U Studiji o finansiranju zaštite životne sredine na lokalnom nivou od 2015. do 2017. godine, koju su uradili predstavnici Ekološkog centra “Stanište” iz Vršca i Centra za evropske politike iz Beograda, istraživanjima je dokazano da se od 145 opština u Srbiji, u čak 80 njih naknade naplaćene od građana i privrede za zaštitu životne sredine troše za razne druge potrebe budžeta. Tačnije na životnu sredinu se manje troši od onoga što se slije u Budžetski fond za zaštitu životne sredine. Novi Sad je među gradovima koji za zaštitu životne sredine troši onoliko koliko je i planirano.
270 MILIONA DINARA ZA ŽIVOTNU SREDINU
Pomoćnica načelnice Gradske uprave za zaštitu životne sredine Dragica Branković kaže da je Novi Sad ponosan na činjenicu da se novac namenjen za zaštitu i unapređenje životne sredine troši namenski, transparentno i efikasno, u skladu sa Zakonom o zaštiti životne sredine.
Grad Novi Sad je odmah po utvrđivanju zakonske obaveze da se osnuje Budžetski fond doneo rešenje o njegovom otvaranju i u njega se sliva sav novac od naknada za zagađenje životne sredine koje prihoduje i naplaćuje Republika (40% ide lokalnim samoupravama a 60 % republici), i od naknada za zaštitu i unapređenje životne sredine koju je propisao grad. Program korišćenja novca iz tog fonda svake godine donosi gradonačelnik uz saglasnost Ministarstva za zaštitu životne sredine.
“Prošle godine na raspolaganju smo imali 270 miliona dinara. Sredstva planirana Programom koriste se za različite projekte koje smo podelili na podsticajne, preventivne i sanacione, zatim programe i projekte monitoringa, zaštićena prirodna dobra, kao i na projekte koje realizuju udruženja za jačanje svesti o potrebi zaštite životne sredine i ličnom doprinosu svakoga od nas, I na istraživačke i razvojne projekte i programe. Ono čime možemo da se pohvalimo u poslednje četiri godine je da imamo prihode iz opšeteg Budžeta grada koja su opredeljenja za zaštitu životne sredine. Za ovu godinu izdvojeno je 45 miliona dinara”, izjavila je za naš portal Dragica Branković.
PRIORITETI
Prema njenim rečima, prioriteti Grada Novog Sada u zaštiti životne sredine su izgradnja sanitarne deponije i izgradnja centralnog uređaja za prečišćavanje otpadnih voda. Ona naglašava da se ti projekti ne finansiraju novcem iz Budžetskog fonda, jer nije dovoljan kao osnova za izradu i realizaciju projekata. Ove aktivnosti, koje jesu najzačajnije na nivou grada, moraju se finansirati iz više izvora ̶ iz budžeta grada, pokrajine, republike i međunarodnih fondova, pre svega fondova Evropske unije.
KATASTAR ZELENILA
“Ovi projekti se u najvećoj meri odnose na očuvanje i unapređenje zelenila i čišćenje i saniranje javnih površina, kao i na projekte unapređenja sistema upravljanja otpadom. Od godine do godine različita su izdvajanja, u zavisnosti od projekata. Osim sadnje drveća, šiblja i žbunja i uređenja travnjaka, radi se i na orezivanju drveća, uklanjanju suvih, oštećenih i bolesnih grana i stabala, a sve aktivnosti se sprovode na osnovu stučnih nalaza i mišljenja, a gde god je to moguće, uklonjena stabla se zamenjuju novim sadnicama.
U toku je izrada katastra zelenila, gde se ne radi samo popis nego i opis zelenila. Takav katastar će nam dati osnovu za duže planiranje. Pored mnogih projekata koji su realizovani poslednjih godina, treba naročito istaći aktivnosti na pejzažnom uređenju novog parka severno od Ranžirne stanice i Ulice Radomira Raše Radujkova koje su realizovane na osnovu Projekta pejzažnog uređenja, koje je uradilo JKP “Gradsko zelenilo”. Tako će Novi Sad, posle više decenija, dobiti novi park ukupne površine 34.951 m2, od kojih je 27.831 m2 pod zelenilom”, kaže Dragica Branković.
DIVLJE DEPONIJE
Realizacija projekata čišćenja i saniranja javnih površina, pored sakupljanja rasutog otpada, podrazumeva i uklanjanje divljih deponija sa javnih površina, koje se, nažalost, u kratkom roku ponovo formiraju.
“Značajan deo novca izdavajamo za uklanjanja divljih deponija i mnogi se pitaju zašto to radimo i zašto taj novac ne uložimo u izgradnju sanitarne deponije. Nažalost JKP “Čistoća” očisti bačeno smeće i za godinu dana na istom mestu ponovo nikne nova deponija. Zamislite šta bi bilo da to ne činimo! Novi Sad ima uređeno smetlište za odlaganje otpada i sistem odnošenja smeća u gradu je uređen. To što ne postoji sanitarna deponija ne treba pravdati našu neodgovornost”, istakla je Brankovićka.
POVEĆAN NIVO BUKE
Na osnovu donetih programa monitoringa novcem iz Budžetskog fonda finansira se praćenje kvaliteta vazduha, aeropolena, nivoa buke u životnoj sredini i kvaliteta površinskih voda. Monitoring rade ovlašćene stručne i naučne organizacije i ustanove. Na pitanje kakvo je stanje životne sredine u Novom Sadu na osnovu rezultata monitoringa, Dragica Branković kaže da se ne može reći da je zagađenje poslednjih godina povećano.
“Stanje životne sredine nije ni bolje ni gore. Činjenica je da je povećan nivo buke u određenim delovima grada, ali to je sve ono što prati razvoj jedanog ovako urbanizovanog grad kao što je Novi Sad. Inače, svi rezultati praćenja navedenih elemenata životne sredine dostupni su na internet stranici Gradske uprave za zaštitu životne sredine (www.environovisad.rs)”, podsetila je Brankovićka.
AKTIVNOSTI
Aktima Skupštine Grada Novog Sada stavljeni su pod zaštitu: Park prirode “Begečka jama” i spomenici prirode: Kamenički park, Futoški park, Park instituta u Sremskoj Kamenici, Koprivić u centru Novog Sada, Javorolisni platan u Novom Sadu, Američki platan na Sajlovu, Dud na Čenejskom salašu, Platan u dvorištu škole “Miloš Crnjanski” u Novom Sadu i Američki platan u Futogu.
Aktivnosti na zaštiti, uređenju i unapređenju ovih zaštićenih prirodnih dobara realizuju se na osnovu godišnjih programa upravljanja donetih od strane upravljača. U okviru raspoloživih sredstava Budžetskog fonda finansiraju se konkretni projekti koje predloži upravljač a koji doprinose očuvanju, unapređenju i promociji zaštićenih prirodnih dobara, kao i projekti za preduzimanje mera zaštite i unapređenja određenog prirodnog dobra.
Programom je predviđeno finansiranje istraživačkih i razvojnih programa i projekata čiji rezultati doprinose preduzimanju mera i donošenju odluka po pitanju zaštite i unapređenja stanja životne sredine kao i finansiranje projekata edukacije i podizanja svesti o potrebi zaštite životne sredine koje realizuju udruženja građana. Novac za sufinansiranje ovih programa i projekata dodeljuju se na osnovu Javnog konkursa.
Tekst: Dragana Ratković
Foto: Miloš Ćirković
NAPONEMA
Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Zeleno informisanje – životna sredina je prva vest!“ koji je sufinansiran iz budžeta Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama na Konkursu za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja u 2018. godini.
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama, koji je dodelio sredstva.
Share this: