisanih uzoraka je različit i zavisi od kapaciteta vodovoda, količine zahvaćene vode, veličine naselja koje se snabdeva vodom za piće iz jednog sistema vodosnabdevanja, a prosečno se kreće od jednom nedeljno do svakodnevno, u više uzoraka (konkretno se u Novom Sadu kontroliše dnevno 18 uzoraka, svakog dana, godišnje 6.570 uzoraka).

Rezultati kontrole, na osnovu podataka iz navedene i opisane mreže zdravstvenih ustanova za 2021, pokazuju da je prečišćena voda za piće kontrolisana u ukupno 13.246 uzoraka, od čega je zdravstvena ispravnost utvrđena u 94 % uzoraka; neprečišćena hlorisana voda za piće je kontrolisana u ukupno 13.377 uzoraka, od čega je zdravstvena ispravnost utvrđena u 20 % uzoraka, a neprečišćena voda za piće je kontrolisana u ukupno 1.157 uzoraka, od čega je zdravstvena ispravnost utvrđena u 9 % uzoraka. Bitan je podatak da je prečišćena voda za piće tokom 2021. godine bila dostupna stanovništvu u svega 16 (38 %) od ukupno 45 opština na teritoriji AP Vojvodine, odnosno u Gradu Novom Sadu i naseljima priključenim na novosadski vodovod, Bečeju, Bačkoj Palanci i Despotovu, Vrbasu, Beočinu, Srbobranu (naselje Nadalj), Titelu (sa Lokom i Gardinovcima), Pančevu, Opovu, Kovinu, Vršcu, Apatinu, Odžacima i Somboru (i naseljima priključenim na ove vodovode), Bačkom Monoštoru (od 2021. godine), Sremskoj Mitrovici, Rumi, Subotici i Bačkoj Topoli (i naseljima priključenim na ove vodovode). Treba znati da se u uzorcima prečišćene vode ne utvrđuju opasnosti po zdravlje ljudi.

Koja naseljena mesta u Vojvodini imaju neispravnu vodu za piće i koliko dugo?

Stanovništvo brojnih naselja, kao što su Temerin, Sirig, Bački Jarak, Bačko Novo Selo, Selenča, Zmajevo, Kucura, Ravno Selo, Novi Kneževac (grad), Čoka (grad i sela), Senta (grad), Ada (grad), Mol, Kanjiža (grad), Bački Gračac, Gakovo, Kolut, Kruščić, Rastina, Riđica, Ratkovo, Ruski Krstur, Srpski Miletić, Bački Monoštor, Šid, Batrovci, Sremska Rača, Bočar, Kumane, Novi Bečej i Novo Miloševo, Kulpin, Bački Petrovac, Savino Selo, Bačko Dobro Polje, Debeljača, Skorenovac, Veliki Gaj – Kupinik, Kikinda – grad, Kikinda – sela, Novi Kneževac – sela, Kanjiža – sela, Aleksa Šantić, Doroslovo, Stapar i Zrenjanin, izloženo je opasnostima u vodi za piće, prvenstveno arsenu i nitritima.

Koje vrste zagađenja u vodi za piće su prisutna u Vojvodini, i koji su uzroci nastanka tih zagađenja?

U uzorcima neprečišćene vode za piće, bez obzira na to da li se pre upotrebe dezinfikuje ili ne, utvrđuju se opasnosti kao što su prisustvo mikroorganizama, pokazatelja svežeg i starog fekalnog zagađenja u oko 1 % svih kontrolisanih uzoraka, povećana koncentracija arsena, dokazanog karcinogena za čoveka u 66 % kontrolisanih uzoraka, i povećana koncentracija nitrita, hemijskog pokazatelja fekalnog zagađenja vode u 9 % kontrolisanih uzoraka.

Kakve su posledice po zdravlje stanovništva usled mikrobiološke i hemijske zagađenosti vode i koje sve bolesti mogu nastati usled dugoročnog konzumiranja neispravne vode za piće?

Navedene opasnosti mogu doprineti povećanju rizika oboljevanja stanovništva od bolesti čiji se uzročnici prenose vodom, a u koje se ubrajaju infekcije organa za varenje praćene povišenom temperaturom, mukom, povraćanjem, prolivima, potom infekcije kože i sluzokože, hronična oboljenja organa za varenje i maligne bolesti kože, mokraćne bešike, pluća. Rizik po zdravlje ljudi nije jednak. Uvek su osetljive populacione grupe, u koje se ubrajaju deca, trudnice, dojilje, stara i hronično obolela lica. Dakle, oni su pod većim rizikom.

Koji se sve „nepoželjni elementi“ hemijskog i mikrobiološkog sastava mogu naći u našoj čaši vode, i otkud oni tu?

Sem opisanih opasnosti u neprečišćenoj vodi za piće, treba istaći da se neprečišćena voda za piće na teritoriji AP Vojvodine odlikuje visokim sadržajem organskih materija, povećanom koncentracijom amonijaka, gvožđa i mangana, te posledično izmenjenim senzornim osobinama (boja, miris, ukus) vode, koje nisu opasne po zdravlje ljudi, ali opravdano uslovljavaju odbijanje upotrebe od strane potrošača i predstavljaju problem za tehničko-tehnološke procese prečišćavanja vode. Uspešnost dezinfekcije, koja se primenjuje radi obezbeđivanja mikrobiološke ispravnosti vode – što je prvi i osnovni cilj svakog vodosnabdevanja, je u slučaju neprečišćene vode za piće zbog visokog sadržaja organskih i neorganskih materija, nedovoljna i neefikasna. Stoga je na teritoriji AP Vojvodine prečišćavanje vode za piće, čiji krajnji element jeste dezinfekcija, uslov za obezbeđivanje dovoljne količine zdravstveno ispravne vode za piće za sve stanovništvo.

U cilju obezbeđivanja zdravstvene ispravnosti vode za piće, pojedine lokalne samouprave na teritoriji AP Vojvodine su obezbedile izgradnju alternativnih izvora vodosnabdevanja tzv. „eko-česmi“, koje predstavljaju male sisteme prečišćavanja vode za piće dostupne na jednom do dva mesta u naselju. U uslovima redovnog održavanja i čišćenja, one mogu da obezbede zdravstvenu ispravnost vode za piće. U suprotnom, rezultati se ne mogu postići. Tako je tokom 2021. godine utvrđeno da je svega 67% kontrolisanih uzoraka vode za piće sa “eko-česmi” od ukupno 719 kontrolisanih, pogodno za ljudsku upotrebu, te je stoga redovno tehničko održavanje alternativnih izvora vodosnabdevanja uslov postizanja i održavanja zdravstvene ispravnosti vode za piće.

Preti li nam opasnost od hidrične epidemije?

Na teritoriji AP Vojvodine, voda za piće je opterećena hemijskim opasnostima, a prisutni mikroorganizmi, i prema broju i vrsti, ne predstavljaju opasnost po zdravlje ljudi i ne postoji opasnost od hidričnih epidemija.

Na koji način otpadne vode u Vojvodini utiču na kvalitet voda u rekama i jezerima?

Otpadne vode, koje su neprečišćene i netretirane ispuštaju u recipijente (reke, jezera, i sl.) svakako predstavljaju rizik zagađenja svih voda, posebno podzemnih voda.

Smatra se da je osnovno ljudsko pravo – pravo na korišćenje higijenski i zdravstveno ispravne vode za piće, kako kaže Svetska zdravstvena organizacija. Po njihovim podacima iz 2015. godine, skoro 4,2 milijarde ljudi širom sveta koristilo je vodu iz česme, dok je 2,4 milijarde imalo pristup bunarima ili javnim česmama, a od 1 do 2 milijarde ljudi nema bezbednu vodu za piće. Nebezbedna voda za piće može da nosi mnoge prouzrokovače bolesti.

„Više ljudi umire od nebezbedne vode nego od rata”, izjavio je jednom prilikom, 2010. godine, tadašnji generalni sekretar UN Ban Ki Mun. Poznato je da je jedno od osnovnih pravila zdravog života to da treba piti dve litre zdrave vode dnevno. Podsećamo da voda za piće, kuvanje i pripremanje namirnica treba da bude neutralnog ukusa, bez boje i mirisa. Koliko to puta primetimo u našoj čaši, prosudite sami.

Tekst i fotografije:
Miloš Ćirković

NAPOMENA
Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Kakvu vodu pijemo“, koji je sufinansiran iz budžeta Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama na Konkursu za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja u 2022. godini.
Stavovi izneti u podržanom projektu nužno ne izražavaju stavove Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama.