Faktori životne sredine imaju značajnu ulogu u našem zdravlju, a Svetska zdravstvena organizacija (WHO) redovno izveštava da više od 80% bolesti može biti povezano s njima. Na globalnom nivou, gotovo četvrtina smrtnih slučajeva i brojnih oboljenja može se direktno pripisati zagađenju životne sredine. Kakvo nam je životno okruženje? U deset tačaka smo napravili presek gde smo i šta bi trebalo da učinimo!
1. Zagađen vazduh u gradovima
Mnogi gradovi u Srbiji imaju alarmantno loš kvalitet vazduha. Koncentracije štetne mikroskopske prašine tipa PM2.5 i PM10 u vazduhu u 2024. godini su porasle, kao i broj dana sa prekomernim zagađenjem, saopštila je Nacionalna ekološka asocijacija. Najzagađeniji je bio Novi Pazar sa 40,6 µg/m³ PM 2.5.
2. Visoka stopa prevremenih smrti zbog lošeg vazduha
Zagađen vazduh ima ozbiljne posledice po zdravlje stanovništva. Procene Evropske agencije za životnu sredinu pokazuju da je 2021. godine oko 14.850 prerano umrlih u Srbiji bilo povezano sa izlaganjem finim česticama PM2.5 (skoro 15.000 ako se uključe i azot-dioksid i ozon). Međunarodna agencija za ispitivanje raka svrstala je zagađenje spoljnog vazduha i sagorevanje uglja u zatvorenom u jedne od uzroča nastanka raka pluća i bronha.
3. Neadekvatno prečišćavanje otpadnih voda
Otpadne vode uglavnom ostaju neprečišćene, što uzrokuje teško zagađenje reka. Srbija trenutno prečišćava samo oko 14,7% svojih otpadnih voda – jedan od najnižih procenata u Evropi (prosek EU ~80%). Zbog toga većina kanalizacije ide direktno u prirodu; čak i veliki gradovi poput Beograda, Niša i Novog Sada i dalje ispuštaju neprečišćenu komunalnu kanalizaciju pravo u reke.
4. Otpad se najvećim delom odlažu na deponije
Upravljanje čvrstim otpadom se i dalje pretežno oslanja na deponije. Preko 90% sakupljenog komunalnog otpada u Srbiji završava na sanitarnim ili nesanitarnim deponijama, a procenjeno je da u zemlji postoji oko 2.305 divljih deponija (neformalnih smetlišta). Ovakav način odlaganja zagađuje zemljište i vode i predstavlja ekološku „tempiranu bombu“.
5. Niska stopa reciklaže
Plastični otpad spreman za reciklažu
Stopa recikliranja otpada u Srbiji je vrlo niska u poređenju sa EU. Trenutno se reciklira oko 15,45 odsto komunalnog otpada, što je znatno manje u poređenju sa prosekom Evropske unije od 48 odsto. Većina reciklaže se obavlja kroz neformalne sakupljače, koji igraju ključnu ulogu u pružanju reciklažnih usluga
6. Termoelektrane kao veliki zagađivači
Elektrane na ugalj i dalje emituju ogromne količine zagađujućih gasova. U periodu oko 2018–2020. godine, srpske (i regionalne) termoelektrane ispuštale su ~6 puta više sumpor-dioksida (SO₂) nego što je dozvoljeno po propisima. Ukupno 18 termoelektrana na Balkanu (od kojih je više u Srbiji) emituje čak 2,5 puta više SO₂ nego svih 221 termoelektrana na ugalj u Evropskoj uniji – procenjuje se da Srbija time zagađuje koliko i cela EU zajedno. Ove emisije doprinose kiselim kišama i ozbiljno narušavaju kvalitet vazduha u regionu.
7. Industrijsko zagađenje metalima
Teška industrija i rudarstvo uzrokuju lokalno zagađenje zemljišta i voda toksičnim materijama. Na primer, oticanje iz rudarsko-topioničarskog kompleksa u Boru dovelo je do toga da površinske vode reke Borske (od Bora do ušća u Timok) budu svrstane u najslabiju IV klasu kvaliteta, sa izrazito povišenim koncentracijama metala poput bakra, mangana, cinka i arsena. Slični problemi uočeni su i nizvodno od drugih rudnika (Majdanpek, Čukaru Peki), gde sedimenti i vode sadrže teške metale iznad bezbednih nivoa.
8. Mere za smanjenje zagađenja
U poslednje vreme preduzimaju se određeni koraci kako bi se ublažio ekološki problem. Krajem 2022. godine Vlada Srbije je usvojila nacionalni Program zaštite vazduha do 2030. sa akcionim planom – presudni strateški dokument koji ima za cilj da do 2030. prepolovi emisije PM10 i PM2,5 čestica (time i broj oboljenja i smrti uzrokovanih zagađenjem vazduha). Paralelno s tim, pokrenut je i veliki infrastrukturni projekat „Čista Srbija“, vredan oko 4 milijarde evra, koji treba da izgradi kanalizacione mreže i postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u desetinama opština širom zemlje – što je ključno za čistije reke i pijaću vodu u budućnosti.
9. Velika izloženost stanovništva zagađenju
Zagađenje pogađa širok krug stanovništva u Srbiji. Procene pokazuju da oko 93% građana u urbanim sredinama, gde se obavljaju merenja, udiše vazduh sa prekoračenim koncentracijama suspendovanih čestica (PM). Beograd je čak šest godina zaredom zvanično okarakterisan kao “prekomerno zagađen” i važi za najzagađeniji veliki grad (preko milion stanovnika) u Evropi, što oslikava razmere problema sa kvalitetom vazduha.
10. Zagađenje reka komunalnim otpadom
Sava, Sremska Mitrovica, foto: Miloš Ćirković
Čvrsti otpad u vodotokovima predstavlja ozbiljan ekološki problem u Srbiji. Ilustrativan primer je akumulacija Potpeć na reci Lim, iz koje je početkom 2023. uklonjeno oko 15.000 kubnih metara nagomilanog plutajućeg smeća. Godinama unazad, otpad se iz domaćinastava duž toka Lima nekontrolisano bacao u reku, stvarajući “ostrva” smeća koja su ugrožavala i rad hidroelektrane Potpeć, pa je ova vanredna akcija čišćenja bila neophodna.
Izvori: Zvanični izveštaji Agencije za zaštitu životne sredine i Evropske agencije za životnu sredinu
Čuvajte šume – štedite papir! Ovu poruku nemojte štampati ukoliko to nije neophodno!
Share this: