Tag Archive životna sredina

  • Home   /  
  • Posts tagged "životna sredina"
ByAdmin
,

KRUŽNI SISTEM ZA SPAS PLANETE

Ideja da zemlje širom sveta idu u pravcu ekonomskog razvoja „punom parom“, forsirajući samo tu opciju, pri čemu stalno koriste prirodne resurse – razmišljanje je u jednom smeru, kako često kaže Ken Vebster (Ken Webster), vodeći stručnjak iz oblasti cirkularne ekonomije (CE) u svetu.

Problem u vezi s tim shvatanjem je što takav ekonomski razvoj i bogaćenje, potiče iz preostalih prirodnih rezervnih izvora, od mnogo jeftine energije, i od iskorišćenog zemljišta koje su moderni postupci industrijske poljoprivrede poprilično degradirali, pri čemu ništa nismo vratili zemljištu.

ŽIVOTNA SREDINA – REZERVOAR ZA OTPAD

Postavlja se pitanje, šta ako bismo posmatrali svet na drugačiji način, kako navodi Ken Vebster u jednom od svojih mnogobrojnih izlaganja na ovu temu.

Šta ako je svet više kao neka mašina, nešto poput metabolizma, da „teče“, i da je međusobno povezan, a pritom veoma kompleksan, i da su njegovi „ulazi“ i „izlazi“ kompatibilni i uravnoteženi, i da ako stalno „uzimaš“, da ćeš poremetiti balans? Čovečanstvo je na vrhuncu potrošačke groznice. Milioni proizvoda koje koristimo nas okružuju, i kada prestanemo da ih koristimo, mi ih odbacimo. Svi ti proizvodi bi zaista trebalo da budu dizajnirani prilikom svog nastanka na takav način da mogu odmah nakon prestanka korišćenja da se recikliraju, i koriste ponovo.

Oduvek je postojalo pitanje: Kako poboljšati kvalitet života? Čovečanstvo bi trebalo da dizajnira sistem u kome se sve proizvodne sirovine koriste na najpametniji način. Postoje principi koji to određuju. Ljudi poput Janine Benyus (Biomimikrija), William Mc Donough (Cradle to Cradle), Bill Mollison (Permakultura) i John Lyle (Regenerativni dizajn), ostavili su značajan trag na polju cirkulrne ekonomije u svetu, koja je počela da se unosi u zakonodavstva prvi put devedesetih godina prošlog veka. Prva država koja je uvela takav zakon bila je Nemačka (1996), a potom, Nemačku su sledili Japan (2000) i Kina (2003).

Reka Sava, foto: Miloš Ćirković

Danas, sve više zemalja svoje postojeće ekonomije transformišu u pravcu primena principa cirkularne ekonomije, nastojeći da tradicionalna ekonomija ne tretira više životnu sredinu kao rezervoar za otpad. Ideja cirkularne ekonomije potiče iz šezdesetih godina prošlog veka kada je planetu kao zatvoren kružni sistem, sa ograničenim kapacitetom asimilacije opisao Boulding.

OBRAZOVANJEM KROZ CE DO „NOVOG SVETA“

Po Vebsterovom mišljenju, čovečansto bi trebalo dugoročno da radi na tome da se stvaraju proizvodi koji će po svom dizajnu biti prepoznati kao nešto što na pozitivan način menja način poslovanja, a ne da se ima monopol nad nečim.

„Pritom, kada bismo imali školske sisteme koji bi počivali na tome da se razmišlja kako da od starih stvari napravimo nove, kako da recikliranjem materijala koristimo sisteme koji bi mogli da podmire plaćanje poreza, obezbeđuju nova radna mesta, i da ti sistemi odgovaraju vladama država širom sveta, to bi bio novi svet koji pokušavamo da stvorimo. A kako se to postiže? – Obrazovanjem“, konstatuje Vebster.

A obrazovnje u tom smeru je još uvek nedovoljno, a veoma je potrebno, smatra on, i još dodaje kako moramo imati više mogućnosti da razmišljamo u tom smeru, mnogo istraživačkih radova u timovima koji bi povezali sve ove korisne ciljeve zarad boljeg, zdravijeg i kvalitetnijeg života.

Proizvodni sistem ekonomskog razvoja u svetu zasnovan je na otpadu. Ogromna količina prirodnih resursa se koristi u procesu svih proizvodnih ciklusa. Rezultat svega ovoga je gotovo ista količina otpada koji se samo odlaže i taloži širom planete. To je sistem koji se u svim svetskim ekonomijama kreće u jednom smeru i jednom će, sasvim neizbežno, doći do svog maksimuma. Možda je to upravo sada?

Priredio: Miloš Ćirković
Foto: Pixabay

NAPOMENA

Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Zelenim informisanjem do zelene ekonomije“, koji je sufinansiran iz budžeta Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama na Konkursu za sufinansiranje projekata u 2020. godini.
Stavovi izneti u podržanom projektu nužno ne izražavaju stavove Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama, koji je dodelio sredstva.

ByAdmin
, ,

ZELENA EKONOMIJA ZA RAZVOJ REGIONA

Kada se govori o „zelenim” temama, jedna od glavnih stavki je „zelena ekonomija”. Na prvi pogled, jasno je šta ovaj termin znači, ali slika je mnogo šira. UNEP je definisao „zelenu ekonomiju” kao ekonomiju čiji rezultati dovode do poboljšanja ljudskog blagostanja i socijalne jednakosti, dok značajno smanjuje rizike po životnu sredinu.

ŠTA JE GEAR

Redakcija „Ekolista” realizuje projekat „Zelena ekonomija u funkciji zaštite životne sredine” koji je podržan u okviru regionalnog projekta „GEAR – Zelena ekonomija za razvoj regiona (Green Economy for Advanced Region)”. GEAR ima za cilj povećanje aktivnosti i uticaja organizacija civilnog društva iz Crne Gore, Srbije, BiH, Severne Makedonije i Albanije u zaštiti životne sredine kroz umrežavanje, jačanje kapaciteta i promovisanje principa zelene ekonomije.

Glavne aktivnosti uključuju treninge za predstavnike organizacija civilnog društva na temu zelene ekonomije, javnog zastupanja i lobiranja, učešća u donošenju odluka, praćenja javnih politika, upravljanja projektnim ciklusom i slično, upoznavanje sa primerima dobre prakse u zelenoj ekonomiji i zelenom preduzetništvu kroz studijsku posetu EU i prezentacije u ciljnim zemljama, dodelu grantova za organizacije civilnog društva, regionalne konferencije na temu zelene ekonomije i zelenog preduzetništva, izradu studije na temu mogućnosti razvoja zelene ekonomije u ciljnom region itd.

EVROPSKI ZELENI UGOVOR

GEAR realizuje FORS Montenegro iz Crne Gore u partnerstvu sa organizacijama Smart kolektiv iz Srbije, Centar za razvoj i podršku iz BiH, EKO Svest iz Makedonije, EDEN Centar iz Albanije i Udruženjem Slap iz Hrvatske. Projekat finansira Evropska unija u okviru Programa podrške civilnom društvu i medijima za 2016-2017.

U najnovijem, sedmom broju magazina eEkolist, objavljen je nastavak priče koji daje odgovor na pitanje šta je „Evropski zeleni ugovor”. Takođe, predstavljene su aktivnosti NVO organizacija iz Crne Gore koje svojim radom i svojim aktivizmom daju doprinos očuvanju životne sredine i razvoju zelene ekonomije. To su Društvo mladih ekologa „Nikšić”, NVO „Župa u Srcu” i pljevaljska NVO „Da živi selo”.

Ostale objavljene tekstove možete pronaći na linku http://ekolist.org/category/zelena-ekonomija/

Foto: Karsten Wurt

ByAdmin
, ,

SREMSKA MITROVICA UKINULA ZELENI FOND

Sremska Mitrovica je prva i zasad jedina lokalna samouprava u Srbiji koja je, zbog nedostatka novca, formalno ukinula svoj Fond za zaštitu životne sredine. Podsetimo, Gradsko veće Grada Sremska Mitrovica je u novembru 2013. godine stavilo van snage Zaključak o osnivanju budžetskog Fonda za zaštitu životne sredine. U obrazloženju stoji da je razlog za ovakav potez to što su prestali da postoje izvori finansiranja.

Ne postoji naknada za zaštitu životne sredine

Inače, Sremska Mitrovica nema usvojenu lokalnu odluku o naknadama za zaštitu životne sredine, pa po tom osnovu nema ni prihoda. Iako ovaj grad u Sremu nema Fond za zaštitu životne sredine, za projekat Izgradnja hale i linije za separaciju u regionalnoj deponiji „Srem-Mačva” iz budžeta grada za 2016. godinu izdvojeno je skoro 24 miliona dinara.

 

Regionalna deponija

Regionalna deponija „Srem- Mačva” jedna je od najvećih regionalnih deponija u Vojvodini, čiji su osnivači Grad Šabac i Sremska Mitrovica. Njenom izgradnjom biće rešen dugogodišnji problem pravilnog odlaganja otpada za više od 200 hiljada stanovnika Srema i Mačve.

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

Odlukom o budžetu za 2017. godinu planirano je oko 248 miliona dinara za aktivnosti i projekte iz oblasti zaštite životne sredine. Najveći deo sredstava planiran je za Projekat izgradnje hale i linije za separaciju otpada u Regionalnoj deponiji „Srem-Mačva“, i to u iznosu od 190 miliona dinara.

Planovi

U novoizgrađenom postrojenju za separaciju otpada, izdvajaće se reciklabilni materijali (papir, staklo, metal i deo plastike koja ima vrednost na tržištu sekundarnih sirovina), tako da će na samoj deponiji biti odlagan samo onaj deo otpada koji, ni na koji način, ne može da se iskoristi.

Sava, Sremska Mitrovica

Radovi na izradi opreme linije za separaciju, povereni su kompaniji „Rumekon“ iz Rume. Za projekat „Zaštita sliva reke Save izgradnjom komunalne infrastrukture prikupljanja, transporta i prečišćavanja otpadnih voda u regionu Srem“ ukupno je izdvojeno oko tri i po miliona dinara. Grad Sremska Mitrovica je ove godine za namenu uređivanja gradske plaže, izdvojio oko osam miliona dinara, a za njeno uređenje zaduženo je Javno komunalno preduzeće „Komunalije“.

A šta kažu ekolozi

O aktuelnim problemima u oblasti životne sredine u Sremskoj Mitrovici razgovarali smo sa Markom Cvijanovićem, predsednikom Udruženja „Ruralni Centar Sova”.

„Najveći problemi iz oblasti zaštite životne sredine su: izostanak zelene ekonomije u procesu sakupljanja sekundarnih sirovina (PET, MET, papir, staklo) i taloženje na „uređenoj deponiji”, ne postoje ciklusi prerade, izostaju prečišćači otpadnih voda iz domaćinstava, riblji fond je ugrožen neadekvatnim merama kako prečišćavanja vode tako i inspekcijskim (ne) reakcijama, postoji neadekvatno upravljanje pesticidima u poljoprivredni u ruralnim sredinama“, ističe Marko Cvijanović, i navodi da se delimično upravlja otpadom u tri od 25 naselja Sremske Mitrovice, da svako selo ima bar po jedno mini-smetlište i jedno neuređeno mrcilište, kao i da lokalna samouprava ne prepoznaje ugroženost vrsta i retke vrste kao potencijal za razvoj, izuzev Zasavice.

On dodaje da Udruženje “Ruralni Centar Sova” sa Gradom Sremska Mitrovica ima korektne odnose, odnosno, da je Uprava za poljoprivredu i zaštitu životne sredine član njihovog teritorijalnog partnerstva LAG Srem+, kao i da su zajedno radili na razvoju Strategije ruralnog razvoja 2014-2020 godine.

Auto: Milisav Pajević

Foto: Milisav Pajević i Miloš Ćirković

NAPOMENA:

Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Zeleno informisanje – životna sredina je prva vest!“ koji je sufinansiran iz budžeta Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama na Konkursu za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja u 2018. godini.

Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama, koji je dodelio sredstva.

ByAdmin
, , ,

EKOPOLIS: NOVA EKOLOŠKA AUDIO EMISIJA

Audio žurnal “EkoPolis” bavi se aktuelnostima i temama iz oblasti ekologije, zaštite životne sredine, komunalnih i infrastrukturnih problema, kao i nizom socijalnih i društvenih pitanja koje utiču na kvalitet života i slobode građana.

“EkoPolis” možete slušati svake druge nedelje a voditeljke su Marica Puškaš i Maja Pavlica. Prva emisija je u pripremi i biće emitovana u nedelju 15. avgusta.

Jednosatna emisija podeljena je u četiri dela:
1. frtalj – Aktuelnosti
Kroz najaktuelnije teme daje se presek protekle nedelje, analiziraju se pojedine pojave i ukazuje se na potencijalne probleme koji mogu da proisteknu iz toga.

2. frtalj – Tema nedelje
Izdvojeni aktuelni problem koji je toliko važan da mu se daje posebna pažnja. Pored detaljne analize, u cilju što boljeg sagledavanja teme, predviđeno je uključivanje stručnih sagovornika, predstavnika nadležnih službi i slično.

3. frtalj – Društvena ekologija
Voditeljke u dijalogu analiziraju društvene teme poput primarnog odvajanja otpada, zagađivanja vodotokova, seče šuma, ali i drugih pojava koje ugrožavaju društvo. Predviđeno je uključivanje slušalaca u diskusiju, tako što će biti čitane njihove poruke s društvenih mreža upućene redakciji „Časkanja”.

4. frtalj – Najave
Najava važnih događaja i poziv slušaocima da tokom iduće nedelje učestvuju u stvaranju emisije tako što će im biti predstavljene teme iz rubrike „Društvena ekologija”.

Žurnal će biti postavljen na potrale: eko-vest.com, mojaplaneta.net i ekolist.org , kao i na soundcloud/mara-puskas/ekopolis.

NAPOMENA

Ova radijska emisija nastala u okviru projekta „EKOPOLIS – Digitalni audio magazin za ekološku i društvenu higijenu“ koji je podržan na Konkursu za sufinansiranje projekata sredstvima iz budžeta Grada Novog Sada u cilju ostvarenja javnog interesa u oblasti javnog informisanja u 2018. godini.
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove Grada Novog Sada, koji je dodelio sredstva.

ByAdmin
, , , ,

KAKO IZVEŠTAVATI O ŽIVOTNOJ SREDINI

Da bi se stanje životne sredine poboljšalo i podiglo na viši nivo neophodno je znatno više sistemskog ulaganja u tu oblast, da zeleni dinar bude utrošen na ekološke projekte a sve s ciljem da se zadovolje ekološki standardi koji su zacrtani poglavljem 27 i da živimo u zdravijoj životnoj sredini ̶ neki su od stavova koji su usaglašeni na nedavno održanom trodnevnom treningu za novinarke i novinare koji izveštavaju o životnoj sredini.

Trening je održan u Sremskim Karlovcima u Ekološkom centru “Radulovački” od 25. do 27. aprila, a organizovao ga je Regionalni centar za životnu sredinu za Centralnu i Istočnu Evropu (REC) kancelarija u Srbiji i Pokret gorana Vojvodine u okviru CSConnect programa.

Senzcionalističko izveštavanje

Predavači sa iskustvom u državnoj službi i nevladinom sektoru, kao i predstavnici pojedinih medija preneli su svoja znanja i iskustva o trenutnoj situaciji o ekologiji i novinarstvu u našoj zemlji, kao i koji su to evropski standardi kojima težimo.

Pomoćnik direktora Agencije za zaštitu životne sredine Dejan Lekić rekao je da je od izuzetnog značaja medijsko izveštavanje u oblasti zaštite životne sredine. Prema njegovim navodima, dosadašnje medijsko izveštanje na ovu temu sporadično je i uglavnom je bilo senzacionalistički. On je istakao da je neophodno izdvojiti mnogo više novca kako bi se dostigli evropski standardi u očuvanju životne sredine.

Drugačiji pogledi na stvar

Predavači iz državnog sektora uglavnom su ukazivali na zadovoljavajuće stanje životne sredine u Srbiji, što su ih, s druge strane, demantovali predstavnici nevldinog sektora koji se bave ovom temom.

Zvezdan Kalmar iz Centra za ekologiju i održivi razvoj CEKOR ističe da je Srbija zemlja u kojoj je pravo na zdravu životnu sredinu onemogućeno. Iako je Lekić naveo da se kvalitet vazduha, vode i zemljišta kod nas sprovodi u skladu sa evropskim direktivama i standardima, i da su svi dobijeni rezultati apsolutno tačni, Kalmar pak tvrdi da u Srbiji nema kredibilnih rezultata o zagađenju vazduha, vode i zemljišta.

Kako do istraživačke priče

U okviru seminara jedan dan bio je namenjen radu u grupama, gde su novinari u razgovoru sa predstavnicima organizacija civilnog društva kreirali plan za novinarsko istraživanje o određenim temama u svojim sredinama.

Da bi novinarske teme bile što bolje vizuelno predstavljene i obogaćene pravim ilustracijama ali i potkrepljeni adekvatnom dokumentacijom, predavanje su održali novinari Dino Jahić iz CINS-a i Aleksandar Đorđević iz BIRN-a.

“Teme iz oblasti energetike i zaštite životne sredine veoma su važne za građane Srbije”, rekao je Dino Jahić iz CINS-a dodajući da su često nerazumljive običnim čitaocima, ali kada se uradi dobar grafički ili video prikaz postaju jasnije i prijemčljivije. S tim u vezi, novinarima je predstavio više besplatnih alata za izradu grafikona, videa, gifova i drugih ilustracija.

“Sve novinarske priče bez ljudi sa terena i sagovornika su suvoparne”, kaže Aleksandar Đorđević novinar BIRN-a koji je prvenstveno predstavio DATA novinarstvo, tehnike i značajne internet adrese na kojima se nalaze različite baze podataka na osnovu kojih se može doći do dobrih novinarskih priča. Nakon prikupljanja podataka potrebno je zatim pronaći adekvatne sagovornike koji bi novinarsku priču upotpunili.

Promocija prirodnih vrednosti

Za novinare je organizovan i jednodnevni izlet katamaranom po Dunavu, do Specijalnog rezervata prirode “Koviljsko-petrovaradinski rit” kako bi se upoznali s njegovim osobenostima i nastojanjima članova Pokreta gorana Vojvodine da ga zaštite od uništavanja.

Tokom trodnevnog seminara novinarke i novinari imali su prilike da slušaju o informacijama značajnim za temu životne sredine i zdravlja, o iskustvima gostujućeg predavača novinara iz Irske i o inicijativama CSOnnect organizacija civilnog društva. Sve ovo za cilj je imalo da se unapredi znanje novinara u oblasti zaštite životne sredine i iniciraju novinarske istraživačke priče koje će se baviti ekologijom i zaštitom životne sredine.

Foto: Miloš Ćirković

ByAdmin
, , ,

POLJOPRIVREDA NE SME DA BUDE PRETNJA ZA ZDRAVU ŽIVOTNU SREDINU

Savremena poljoprivreda suočava se sa izazovom proizvodnje sve većih količina hrane za narastajuću populaciju na ograničenom zemljišnom resursu. Zbog toga je ova proizvodnja sve intenzivnija, a samim tim predstavlja sve veću pretnju za životnu sredinu.

Globalno, savremena poljoprivreda smatra se jednim od najvećih zagađivača zbog prekomerne i neodgovorne upotrebe pesticida i mineralnih đubriva. Takođe, njenim delovanjem uništava se biodiverzitet, podstiče erozija, zagađuju vodotoci i slično. Da sve to mora i može drugačije složili su se učesnici tematskog skupa “Poljoprivreda ̶ od zagađivača do čuvara životne sredine ̶ uslov za integracije u EU” koji je održan u Novom Sad u organizaciji “Dnevnik-Poljoprivrednik” AD, Privredne komore Vojvodine i Zadružnog saveza Vojvodine.

Neće se tolerisati upotreba zabranjenih sredstava

“Suočavamo se često sa činjenicom da poljoprivrednici neadekvatno upotrebljavaju pesticide ne poštujući ni vreme primene ni preporučene količine što negativno utiče na životnu sredinu, ali pre svega na zdravlje ljudi koji u njoj žive. To je nešto što svakako više nećemo tolerisati i ljudi koji namerno upotrebljavaju zabranjena i neadekvatna sredstva biće kažnjeni u skladu sa zakonom”, rekao je obraćajući se učesnicima skupa ministar zaštite životne sredine Goran Trivan i dodao da na nas putu evropskih integracija očekuju ulaganja od 15 milijardi evra da bismo dostigli potrebne standarde.

Ta sredstva se, kako je istakao, mogu obezbediti iz fondova i kroz privatno i javno partnerstvo, ali da bismo dobili novac koji nam potencijalno stoji na raspolaganju neophodno je da imamo urednu projektno-tehničku dokumentaciju i sve opštine moraju da budu svesne toga.

Uklonjeno čak 38 divljih deponija

Racionalizacija u poljoprivrednoj prizvodnji je jedan od bitnih faktora očuvanja životne sredine, a značajunu pomoć u ovom segmentu mogu da pruže kontrole plodnosti zemljišta na osnovu kojih poljoprivrednici znaju tačno koliko im je mineralnog đubriva potrebno za parcele.

“Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo već godinama u saradnji sa poljoprivrednom stručnom službom Vojvodine omogućava besplatne kontrole plodnosti zemljišta na osnovu kojih su markirane i pojedine parcele na kojima su utvrđene čak toksične količine pojedinih elemenata”, istakao je Vladislav Krsmanović, pomoćnik resornog sekretara i dodao da je ovaj sekretarijat finansirao uklanjanje čak 38 divljih deponija sa površine od 38 hektara.

Animalni otpad

Poseban problem u poljoprivredi predstavlja animalni otpad čije zbrinjavanje nije rešeno na adekvatan način pa leševi životinja i njihovi delovi završavaju na deponijama ili improvizovanim jamama. Neadekvatno odložen animalni otpad, kako je istakao Siniša Grubač iz Naučnog instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu predstavlja potencijalni izvor zaraze za ljude i životinje. On je naglasio da lokalne samouprave moraju da preuzmu veću odgovornost za zbrinjavanje animalnog otpada i to tako što će na svojoj teritoriji praviti objekte za njegovo privremeno odlaganje.

Međusektorske saradnje

Zaključak ovog skupa bio je da iako postoji zakonska regulativa koja predviđa sankcije za sve one koji se na neadaekvatan način odnose prema zaštiti životne sredine trenutno nema dovoljno kapaciteta, ali ni volje, da se prekršioci kazne na pravi način. Zbog toga je važno jačanje međusektorske saradnje u otkrivanju i sankcionisanju počinioca protivzakonitih radnji, ali i preventivno i obrazovno delovanje kojim bi se podigla svest o važnosti očuvanja životne sredine zbog zdravlja i opstanka nas samih.

Miroslav Ivanović iz udruženja SECPA izneo je stav da je potrebno uvođenje subvencija po uzoru na EU kojima bi se poljoprivrednici stimulisali da odgovorno postupaju sa materijama koje potencijalno mogu da ugroze zdravlje planete.
Učesnici skupa bili su i predstavnici Pokrajisnkog sekretarijata za regionalni razvoj, međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu, Pokrajinskog sekretarijata urbanizam i zaštitu životne sredine i Fakulteta Zaštite životne sredine EDUKONS u Sremskoj Kamenici.

Tekst: A. Milić

ByAdmin
, ,

ŠVEDSKA SPREMNA DA ULOŽI 15 MILIJARDI DOLARA U EKOLOGIJU

Ambаsаdor Švedske u Beogradu Jan Lundin izjavio je dа je trećinа fondovа koje Švedskа ulаže u Srbiju plаsirаna u zаštitu životne sredine. On je istakao dа je ta zemlja spremna da uloži 15 milijardi dolara u projekte posvećene ekologiji.

Ludin je u razgovoru sa ministrom zaštite životne sredine Goranom Trivanom nаveo da je ekologijа jedno od nаjvаžnijih pitаnjа u procesu pridruživаnjа Srbije Evropskoj uniji i dа će Švedskа i dаlje podržavati Srbiji kroz donаcije za nove projekte, ali i edukaciju mladih kadrova.

Kako se navodi u saopštenju Ministarsva zaštite životne sredine, Trivаn je izrаzio zаdovoljstvo i zаhvаlnost nа podršci i nesebičnoj pomoći koju Švedskа pružа Srbiji, posebno u oblаsti zаštite životne sredine.

“Švedskа je zа nаs jedаn od nаjvećih uzorа i vodećа zemljа u svetu po brizi zа ekologiju, i Srbiji je nа putu evrointegrаcijа drаgoceno što imа podršku i podsticаj Švedske, posebno u oblаsti zаštite životne sredine”, rekаo je Trivаn.

Rаzgovoru su prisustvovаli i predstаvnici Švedske međunаrodne аgencije zа rаzvoj (SIDA) kojа će u sаrаdnji sа sektorimа ministarstva utvrditi i reаlizovаti prioritetne projekte podrške.

Foto: Miloš Ćirković

ByAdmin
, , ,

AGROEKOLOGIJA BI MOGLA DA HRANI I SPASE CELU PLANETU

Da bi se svet nahranio uz očuvanje planete od zagrevanja, UN podstiču agroekologiju, istorijsku prekretnicu posle decenija „zelene revolucije” zasnovane na intenzivnoj poljoprivredi, a sada na „optuženičkoj klupi”.

„Moramo jačati održive sisteme hrane (…) i očuvati životnu sredinu: agroekologija može pomoći da se to postigne”, rekao je u utorak generalni direktor Agencije Ujedinjenih nacija za ishranu i poljoprivredu (FAO) Hose Graciano da Silva na otvaranju drugog međunarodnog simpozijuma o agroekologiji u Rimu.

Od kraja Drugog svetskog rata, razvoj poljoprivrede na osnovu masovne upotrebe veštačkih đubriva i hemijskih sredstava – pesticidi, herbicidi, fungicidi, da bi se povećali prinosi radi obezbeđenja sigurne dostupnosti hrane na planeti, imao je visoku cenu za životnu sredinu, rekao je on.

„Zemlja, šume, voda, kvalitet vazduha i biodiverzitet se pogoršavaju, i to ako porast proizvodnje po svaku cenu nije iskorenio glad u svetu”, rekao je da Silva.

Bivši ministar poljoprivrede Francuske Stefan Le Fol, počasni gost na otvaranju sednice simpozijuma o aktivnoj podršci agroekologiji od 2012. godine, pozvao je na „dvostruku zelenu revoluciju, koja se oslanja na prirodu”.

„FAO je bio mesto prve zelene revolucije, mora biti i mesto dvostruko zelene revolucije”, rekao je on.

Na osnovu znanja svakog poljoprivrednika s njegove parcele, u kombinaciji s najnovijim naučnim razvojem, koristeći bolji tretman zemljišta da bi bilo budu plodnije i s više ugljenika, kao i biodiverziteta biljnih vrsta, agroekologija okreće leđa veščkim đubrivima. Ona takođe pokušava da smanji zavisnost od prekomerne mehanizacije koja povećava finansijsko opterećenje poljoprivrednika.

„Moramo se odmaći od monokulturnog sistema koji je dominirao u prethodnom veku”, rekao je Žilber Ungbo, predsednik IFAD-a, takođe agencije UN, za podršku poljoprivredi u zemljama u razvoju.

Simpozijum koji okuplja stotine delegata iz sveta, trebalo bi da se završi „završnom deklaracijom” koju će Odbor za poljoprivredu UN razmotriti u septembru, rekao je Graciano da Silva. Do sada je tridesetak zemalja, uključujući većinu iz Latinske Amerike, kao i Južna Koreja, Kina, Obala Slonovače, a i Austrija, Nemačka, Danska, Francuska, Švajcarska i Italija, utvrdilo zakonodavni ili regulatorni okvir koji će olakšati razvoj agroekologije, rekao je on.

Po njegovim rečima, „još ima posla” da bi se većina konvencionalnih poljoprivrednika uverila da je nov sistem održiv i profitabilan. „

Nešto se događa, ali moramo nastaviti bitku”, rekao je L Fol.

Vijai Kumar, savetnik za poljoprivredna pitanja u državnoj vladi Andra Pradeš, u jugoistočnoj Indiji, govorio je o entuzijazmu i obimu revolucije koja je u toku. „Odlučili smo da do 2024. godine 80% od šest miliona poljoprivrednika u našoj državi pređe na agroekologiju”, izjavio je Kumar za AFP. „Zelena revolucija je bila zasnovana na lažnim principima, sa stalnim oslanjanjem na ulaganja, ili naši poljoprivrednici nisu dobili ništa (…) i još gore, imali smo talase samoubistava poljoprivrednika u Indiji”, dodao je on.

„Želimo da se proizvodnja hrane povećava među srećnim poljoprivrednicima”, rekao je on, i da je oduševljen što se sve više mladih diplomaca „vraća” u zemlju „s dobrim idejama”. Ali, put je dug: 2017. godine Andra Pradeš je imala 40.000 poljoprivrednika koji rade u skladu s principima agroekologiju, a 163.000 ove godine, dok se očekuje da taj broj poraste na 300.000 u 2019. ali još je veoma daleko od milionskog cilja.

Izvor: Plezirmagazin.net
Foto: Pixabay

ByAdmin
, , , ,

OPEL CROSSLAND X – EKO AUTO GODINE

Opel Crossland X B1.6DT Ecoflex MT5 poneo je titulu EKO automobil godine u Srbiji za 2018. godinu u oštroj konkurenciji 12 prijavljenih automobila. U svečanoj sali Beogradskog sajma nagradu je direktoru Opela za Srbiju uručio Goran Trivan, ministar zaštite životne sredine u Vladi Srbije. Cilj manifetacije, između ostalog, je da se dodeljivanjem priznanja afirmiše trend izbora „zelenog“ modela automobila i ukaže u kom pravcu treba da razmišljaju potencijalni kupci, ali i uvoznici automobila. Ključni kriterijumi, u pogledu životne sredine zajedno sa težinskim koeficijentima odabrani su redom po značaju: potrošnja, emisija štetnih materija, mogućnost reciklaže, buka, zapremina motora, snaga motora. Sa ukupno 70,625 osvojenih poena, sedmočlani žiri je za Eko automobil 2108. godine proglasio Opel Crossland X B1.6DT Ecoflex MT5.

Inače, nagradu “EKO automobil godine u Srbiji” dodeljuje sedmu godinu uzastopno kompanija Metro Market u saradnji sa Privrednom komorom Srbije, Agencijom za zaštitu životne sredine, Agencijom za energetiku, Srpskom asocijacijom uvoznika automobila i delova, Centrom za motorna vozila – AMSS i časopisom Eko-mobilnost.

Do sada, titulu “EKO automobil godine”, poneli su: Honda Civic 5D I-DTEC (2012), Peugeot 208 1.4 e-HDI (2013), Dacia Logan MCV 1.5 dCi (2014), Mazda 2 1.5d (2015) i Mercedes-Benz GLC 350e 4Matic (2016) i Citroen C3 1.6. HDi (2017.).

Foto: media.opel.com

ByAdmin
, , , ,

KAKO SE BAVITI ZELENOM EKONOMIJOM U SRBIJI

Cilj privrede Evropske unije je da bude više ekološka i da troši manje energije, zbog čega je dogovoreno da se do 2050. smanji emisija gasova sa efektom staklene bašte na 80 odsto nivoa zabeleženog 1990. godine. Zbog toga je Evropska komisija 2015. uvela zakonodavni okvir za primenu novog modela cirkularne ili zelene ekonomije, po principu proizvedi-upotrebi-proizvedi. Osnov modela zelene ili cirkularne ekonomije je da teži dugotrajnosti proizvoda i vraćanju otpadnih materijala u ponovni proces proizvodnje podrazumevajući efikasno korišćenje resursa, uz smanjenje korišćenja energije, vode i emisije gasova s efektom staklene bašte.

Osnovni instrument ka uspostavljanju modela cirkularne ili zelene ekonomije je reciklaža. S obzirom na to da je naša zemlja zatrpana otpadom, uvođenjem ovog modela poslovanja naša ekonomija bi dobiila šansu za razvoj a građani zdraviju životnu sredinu ali i nova radna mesta.

Zelena ekonomija bila je i tema panel diskusije koju je u Novom Sadu organizovalo Udruženje novinara „Eko vest“ u okviru projekta „Jačaj svest – životna sredina je prva vest!“. Projekat je finansijski podržalo Ministarstvo zaštite životne sredine.

Cilj organizovanja panela, na kojem su učestvovali stručnjaci i dobri poznavaoci ove oblasti, bio je bolje upoznavanje javnosti sa konceptom „zelene ekonomije“, o trenutnom stanju u našoj zemlji ali i mogućnostima koji ovakav model privređivanja pruža.

Kako bi javnosti što jasniji bio koncept ove ekonomije, bili su predstavljeni i primeri dobre prakse, kao i koliko i na koji način je ova tema prisutna u medijima.
Pogledajte 🙂

Panel diskusija "Kako se baviti zelenom ekonomijom u Srbiji” Cilj nam je bio da pokušamo da odgovorimo na nekoliko važnih pitanja koja se tiču zelene ekonomije – od toga šta predstavlja koncept cirkularne ekonomije, kako ga razvijati kod nas, do toga koje su koristi i da li je to šansa za razvoj naše zemlje. Kako bi javnosti što jasniji bio koncept ove ekonomije, bili su predstavljeni i primeri dobre prakse, kao i koliko i na koji način je ova tema prisutna u medijima. Pogledajte 🙂

Publicerat av EkoVest den 5 januari 2018

Najnoviji članci

Najnoviji komentari

Arhive

Stranice

Mart 2023
P U S Č P S N
 12345
6789101112
13141516171819
20212223242526
2728293031  

Arhive

 

PLANETA STUDIO © 2017 - 2021.