Tag Archive zagađenje vazduha

ByAdmin

O MERENJU I KVALITETU VAZDUHA

Panel-diskusija “Kakav vazduh udišemo” u organizaciji Udruženja novinara “Eko-vest”, održana je 3. novembra u Kulturnoj stanici “Liman” u Novom Sadu. Na panelu su učestvovali mr Dragica Branković, v.d. Gradske uprave za zaštitu životne sredine; Dragan Đurica, pomoćnik pokrajinskog sekretara za urbanizam i zaštitu životne sredine zadužen za sektor monitoringa i informacioni sistem životne sredine; prof. dr Sanja Bijelović, načelnica Centra za higijenu i humanu ekologiju Instituta za javno zdravlje Vojvodine i Dejan Lekić, član stručnog saveta Nacionalne ekolološke asocijacije (NEA), dok je novinarka Radija Novi Sad Dragana Ratković bila moderatorka.

Panel-diskusija je simbolično održana na Svetski dan čistog vazuha, koji se, po ekološkom kalendaru, obeležava 3. novembra. Kao što je poznato, ovo je svakako i globalni problem, jer čak 95 % populacije udiše vazduh koji ne zadovoljava normative i standarde propisane od strane Svetske zdravstvene organizacije (SZO). Zagađenje vazduha predstavlja jedno od najvećih rizika po zdravlje ljudi, zaključak je održane panel-diskusije.

Uzroci zagađenja

Glavni uzročnici zagađenja vazduha su industrija, termo-energetski sektor, saobraćaj, poljoprivreda, individualna ložišta u zimskom periodu. Pokrajinski seketerijat zagađenje vazduha meri na sedam mesta u Vojvodini, a grad Novi Sad ih ima pet. Nadležne instance o zagađenju u Vojvodini mogu da govore samo u odnosu na podatke sa tih mernih stanica, tako prema poslednjem izveštaju Agenecije za zaštitu životne sredine za 2020. u zoni Vojvodine vazduh je bio čist i neznatno zagađen, osim u Subotici i Zrenjaninu. Ipak, na panelu se moglo čuti i da je takav zaključak posledica metodologije i nedovoljnog monitoringa kvaliteta vazduha i da bi stoga trebalo unaprediti merenja, kako bi podaci bili u potpunosti validni. A u javnosti je uvek prisutno i pitanje kako da se o stanju stvari građani najbolje informišu.

“Počela je grejna sezona, pa se priča o zagađenju vazduha. Možda je i ključ u toj rečenici, pričamo o tome samo kada krene zagađenje i kad je ono osetno i vidljivo”, rekao je Dragan Đurica iz pokrajinskog seketerijata. “Ono delimično zavisi i od vremenskih uslova i okolnosti, a puno zavisi i od nas samih. Istina je da gde god je prisutan urbani način života, postoji i zagađenje. Po toj logici, Đurica je naveo da je upravo najveće zagađenje u Vojvodini upravo u gradovima gde živi najveći broj ljudi i koji su najnaseljeniji.

“Bitno je i da donosioci odluka imaju osnov za jednog sistematsko i svekupnog delovanja na rešavanju određenih problema. Izrada novog plana kvaliteta vazduha je pri kraju i radi se na sprovođenju ekoloških mera, unapređenju zelenila na teritoriji grada i svake godine se posadi vise od deset hiljada stabala”, kaže Dragica Branković iz Gradske uprave. Ona naglašava da je grad ove godine uradio i geografski informativni sistem zelenila, koji još treba dopuniti i popuniti, i na osnovu tog sistema dobićemo osnovu za pravilno planiranje zelenila, koje doprinosi kvalitetu vazduha u Novom Sadu. Plan kvaliteta vazduha i izveštaji o realizaciji aktivnosti se svake godine objavljuju na sajtu Gradske uprave.

Uticaj na zdravlje

Institut za javno zdravlje prati monitoring, i kao, što je prof. dr Sanja Bijelović potvrdila, kvalitet vazduha u Novom Sadu svakako ima uticaj na zdravlje ljudi.

“Iako Novi Sad ima kvalitet vazduha prve kategorije, naša istraživanja pokazuju da on ipak doprinosi oboljevanju stanovnika od hronične opstruktivne bolesti pluća, bolesti srca i krvnih sudova mozga, a desetogodišnja izloženost građana Novog Sada ovakvom vazduhu povećava rizik od nastanka tumora pluća”, rekla je prof. dr Bijelojević.

Međutim, ona naglašava da bi takođe bilo interesntno i važno obratiti pažnju i na kvalitet vazduha u zatvorenom prostoru. Kako je navela, u zatvorenom prostoru provodimo više od osamdeset procenata vremena, pa bi u istraživanjima trebalo obratiti pažnju i na taj segment, mada za to ni na globalnom nivou ne postoje normativi i jasne granične vrednosti, već samo preporuke, jer su takva merenja teško izvodljiva i teško dokaziva.

Aplikacije za merenje kvaliteta vazduha

Svojevrsnu novinu u metodolgiji predstavlja aplikacija “xEco Vazduh” o čemu je govorio njen tvorac Dragan Lekić iz NEA.

“Sve aplikacije i izveštaji koriste podatke iz jedne mreže, državne mreže, ali se drugačije tumače. Dobar vazduh u suštini znači da ima nisko zagađenje, ali ne i da nema zagađenja. Problem je u kategorizaciji i nazivima tih kategorija koje se koriste. Takva tumačenja ne pokazuju dovoljno jasno podatke i šta je važno da znamo kada je reč o tim podacima. Kao ni to da postoji stvaran problem sa kojim se treba ozbiljno baviti”, naglasio je Lekić.

U javnosti se sve više pominju i rang-liste po kojima je Beograd u nekoliko navrata bio na neslavnom prvom mestu u svetu po zagađenju vazduha, dok se i Novi Sad našao u vrhu, pa je i to bila tema o kojoj se razgovaralo. Na tribini nije bilo jednostavnog odgovora na pitanje zašto je to tako. U najkraćem, sve zavisi od niza faktora i pokazatelja, klimatskih uslova u određenom momentu, metodologije merenja, izvora zagađenja, ali su se učesnici složili da je senzibilizacija građanstva o ovoj temi, kao i o merama i zaštiti zdravlja ljudi veoma bitna. To je svakako bio i vodeći motiv organizatora panel-diskusije.

Tekst: Mihajlo Vujasin
Foto: Miloš Ćirković

ByAdmin

PROTIV ZAGAĐENJA VAZDUHA SUBVENCIJAMA ZA KUPOVINU BICIKALA

Novosadska biciklistička inicijativa uputila je Ministarstvu zaštite životne sredine i Vladi Republike Srbije predlog da subvencioniše kupovinu bicikala, kako bi se veći broj građana opredelio za ovo jeftino, jednostavno i efikasno prevozno sredstvo koje čuva životnu sredinu, i kako bi se smanjilo zagađenje vazduha.

EKONOMIČNO I ZDRAVIJE

U Novom Sadu, gradu sa više od 30.000 biciklista i približno 100 kilometara biciklističkih staza, bicikl deluje kao očigledan izbor. Na bilo koje mesto biciklom je moguće stići brzo, ekonomično, parking se retko traži i zagađenje koje potiče od bicikla je praktično nepostojeće. Istraživanja koja su obavljena u Novom Sadu, pokazala su da se do ovog broja došlo različitim aktivnostima kojima je podsticana vožnja bicikla i da je pre 10 godina broj biciklista bio 3 puta manji.

Računica inicijative polazi od toga da u poređenju sa najavljenim subvencijama od 8.000 evra za kupovinu jednog taksi vozila, 80 građana može dobiti podsticaj od 100 evra za kupovinu bicikla, što za većinu građana u manjim gradovima predstavlja efikasno rešenje. Gradovi koji su veći ili imaju uzbrdice bili bi pogodniji za električne bicikle, za koje bi bilo potrebno izdvojiti nešto više novca i dati nešto veće podsticaje. Prema predlogu, građani bi ove pogodnosti mogli da ostvare jednom u 3 ili 4 godine, pod uslovom da kupe nov bicikl tehnički opremljen u skladu sa propisima za učešće u saobraćaju. Na ovaj način bi se smanjilo zagađenje vazduha, ali i zagađenje bukom.

PODSTICAJI

Dodatni predlozi uključuju podsticaje privredi za nabavku dostavnih bicikala (naročito teretnih), kao i omogućavanje poslodavcima da troškove za dolazak na posao isplate i onima koji dolaze biciklom ili peške, nasuprot stavu Ministarstva finansija da ovi troškovi pripadaju samo onima koji koriste automobil ili javni prevoz. Novosadski biciklisti su takođe predložili i promenu regulative u oblasti saobraćaja, kako bi biciklistički saobraćaj bio bezbedniji i pristupačniji roditeljima i deci mlađoj od 12 godina, i kako bi se navika korišćenja bicikla razvijala što ranije. Prednosti navedenih mera su to što se mogu sprovesti gotovo odmah, konkretni su, ekonomski isplativi, povećaće kvalitet života velikog broja građana i uvođenjem novih, tehnički ispravnih bicikala u saobraćaj, direktno se povećava bezbednost u saobraćaju.

Podsticaji u razvijenijim za kupovinu bicikla u različitim zemljama Evrope postoje već duže vreme, dok su se regionu pojavili u Severnoj Makedoniji i Crnoj Gori.

Tekst: NSBI
Foto: Pixabay

ByAdmin

ALARMANTNO! VIŠE OD 90 POSTO STANOVNIŠTVA IZLOŽENO ZAGAĐENOM VAZDUHU

Širom sveta danas, 3. novembra obeležava se Svetski dan čistog vazduha, kao podsetnik da je vazduh za nas uslov života i kao upozorenje na opasnosti usled svakodnevnog prekomernog emitovanja štetnih materija u atmosferu.

Ovaj dan, postavlja pitanje i na koji način možemo da se oslobodimo štetnih materija emitovanih u atmosferu.

U svetu je preko 90 odsto populacije izloženo zagađenom vazduhu, devet od 10 ljudi udiše zagađen vazduh, upozoravaju podaci Svetske zdravstvene organizacije.

Procena je da čak oko 93 odsto dece mlađe od 15 godina udiše zagađen vazduh. Suspendovane čestice, azot-dioksid i prizemni ozon su zagađujuće materije u vazduhu koje su odgovorne za većinu slučajeva prevremenih smrti.

Po podacima Svetske zdravstvene organizacije, oko 6000 ljudi u Srbiji godišnje umre zbog komplikacija izazvanih zagađenjem vazduha.

Prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine, koja vodi nacionalni registar zagađenja, problem sa kvalitetom vazduha imaju skoro sve veće urbane celine u Srbiji.

Najveći izvori zagađenja vazduha u Srbiji su saobraćaj kao mobilni izvor zagađenja, stara vozila na dizel–gorivo, uglavnom zabranjena u zemljama odakle dolaze, loš saobraćajni protok u urbanim celinama, kućna ložišta (mazut, ugalj), termoenergetski sektor i industrija.

Stanje vazduha na teritoriji cele zemlje dodatno devastiraju i sve učestaliji požari izazvani paljenjem strniša.

Ministarstvo zaštite životne sredine je nedavno formiralo i radnu grupu u kojoj su predstavnici ministarstava, stručnih i naučnih institucija i pojedinaca, koja se bavi promišljanjem mera za poboljšanje kvaliteta vazduha.

U dostizanju strateškog cilja čiste i zdrave životne sredine, čist vazduh je u vrhu prioriteta Ministarstva zaštite životne sredine.

Zamenom energenata, korišćenjem obnovljivih i nezagađujućih izvora energije, selektivnim i manjim korišćenjem automobila, gašenjem individualnih kotlarnica, ali i pošumljavanjem, učinićemo veliku uslugu svom zdravlju i sačuvati brojne živote.

Ministarstvo zaštite životne sredine poziva građane, predstavnike civilnog društva, privrednu, naučnu i stručnu javnost, medije, da se zajednički izborimo za pravo na čist vazduh i pravo na zdrav život nas i naše dece, i svih bića na našoj još uvek prelepoj planeti.

Tekst: Milisav Pajević
Foto: Pixabay

ByAdmin

SEDAM MILIONA LJUDI GODIŠNJE UMRE ZBOG ZAGAĐENA VAZDUHA

Nivo zagađenosti vazduha i dalje je opasno visok u mnogi delovima sveta, a novi podaci Svetske zdravstvene organizacije (SZO) pokazuju da devet od 10 ljudi u svetu udiše zagađen vazduh.

U objavljenoj analizi SZO oko sedam miliona ljudi godišnje umre od posledica zagađenja vazduha.

„Zagađenost vazduha predstavlja pretnju svima nama, ali najviše najsiromašnijima i marginalizovanim grupama u svetu. Neprihvatljivo je da više od tri milijarde ljudi, i to najviše žena i dece, i dalje udišu smrtonosni dim svakoga dana zbog korišćenja štetnih goriva i gasova u svojim domovima“, rekao je dr Tedros Adanom Gebrejesus, generalni direktor SZO.

SZO je saopštila da sedam miliona ljudi godišnje umre zbog izloženosti štetnih čestica u vazduhu, koje dospeju u pluća i kardiovaskularni sistem ljudi te uzrokuju srčani udar, srčana oboljenja, tumor pluća, hronične opstruktivne bolesti i respiratorne infekcije, uključujući pneunomoniju.

Spoljašnje zagađenje vazduha  2016. godine odnelo je 4,2 miliona života, dok je zagađenje u domovima od kuvanja na štetnim gorivima i tehnologijama dovelo u istom periodu do 3,8 miliona žrtava.

Izvor: Danas
Foto: Pixabay

ByAdmin

GRČKA: EKOLOŠKE TAKSE ZA TURISTE HALKIDIKIJA

Na ulasku na prvi i drugi prst grčkog poluostrva Halkidikija, od maja do oktobra, ubuduće će se naplaćivati ekološka taksa za vozila i putnike.

Ekološka taksa za ulazak na Kasandru i Sitoniju, naplaćivaće se zbog velikog zagađenja vazduha i životne sredine. Naplatna rampa kod mesta Nea Moudania je već postavljena, a u sledećih nekoliko dana biće postavljene i druge, koje će se nalaziti na ostalim ulazima na Sitoniju.

Ekološke takse će se naplaćivati od 1. maja do 1. oktobra, za vozila i putnike posebno – za motocikle tri evra, za putničke automobile pet evra, za autobuse 10 evra i za kamione 12 evra. Osim ovoga, naplaćivaće se i ekološka taksa po osobi koja iznosi jedan evro.

Kasandra i Sitonija već godinama su najposećenije oblasti. Zbog velikog broja posetilaca i automobila tokom sezone ova dva “prsta” su se prošle godine našla na visokom drugom mestu po količini zagađenja vazduha i prirodne sredine.

To je doprinelo da vlada Grčke ove činjenice iskoristi u saradnji sa opštinom Kasandre i Sitonije sa ciljem povećanja prihoda koji će pomoći projektima opštine u vezi sa smanjivanjem zagađenja.

Stanovnici ova dva prsta Halkidikija su veoma pozitivno reagovali na ovu odluku znajući da ce ona doprineti poboljšanju celokupne situacije na Kasandri i Sitoniji.

Nije precizirano šta će se desiti ako turisti požele da odu u Solun ili da posete treći prst – Atos, i da li će u povratku ponovo morati da plate ove iste dažbine.

Izvor: RTV
Foto: Pixabay