Svakodnevnim praćenjem različitih parametara kvaliteta životne sredine i suočavanjem sa posledicama dejstva zagađenog vazduha i divljih deponija ili nedostatka kvalitetne pijaće vode, vidimo da ostaje pomalo zanemaren uticaj buke. Da li je to zbog njenog konstantnog prisustva, pa je više ne doživljavamo kao atak na sluh i zdravlje ili nismo dovoljno informisani i svesni štetnosti?
Buka je sve prisutnija
Po definiciji, buka je svaki nepoželjan zvuk, odnosno svaka zvučna pojava koja ometa naše radne aktivnosti ili odmor, a samim tim smanjuje i naše sposobnosti. U gradovima, koji postaju prenaseljeni, prisustvo intenzivnog saobraćaja, sa velikim brojem gradilišta – sve je prisutnija neprestana buka velikog intenziteta. Normalan razgovor ima intenzitet od 40 do 50 decibela. Sve preko toga je opterećenje za organizam, samim tim i za zdravlje. Za san, odnosno odmor maksimalno je prihvatljivo 30 dB jačine zvuka. Zbog toga je buka posebno poslednjih decenija, postala ozbiljan komunalni problem i uzročnik složenih oštećenja zdravlja kod mnogo ljudi.
Štetno dejstvo buke ne odnosi se pritom samo na oštećenje sluha, već čitav splet zdravstvenih problema. S druge strane, svaki čovek ponaosob ima subjektivan osećaj šta je za njega buka a šta ne, čime se još više izoštrava delikatnost problema. Ono što je kod buke najneprijatnije je jačina, odnosno intenzitet koji u gradskim uslovima veoma često potiče iz više izvora i uzroka. U takvim slučajevima dodatno je otežano merenje a samim tim i nalaženje pravog rešenja za tako kompleksan problem. Zamislite raskrsnicu koja je ukrštanje veoma opterećenih saobraćajnica i na dva ugla te raskrsnice gradilišta. Takvih je situacija sve više i zbog toga buka mora postati jedan od prioritetnih komunalnih izazova za nalaženje rešenja. Eksplozija građevinske izgradnje, koja ove godine beleži skoro 300 gradilišta u jednoj sezoni u Gradu Novom Sadu, pored izuzetno frekventnog saobraćaja – definitivno ostavlja velike posledice na zdravlje grada i ljudi.
Buka u znatnoj meri narušava zdravlje
Iako su od samog nastanka problema preterane buke, formiranjem velikih gradova, započela i nastojanja da se on prevaziđe i reši, nekako je taj napor postajao uzaludan. Za razliku od drugih problema, kao što su zagađena voda, vazduh i ostalo, buka je nekako nedovoljno vidljiva, već po svojoj prirodi. Iako je toliko prisutna kroz različite izvore, još uvek se ne nalaze dovoljno dobri modeli njenog sankcionisanja.
To dokazuje i podatak da je Prvo jugoslovensko savetovanje o borbi protiv buke organizovano još 1974. godine u Beogradu, ali se mi evo i danas dosta sporo upuštamo u rešavanje tog problema. Buka je prepoznata kao fizička opasnost koja ugrožava zdravlje ljudi i dovodi do uznemirenosti stanovništva, poremećaja sluha, ometanja sna i spavanja, kognitivnih poremećaja kod dece i kardiovaskularnih bolesti, a smatra se i stresogenim faktorom koja utiče i na mentalno zdravlje ljudi. Konstantno brujanje saobraćaja, neprekidna buka sa gradilišta, sirene, zvučnici, razglasi, svi ti zvukovi grada su većini ljudi jako iritirajući. Takođe buka noćnih dešavanja i velikih koncertnih događaja.
Neki stručnjaci za buku imaju malo ekstremnije stavove i tvrde kako nas konstantna buka polako ubija. Pored toga prepoznaje kao rizik za životnu sredinu jer šteti i drugim bićima koji dele zajednički prostor gradova. To se pre svega odnosi na štetni uticaj na kvalitet življenja životinja. Neke među njima uspevaju da se prilagode životu u gradu, ali sve prisutnija buka mogla bi deo njih primorati da napuste uobičajena mesta parenja i hranjenja.
Kakva je situacija u Novom Sadu?
Gradska uprava za zaštitu životne sredine u okviru svoje nadležnosti, a na osnovu Zakona o zaštiti od buke u životnoj sredini (“Službeni glasnik RS”, br. 36/09, 88/10 i 96/21 ) obavezna je da obezbedi stalnu kontrolu i monitoring buke u životnoj sredini u Novom Sadu. Cilj ovih radnji je utvrđivanje stanja životne sredine, odabira preventivnih mera, a sve radi zaštite i unapređenja zdravlja ljudi i očuvanja životne sredine. Praćenje nivoa buke obavlja se sistematskim merenjem, ispitivanjem i ocenjivanjem indikatora buke kojima se opisuje buka u životnoj sredini i koji ukazuje na štetne efekte buke.
Na osnovu Zakona o zaštiti buke u životnoj sredini, Gradsko veće Grada Novog Sada donelo je i Program merenja nivoa buke u životnoj sredini na teritoriji Grada Novog Sada za 2022, 2023. i 2024. godinu. Programom merenja nivoa buke u životnoj sredini na teritoriji Novog Sada utvrđena su merna mesta, način i učestalost sistematskog merenja nivoa komunalne buke, kao i odgovarajuće ocenjivanje indikatora buke, uključujući eventualne štetne efekte. To praćenje se sprovodi celodnevno (dan, veče, noć).
Navedenim programom za ove tri godine na teritoriji Novog Sada utvrđuje se osam mernih mesta na kojima se kontinuirano meri nivo buke u životnoj sredini. Tih osam mesta je podeljeno po akustičnim zonama i to izgleda ovako: prvoj akustičkoj zoni, gde je obuhvaćeno područje za odmor i rekreaciju, bolničke zone i oporavilišta, kulturno-istorijski lokaliteti i veliki parkovi, pripadaju merna mesta u Hajduk Veljkovoj i u Petrovaradinu, i tu je dozvoljen nivo dnevne i večernje buke 50 decibela, a noćne 40, dok drugoj zoni pripada Unverzitetski kampus – turističko područje, kampovi i školske zone, gde je dozvoljen nivo dnevne i večernje buke 50 decibela, a noćne 45. Treća akustička zona su čisto-stambena područja i granica dnevne i večernje buke je 55 decibela, a noćne 45, i toj zoni pripada dvorište vrtića u Bate Brkića. Četvrtoj akustičkoj zoni pripadaju poslovno-stambena i trgovačko-stambena područja i dečja igrališta, te u ovu zonu spada dvorište u Partizanskoj ulici, gde je dozvoljen nivo buke 60 decibela tokom dana i večeri, a 50 decibela tokom noći. Pod petom akustičkom zonom podrazumeva se gradski centar, zanatska, trgovačka i administrativno-upravna zona sa stanovima, kao i zona duž auto-puteva, magistralnih i gradskih saobraćajnica, a u nju spadaju merna mesta na Telepu, ispred zgrade Vlade AP Vojvodine i na terasi Gradske kuće, gde je granica dnevne i večernje buke 65 decibela, a noćne 55. Na internet strani https://environovisad.rs/buka pretraživanjem linka na svakom mernom mestu možemo pratiti podatke i sami se uveriti u situaciju na terenu.
Problematični delovi grada
Veoma problematični delovi grada, po pitanju buke, su Bulevar oslobođenja, Rumenačka i deo Ulice Maksima Gorkog kod Spensa. Velika frekvencija vozila na saobraćajnicama u gradu predstavlja glavni uzrok ovakvog stanja. Rumenačka ulica je najbučnija ulica u Novom Sadu, podaci su Instituta za javno zdravlje Vojvodine. Utvrđeno je da kroz ovu ulicu dnevno prođe više od 63.000 vozila. Vrednost indikatora buke tokom juna 2021. godine kretala se od minimalnih 58,2 decibela na Novom naselju do maksimalnih 72,1 decibel koliko je izmereno u Rumenačkoj ulici. Najveća buka, u poslednja tri meseca, zabeležena je na uglu Partizanske i Ulice Đorđa Zličića, kao i na uglu Ulice Cara Dušana i Trga 27. marta.
Stambena izgradnja, pored saobraćaja, još je jedan veliki izvor buke a pristna je u skoro svim delovima grada. Zgrade se praktično grade u svim naseljima, ali i dalje po broju gradilišta prednjači Telep. Odmah iza njega slede Podbara i Petrovaradin. Temerinska ulica je trenutno pored saobraćajne gužve veoma bučna i zbog velikog broja građevinskih radova.
Prethodnim projektom je Instutut za javno zdravlje Vojvodine radio na široj teritoriji Novog Sada tokom svakog meseca 24-časovna merenja buke i automatsko brojanje saobraćaja, i to deset (10) 24-časovnih merenja buke i četiri (4) automatska brojanja saobraćaja tokom svakog meseca / ukupno 120 24-časovnih merenja buke i 48 automatskih brojanja saobraćaja tokom perioda april 2019 – mart 2020. godine. U dokumentu Izveštaja mogu se videti parametri praćenja i rezultati tokom tih godinu dana. Ono što je veoma vidljivo je da se na skoro svim mernim mestima prekoračenja 100% (uz nekoliko izuzetaka ali sa malim procentom). Tu se ništa nije promenilo nabolje do danas.
Iskustva drugih gradova
Drumski saobraćaj je ubedljivo najveći izvor zagađenja bukom u Evropi. Svaki peti Evropljanin izložen je zagađenju bukom, problemu koji bi u narednim godinama mogao da postane još veći zbog pojačanog drumskog saobraćaja i urbanizacije, objavila je Evropska agencija za životnu sredinu (EAŽS). Agencija navodi da je trenutno dugoročno višim nivoima buke od drumskog saobraćaja u Evropi izloženo oko 113 miliona ljudi. Na konferenciji Evropske komisije koja je održana u aprilu 2017. godine buka je okarakterisana kao „tihi ubica“ sa potencijalno drastičnim posledicama po naše fizičko i mentalno zdravlje. Dugotrajna izloženost zagađenju bukom svake godine u Evropi uzrokuje oko 12.000 prevremenih smrti, dok se godišnji trošak zagađenja bukom u Evropi procenjuje na oko 52 milijarde američkih dolara. Najviše zabrinjava uticaj buke na decu.
U Evropskoj uniji, izloženost buci i mera za sprečavanje i ublažavenje je regulisana kroz Direktivu o buci u životnoj sredini (Environmental Noise Directive), koja nalaže državama članicama da mapiraju izvore buke i da, na osnovu tog mapiranja, izrade akcione planove za suzbijanje buke u urbanim područjima i za očuvanje područja visokog akustičnog kvaliteta koja nisu zagađena bukom. U skladu sa ovom direktivom, većina evropskih gradova je uvela mere za saniranje izvora buke i za ograničenje širenja buke. Te mere su pre svega usmerene ka smanjenju buke u drumskom saobraćaju kroz zamenu starih asfaltiranih puteva glatkim „tihim“ asfaltom, bolje upravljanje saobraćajnim tokovima i smanjenje ograničenja brzine na 30 kilometara na sat.
Gradske vlasti su, takođe, uložile napore ka podizanju svesti građana o negativnim posledicama buke i potrebi korišćenja manje bučnih oblika prevoza, poput bicikla i električnih vozila, kao i o prednostima pešačenja. Pored mera za suzbijanje buke iz drumskog saobraćaja, mnogi evropski gradovi su uspostavili takozvana mirna područja, od kojih su većina parkovi i druge zelene površine, gde ljudi mogu da pobegnu od gradske buke. Većina ovih mera, pored smanjenja buke, znatno doprinose i smanjenu zagađenosti vazduha, te je neophodno sagledati njihovu širu korist za očuvanje životne sredine i zdravlje stanovništva. Berlin se istakao kao primer uspeha u suzbijanju buke iz drumskog saobraćaja, naime gradske vlasti su preduzele mere da redukuju drumski saobraćaj u gradu tako što su suzile gradske ulice sa dve trake u oba smera na po jednu traku u svakom smeru. Time je oslobođen prostor za biciklističke staze i pešačka ostrva, a saobraćaj je izmešten na sredinu kolovoza i udaljen od stambenih zgrada. Procenjuje se da je ovo redizajniranje ulica omogućilo da se broj ljudi izložen visokim nivoom noćne buke smanji za više od 50.000. Možemo zaključiti da već intervenisanje na polju postojećih situacija donosi rešenje.
Projekat strateške mape buke
Inače, Novi Sad je prvi grad u Srbiji koji realizuje projekat strateške mape buke kako bi se poboljšali životni uslovi stanara bučnih ulica. Poslednji radovi na sanaciji kolovoza duž Rumenačke ulice prvi su korak u ublažavanju buke u ovoj prometnoj novosadskoj ulici. Takođe saniranje i izgradnja novih biciklističkih staza, podizanje svesti o značaju biciklizma, pešačenja i korišćenja javnog saobraćaja koji treba da smanje broj automobila na ulicama. Promovisanje biciklizma i podrška građanima kroz subvencije za nabavku bicikala. Problem buke je takođe još jedan pokazatelj značaja postojanja sistemski organizovanog i povezanog zelenila u gradskim prostorima. Pojas zelenila širine 30 m može smanjiti buku za 5dB.
Svi problem u životnoj sredini kompleksno su povezani. Da li se zato kod nas tako teško rešavaju jer je nemoguće izolovati jedan a da on nije povezan sa ostalima? Moguće je. Sasvim je jasno da bismo pokretanjem rešavanja bilo kog od postojećih problema – saniranje deponija, otpadne vode, nedostatak zelenila, buka, svetlosno zagađenje, pokrenuli domino efekat rešavanja opšte loše slike životne sredine kod nas. Pa, šta čekamo?
Tekst: Majda Adlešić
Foto: Miloš Ćirković
* Tekst je nastao u okviru projekta „Zelene vesti“, koji je realizovan uz podršku Gradske uprave za kulturu Grada Novog Sada. Stavovi izneti u podržanom projektu nužno ne izražavaju stavove Gradske uprave za kulturu Grada Novog Sada.
Share this: