Užice je oduvek težilo napretku, nečem novom i savremenom. Prvi je u Evropi, po Teslinim nacrtima, 1900. izgradio električnu hidrocentralu na reci Đetinji, koja je imala snage da osvetli grad uličnom rasvetom i pokrene tkačke mašine u radionici, u vreme kada su mnogi veliki evropski gradovi svoje ulice osvetljavali gasnim lampama, i sve to samo pet godina posle prve na svetu instalirane hidrocentrale na Nijagarinim vodopadima. Prvi se, u porobljenoj Evropi za vreme Drugog svetskog rata, oslobodio od fašizma, kada je formirana Užička republika. Svi događaji iz prošlosti ostavljali su tragove i nasleđa u današnjem vremenu na licu ovog značajnog administrativnog centra Zlatiborskog okruga na zapadu Srbije. Danas je to grad koji se sastoji od 41 naselja (dva gradska, Užice i Sevojno i 39 seoskih) sa 69.997 stanovnika i prostire se na površini od 667 km2. A ono čemu teži je da postane održivi grad.
Kako postati održivi grad – centar Užica, foto: Miloš Ćirković
Održivi grad i njegove specifičnosti
Zamislite gradove u Srbiji čiji se centri ne guše u toksičnom smogu i koji nisu svakodnevno u udarnim vestima u zimskom periodu najavljeni kao „Najzagađeniji su danas gradovi…“, i koji su prepuni zelenih ekosistema, sa više uređenih biciklističkih staza i biciklista nego motornih vozila, sa ulicama pogodnim za pešake, gde implementirane savremene tehnologije u gradu poboljšavaju kvalitet života njihovih stanovnika a takođe „brinu“ o životnoj sredini, poput energetski efikasnih „pametnih“ uličnih LED rasveta − možda biste tada pomislili da ste u nekom „bajkovitom“ okruženju.
Da, ovakva okruženja predstavljala bi održivi grad, a mnogi današnji svetski gradovi koji brinu o svojim stanovnicima i o zaštiti životne sredine to jesu. Imaju uspostavljen „zeleni transport“, tj. održivu transportnu mrežu koju čini velika gradska biciklistička infrastruktura koja prati saobraćajnice sa efikasnim sistemom javnog prevoza uz pomoć električnih autobusa, tramvaja, mnogobrojnih stanica za punjenje električnih vozila, i metroa, uz korišćenje obnovljivih izvora energije vetra i sunca, i sa zonama bez automobila, pri čemu se naravno, smanjuje ogromna emisija ugljenika u atmosferu. Sve ovo prati i savremen način upravljanja otpadom, gde se optimizuje sakupljanje, deponovanje i recikliranje. Danas, neki od tih gradova, koji ispunjavaju sve ove kriterijume, svakako su Amsterdam, Kopenhagen, Oslo, Singapur, Barselona, Helsinki i mnogi drugi.
Zagađenje vazduha – kako rešiti problem?
Omogućiti svojim građanima bolje funkcionisanje u urbanom okruženju i zdravu životnu sredinu, sigurno je težnja Užica, kao i mnogih drugih gradova u Srbiji. S povećanjem broja vozila i stanovnika, izgradnjom novih infrastrukturnih sadržaja i delom zahvaljujući nasleđu urbanističkih rešenja i standarda iz socijalističkih vremena, Užice se često nalazi na vrhu liste gradova koji imaju zagađen vazduh.
Smog u Užicu (ilustracija), foto: Užičkarepublika press (arhiva)
O značajnim pojedinostima koja se tiču razvoja Užica, njegovim problemima, kao i rešenjima – saznajemo od naših sagovornika Vesne Jovanetić i Dragutina Drulovića iz JP „Užice razvoj“, koji su nas uputili na realizovane projekte, strateška dokumenta i urbanističke planove koje grad poseduje.
U izveštaju o stanju kvaliteta vazduha u Srbiji za 2022, Agencija za zaštitu životne sredine svrstala je Užice na drugo mesto, odmah iza Novog Pazara, kao grad sa prekomernim zagađenjem suspendovanih čestica za srednje godišnje koncentracije PM 2,5 iznad 25 μg/m³. S obzirom na to da je grad usvojio i primenjuje Plan kvaliteta vazduha za period od 2018. do 2023. godine, saznajemo od naših sagovornika da ova konstatacija nije u potpunosti tačna, jer se odnosi na merno mesto, odnosno automatsku mernu stanicu, koja je u državnoj mreži monitoringa kvaliteta vazduha okarakterisana kao saobraćajna, jer se nalazi pored autobuskog stajališta i saobraćajnice gde je inače intenzivan saobraćaj. Pošto rezultati monitoringa na ovom mernom mestu ne mogu da pokažu poboljšanje kvaliteta vazduha kao posledice aktivnosti koje grad preduzima kako bi smanjio emisije, ustanovljeno je merno mesto Biblioteka, koje je takođe urbano. Podaci iz izveštaja Zavoda za javno zdravlje ukazuju na poboljšanje kvaliteta vazduha u Užicu, kao posledica aktivnosti i mera koje grad preduzima.
U Planu kvaliteta vazduha za period od 2018. do 2023. godine planirane su aktivnosti: izgradnja obilaznice oko Užica; uspostavljanje sistema za kontinuirano izveštavanje i dostupnost podataka o kvalitetu vazduha (obezbeđeni su podaci za praćenje kvaliteta vazduha u realnom vremenu sa automatske merne stanice i sa preporukama za ponašanje dostupni su na LED ekranu na gradskom trgu, kao i na internet stranicama Zavoda za javno zdravlje Užice i Grada Užica); izrada Studije uticaja saobraćaja na zagađivanje vazduha u gradu; podsticanje upotrebe alternativnih pogonskih goriva; unapređenje kvaliteta javnog gradskog prevoza (postoji obaveza da u roku od dve godine sva vozila kojima se obavlja javni prevoz kao pogonsko gorivo koriste CNG); unapređenje taksi prevoza u gradu; rešavanje problema parkiranja; gasifikacija grada; smanjenje potrošnje energije i podsticanje upotrebe alternativnih vidova energije; razvoj toplifikacione mreže (planirana izgradnja nove kotlarnice); izgradnja postrojenja za prečišćavanje otpadnih gasova iz industrije; izrada Studije uticaja zagađenja vazduha na pojavu respiratornih simptoma kod dece; uspostavljanje meteorološke stanice u Užicu; razvoj sistema zelenih površina; konverzija kotlarnica koje kao energent koriste ugalj i mazut; podizanje svesti javnosti o štetnom uticaju grejanja domaćinstava čvrstim gorivima, promovisanje korišćenja efikasnijih peći i adekvatnog održavanja dimnjaka; uspostavljanje efikasnog sistema kontrole i nadzora izvora zagađujućih materija; unapređenje monitoringa kvaliteta vazduha
Na automatskoj mernoj stanici, koja je u državnoj mreži, prate se vrednosti parametara PM 10 i PM 2,5 u realnom vremenu. Lokalni monitoring unapređen je te se sada na mernom mestu Biblioteka prate vrednosti koncentracija PM 10 sa analizom teških metala i PM 2,5 365 dana godišnje. Ostalo je da se realizuje unapređenje lokalnog monitoringa u Sevojnu, koji bi pratio industrijsko zagađenje. U toku je i revizija Plana kvaliteta vazduha.
Mere energetske efikasnosti
Specifičan prirodni položaj grada okruženog brdima, opterećene saobraćajnice i zagađenja koja ih prate tokom grejne sezone i individualna ložišta, čiji se produkti sagorevanja dugo zadržavaju u atmosferi, svakako utiču na zagađenje vazduha.
Prema podacima iz Plana razvoja Užica 2023-2030, u gradu se toplotnom energijom iz sistema daljinskog grejanja snabdeva 5.809 stanova grejne površine 308.762 m2, 29 korisnika povlašćenih kategorija sa 44.569 m2 i 461 korisnik poslovnog prostora sa 52.700 m2, a 25%, od ukupnog broja domaćinstava, je na sistemu daljinskog grejanja, pri čemu u sistemu JKP „Gradska toplana Užice“ funkcioniše 12 kotlarnica, devet koristi gas (69,2% grejne površine), jedna koristi mazut (29,9% g. p.), a dve koriste drvni pelet (0,9% g. p.).
A može li za svoje građane grad obezbediti finansijski prihvatljiv prelazak sa kotlova na drvo i ugalj na kotlove na gas ili pelet, kako bi se zagađenja vazduha svela na prihvatljiv nivo, i koliko ih se greje na gas ili pelet, saznajemo da je u Užicu izgrađena primarna i sekundarna gasovodna mreža, tako da većina gradskih naselja imaju mogućnost snabdevanja gasom kao energentom.
Na gasnu mrežu priključeni su skoro svi objekti osnovnih škola, izuzev dve osnovne škole, i vrtića u Turici, na Dovarju i Beloj Zemlji. Plan grada je da se proširi broj korisnika, prevashodno iz oblasti zdravstvene i socijalne zaštite. Sekundarna gasovodna mreža izgrađena je i u prigradskim naseljima Bela Zemlja, Krvavci i Zlakusa. Do kraja 2022. godine, na mreži je 3.000 domaćinstava, pri čemu se ti brojevi uvećavaju iz godine u godinu. Za proizvodnju toplotne energije, Užičani dominantno koriste ogrevno drvo i ugalj, a kako je ovaj region poprilično pošumljen, a mnogi su i vlasnici šumskih poseda, ovaj energent je najčešći izbor domaćinstava koja nemaju mogućnost daljinskog grejanja ili priključenja na gasovodnu mrežu.
Takođe, saznajemo da grad od 2015. realizuje Javni konkurs za sufinansiranje mera energetske efikasnosti na porodičnim kućama i stambenim zgradama, koji se finansijski realizuje sredstvima lokalnog budžeta, a od 2021. godine uz podršku Ministarstva zaštite životne sredine i Ministarstva rudarstva i energetike. Dosad je podržano više od 2.000 domaćinstava za zamenu stolarije, spoljne i krovne izolacije i konverziju kotlova sa čvrstih goriva na pelet i prirodni gas. Kumulativno posmatrano sa svega 28 odobrenih zahteva u inicijalnoj 2015. godini, u 2021. godini broj korisnika je porastao na 685, što je 24,5 puta više korisnika kojima su odobrena sredstva za neku od mera energetske efikasnosti, pri čemu je od 2015-2023. namenski uloženo oko 249 miliona dinara za mere energetske sanacije.
Solarna elektrana na vrtiću
Solarni paneli na vrtiću, foto: Grad Užice
U užičkom naselju Bela Zemlja, za koje se kaže da ima veliki broj sunčanih dana tokom cele godine, na vrtiću „Sunce“, tokom jula ove godine, instalirana je oprema za solarnu elektranu snage 8 KW, koja će maksimalno doprineti uštedi električne energije i smanjiti račune za struju vrtića. Grad je dobio nagradu – solarnu elektranu kroz projekat „Škole za bolji kvalitet vazduha“ koji je realizovao UNICEF u partnerstvu sa Stalnom konferencijom gradova i opština, uz finansijsku podršku Vlade Norveške.
„Grad je, pored ove nagrade, kroz projekat dobio i uređaje za monitoring kvaliteta vazduha, koji su postavljeni u dve srednje i jednoj osnovnoj školi u Užicu, čime je poboljšan monitoring. Takođe, u protekle dve godine realizovane su brojne radionice u kojima su, uz posredovanje Kancelarije za mlade, učestvovali upravo mladi i to je ono zbog čega smo nagrađeni. Uspeli smo da mlade uključimo u konkretne aktivnosti, poput revizije Plana kvaliteta vazduha, što će opet poslužiti kao praksa i za donošenje drugih značajnih dokumenata za Užice”, izjavila je na otvaranju Nada Jovičić, gradska većnica za zaštitu životne sredine, energetsku efikasnost i turizam.
Ozelenjavanje grada
Parkovski i zeleni prostori poboljšavaju kvalitet vazduha, redukuju buku, utiču na smanjenje temperature tokom letnjih meseci i podstiču biodiverzitet u gradu, tako da je cilj svakog grada da ih ima više, da su funkcionalno i lepo uređeni. Po Generalnom urbanističkom planu (GUP), Užice ih ima dovoljno, u skladu sa standardima EU od 25m2/stanovniku, tako da za grad i njegove stanovnike, oni iznose čak 57,91m2/st, što predstavlja duplo veću vrednost od normativa EU. A kada se tome dodaju park-šume, dobijamo relativno visok standard od 249,96m2/st.
Ono što je takođe primetno, kako po GUP-u tako i kada se krećete gradom, jeste da zelenilo nije ravnomerno raspoređeno unutar gradskog centra, koji se odlikuje velikom gustinom naseljenosti i malim procentom samostalnih zelenih površina. Kako bi se ispunili mnogobrojni ciljevi iz GUP-a, koji vode ka razvoju sistema zelenih površina zarad povećavanja komfora jednog naselja i stvaranja optimalne i humanije sredine za stanovanje, neophodno je planiranje. Ali, kako nisu urađene predeono-ekološke studije, kartiranje biotopa kao osnovnog instrumenta za ekološko, održivo planiranje i metoda za izdvajanje prostora za zaštitu, i kako ne postoji katastar zelenih površina, pa samim tim ni evidencija zelenih površina sa valorizacijom stanja – ne postoji osnov za dobro planiranje razvoja, održavanja i upravljanja zelenim površinama, kako stoji u GUP-u.
Aktivnosti gradskih službi na ozelenjavanju grada ogledaju se u redovnoj godišnjoj dopuni postojećih drvoreda i sadnji novih stabala na mestu uklonjenih (ove godine je planirana sadnja 100 stabala), akcija podele besplatnih sadnica u cilju povećanja broja stabala u urbanoj sredini („16.000 stabala za 16.000 ložišta“.), kao i u pošumljavanju parcela u vlasništvu Užica (pošumljeno od 2019. do 2023. oko 17,5 hektara).
Manjak parking mesta i gust saobraćaj
U užem gradskom jezgru primetan je intenziviran saobraćaj sa velikim brojem vozila, što sve stvara velike gužve kod svih učesnika u saobraćaju i nervozu u potrazi za parking mestom kojih nema dovoljno. Uspostavljanje efikasnog gradskog prevoza sa što manje zagađenja od izduvnih gasova namera je svakog grada. Dragutin Drulović iz JP „Užice razvoj“ kaže da je politika grada da kroz nisku cenu korišćenja javnog prevoza stimuliše građane da se ovaj vid prevoza što više koristi.
Nedovoljno parking mesta u Užicu, foto: Miloš Ćirković
„Zbog topografskih karakteristika grada onemogućen je pristup vozilima javnog prevoza u pojedine delove grada, tako da su stanovnici tih delova primorani da koriste sopstvena vozila ili taksi prevoz. Kako je kapacitet ulične mreže teško povećati, a zahtevi su sve veći i veći, posledica toga je stvaranje zagušenja u saobraćajnom opterećenju. Uvođenjem kružnih raskrsnica u ulicama Nikole Pašića i Omladinskoj poboljšao se protok vozila u centru grada. Grad je doneo skupštinsku odluku o kategorijama putnika koji ostvaruju pravo na besplatan prevoz (penzioneri sa najnižim primanjima, osobe sa invaliditetom, osobe sa težim oboljenjima…). Po ovom osnovu, ima oko 2.000 aktivnih korisnika. Godišnje se izda oko 1.300 besplatnih legitimacija za učenike osnovnih škola. Srednjoškolci plaćaju 50% mesečne karte, kao i svi penzioneri koji nisu u kategoriji onih sa najnižim primanjima. Svi autobusi imaju platforme i pristupačni su za osobe sa invaliditetom, starije, majke sa kolicima… Grad Užice je dobio nagradu za inicijativu inovacije u javnom prevozu, uvođenje savremenih niskopodnih vozila i informacijsko prilagođavanje stajališta. U toku su pripremne aktivnosti grada za pristupanje izradi Plana održive urbane mobilnosti Užica“, objašnjava Drulović.
Užičkim biciklistima − prva „zelena staza“ u Srbiji
Užice je još 2015. pokrenuo projekat obnove i revitalizacije trase nekadašnje pruge uskog koloseka od Užica do jezera Vrutci, a deonica do sela Stapari je pretvorena u pešačku i biciklističku stazu.
Teslina hidrocentrala na Đetinji i biciklistička zelena staza preko mosta – ciljevi za održivi grad
Saznajemo da su Grad i Jugocikling kampanja 1. oktobra 2016. godine ovu deonicu proglasili za prvu zelenu stazu u Srbiji, a Evropska asocijacija zelenih staza dodelila je Užicu 2017. nagradu za Užičku zelenu stazu − nagradu u kategoriji izvrsnosti. Staza je duga 7,2 km i namenjena za šetnju i vožnju bicikala, a prate je i obeležene staze za planinare. Uz stazu su postavljena odmorišta, sprave za vežbanje, klupe, stolovi za stoni tenis, česma, posude za otpad, kao i mobilni toaleti. Planirano je da se nastavi uređenje i opremanje biciklističke staze do jezera Vrutci (još oko 6 km).
Prethodnog leta kroz klisuru Đetinje saobraćali su električni vozići, koje je grad kupio. U 2024. u okviru programa Užice − Prestonica kulture Srbije 2024 na zelenoj stazi planirana je realizacija projekta „Stazom svetlosti kroz vreme“, kojim će ona dobiti nove sadržaje: solarne info-table i pultove, kao i funkciju − postaće svojevrstan vremeplov. Takođe, zelenom stazom se u okviru obeležavanja nedelje urbane mobilnosti organizuju promotivne vožnje bicikala.
Deponovanje i recikliranje otpada
Svaki grad koji brine o zaštiti životne sredine i teži da bude održiv, sakupljeni otpad transportuje na za to predviđenu ekološki sanitarnu deponiju gde se deponuje i reciklira po svim važećim evropskim standardima.
Grad Užice prednjači u tome, pošto se sav otpad odvozi do Regionalnog centra za upravljanje otpadom „Duboko“, koji je nastao kao rezultat prvog realizovanog projekta u našoj zemlji posle usvajanja Nacionalne strategije upravljanja komunalnim otpadom, uz podršku Vlade Srbije i Evropske unije. Na području Grada Užica, 83% teritorije je pokriveno sistemom organizovanog prikupljanja komunalnog otpada, kojim je obuhvaćeno 21.193 korisnika, pri čemu fizičkih lica ima 91,1% a pravnih 8,9%. U gradu dominira pomešano prikupljanje otpada u posude kolektivnog (kontejneri) i individualnog karaktera (kante), bez mogućnosti razdvajanja na mestu nastanka, pri čemu je primarna selekcija obezbeđena (kontejneri u različitim bojama) samo građanima iz užeg gradskog jezgra, kao i onima sa oboda grada, jer su im podeljene kante za razdvajanje otpada (2.500 domaćinstava).
Kontejneri za primarnu selekciju otpada u Užicu, foto: Miloš Ćirković
Moguće je odložiti i upotrebljeni tekstil u tri predviđena kontejnera postavljena ispred zgrade Udruženja „Ženski centar“, u širem centru grada. Za one građane koji bi da se bave kućnim kompostiranjem biorazgradivog otpada, grad je podelio i 400 kompostera zapremine 400 l i 600 l. Kako saznajemo, jedan od većih problema u ovoj oblasti predstavlja pepeo iz individualnih ložišta, koji se neretko meša sa komunalnim otpadom, iako lokalno komunalno preduzeće pokušava da ga odvojeno prikupi (metalne posude su u međuvremenu zamenjene plastičnim džakovima), uz ograničene rezultate.
U centrima seoskih naselja otpad se prikuplja u kontejnerima od 1,1 m3, a ostatak ruralne teritorije je pokriven kontejnerima zapremine 5 m3, čijom se upotrebom sprečava nastanak divljih deponija.
Uvidom u Plan razvoja Užica 2023-2030. saznajemo da je grad u 2020. od ukupne količine otpada primljenog na deponiju „Duboko“ poreklom iz svih lokalnih samouprava osnivača (94.017 tone) učestvovao sa 22,62% ili 21.266 tona, pri čemu se od 2011. (kada je deponija počela sa radom) ta vrednost konstantno uvećava. Kako stoji u ovom strateškom dokumentu, trenutni procenti primarno selektovanog otpada su još uvek nedovoljni da bi se upravljanje otpadom u Užicu smatralo održivim. Rezultati ostvareni poslednjih godina pokazuju da je moguće napraviti iskorake na ovom polju, ali uz promenu načina razmišljanja i postupanja − kako stanovništva, tako i komunalnih preduzeća i same gradske uprave.
Opasan otpad iz domaćinstava (boje, lakovi, hemijski preparati, medicinski otpad), trenutno nije moguće adekvatno zbrinuti i predati ovlašćenim operaterima, te se on još uvek lageruje u domaćinstvima, a neretko odlaže zajedno sa komunalnim otpadom.
Otpadne i kanalizacione vode
Reka Đetinja i kanalizacioni ispusti u nju, Užice, foto: Miloš Ćirković
Reka Đetinja, vijugavi, svetlucavi vodeni biser ovog kraja, koja svu svoju lepotu pokazuje od mesta nastanka u okolini sela Kremna, kada putujući kroz prelepe krajolike stigne do Užica, susreće se sa „urbanim rešenjima civilizacije“, izlivanjem otpadnih i kanalizacionih voda bez prečišćavanja u nju. Prikupljene otpadne vode sa područja grada se gravitaciono izlivaju direktno u Đetinju (12 ispusta!), ili većim delom u glavni kolektor. Ispusti u reku Đetinju predstavljaju privremeno rešenje, do uspostavljanja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, po tvrdnjama nadležnih struktura grada.
Koristiti nove, pametne tehnologije za povećanje operativne efikasnosti, deljenje informacija sa javnošću i poboljšanja kvaliteta državnih usluga i blagostanja građana i pritom voditi računa o zaštiti životne sredine – cilj je za svaki održivi grad.
Lajkujte EkoVest na Facebooku
Zapratite EkoVest na Twitteru
Tekst: Miloš Ćirković
Fotografije: Miloš Ćirković i Grad Užice
Share this: