ŠTA JE UGLJENIČNI OTISAK?

Ugljenični otisak je merilo emisija gasova sa efektom staklene bašte svakog od nas. Ovaj termin u praksu prva je uvela i promovisala (nećete verovati!) naftna kompanija British Petroleum. Još davne 2004. godine, oni su u jednoj svojoj kampanji promovisali „kalkulator ugljeničnog otiska”, kojim, pored njih, svako od nas može da izračuna kolike su naše emisije štetnih gasova na osnovu naših životnih navika. Šta je ugljenični otisak i kako se može izračunati – pojasnila je Ivana Putnik iz Centra za cirkularnu ekonomiju Privredne komore Srbije na ovogodišnjem Climathon Belgrade.

KO SU NAJVEĆI EMITERI ŠTETNIH GASOVA?

„Pomoću kalkulatora svaki pojedinac može da izračuna koliko on, na osnovu ličnih navika, emituje gasova sa efektom staklene bašte. To je veoma važno, jer ukoliko svako od nas zna koliko njegove navike utiču na klimatske promene, mogao bi da te navike promeni, čime bi smanjio svoje emisije i ublažio klimatske promene. Inače, ovo računanje ugljeničnog otiska pokrenula je druga po veličini naftna kompanija na svetu, koja poseduje oko 19.000 pumpi. Time je zapravo htela da skrene pažnju koliko pojedinac doprinosi u emisiji štetnih gasova. Istina je da i pojedinac doprinosi, ali da naftne kompanije to čine mnogo više! Istraživaja pokazuju da je 100 najvećih naftnih kompanija na svetu zaslužno za oko 70 posto svih svetskih emisija gasova sa efektom staklene bašte. Pojedinac učestvuje ali ne kao naftne kompanije, ali to nije razlog da prestanemo da mislimo i mi pojedinci kako nekim svojim navikama možemo da utičemo na klimatske promene“, istakla je Ivana Putnik iz Centra za cirkularnu ekonomiju Privredne komore Srbije.

KAKO SE RAČUNA?

Prema njenim navodima, zahvaljujući pandemiji i karantinu koji je bio u većini zemalja, u aprilu je izmereno da su emisije štetnih gasova smanjene za 17 posto, što je manje skoro za petinu. Ovo ukazuje na to da su neophodne drastične promene navika kod velikog broja ljudi. S obzirom na to da smo svesni da i mi kao pojedinci imamo uticaj na klimatske promene, a kako bismo saznali koliko emitujemo gasova sa efektom staklene bašte najbolje bi bilo da svako od nas proveri kolike su njegove emisije štetnih gasova na godišnjem nivou.

Zahvaljujući super kalkulatoru ugljeničnog otiska, svako od nas može da izračuna lične emisije, potrebno je da se registrujete i ulogujete, a potom unesete podatke o svojim navikama u svom domaćinstvu. Na prvom mestu je energija – koliko električne enrgije koristite i za šta, koje vrste energenata koristite, potom unosite podatke o prevozu, o navikama koje se tiču kupovine hrane, garderobe, tehničkih uređaja, rekreacije…

Dakle, odgovarajući na pitanja na linku: http://www.footprintcalculator.org/ brzo i jednostavno možete da izračunate koliki ekološki otisak „utiskujete“ svojim svakodnevnim navikama – od prevoza koji koristite, preko tipa stambene jedinice u kojoj živite, do količine mesa koju jedete.

Stoga, naš ugljenični otisak je suma svih emisija ugljen-dioksida i njegovih ekvivalenata koje izazivamo svojim aktivnostima u određenom vremenskom periodu. Njegova merna jedinica je globalni hektar (gha). Uz trenutne kapacitete, „budžet“ naše planete za jednu osobu iznosi 1,7 gha. Najčešći vremenski period za koji se izračunava karbonski otisak je jedna godina.

VRSTE OTISKA

Primarni otisak je količina direktnih GHG emisija koje oslobađamo sagorevanjem fosilnih goriva, uključujući energiju koju koristimo u domaćinstvu i gorivo koje potrošimo za saobraćaj (npr. prevoz automobilom ili avionom). Ovo je otisak na koji možemo da imamo direktan uticaj
Sekundarni otisak je količina indirektnih GHG emisija koje su povezane sa čitavim ciklusom proizvodnje i transporta svih proizvoda koje koristimo.

Tekst: Maja Pavlica
Foto: GettyImages

* Tekst je nastao u okviru projekta „Klimatske promene: Suočavanje sa stvarnošću“, koji je realizovan uz podršku Ministarstva zaštite životne sredine. Stavovi izneti u podržanom projektu nužno ne izražavaju stavove Ministarstva zaštite životne sredine.