Trend urbanizacije i sve veći broj stanovništa u gradovima – u stalnom su porastu. Već danas, na planeti živi više od osam milijardi ljudi, od toga više od polovine je u gradovima, a oni čine jedan posto svetske površine i troše 78% energije i proizvode 60% ukupne emisije gasova sa efektom staklene bašte. Urbanizacija, posebno kada je nekontrolisana i neplanska, nosi sa sobom i probleme po životnu sredinu kao što su – nedostatak zelenih površina, porast temperature, zagađenje vazduha i vode, uništavanje biodiverziteta, potom svetlosno zagađenje, povećanu buku, neadekvatno upravljanje otpadom, ali i povećanje emisija gasova sa efektom staklene bašte… Sve to utiče i na kvalitet života građana.
Da bi život u gradu bio prihvatljiv, traže se inovativna rešenja kako bi se ublažile negativne posledice urbanizacije. Rešenja zasnovana na prirodi je koncept koji dobija na zamahu u urbanom planiranju i nude obećavajući pristup za stvaranje održivih gradova. Nedostatak zelenih površina, zbog urbanizacije, može doprineti povećanje temperature, buke, a kvalitet vazduha je zagađeniji. Ublažavanje tih posledica može se prevazići vertikalnim i horizontalnim ozelenjavanjem. Temperatura se može sniziti zelenim koridorima, fasadama i krovovima. Zbog svih prenosti i benefita rešenja zasnovanih na prirodi, u Novom Sadu su u trendu zeleni krovovi i fasade, ali odnedavno imamo i zeleni zid na Prirodno-matematičkom fakultetu (PMF).
Posledice intenzivnog razvoja gradova
Prema rečima prof. dr Stevana Savića sa Departmana za geografiju, turizam i hotelijerstvo Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu, koji se, u poslednjih 30 godina, bavi urbanom klimom pre svega u zemljama u razvoju ili zemljama u tranziciji – kao što su bivše socijalističke zemlje – imamo intenzivan razvoj gradova i nije se puno gledalo na balans kada je reč o kvalitetu života.
Novi Sad nije milionski grad, ali je urbanizacija intenzivna. On je klasičan primer jednog srednje razvijenog grada koji, u pojednim delovima ima baš ozbiljan problem sa viškom toplote zbog intenzivne urbanizacije.
„U Novom Sadu zabeležen je fenomen toplotnih ostrva i razlika između rubnih delova grada i centra čak i do 10 stepeni, u zavisnosti od perioda godine i od perioda dana. Problem u gradovima je najviše izražen tokom noći, jer se toplota zadržava duže i ne može da se spusti, što ima velike posledice po zdravlje ljudi. Naša trogodišnja merenja pokazuju da u Novom Sadu imamo deset puta više tropskih noći nego van grada. Jedan od načina da se ublaže ove posledice je primena rešenja zasnovanih na prirodi, kao što je npr. podizanje parkovskih površina, drvoreda, zelenih koridoridora, ozelenjavanje fasada, krovova… Nerealno je očekivati da takva rešenja mogu potpuno da saniraju problem ali mogu da ga ublaže“, navodi profesor Savić.
Profesor Savić podseća da intenzivna gradnja i razvoj gradova imaju i te kako vidljive i štetne posledice na kvalitet života, a koje sve češće izlaze na videlo. U Novom Sadu je to konkretno izraženo kroz loš kvalitet vazduha, koji pogađa sve, a najčešći uzroci tome su saobraćaj i klimatski uslovi, za razliku od Beograda i drugih gradova, gde pored saobraćaja, na zagađenje utiče i industrija, kao i individualna ložišta.
Rešenja zasnovana na prirodi
Prirodno-matematički fakultet, Departman za geografiju, turizam i hotelijerstvo bio je partner u prekograničnom IPA projektu Srbija–Hrvatska “Green Energy”, čiji je cilj ozelenjavanje i razvoj energetske efikasnosti u pograničnim gradovima kao doprinos adaptaciji na klimatske promene.
„U projektu smo se fokusirali na javne objekte u Novom Sadu i Osijeku, jer smo primetili da su oni problem, generalno. Koncept Rešenja zasnovanih na prirodi nije samo ozelenjavanje gradova, nego da oni budu i karbonski neutralni, pošto je procena da gradovi emituju oko 70% CO₂. Putem projekta, koji je trajao dve i po godine, želeli smo da na objektima, u ova dva grada, damo pilot primere primene Rešenja zaosnovanih na prirodi: zeleni zid i zeleni krov. Takođe, želeli smo da te objekte učinimo energetski efikasnim, da troše manje energije kako bismo smanjili emisiju CO₂, tako da je imamo dvostruk efekat“, objašnjava profesor Savić.
U Novom Sadu, Škola za osnovno i srednje obrazovanje „Milan Petrović“ dobila je zeleni krov, zeleni zid i solarne panele. To je najveća škola u gradu, iako nije stari objekat – dosta je energetski neefikasna. Postavljeno je 480 m² poluintenzivnog zelenog krova i 80 m² zelenog zida, dok je na objektu srednjoškolskog igrališta u Osijeku postavljen poluintenzivni zeleni krov površine 160 m².
Zeleni krov na školi u Novom Sadu ima veliki efekat za fiskulturnu salu, gde je postavljen. U centralnom delu zelenog krova dominira travnata površina a u perifernim delovima srednje rastinje. U okviru zelenog krova postavljena je pešačka staza. Zeleni zid nije velik, s obzirom na veličinu zgrade same škole. Pokriva mali deo fasade, oko 80 m² ali je dobar izolator za nekoliko prostorija. Postavljen je sa ulične strane, u cilju promocije zelene infrastrukture.
Instalirana je i solarna elektrana snage 120 kw sa solarnim panelima na površini gotovo 1.000 m². Ovaj solarni sistem proizvodi dodatnu zelenu energiju koja se koristi za održavanje zelene infrastrukture na samom objektu škole a dodatno škola dobija energiju iz obnovljivih izvora za svoju potrošnju. Na taj način smanjuje se i emisije CO₂ u atmosferu. Prema procenama, projekat “Green Energy” je omogućio da škola uštedi 30 do 50% električne energije, u zavisnosti od doba godine.
Najveći unutrašnji zeleni zid u Srbiji
„Fokusirali smo se na javne objekte i javni prostor, gde se ljudi kreću, ali ih i koriste. Cilj nam je bio da te prostore probamo da tretiramo, da pokušamo da primenimo neka od prirodnih rešenja. Projekat je ocenjen kao veoma dobar pa je usledio nastavak projekta – “Green Energy 2”, čiji je cilj bio postavljanje unutrašnjeg zelenog zida u hodniku Departmana za geografiju, turizam i hotelijerstvo PMF-a u Novom Sadu“, kaže profesor Savić, navodeći da na fakultetu ljudi rade od sedam do osam sati, studenti provode jedan deo dana i odlučili su se da instaliraju zeleni zid na 70 m².
To je više od pola hodnika i za sada je to najveći unutrašnji zeleni zid u Srbiji od islandske mahovine. Ima više različitih vrsta zelenog zida ali islandska mahovina je najbolja za ovakav tip zatvorenog hodnika koji nema direktno sunčevu svetlost. S jedne i druge strane su kabineti i učionice, tako da posredno dobija sunčevu svetlost. Veštačka svetlost stalno treba da bude upaljena jer islandska mahovina ne voli svetlost, tako da je ona idealna za ovakve prostore, a ovde je optimalna vlaga tokom leta. Mahovina crpe vlagu iz vazduha i održava mikroklimu. Zatvoreni, zamračeni hodnici su veoma optimalni za ovakav tip zelenog zida, i ona daje svoj maksimum u ovakvim prostorima.
Prema rečima profesora Savića, islandska mahovina nije zahtevna. Potrebno je da se prihranjuje na svakih šest meseci i povremeno orošavati vodom, posebno zimi kada je suv vazduh. Životni vek zelenog zida je od osam do deset godina.
„Postavili smo ga zato što je dobar termalni, temperaturni i zvučni izolator, daje estetiku i pročišćava vazduh. Na taj način, dobili smo bolju mikroklimu i bolji kvalitet vazduha, što je ovom hodniku veoma potrebno. Benefite smo osetili tokom leta jer smo uvideli koliko zeleni zid ne samo što prečišćava vazduh nego i održava mikroklimu. Tokom leta smo samo jednom u hodniku uključili klima-uređaj, jer nije bilo potrebe za tim. Prostor je sada prijatniji i profesorima i studentima. Kroz projekat se potvrdilo da pored spoljašne sredine, koja nam je važna, moramo se fokusirati i na unutrašnji prostor koji je takođe veoma bitan, kako bism imali dobru mikroklimu i optimalne uslove za život i rad“, istakao je profesor Savić.
Značaj zelenih krovova
Zelene oaze na zgradama u svetu odavno nisu novina. Oni su dobri toplotni izolatori. Zeleni krov, kao dodatni sloj u funkciji izolacije pruža dodatnu zaštitu: leti deluje kao toplotni štit, a zimi kao dodatna termoizolacija. Zavisno od debljine supstrata smanjuje troškove grejanja do 20%.
Zeleni krovovi upijaju zvuk i tako smanjuju uticaj buke. U zavisnosti od debljine i vrste krovnih slojeva, buka se u unutrašnjim prostorijama zgrade sa zelenim krovom može smanjiti i za 40 dB. Oni su veoma isplativa investicija jer su istraživanja, rađena u Evropskoj uniji, pokazala da štite krov od UV zračenjaje i njihov životni vek je dvostruko duži nego kod običnog krova.
Zelenilo prečišćava vazduh čime se stvara kvalitetnija mikroklima. Čestice prašine i zagađivači iz vazduha se vezuju za podlogu a vegetacija ih apsorbuje.
Zeleni krovovi zadržavaju atmosferske vode i na taj način omogućavaju isparenja u gradskoj sredini, čime hlade okolinu.Tako se smanjuju opterećenja na odvod prilikom jakih pljuskova. Zeleni krov redukuje oticanje tokom jakih pljuskova za 50 do 100% i odlaže vreme oticanja kišnice u kanalizacioni sistem. Štiti hidroizolaciju krova od ekstremnih variranja temperature, UV zračenja, i ostalih atmosferskih uticaja.
Prvi zeleni krov u Novom Sadu postavljen je 2015. godine na stambeno-poslovnim objektima na uglu Bulevara kralja Petra I i Ulice Vojvode Šupljikca, koje je gradila kompanije Erker Inženjering, a koja je 2018. osnovala i Nacionalnu asocijaciju zelenih krovova i terasa sa ciljem da okupi stručnu javnost i proaktivno utiče na svest i potrebu za zelenom gradnjom u svakom segmentu građevinske industrije.
Zelen krov u Novom Sadu postoji još na nekoliko stambenih zgrada. Novi Naučno-tehnološki park je instalirao na površini od 940 m² ekspresivni zeleni krov sa niskim rastinjem. U skladu sa izmenama Plana detaljne regulacije Univerzitetskog kompleksa u Novom Sadu, predviđena je izgradnja novih objekata Fakulteta tehničkih nauka i Naučno-tehnološkog parka 2 sa ravnim, zelenim krovom na delovima objekta. U gradu, na nekoliko mesta imamo prirodni zeleni zid sa bršljanom uglavnom, kao što je na zgradi Matice srpske i na još na nekoliko lokacija ali nema ih mnogo.
Nova zelena rešenja za kritične tačke u Novom Sadu i Osijeku
Prema rečima profesora Savića, ozelenjavanje krovova i zidova zgrada se u svetu forsira, kao što je to npr. u Kini ili Singapuru, a imamo raznih primera i po Evropi. To je još uvek skupa investicija i zbog toga nije toliko masovana, ali se primenjuje sve više kao prirodno rešenje za ublažavanje posledica klimatskih promena, međutim, to nije samo klimatsko rešenje.
“U suštini, zeleni zidovi i krovovi ublažavaju temperaturu ali ne toliko koliko se ranije mislilo. Oni imaju i neki drugi značaj, kao što je prečišćenje vazduha, očuvanje urbanog biodiverziteta, estetski lepo izgledaju, prirodni su izolatori… PMF je apliciralo za novi projekat, kako bi pronašli još neka nova rešenja zasnovana na prirodim rešenjima za poboljšanje mikroklime u gradovima. Ako dobijemo sredstva, po prvi put ćemo ta zelena rešenja primeniti na nekim kritičnim tačkama u Novom Sadu i Osijeku, pošto je takođe reč o prekograničnom projektu sa Hrvatskom”, istakao je prof. Stevan Savić.
Tekst: Dragana Ratković
Share this: