U poslednje četiri decenije, stopa zagrevanja okeana više se nego učetvorostručila, pokazalo je novo istraživanje. Temperature okeana su rasle za oko 0,06 stepeni Celzijusa po deceniji krajem 1980-tih, ali sada rastu za 0,27 stepeni Celzijusa po deceniji. Ova studija objavljena je 28. januara 2025. u časopisu „Environmental Research Letters” i pomaže da se objasni zašto su 2023. i početkom 2024. godine bile zabeležene temperature okeana bez presedana. Koristeći satelitske podatke od 1985. i analizirajući ih, grupa naučnika je istraživala promene u stopi zagrevanja površine okeana.
Zagrevanje okeana je ubrzano
Atlantski okean, Estoril, Portugalija, foto: Miloš Ćirković
Vodeći autor na ovom istraživanju Kristofer Merčant sa Univerziteta Reding u južnoj Engleskoj i pri Nacionalnom centru za posmatranje Zemlje, slikovito je predstavio ovu pojavu:
„Ako su okeani bili kada s vodom, onda je 1980-tih vruća slavina tekla sporo, zagrejavajući vodu za samo delić stepena svake decenije. Ali sada vruća slavina teče mnogo brže, a zagrevanje je ubrzano. Način da se to zagrevanje uspori je da se počne zatvarati vruća slavina smanjenjem globalnih emisija ugljenika i kretanjem ka neto nuli.”
Istraživači su utvrdili i objavili da su čak 450 dana, od aprila 2023 – jula 2024, globalne srednje temperature površine mora (GMSST) premašile sve prethodne uočene sezonske maksimume, što je prouzrokovalo nastanak snažnog razarajućeg uragana El Ninjo, a pre njega La Ninje, kao i to da ne treba da zasnivamo naša očekivanja na osnovu ovih četrdesetogodišnjih rezultata koji se odnose na srednje temperature površine mora (GMSST), jer će i oni vrlo verovatno biti premašeni tokom narednih dvadeset godina, ako se stopa globalnog zagrevanja nastavi uvećavati i ukoliko se ne smanji sagorevanje fosilnih goriva.
Posledice zagrevanja
Zagrevanje površine okeana je jedan od najočiglednijih znakova klimatskih promena. Podaci Svetske meteorološke organizacije (WMO) takođe beleže alarmantni rast prosečne temperature površine okeana s rekordnim vrednostima. Okeanografi povezani sa Svetskim programom za istraživanje klime upozoravaju da ovaj trend ima ozbiljne posledice, od ekstremnih vremenskih prilika do narušavanja morskih ekosistema.
Atlantski okean, Estoril, Portugalija, foto: Miloš Ćirković
Poznato je da je oko 90% viška toplote povezane s globalnim zagrevanjem apsorbovano u okean, uzrokujući povećanje globalne temperature njegove površine. Međutim, kapacitet okeana da absorbuje toplotu nije neograničen, a posledice su mnogobrojne.
− Topliji okeani znače više isparavanja, a samim tim i nastanka veće energije za formiranje oluja u obliku uragana, ciklona i tajfuna. Podaci NOAA (Američke nacionalne uprave za okeane i atmosferu) potvrđuju da su najjače oluje povezane s rekordno toplim površinama okeana.
− Nivo mora raste jer zagrevanje vode dovodi do termalne ekspanzije, a uz topljenje ledenih pokrivača na Grenlandu i Antarktiku, obalni gradovi širom sveta, mogu biti u opasnosti.
− Koralni grebeni nestaju usled povećanja temperature vode. Prema podacima UNESCO-a, Veliki koralni greben, koji se proteže na 2.300 kilometara severoistočne australijske obale, izgubio je oko 50% svojih korala, i trebalo bi da se nađe na listi ugroženih dobara Svetske baštine zbog štete prouzrokovane klimatskim promenama. Od 1981. godine, greben se nalazi na listi Svetske baštine UNESCO-a.
Morska površina, foto: Miloš Ćirković
− Promene u morskim ekosistemima su najuočljivije kod riba i drugih morskih organizama koje zavise od stabilne temperature vode. Usled zagrevanja vode, mnoge vrste migriraju ka hladnijim područjima remeteći lance ishrane i ribarenje.
Okeani su na prvoj liniji klimatskih promena a ono što se dešava u njihovim vodama direktno utiče na život na kopnu i očigledno je da svaki porast budućeg zagrevanja može ozbiljno uticati na biodiverzitet, strukturu i funkciju morskih ekosistema.
Priredio: Miloš Ćirković
Izvor: National Centre for Earth Observation
Environmental Research Letters
Svetska meteorološka organizacija (WMO)
Foto: Miloš Ćirković
Share this: