Regenerativna poljoprivreda u Vojvodini ima veliki potencijal. Uz sve veću svesnost o klimatskim promenama i potrebu za očuvanjem prirodnih resursa, regenerativne prakse nude rešenja koja mogu obezbediti dugoročno zdravlje zemljišta, smanjiti emisiju ugljen-dioksida, te poboljšati biodiverzitet i otpornost lokalne zajednice. Nekoliko je ključnih metoda primene regenerativne poljoprivrede u Vojvodini.
Pokrovne kulture
Korišćenje pokrovnih kultura u Vojvodini može biti ključno za obnavljanje kvaliteta zemljišta. Uspešno se koriste pokrovne kulture kao što su grahorica, lucerka, slačica, lan i detelina, koje obogaćuju zemljište azotom i poboljšavaju njegovu strukturu. Pokrovni usev može biti zaoran u zemlju pre nego što se sadi osnovni usev. Ova praksa povećava organsku materiju u zemljištu, poboljšava njegovu strukturu i plodnost. Međutim, zaoravanje obično se obavlja nekoliko nedelja pre setve osnovnog useva kako bi se omogućilo raspadanje biljnog materijala. Umesto zaoravanja, pokrovni usev može biti pokošen i ostavljen na površini zemljišta kao malč. Ova metoda pomaže u zadržavanju vlage, kontroli temperature zemljišta i smanjenju rasta korova.
Kada se pokrovni usev koristi kao malč, može se direktno sejati kroz njega ili pomeriti malč sa strane pre setve osnovnog useva. U nekim slučajevima, pokrovni usev može biti pokošen i uklonjen s polja, posebno ako postoji potreba za čistom površinom za setvu ili sadnju osnovnog useva. Ova metoda je manje korisna za zemljište u pogledu povećanja organske materije, ali može biti potrebna u specifičnim situacijama.
Pokrovne kulture povećavaju sadržaj organske materije u tlu, čime se poboljšava njegova struktura, prozračnost i kapacitet za zadržavanje vode. Na primer, mahunarke kao što su grašak ili lucerka vežu azot iz vazduha i povećavaju njegovu koncentraciju u tlu. Korenje pokrovnih kultura drži tlo na mestu, smanjujući eroziju uzrokovanu vetrom i vodom. Ovaj proces je posebno važan na nagibima i u područjima sklonim eroziji. Pokrovne kulture smanjuju rast korova tako što zauzimaju prostor i blokiraju sunčevu svetlost, što otežava klijanje i rast korova. Pokrivajući tlo, ove biljke smanjuju isparavanje vode, što pomaže u očuvanju vlage u sušnim periodima. Pokrovne kulture privlače korisne insekte, uključujući oprašivače i prirodne neprijatelje štetočina, čime se poboljšava biološka raznolikost u agroekosistemu. Takođe mogu smanjiti emisiju CO₂ iz tla tako što ga zadržavaju u organskoj materiji, čime se doprinosi borbi protiv klimatskih promena.
„No-till“ metode
Poljoprivrednici u Vojvodini sve češće primenjuju „no-till“ metode, koje uključuju minimalnu obradu ili potpun izostanak obrade zemljišta. Ovakve prakse čuvaju mikroorganizme i gljivice u zemljištu, smanjuju emisiju ugljenika i povećavaju otpornost na sušu, što je posebno korisno u područjima gde dolazi do sve češćih vremenskih ekstrema. Uvođenje polikultura i raznovrsnih sistema rotacije može povećati biodiverzitet i otpornost useva na bolesti i štetočine. Na primer, kombinovanje žitarica sa mahunarkama ili povrćem s korenastim biljkama može poboljšati ravnotežu hranljivih materija u zemljištu. Poljoprivrednici u Vojvodini često kombinuju kukuruz i suncokret s mahunarkama, što pomaže u održavanju prirodne ravnoteže zemljišta.
Organska poljoprivreda je važan deo regenerativnog pristupa jer se oslanja na prirodna đubriva i kompost umesto na hemikalije. Na primer, mnogi proizvođači vina u okolini Subotice koriste prirodne metode đubrenja i izbegavaju upotrebu pesticida. Ovaj pristup doprinosi obnovi zemljišta i osigurava kvalitetne proizvode koji su sve traženiji na tržištu. Integracija životinja, kao što su ovce, koze i perad, može imati pozitivan uticaj na zemljište jer doprinosi kruženju hranljivih materija. Ova praksa se, iako manje zastupljena, polako vraća u Vojvodinu. Stoka može prirodno da gnoji zemljište, dok njihovo prisustvo smanjuje potrebu za veštačkim đubrivima.
Iako nije uobičajeno u Vojvodini, s obzirom na veoma mali procenat pošumljenosti terena, agrošumarstvo ima veliki potencijal u kombinaciji sa voćnjacima ili povrtnjacima. Plantaže voća poput jabuka i šljiva mogu se integrisati sa orasima, lešnicima ili grmovima koji pružaju hlad, štite od vetra i povećavaju biodiverzitet. Ovakvi sistemi su još uvek u ranoj fazi razvoja, ali sve više poljoprivrednika istražuje ovu mogućnost.
Dobre prakse u Vojvodini
Regenerativna poljoprivreda u Vojvodini pokazuje značajne korake ka održivosti. Ekološka gazdinstva u okolini Bačke Topole i Sente posvećena su očuvanju lokalnih sorti poput spelte i autohtonih voćnih vrsta. U Bačkoj Topoli, sorta kruške Kiferov sejanac uzgaja se organski i prilagođena je lokalnim uslovima, pružajući visok kvalitet uz minimalne intervencije u zaštiti biljaka. Porodične farme u Banatu koriste pokrovne kulture kao što su lucerka i detelina za obogaćivanje tla azotom, smanjenje erozije i očuvanje vlage. Ove prakse takođe pomažu u održavanju biološke ravnoteže i smanjenju potrebe za veštačkim đubrivima.
Na Fruškoj gori, vinarije i voćnjaci aktivno koriste integrisane sisteme sađenja, uključujući prakse koje povećavaju biodiverzitet i smanjuju upotrebu hemijskih pesticida. Konkretno, sadnja biljaka poput nevena, bosiljka i drugih aromatičnih biljaka između redova vinove loze ili voćaka doprinosi privlačenju korisnih insekata i oprašivača. Ove biljke pomažu u privlačenju oprašivača kao što su pčele, koji su ključni za zdravlje vinove loze. Takođe, mnoge od ovih biljaka odbijaju štetne insekte, smanjujući potrebu za hemijskim pesticidima. Na primer, neven je poznat po tome što odbija mnoge štetne insekte, poput nematoda, koji mogu oštetiti korenje vinove loze. Time se smanjuje potreba za tretmanima pesticidima i zadržava zdravlje zemljišta. Mešovita sadnja doprinosi većem biodiverzitetu vinograda, što je važno za stabilnost ekosistema. Ovaj pristup omogućava prirodnu kontrolu štetočina i pomaže u održavanju ravnoteže u vinogradu.
Metode poput upotrebe organskih đubriva i smanjenje obrade zemljišta pomažu u očuvanju njegove plodnosti i strukture. Ovo omogućava vinovoj lozi da raste u zdravijem okruženju, čime se poboljšava kvalitet grožđa, a samim tim i kvaliteta vina. Održavanje zdravog zemljišta i biljaka povećava njihovu otpornost na ekstremne klimatske uslove kao što su suše ili jake kiše. Time se smanjuje rizik od loših berbi, čime se osigurava stabilnost i kontinuitet proizvodnje vina. Kombinovanjem ovih metoda, vinarije ne samo da poboljšavaju kvalitet svojih vina, već doprinose i očuvanju ekosistema i očuvanju biodiverziteta na Fruškoj gori.
Diversifikacija poljoprivrede
U Vojvodini se već sprovode inicijative za diversifikaciju poljoprivrede, posebno kroz primere poput gazdinstava koja integrišu voćarstvo, povrtarstvo i stočarstvo kako bi smanjila rizike povezane s klimatskim promenama i ekonomskim oscilacijama. Jedan od primera je gazdinstvo iz Srema koje se ranije oslanjalo isključivo na proizvodnju kukuruza i pšenice, ali je zbog čestih suša uvelo nove kulture, poput leblebije i heljde, koje su otpornije na nepovoljne vremenske uslove. Osim toga, domaćinstvo je uvelo i povrtarstvo, gajeći povrće poput paprike i paradajza, i prodajući ga direktno na lokalnim pijacama i putem dostave.
Ovi primeri ukazuju na potencijal diversifikacije kao ključne strategije za povećanje otpornosti poljoprivrede u Vojvodini na ekonomske i klimatske izazove. Diversifikacija poljoprivrede podrazumeva širenje spektra gajenih biljaka i praksi kako bi se smanjio rizik od ekonomskih gubitaka i povećala otpornost sistema na klimatske promene, bolesti i tržišne šokove. U Vojvodini, gde dominiraju monokulture kao što su kukuruz, pšenica i suncokret, diversifikacija nudi višestruke benefite.
Tekst: Majda Adlešić
NAPOMENA
Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Cirkularna ekonomija za zeleniju Vojvodinu“, koji je sufinansiran iz budžeta Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama na Konkursu za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja u 2024. godini.
Stavovi izneti u podržanom projektu nužno ne izražavaju stavove Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama.
Lajkujte EkoVest na Facebooku
Zapratite EkoVest na Twitteru
Share this: