Može li se sačuvati ono što je ostalo na Planeti – divlje životinje, biljke i prirodna staništa – od uništenja, pokušaće da se dogovore predstavnici od oko 190 zemalja na 15. konferenciji UN o biodiverzitetu Cop15, koja se održava u Montrealu, u Kanadi, po uzoru na Pariski sporazum.
Sat otkucava
Stručnjaci za zaštitu prirode i političari smatraju da će ova dvonedeljna konferencija, koja traje od 7. decembra, biti ključna da se do 2030. godine obezbedi „više prirode“, biljaka i životinja, i zdravih eko-sistema nego što postoji sada.
„Izazivam sebe i sve vas, znam da postoji mnogo neslaganja između Vlada, ali ako ne možemo kao svet da se složimo oko nečega tako fundamentalnog, kao što je zaštita prirode, onda smo na krivom putu. Dok se ne dogovorimo da treba da zaustavimo izumiranje vrsta, da nam voda i vazduh budu čistiji, i da nam šume i travnjaci opstanu, ne možemo garantovati budućnost za našu decu. Ne moram da pojašnjavam ovde nikom od vas da je priroda ugrožena. Zapravo, ona je napadnuta! Dok sam vam se ovde obraćao, tokom nekoliko minuta, na svetu smo ostali bez šumskih površina u veličini od 136 fudbalskih stadiona! I to je samo jedan primer. Ono što činimo u svetu da do toga ne dolazi, jednostavno, nije dovoljno, i to je tako! Sat otkucava, i mi znamo da ova konferencija ne može da čeka neko drugo vreme!, izjavio je premijer Kanade Džastin Trudo, poželevši potom učesnicima skupa dobrodošlicu.
Čovečanstvo je sklono uništenju
Antonio Gutereš, generalni sekretar UN, obratio se delegatima iz celog sveta, i poručio.
„Priroda je najbolji čovekov prijatelj. Bez prirode nemamo ništa, bez prirode smo ništa! Ona održava vazduh koji udišemo, ona pruža hranu koju jedemo, energiju koju koristimo, vrste koje obogaćuju ljudski život i pejzaže koje zovemo svojim domom. Ipak, čovečanstvo je sklono uništenju, i mi vodimo rat protiv prirode“, rekao je Gutereš.
Ekološki lideri iz oko 190 zemalja, okupili su se u Montrealu kako bi osmislili mere koje bi imale za cilj da jačaju svetske kopnene i morske eko-sisteme. Trenutno je samo 17% kopnenih i 10% morskih područja zaštićeno. Naučnici smatraju da je potrebno prepoloviti upotrebu pesticida, smanjiti takođe broj invazivnih vrsta za 50% i zaustaviti deponovanje plastičnog otpada. Klimatske promene su zajedno sa gubitkom staništa i zagađivanjem, ugrozile svetski biodiverzitet. Prema procenama, milion biljnih i životinjskih vrsta je u opasnosti od izumiranja u narednih deset godina. Svi planirani zacrtani ciljevi međusobno su zavisni, i mogu se ostvariti, naravno, samo na kolektivnom, svetskom nivou. Dosad je učinjeno veoma malo. A 2030. godina je blizu.
Izvor: Tanjug i Globalnews
Share this: