U Srbiji se baci oko 250 hiljada tona hrane, neki kažu čak i više, što je negde od 30 do 40 kg po stanovniku. Za razliku od razvijenih zemalja, kod nas se otpad od hrane uglavnom ne razdvaja, tako da veći deo završi na deponijama, što ima velike posledice po životnu sredinu. Procenjuje se da domaći ugostiteljski sektor godišnje generiše oko 40 hiljada tona otpada od hrane – i u kuhinji tokom pripreme hrane i na tanjiru, nakon konzumacije jela. Samo 1% se ponovno upotrebljava ili zbrinjava prema važećoj regulativi a sve ostalo završi na deponijama gde emituje opasne gasove sa efektom staklene bašte. Cirkularna ekonomija je način da se otpad pretvori u resurs.
Od otpadnog jestivog ulja do biodizela
Kompanija “EsoTron” je jedna od prvih koja ima tehnologiju kojom se organski otpad može privesti nameni za proizvodnju “zelene energije”. Ona od 2011. godine sakuplja otpadno jestivo ulje i danas ima najveću sakupljačku mrežu u Srbiji. Predstavnici ove kompanije nedeljno obiđu više od 4.500 restorana, kako bi preuzeli otpadno ulje i dopremili ga do postrojenja u okolini Novog Sada, gde se prerađuje. Sve prerađene količine otpadnog ulja izvozi se u zemlje Evropske unije, gde se koristi za proizvodnju biodizela. Nešto kasnije, od 2016.godine, razvijaju i drugu tehnologiju kojom se iz otpada od hrane i organskog otpada može dobiti “zelena energija”. Prema rečima generalnog direktora kompanije Bojana Gligića, razvili su tehnologiju kako bi efektivno uništavali otpisane količine namirnica sa isteklim rokom iz trgovinskih lanaca, konditorske industrije, muljeve iz bioloških prečistača otpadnih voda, a kako to sve ne bi odlazilo na deponije.
Foto: GettyImages
“U industrijskoj proizvodnji hrane skoncentrisane su velike količine sirovinskog otpada i otpada od hrane, a naša tehnologija je koncipirana tako da od svega toga napravi energiju. Mi npr. od fabrike preuzmemo otpad koji je preostao u proizvodnji hrane, i to ponekad znaju biti velike količine, na tone, nedeljno, kako ne bi završilo na deponiji. To se sve prerađuje u našim postojenjima u okolini Novog Sada i dobija se jedna kontrolisana smesa koja je nutritivno bogata i pogodna da se od nje, u biogasnom postrojenju, dobije metan CH4, koji se koristi u generatoru koji proizvodi električnu energiju. A električna energija dobijena iz tog gasa predaje se u mrežu Elektroprivrede Srbije i onda se distribuira potrošačima.Tako zapravo iz otpada od hrane dobijamo jedan mali procenat čiste zelene energije”, kaže Gligić.
Dvostruki efekat
On ističe da dobijanje energije iz otpada ima dvostruki efekat. Kao prvo, tehnologijom se otpad uklanja iz životne sredine, pa tako i sve štetne posledice koje bi nastale da je otpad završio na deponiji. Deponije, smetlišta na koje odlažemo otpad često se zapale, tinjaju, zagađuju vazduh a to su sve zapravo emisije metana koje se izdvajaju iz organske materije i od njega se dobija struja.
„Od jedne tone otpada od hrane, koja se sakupi i tretira, uštedi se do 700 kg štetnih emisija CO2. A kada je reč o energetskom potencijalu, naše biogasno postrojenje može preraditi 2.000 tona otpada od hrane, koliko inače mesečno uspešno sakupimo”, kaže Gligić.
Tri beogradska hotela za mesec dana prikupila 5,8 tona otpada
Otpad od hrane iz prehrambene industrije je za sad dominantan u proizvodnji biogasa, u odnosu na otpad od hrane iz ugostiteljskih objekata. U kompaniji kažu da se trude da u svim restoranima, sa kojima sarađuju, postepeno uvode i drugu posudu za odvajanje otpada od hrane nastale tokom pripreme i nekonzumirane hrane, što bi znatno moglo da poveća proizvodnju “zelene energije” .To je pokazala i akcija u okviru inicijative “Cirkularne zajednice u Srbiji” kada su tri beogradska hotela za mesec dana prikupila 5,8 tona otpada od hrane i predali ga kompaniji “EsoTron”, koja je od tog otpada proizvela energiju a ostvarena je i ušteda od četiri tone CO2, što je jednako količini koju apsorbuje 190 stabala tokom godinu dana.
Odnedavno i aerodrom “Nikola Tesla” odvaja organski otpad koji završava u postrojenju ”EsoTrona”.Za aerodrome je to važno kako bi poboljšali svoj godišnji Izveštaj o smanjenju emisija gasova sa efektom staklene baste, jer avio-industrija je jedan od velikih zagađivača. Na taj način, mogu da smanje svoj negativan uticaj na životnu sredinu.
Odvajanje organskog otpada treba da je dostupno za sve
Od prošle godine, kompanija je počela da širi svoje poslovanje u zemljama regiona, koje nemaju organizovano sakupljanje otpadnih ulja. Započeli su poslovanje početkom godine u Republici Srpskoj i u BIH, gde već imaju zapažene rezulate, dok su u Crnoj Gori još uvek na početku. U narednom period planiraju da prošire poslovanje i u drugim zemljama u regionu.
“U planu nam je da odvajanje organskog otpada bude dostupno svim građanima u našoj zemlji. To je malo teže sprovesti ali imamo dobru saradnju sa resornim Ministarstvom za zaštitu životne sredine, koje podržava ovakve razvojne procese. Imamo isti cilj a to je da se uspostavi sistem odvojenog sakupljanja otpada. Kao privrednici zadovoljni smo jer ne stojimo u mestu što se tiče regulatornog dela i ishodovanja dozvola”, ističe Gligić.
Foto: Unsplash
On smatra da pomaka ima, da idemo u dobrom pravcu ali za to će trebati vreme. U tom procesu veoma ključna je edukacija, jer otpad ima svoj životni put koji se ne završava kada ga bacimo.Odvajanje otpada i uvođenje sistema upravljanja njime ne može bez edukacije i podizanja ekološke svesti.
Kompanija “EsoTron” dobila je podršku Globalnog fonda za životnu sredinu za izgradnju novog centra za transformaciju biootpada u opštini Srbobran, gde će prerađivati industrijski mulj i mulj iz komunalnih postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, u okviru inicijative “Cirkularne zajednice”, koju sprovodi UNDP u partnerstvu s Ministarstvom zaštite životne sredine. Trenutno rade interni projekat i analizu lokacija koje su pogodne za taj posao. Srbobran jeste opština u kojoj se ovaj projekat razmatra ali u kompaniji ”EsoTron” kažu da će im trebati više takvih lokacija kako bi pokrili celu teritoriju Srbije, jer količine otpadnog mulja iz prečistača otpadnih voda je u porastu i moraju postojati kapaciteti da prime taj otpad i tretiraju ga u skladu sa zakonom.
Tekst: Dragana Ratković
Foto: Unsplash, GettyImages
NAPOMENA
Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Cirkularna ekonomija za zeleniju Vojvodinu“, koji je sufinansiran iz budžeta Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama na Konkursu za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja u 2024. godini.
Stavovi izneti u podržanom projektu nužno ne izražavaju stavove Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama.
Lajkujte EkoVest na Facebooku
Zapratite EkoVest na Twitteru
Share this: