Sremska Mitrovica je najveći grad u Sremu, administrativni centar Sremskog okruga i jedan od najstarijih gradova u Vojvodini i Srbiji, ali i jedan od vodećih gradova u upravljanju otpadom – zbog čega je proglašen za Ekoopštinu.
U Sremskoj Mitrovici se od prošle godine realizuje projekat „O-DVA-JA-MO“, čiji je cilj odvajanja otpada za reciklažu u domaćinstvima kako bi se na taj način smanjile količine komunalnog otpada koje završavaju na deponijama. U Srbiji se iz kućnog otpada reciklira manje od 2%, dok se u EU reciklira 48% komunalnog otpada. Cilj projekta „O-DVA-JA-MO“, koji se u našoj zemlji sprovodi uz pomoć ambasada Kraljevine Švedske i Evropske unije, jeste da se stopa reciklaže u naredne dve godine poveća na 15% i to u 17 opština u Srbiji, a one su: Sremska Mitrovica, Šabac, Šid, Bogatić, Užice, Čačak, Ivanjica, Čajetina, Požega, Lučani, Bajina Bašta, Kosjerić, Pirot, Babušnica, Bela Palanka, Dimitrovgrad i Pančevo.
Plava i zelena kanta za svako domaćinstvo
Zahvaljujući projektu, podeljene su plave kante mitrovačkim domaćinstvima za primarnu separaciju otpada a na ulicama grada postavljeni su kontejneri – plavi za papir, plastiku i metal a žuti za staklo.
Prema rečima Tamare Milković, koordinatorke projekta i portparolke Javno-komunalnog preduzeća „Komunalije” realizacijom ovog projekta Sremska Mitrovica je unapredila sistem upravljanja otpadom, kao i stanje životne sredine, zbog čega je ove godine na konkursu Ambasade Francuske “Ekoopština” nagrađena u oblasti upravljanja otpadom.
Grad Sremska Mitrovica i 24 prigradska naselja imaju oko 72.000 stanovnika i 100 % su pokriveni sistemom prikupljanja i odnošenja otpada. Sa odvajanjem pet ambalaže u žičane kontejnere započeli su 2008. godine a onda, kroz prekograničnu saradnju sa Osijekom, 2013. realizovali su i pilot projekat primarne separacije u individualnim i stambenim domaćinstvima.
“Zahvaljujući projektu „O-DVA-JA-MO“ možemo da sagledamo šta smo dosad uradili, jer je 40.000 domaćinstava, odnosno njih 100% je pokriveno primarnom separacijom, tako da recikliramo velike količine otpada. Sve to radimo u saradnji sa Regionalnom deponijom ‘Srem-Mačva’, gde je počela da radi linija za separaciju otpada. Odvajanje otpada u individulanim domaćinstvima je odlično organizovana. Svako domaćinstvo ima svoju plavu kantu od 240 litara i u nju odvajaju plastičnu ambalažu, papir, karton i metal. Na taj način, građani imaju manje otpada u zelenoj kanti i nemaju potrebe da ga dodatno odlažu u džakove i ostavljaju pored kanti na ulici, dok se čeka na odnošenje otpada, nego kulturno u svom dvorištu razdvajaju otpad u plavu i zelenu kantu”, objasnila je Milkovićeva, navodeći da ono što ih čeka sledeće godine jeste odvajanje zelenog otpada.
U planu i vreće za zeleni otpad
Domaćinstvima će deliti vreće za zeleni otpad, koji će ići na komostiranje, što znači da će se izdvajanjem te frakcije iz komunalnog otpada, još više smanjiti njegova količina.
“Sada kada se otpad razdvaja, možda bi trebalo razmišljati u pravcu smanjenja učestalosti odvoženja mešanog komunalnog otpada, jer kada se plava kanta napuni, vidimo koliko u stvari tog otpada, odnosno mokre frakcije, ima više nego komunalnog otpada i koliko toga manje ide na deponiju ukoliko se pravilno odlaže. Nedavno, prilikom pražnjenja plavih kanti, za samo četiri dana iz individulanih domaćinstava, predato je 40 tona otpada.To je zaista impozantna cifra jer je reč o 99% čistog reciklabilnog otpada”, istakla je naša sagovornica.
Gde nastaje problem?
Kada su postavili kontejnere za separaciju, plave kante namenjene za plastičnu ambalažu, papir i metal i žute za staklo u dvorišta stambenih zgrada i na javne površine, nastao je problem. Pretpostavka je bila da će se postavljanjem plavih i žutih kontejnera smanjiti količina mešanog komunalnog otpada u zelenim kontejnerima, pa samim tim i učestalost pražnjenja kontejnera, međutim, zbog nepropisnog odlaganja dolazilo je do pretrpavanja kontejnera i došlo je do problema, jer se češće moraju prazniti zeleni kontejneri.
“Dakle, opet dolazimo do svesti građana. Pošto ne postoji odluka grada o održavanju čistoće, prema kojoj su građani dužni da odvajaju otpad, nismo u moućnosti da to i zahtevamo od njih, i da sistemom nadzornih kamera pokrijemo kritične lokacije, pa i ako treba da kažnjavamo nesavesne građane. Dosad nije bilo kažnjavanja, nego su samo upućivane opomene jer problem je kako građane kazniti za nepropisno odlaganje otpada, ako o tome ne postoji odluka. Znači, treba krenuti od izmene gradske Odluke o održavanju čistoće i sve to treba da se medijski isprati. Dakle, i dalje treba raditi na edukaciji građana. Grad veliku pažnju poklanja edukaciji najmlađih, ali problem su odrasli. Najbolje to pokazuje primer u našim selima”, navodi Milkovićeva.
Obavezno odlaganje otpada u sva seoska domaćinstva uveli su u sistem 2014. godine i tek sad, kako kaže, ljudi u selima postali su svesni da oni proizvode otpad i da moraju tu uslugu da plaćaju. Za to je trebalo deset godina, jer više nema izgovora da svoj otpad spaljuju ili da ga odlažu na neku seosku deponiju jer su gotovo sva smetlišta po selima očišćena. Otpad se odlaže na Regionalnu deponiju u gradu i građani moraju da shvate da svaki kilogram proizvedenog otpada moraju da plate, i to je prosto tako.
“Regionalna deponija ‘Srem-Mačva’ počela je sa radom 2014. godine i naplaćuje svaku tonu odloženog otpada na deponiju. Ove godine, za reciklabilni otpad počela je sa radom linija za separaciju. Sve funkcioniše u najboljem redu i urađena je studija za nadogradnju deponije, jer na nju stižu velike količine otpada iz Šabca, Bogatića, Šida, Rume i Sremske Mitrovice, i kaseta se brzo puni, tako da je planirana nadogradnja. Rešenje bi možda moglo biti izgradnja spalionice otpada, proizvodnja energije ili dobijanje energije samo za liniju za separaciju…Postoje različite opcije kako bi moglo da se smanje količine otpada koje se odlažu na deponiju. Za sada samo četiri regiona u Srbiji poseduju ovakvu vrstu deponije”, kazala je Tamara Milković.
Prvo reciklažno dvorište u Srbiji
Ono zbog čega je Sremska Mitrovica proglašena za “Ekoopštinu” u oblasti upravljanja otpadom je i otvaranje prvog Reciklažnog dvorišta u Srbiji. To se pokazalo kao dobro rešenje zbog problema kabastog otpada. Komunalna preduzeća, koja ne moraju da plate po toni odlaganje otpada drugom preduzeću, ne razmišljaju na taj način a Sremska Mitrovica je morala da nađe rešenje.
“Građanima je bilo preskupo da kada renoviraju stan, menjaju nameštaj ili za zeleni otpad iznajmljuju kontejnere – i sve ono što im ne treba – bacali su i ostavljali pored kontejnera. Morali smo naći rešenje – a to je reciklažno dvorište. Uredili smo plac koji ima velike kontejnere, gde građani potpuno besplatno mogu da donesu i razvrstaju svoj otpad, bilo da je reč o građevinskom otpadu, šutu od renoviranja kuća, stanova, stari nameštaj, zeleni otpad, tvrdu plastiku ili tekstil…Sa sakupljačima sekundarnih sirovina dogovorili smo da mogu da dođu i uzmu šta im treba. Zeleni otpad dajemo na kompostiranje, šut ide za posipanje deponije, popunjavanje rupa, od nameštaja ostaje nešto što se stvarno ne može iskoristiti, tako da jako malo otpada sa reciklažnog dvorišta odlazi trajno na deponiju. Ono što je iznenađenje za nas jeste da najviše otpada u reciklažnom dvorištu čini tekstil, stara odeća, što nam trenutno predstavlja problem. Operateri, koji poseduju mašine za preradu tekstila, ne mogu da prihvate ono što nije čist pamuk i u narednom periodu tražićemo rešenje i za tu vrstu otpada.
JKP ‘Komunalije’ nije registrovano za sakupljanje opasnog otpada i ne želimo time da se bavimo. Za tu vrstu otpada postoje registrovane privatne firme koje imaju dozvole da to rade, tako da to prepuštamo njima. Ono što je pohvalno za Sremsku Mitrovicu je da već nekoliko godina u selima organizuje akcije sakupljanja amabalažnog otpada od pesticida. I problem odlaganja animimalnog otpada nije u potpunosti rešen. Postavljeni su kontejneri za odlaganje animalnog otpada na dve lokacije. Planira se postavljanje još takvih kontejnera, kao i da se radi kompostiranje animalnog otpada. To su projekti koji su od značaja za lokalnu samoupravu, za koje je potrebno dosta novca”, istakla je naša sagovornica.
U sledećoj godini, baviće se zelenim otpadom. Reč je o velikom projektu, s obzirom na to da JKP ”Komunalije” održava sve javne površine, tako da zelenog otpada ima dosta. U cilju bolje edukacije o važnosti upravljanja otpadom, u planu je otvaranje edukativnog centra na prostoru reciklažnog dvorišta, gde će deca moći da dolaze i da na licu mesta razgovaraju, da prate kako građani dolaze i kako odvajaju otpad.
Tamara Milković upravljanje otpadom u Sremskoj Mitrovici ocenjuje jakom 4, ali kaže da, kao neko ko se bavi zaštitom životne sredine, nije zadovoljna, zbog toga što još uvek postoje nesavesni građani koji ne razvrstavaju otpad na predviđen način i stvaraju ružnu sliku i o onima koji to savesno rade.
Tekst: Dragana Ratković
Foto: JKP “Komunalije”
Share this: