MEHANIZMI I PUT KA ODRŽIVOSTI GRADA KRAGUJEVCA

Grad Kragujevac danas broji oko 190.000 stanovnika i jedan je od većih i razvijenijih gradova Srbije. Po svojoj veličini, četvrti je grad u našoj zemlji. Zaostavština ovog grada, kao i njegova bogata istorija zaista su veliki i značajni za celu Srbiju. Nekada je bio jedan od najvećih industrijskih centara. O tome kako Grad Kragujevac gradi mehanizme i put ka održivosti i kako se prilagođava klimatskim promenama – razgovarali smo sa Dejanom Miloševićem, zastupnikom Udruženja građana “Prvi prvi na skali” i urednikom istoimenog portala.

Unapređenje energetske efikasnosti – put ka održivosti

Inače, Kragujevac je 2022. godine proglašen za “Eko-opštinu”, interesovalo nas je kako je došlo do te titule i šta se dešava godinu dana kasnije.

“Za sticanje ove nagrade, prijavljene su aktivnosti u zgradarstvu koje se odnose na mere energetske efikasnosti: postavljanje stolarije, izolacije, zamena kotlova na čvrsto gorivo kotlovima na gas i pelet, solarni paneli, solarni kolektori i toplotne pumpe. Preduslov za ostvarivanje rezultata, lančano i za sticanje bilo kakvih priznanja, jeste konstantna posvećenost temi, odnosno problemu. Grad Kragujevac ima dugogodišnje stručne službe koje su zadužene za pitanja zaštite životne sredine, kao i energetskog menadžera od 2006.

Put ka održivosti, ugradnja solarnih panela, foto: Pixabay

Izborni ciklusi menjaju funkcionere, tu postoje ograničenja trajanjem mandata, ali u stručnim okvirima ima kontinuiteta u radu, pa su onda i rezultati vidljiviji. Uz to, građani su iz godine u godinu sve aktivniji, što kroz rad udruženja koja se bave zaštitom životne sredine, što individualno, tako da se pokreću ali i rešavaju eko-problemi. Sve to stvara sveukupnu sliku o napredovanju u ovoj oblasti. Energetski menadžer Ana Radojević je uticala na stvaranje uslova da se grad pokrene u smeru veće energetske efikasnosti, bar u delu zgradarstva. Vodila je projekte za unapređenje energetske efikasnosti u školama, a onda se prihvatila većeg izazova – čitavog grada, tj. stambenih objekata. Grad je utvrdio Program EE, taj strateški dokument objavljen je u decembru prošle godine, a Radojevićeva je bila saradnica na izradi”, kaže Milošević.

Rezultati vidljivi tek za desetak godina

Da bi bilo ikakvih pomaka, naravno, neophodan je redovan budžet sa ovom namenom, a toga nije bilo do pre dve godine, kada je tek pokrenut pilot-projekat koji se i nastavio. Sada se može reći da je ta stavka redovno u planiranju gradskog budžeta. Na ta sredstva se pridodaje i ono što izdvaja Republika, pa ima osnova da te aktivnosti potraju. Sastavni deo novog sistema u gradu, a da je za pohvalu, jesu javni pozivi, kao i javne rasprave, što otvara prostor za učešće građana.

“Ipak, da bi ovaj prelazak bio efikasniji, potrebna su mnogo veća sredstva. Jedino tako je moguće doći do masovnosti u kraćem periodu, a tako i do umanjenja štete po javno zdravlje i životnu sredinu. Da li su postignuti zaista značajni rezultati, realno će moći da se proceni tek za 10-15 godina, pod uslovom da se sredstva svake godine uvećavaju. Samo masovno uvećanje energetske efikasnosti zgrada, kuća i stanova, omogućiće pomak koji se iskazuje većim brojkama.

Treba imati na umu da ovo pitanje nije otrgnuto, tek je deo mozaika za opšti boljitak i veći pomak u zajednici. Više je preduslova da Kragujevac postane zaista održiv grad, sem energetski efikasnijih zgrada, nužan je sređeniji komunalni sistem, kontrolisaniji transport/saobraćaj, ispunjenje kratkoročnih i dugoročnih mera koje struka preporučuje”, istakao je Milošević.

Plan razvoja grada

Dejan Milošević pojašnjava da u pomenutom Programu energetske efikasnosti piše da smo svesni da su energetska efikasnost i korišćenje obnovljivih izvora energije put ka kvalitetnijem životu građana i doprinos održivom razvoju, tako da, kako kaže, žele da ovaj dokument bude osnov za dalje sprovođenje aktivnosti u ovoj oblasti, sa ciljem doprinosa unapređenju energetske stabilnosti, ekologiji i ostvarenju opšte društvene koristi kroz otvaranje “zelenih radnih mesta” i pomoći lokalnoj ekonomiji.

Uvodne rečenice Plana razvoja Grada Kragujevca za period 2021–2031. godine kažu da je to „dugoročni dokument razvojnog planiranja grada, koji daje smernice za budući održivi razvoj kao ciljno orijentisan, dugoročan i sveobuhvatan proces koji utiče na sve aspekte života (ekonomski, socijalni, ekološki i institucionalni). Plan razvoja i put ka održivosti orijentisan je na stvaranje održivog modela koji unapređuje kvalitet života građana i zadovoljava društveno-ekonomske potrebe zajednice, a istovremeno značajno umanjuje štetne uticaje na životnu sredinu i prirodne resurse. Tamo takođe piše da “Kragujevac, kao regionalni centar privrednog i naučnog razvoja Republike Srbije, karakteriše povoljan privredni ambijent, što omogućava održivi razvoj lokalne zajednice”.

I  Program zaštite životne sredine na teritoriji Kragujevca u periodu od 2023. do 2033. godine bavi se održivim razvojem. „Inkorporacija pitanja zaštite životne sredine u obrazovanje na visokoškolskom nivou ima značajnu ulogu u evoluciji društva prema održivosti. Obrazovanje za zaštitu životne sredine, održivi kriterijumi i vrednosti diplomiranih studenata treba da omoguće da oni u budućnosti pristupe profesionalnim aktivnostima sa aspekta zaštite životne sredine i održivog razvoja“, stoji u ovom strateškom dokumentu.

Ovde je zapisano da su među kontinuiranim merama u obrazovanju:

• promovisanje koncepta i praksu održivog razvoja i jačanje sistema održivog obrazovanja putem formalnog učenja;
• sistematsko unapređenje neformalnog obrazovanja o životnoj sredini i održivom razvoju;
• razvijanje i sprovođenje programa edukacije zaposlenih u gradskoj i opštinskim upravama za zaštitu životne sredine i održivi razvoj.

Dakle, deklarativno, „na papiru“, ali ne bilo kakvom, već strateškom, Kragujevac se ispravno usmerava. Kako će biti u praksi – pokazaće vreme.

 Nesanirana deponija pepela i dalje veliki ekološki problem

„Postoje brojni primeri pomešane prakse, a najkrupniji je – Energetika d. o. o. Ta dojučerašnja trovačnica, doslovce, ključna tačna sistema grejanja u Kragujevcu, konačno je prebačena sa uglja na gas kao energent – čime je doprinela smanjenju zagađenja, ali je istovremeno zadržala višegodišnju nesaniranu deponiju pepela (čak 40.000 tona je na matičnoj adresi ovog preduzeća). Ovo sve, uprkos obezbeđenom kreditu od 18 miliona evra, od kojih je četiri miliona bilo predviđeno za uklanjanje pepelišta, i dalje nije rešeno. Loša praksa u poslovanju na ovoj bitnoj adresi je zalazila čak i u nezakonitost – Energetika nije posedovala izveštaje o merenju emisije zagađujućih materija u vazduh, što je utvrdila inspekcija, nakon naše prijave posle poziva građana, pa je naložila otklanjanje te nezakonitosti, što ne uliva poverenje da i ubuduće neće biti nepravilnosti. Šta sledi ubuduće – videćemo, mi nastavljamo sa praćenjem rada donosilaca odluka.

Najbitnije je da građani budu svesni da raspolažu strateškim dokumentima koji obavezuju donosioce odluka da rade u opštem interesu i cilju zaštite životne sredine i javnog zdravlja. Potrebno da to sredstvo obilato koriste kao prav(n)i korektiv organa vlasti koju, na kraju krajeva, plaćaju iz svojih budžeta da budu u službi svih građana”, rekao nam je na kraju Dejan Milošević.

Tekst: Majda Adlešić
Foto: Kragujevac.ls.gov.rs