Svaki stanovnik Srbije dnevno proizvede 1,2 kg otpada koji se, nažalost, u najvećoj meri odlaže bez ikakvog tretmana na divlje ili nesanitarne deponije. Upravljanje otpadom predstavlja ozbiljan problem, jer nije uspostavljen sistem koji taj otpad može da prihvati, tretira i na kraju bezbedno odloži. S druge strane, savremeni način života zahteva i veću potrošnju energije, koja je, od pandemije virusom korona, potom zbog klimatskih promena, sukoba u svetu – postala sve teže dostupna a i skuplja.
Jedno od rešenja problema upravljanja otpadom
“Bela knjiga dobijanja energije iz otpada u Srbiji” ima za cilj da na jednom mestu prikaže različite aspekte tehnologije dobijanja energije iz otpada, kao tehnologije, koja je relativno skoro počela s primenom i kod nas, a koja ima potencijal značajnog uticaja na rešavanje problema upravljanja različitim vrstama otpada.
“Mnoge vrste otpada, koje proizvodimo, imaju značajnu energetsku vrednost. Korišćenjem otpada kao energentna ne samo da smanjujemo količine na deponijama i negativan uticaj na životnu sredinu, nego istovremeno možemo dobiti i energiju”, kaže Igor Jezdimirović, predsednik Udruženja ”Inženjeri zaštite životne sredine”, koje je izdalo “Belu knjigu o dobijanju energije iz otpada u Srbiji”.
Ova knjiga pruža sveobuhvatan pregled tehnologije dobijanja energije iz otpada ali nosi veliki potencijal za unapređenje sistema upravljanja otpadom kod nas. Autori “Bele knjige” su stručnjaci iz Srbije i Austrije. Prema Jezdimirovićevim rečima, dobijanje energije iz otpada je model cirkularne ekonomije čija ideja je da minimizuje količine otpada koje se deponuju a da što veću količinu materijala i one energije, koja se u tim materijalima nalazi, vrati u proizvodni ciklus.
Bezbedno po životnu sredinu
Hijerarhija propisana Okvirnom direktivom EU o otpadu (WFD, 2008/98/EC)
“Kada govorimo o korišćenju energije iz otpada, treba da imamo na umu da ona dolazi kao četvrti korak u čitavoj hijerarhiji u upravljanju otpadom, i to nakon kada završimo s prevencijom, ponovnom upotrebom i reciklažom. Dakle, tek ono što kroz ova tri koraka prođe, a ne uspe da se na taj način iskoristi, može da ode u proces dobijanja energije iz otpada, tačnije da se količina otpada koji odlazi na deponije smanji kroz različite termičke procese. Otpad ima svoju energetsku vrednost i treba da je iskoristimo ali i da pazimo da prilikom njegovog iskorišćenja ne dođe do zagađenja životne sredine, što bi u suštini bilo pogrešno, jer bi u tom slučaju preneli zagađenje iz otpada na zagađenje vazduha, vode, zemljišta.
Iskustva u svetu su pokazala da postoje metode, tehnologije i načini kako se iz otpada izvlači energija a da to bude bezbedno po životnu sredinu. Ovaj sistem upravljanja otpadom, koji mi danas imamo, još nije pogodan za cirkularnu ekonomiju. Da bi mogli pravilno njime da upravljamo i uđemo u proces cirkularne ekonomije, moramo imati podatke koje količine i vrste otpada imam, jer cirkularna ekonomija predviđa industrijsku simbiozu, upravo u onom delu kada u jednoj industriji nešto postaje otpad za drugu industriju to postaje ulazna sirovina. Da bi se ona druga industrija mogla nasloniti na industriju koja je snabdeva sirovinom, nusproizvodom ili otpadom, ona mora znati koje su to količine na koje može računati, jer proizvodnja zavisi od toga. Tek na taj način, umesto da otpad bacimo, možemo ga iskoristiti za dobijanje novih proizvoda”, kaže Igor Jezdimirović.
Kod nas se još uvek baca reciklabilni otpad
Rukovodilac Centra za cirkularnu ekonomiju Privredne komore Srbije (PKS) Siniša Mitrović ističe da Srbija već 20 godina pokušava da izađe iz linearnog modela ekonomije i za to vreme baca svoj reciklabilni otpad i, prema procenama, tako gubimo više od 100 miliona evra reciklabilnih sirovina koje završavaju na deponijama i divljim smetlištima.
“Klimatske promene, geopolitički faktori, rast životnog standarda dovode do toga da moramo razmišljati o tome da potrošnja energije raste. Mi oko 70% energije dobijamo iz uglja, 30% iz hidropotencijala a samo 1 % iz obnovljivih izvora energije. Smisao procesa cirkularne ekonomije je kako da od otpada dobijemo energiju koja će postati deo energetskog miksa koji je potreban Srbiji. Takav proces je razvojni i traži nove tehnologije. Ako danas znamo da ćemo 2030. moći samo 10% otpada da odlažemo na deponije, to je prilika da možda preskočimo ciklus izgradnje regionalnih deponija. U gradovima gde imamo više od 100 hiljada stanovnika, mogle bi da se izgrade spalionice“, smatra Mitrović. On naglašava da spaljivanje otpada ne eliminiše reciklažu kao primarni proces i ponovnu upotrebu otpada, ali da o tome treba razgovarati sa građanima.
Mitrović ističe da čim se spomenu spalionice, ljudi se bune. Građanima treba objasniti da postoje i oprema i tehnologija koje su pristupačne i koje omogućavaju da spaljivanje otpada u energetske svrhe bude bezbedno.
„Danas je to potpuno dostupno. Austrija ima razvijene modele. U publikaciji prenosimo iskustva te zemlje, gde se energane na otpad koriste više od šest decenija za proizvodnju energije, uz stroge mere kontrole otpada i emisija. Zato smo i uradili ‚Belu knjigu‘ koja prvenstveno treba da pomogne donosiocima odluka, kao i javno-komunalnim preduzećima zašto je važno da na upravljanje otpadom gledaju iz drugog ugla. Publikacija detaljno opisuje sve tehničke i regulatorne aspekte insineracije otpada, ključne za efikasno i sigurno funkcionisanje ovakvih postrojenja u Srbiji. Zato period pred nama treba da bude potpuno nova komunikacija između građana i politike kako da stvorimo uslove da energija iz otpada učestvuje u ukupnom energetskom bilansu od 3 do 4% , a istovremeno da na taj način podignemo kvalitet života i životne sredine“, objasnio je Siniša Mitrović.
Prvo postrojenje za korišćenje otpada u proizvodnji energije
Inženjeri zaštite životne sredine, zajedno sa industrijom, u publikaciji su napravili prikaz dobijanja energije iz otpada u velikim sistemima tzv. insineratorima. Prvi insinerator Srbija je dobila u Beogradu u Vinči gde je počelo da radi prvo postrojenje za korišćenje otpada u proizvodnji energije. U postrojenju se dnevno sagori nešto više od 1.000 tona komunalnog otpada i tako obezbeđuje električnu i toplotnu energiju za 5% domaćinstava u Beogradu. Takvih postrojenja ima oko 500 u Evropi i mogu biti jedan od načina za rešavanje pitanja otpada koji sada kod nas završava na deponijama.
“Cilj ‚Bele knjige‘ je da se prikaže kako ta tehnologija funkcioniše, koje su njene prednosti, eventualno i mane s kojima se možemo susresti, kakvo mora da bude okruženje u kojem funkcioniše ali da se pokažu i alternative koje ta tehnologija ima. Treba primenjivati sigurne, proverene tehnologije, gde imamo i mogućnost da konsultujemo stručnjake. Tako smo u publikaciji konsultovali stručnjake iz Austrije koji su nam pomogli da te tehnologije približimo domaćoj javnosti kako stručnoj, tako i onima koji se tek upoznaju s tom tehnologijom“, kaže Jezdimirović.
Prema rečima Siniše Mitrovića, upotreba otpada u energetske svrhe je bila tema koja je plašila građane ali korišćenje otpada u energetske svrhe mnogo je jednostavnije realizovati kada se to rešava transparentno, sa monitoringom.
„Ovo je vreme digitalne ekologije kada se parametri u životnoj sredini mogu pratiti, nema potrebe za gubljenje vremena. Izgradnja poverenja između građana i institucija je najveći zadatak. Na vreme treba otvoriti dijalog. Nastavićemo da zagovaramo ovakav cirkularni model i ovakva rešenja. S obzirom na to da se sada rade strateška dokumenta – Strategija zaštite životne sredine, energetike, klimatskih promena, to je prilika za veliki zaokret u politici upravljanja otpadom u Republici Srbiji“, smatra rukovodilac Centra za cirkularnu ekonomiju PKS-a Siniša Mitrović.
Tekst: Dragana Ratković
Foto: Pexels/Tom Fisk
NAPOMENA
Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Cirkularna ekonomija za zeleniju Vojvodinu“, koji je sufinansiran iz budžeta Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama na Konkursu za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja u 2024. godini.
Stavovi izneti u podržanom projektu nužno ne izražavaju stavove Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama.
Lajkujte EkoVest na Facebooku
Zapratite EkoVest na Twitteru
Share this: