U nastojanjima gradova da dostignu što veći stepen održivosti, moraju učestvovati svi – posebno javno komunalna preduzeća koja obezbeđuju funkcionisanje grada na kvalitetan i građanima prihvatljiv način. Ciljevi održivog razvoja (SDG) pomažu zapravo gradovima da postave viziju i dostignu kvalitet urbanog razvoja. Ova vizija obezbeđuje jednake mogućnosti za sve građane, promoviše zdravo životno okruženje i otporna je na krize i klimatske promene.
Oko 65% ciljeva Agende 2030 ne bi se moglo u potpunosti realizovati bez doprinosa regionalnih i lokalnih vlasti (oko 70% evropskog Acquis-a realizuje se na lokalnom nivou). Zato je od najvećeg značaja da opštine ne sprovode samo globalnu ili nacionalnu strategiju SDG. Umesto toga, one treba da budu partneri u uspostavljanju i definisanju programa i politika SDG, kao i u realizaciji i praćenju napretka u ostvarivanju istih.
Ciljevi i težnje
Jedan od ključnih ciljeva je Cilj broj 6 – kvalitetna voda za piće i sanitarni uslovi. Tu krećemo najpre od prava čoveka da pije zdravu pijaću vodu, što je zagarantovano Zakonom o vodama i Ustavom Republike Srbije. Javno komunalna preduzeća, čiji su osnivači uglavnom gradovi i opštine, u obavezi su da te zakone poštuju.
Korak dalje, ako težimo uključivanju u EU, glavni ciljevi i politike EU o vodi za piće su: zaštititi zdravlje ljudi obezbeđivanjem kvaliteta vode namenjene za ljudsku upotrebu; obezbediti da se kvalitet vode za piće kontroliše kroz standarde zasnovane na najnovijim naučnim dokazima; obezbediti efikasno i efektivno praćenje, procenu i sprovođenje kvaliteta vode za piće; pružiti Evropljanima adekvatne, pravovremene i odgovarajuće informacije i poboljšnje pristupa vodi namenjenoj za ljudsku upotrebu. Zašto ovo ne bi bili i naši ciljevi?!
Neispravnih uzoraka vode manje od 1%
Kruševac je jedan od gradova u Srbiji koji se dosta dobro organizovao u ovoj oblasti, tako da se i JKP „Vodovod-Kruševac“ i građani mogu pohvaliti da imaju kvalitetnu vodu za piće i organizovan sistem prerade otpadnih voda. Snabdevanje sirovom vodom za preradu u vodu za piće je iz veštačkog jezera Ćelije. Jezerska voda, može se uzimati sa jedne od pet tačaka po dubini – sa 3, 6, 9, 12 i sa 22 m, u odnosu na kotu normalnog uspora od 277 m n. v.
Od osnivanja vodovoda pa do danas, Kruševac spada u one gradove u Srbiji koji nikada nisu imali nijednu epidemiju izazvanu nekvalitenom vodom. Složeni proces prerade u Fabrici vode obezbeđuje zdravstvenu pouzdanost vode za piće. Po Preporukama za kvalitet vode za piće Svetske zdravstvene organizacije, sistemi iz kojih se snabdeva više od 100.000 ljudi nisu rizični, ako je udeo neispravnih uzoraka na godišnjem nivou manji od 1%.
U toku jedne godine, Zavod za javno zdravlje Kruševac obavi hemijske i mikrobiološke analize 156 uzoraka finalne vode i između 1.800 i 1.900 uzoraka vode iz rezervoara i vodovodne mreže; istovremeno, u laboratorijama Vodovoda ispita se 730 uzoraka finalne vode i oko 650 uzoraka iz distribucionog sistema. Po rezultatima obeju kuća, broj hemijski i mikrobiološki neispravnih uzoraka redovno je znatno manji od 1%. To pokazuje visoku zdravstvenu bezbednost vode.
Pijaća voda iz jezera Ćelije
Zanimljivost u vezi sa jezerom Ćelije je da su, po kategorizaciji Međunarodnog saveza za konzervaciju prirode (International Union for Conservation of Nature, IUCN), jezero i okolina svrstani u VI kategoriju zaštite – Zaštićeno područje sa održivim korišćenjem prirodnih izvora. Po klasifikaciji u Srbiji, svrstano je u II kategoriju – Prirodno dobro od velikog značaja. Inače, pored Botaničke bašte u Beogradu, to je jedina “veštačka tvorevina” u Srbiji koja je pod zaštitom.
U okviru Programa podrške lokalnim samoupravama na putu ka EU – Unapređenje kvaliteta usluga, dijaloga zainteresovanih strana i efikasnosti lokalne administracije, Grad Kruševac i JKP „Vodovod-Kruševac“ učestvovali su u realizaciji projekta „Unapređenje implementacije integralnog upravljanja vodama akumulacije Ćelije u skladu sa principima održivog razvoja“. Program je finansirala Vlada Švedske, a sprovodila Stalna konferencija gradova i opština Srbije u partnerstvu sa Švedskom asocijacijom lokalnih vlasti i regiona.
JKP „Vodovod-Kruševac“ takođe predano radi na poboljšanju i očuvanju jezera Ćelije kroz razne akcije, edukacije i razgovore kako bi svojim korisnicima približili značaj ovog vodnog resursa u cilju podizanja ekološke svesti i uklanjanju divljih deponija sa ovog područja. Ali otvoreni su i za posete studenata, delegacija novinara i slične posete. To potvrđuje i Zorica Jovanović, nastavnica u Osnovnoj školi “Jovan Popović” i predsednica Eko-etno udruženja građana “Čuvari”.
“Kao građanka sam zadovoljna kvalitetom usluga JKP ‘Vodovod-Kruševac’ a posebno kvalitetom vode za piće. Dostupna je građanima koji su priključeni na vodovodnu mrežu, čak i u seoskim sredinama. Vodi se računa o ispravnosti vode i odmah se reaguju isključenjem, ukoliko dođe do neispravnosti iz nekog razloga. Reaguju brzo i pri pucanju cevi, kao i ako se dogode neke druge havarije. Retko se dešava da se čeka popravka. Takođe, kao ekološka aktivistkinja i prosvetna radnica mogu reći da JP ‘Vodovod-Kruševac’ uvek rado sarađuje sa nevladinim organizacijama i školama. Čak imamo i planirane odlaske u fabriku vode u Majdevu. Akcije čišćenja se najčešće organizuju sa ribolovačkim udruženjima. Njihovi službenici za saradnju sa školama dolaze i organizuju deci predavanja o značaju ispravnosti vode za piće, zaštiti vodotokova i jezera Ćelije, i načinima kako se to postiže. Bili su pre nekoliko godina u školi u kojoj radim”, navela je Jovanovićeva.
Najsavremeniji prečistač otpadnih voda
Kvalitet vode za piće, sirove vode veoma je zavistan od tretmana otpadnih voda. Kruševac se i u ovom segment može pohvaliti jednim od najsavremenijih prečistača otpadnih voda u Evropi, koji je pušten u rad 2020. godine. Dakle, kruševačko postrojenje je dokaz da je koncept cirkularne ekonomije veoma važan na svim nivoima u stvaranju čiste životne sredine i „zelenih gradova”.
Pre izgradnje kolektorske i kanalizacione mreže i postrojenja, otpadne vode su bez prečišćavanja i bez ikakve kontrole direktno ispuštane u Zapadnu Moravu. Na taj način, bili su ugroženi vodotokovi i životna sredina. Danas se sve promenilo. Imaju postrojenje sa najsavremenijom tehnologijom kojom se kroz proces anaerobne digestije prerađuje mulj. Iz mulja se oslobađa i biogas, koji se dalje skladišti u rezervoar i putem gasnog generatora pretvara u električnu i toplotnu energiju. Poštujući sopstvene interese ali vodeći računa o zajedničkoj dobrobiti svih građana, i to u dugoročnom smislu, grade održivu zajednicu u onom domenu kojim upravljaju.
Tekst: Majda Adlešić
Share this: