KOLIKO JE SVETLOSNO ZAGAĐENJE U NOVOM SADU?

„U svetlost se najlakše veruje noću“, rekao je jednom čuveni pisac Oskar Vajld.

Verujemo li da postoji svetlosno zagađenje? Pogledajmo u noć.
Svetlosno zagađenje nije od juče. Tu je oduvek, od napretka civilizacije. Svoj „radijus delovanja“ ispoljava najčešće u urbanim sredinama, metropolama sa gusto naseljenim stanovništvom koje svakako ima potrebu za veštačkim osvetljenjem neophodnim na javnim površinama u spoljašnjoj sredini, ali i u našim stanovima i kućama koje možemo da posmatramo kao unutrašnju, veštačku sredinu.

Oblici svetlosnog zagađenja

Ali, određena količina i vrsta osvetljenja može da utiče negativno na biljke, životinje, pa i naše zdravlje. Za svetlosno zagađenje se može reći da je negativan proizvod veštačkog osvetljenja. O kakvim se ovde „zagađenjima“ radi i koliko su ona opasna po živi svet oko nas i nas same, saznajemo od dr Dajane Bjelajac sa Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu, članice ekološkog udruženja „Carpe Noctem“, koje za glavni fokus svoga rada i delovanja ima problematiku svetlosnog zagađenja.

„Najuočljiviji oblik svetlosnog zagađenja je tzv. „sjaj neba“ koji podseća na narandžastu opnu iznad gradova u noćnim satima. Pored ovog, izdvajaju se još dva oblika svetlosnog zagađenja pod nazivom „bljesak“ i „svetlosna intruzija“. Bljesak, kako sama reč kaže, je jak snop svetlosti usmeren direktno ka čoveku, dok se svetlosna intruzija definiše kao veštačka svetlost koja dolazi spolja i narušava nam željeni nivo svetlosti u našim domovima u noćnim satima. Naizgled, nijedno od tri navedena oblika svetlosnog zagađena ne deluju preterano opasno u poređenju sa nekim drugim agresorima životne sredine, ali to se može pripisati samo slaboj informisanosti o uticaju svetlosti na životnu sredinu, živi svet i nas same“, pojašnjava dr Dajana Bjelajac, i pritom upućuje na razlike značenja ova tri oblika.

„Sjaj neba“ je prouzrokovan neadekvatnim spoljašnjim osvetljenjem koje se presipa iznad površina koje treba da budu osvetljene i nama onemogućava da svedočimo prirodnoj tami i zvezdanom nebu, dok istovremeno povećava ukupnu osvetljenost životne sredine u noćnim satima, što remeti noćne vrste kojima je tama neophodna.

„Bljesak“ svetlosti može da zaslepi pešake ili vozače, i na taj način utiče na bezbednost u saobraćaju. No, zanimljivo je da ove snopove svetlosti najčešće odašilju „bezbedonosni“ reflektori koji se postavljaju iznad radnji, garaža i drugih lokala koje želimo da osvetlimo, ali ne razmišljamo o tome da jako osvetljenje baca i veliku senku u kojoj se potencijalni zločinci mogu skloniti. Urađeno je mnogo studija u SAD-u koje govore u prilog ovoj tvrdnji i nekad preterana količina osvetljenja može da proizvede suprotan efekat u noćnim satima.

„Svetlosna intruzija“ se sa razlogom zove intruzija, jer na neki način napada naš mir u noćnim satima. Građani koji nemaju roletne, a nalaze se na nižim spratovima zgrada, najčešće imaju problema s tim da zaštite svoje spavaće sobe od uličnog osvetljenja, ali i reklamnih bilborda koji su često veoma visoko postavljeni. Ljudskom organizmu je tama neophodna kako ne bismo narušili biološki ritam i samim tim naše zdravlje, a kako je osvetljenje sve agresivnije, brojne studije potvrđuju sve veći broj oboljenja povezanih sa nedostatkom prirodne tame.

Agresivna osvetljenja grada

Svetlosno zagađenje u većoj ili manjoj meri prati svako naseljeno mesto, pa tako i Novi Sad nije izuzetak. O prisutnosti ove vrste zagađenja u Novom Sadu, dr Bjelajac kaže da je važno odmah napomenuti da njihov cilj ne treba da bude da se eliminiše veštačko osvetljenje iz gradova, jer je to nemoguće, ali treba da stremimo najmanje štetnim, ekološkim rešenjima koja će doprineti minimiziranju uticaja svetlosnog zagađenja.

Novi Sad

„Prema istraživanjima koje smo sproveli, građanima Novog Sada najviše smeta heterogenost u spoljašnjem osvetljenju grada − negde nema dovoljno osvetljenja, negde je preosvetljeno, negde je narandžasto, žućkasto, a negde je jarko belo. Izuzetno veliki problem predstavljaju reklamni bilbordi, LED paneli, dekorativno osvetljenje kladionica, menjačnica pa i apoteka. Sve je veći broj građana koji nam prijavljuju izuzetno agresivno dekorativno/reklamno osvetljenje koje im obasjava stanove po čitavu noć, ili im smeta prilikom vožnje na većim raskrsnicama. Ono što je problem jeste to što svetlosno zagađenje nije prepoznato u zakonu i gotovo da ne postoji način na koji se građani od njega mogu zaštititi“, napominje Dajana.

Uzroci zagađenja

Svaki oblik zagađenja ima svoj uzrok postojanja. Dr Bjelajac pojašnjava da su uzroci postojanja zagađenja u Novom Sadu, pre svega, izvori veštačkog osvetljenja u noćnim satima, koji su neadekvatno postavljeni − počev od uličnog osvetljenja koje ne baca svetlost pod pravim uglom direktno na ulicu, nego se rasipa svuda uokolo, pa sve do reklama, dekorativnog ili bezbedonosnog osvetljenja koje se rasipa po mnogo većoj površini u gradu nego što je to potrebno.

„Treba pomenuti i laički rečeno boju osvetljenja, odnosno temperaturu zračenja. Svetski stručnjaci apeluju na donosioce odluka da osvetljenje nakon 22 sata treba da bude žućkasto/narandžaste boje (temperatura boje svetla manja od 2.700 K), kako bi se smanjio uticaj na životnu sredinu, pa i naše zdravlje. Belo osvetljenje treba koristiti u toku dana ili do 22 sata, ali ne duže od toga. Takođe, treba obratiti pažnju i na intenzitet osvetljenja koji se već u nekim opštinama u našoj zemlji reguliše u odnosu na vreme i dinamiku kretanja stanovništva (na primer, nakon 22 sata intenzitet osvetljenja se smanjuje i do 40% jer nema potrebe za tolikom osvetljenošću). No, pre svega, smatram da je najveći uzrok svetlosnog zagađenja u našoj zemlji neznanje i nedovoljna informisanost. O ovoj temi je počelo da se priča tek početkom 2000-ih godina na međunarodnom nivou, ali dosad su brojne razvijene države donele zakone ili neke vrste uredbi pomoću kojih pokušavaju da se zaštite od sve veće količine veštačkog osvetljenja. Kao primere navešću Sloveniju, koja ima uredbu od 2006. godine, a odmah potom i Hrvatsku i Mađarsku koje imaju Zakon o zaštiti od svetlosnog zagađenja. Dakle, i u našem komšiluku se radi na tome i sigurna sam da je vreme i da imamo kapaciteta da počnemo i mi time da se bavimo, ističe dr Dajana Bjelajac.

Ona takođe, u slučaju Novog Sada napominje da je najvažnije regulisati i prilagoditi ulično osvetljenje ekološkim standardima. To je kompleksan, obiman i finansijski zahtevan posao za koji će trebati vreme.
„Međutim, ono što verujem da može da se uradi u relativno kratkom roku, to je da se ustanovi neki model po kom će da se reši dekorativno i reklamno osvetljenje. Smatram da LED paneli i reklamno osvetljenje po ulicama ne mogu da postoje na uštrb bezbednosti u saobraćaju ili kvaliteta života građana u prizemnim spratovima, a pogotovo ne vidim smisao takvog osvetljenja u kasnim večernjim ili ranim jutarnjim satima kada većina ljudi spava i nema nikog na ulicama. Posebno bih istakla i osvetljenje kladionica za koje inače smatram da ne treba da imaju mesta u javnom prostoru, a naročito kada se nalaze pored ulice a svetla se naizmenično pale i gase“, kategorična je dr Bjelajac.

Osvetljenje i zdravlje

Jasno je da razne vrste zagađenja koje nas okružuju imaju uticaj na zdravlje ljudi, a kako i koliko svetlosno zagađenje može da utiče na zdravlje i da li su ga ljudi svesni, dr Bjelajac konstatuje da su ljudi na početku razgovora o svetlosnom zagađenju najčešće skeptični i teško im je da poveruju da osvetljenje može da utiče negativno na naše zdravlje.

„Mi smo dnevna bića i najprijatnije nam je da naše aktivnosti sprovodimo u svetlijem delu dana, kada naše čulo vida najbole funkcioniše, dok nam je pomisao na noć i tamu najčešće neprijatna. Zato smo kroz čitavu istoriju razvoja čoveka stremili ka tome da nekako pokorimo noć i osvetlimo je − prvo sa bakljama, a na kraju sa sijalicama. Koliko je izum sijalice bio važan za čovečanstvo govori činjenica da smo univerzalnom pojmu kao što je „ideja“ dali i fizički prikaz u vidu sijalice! To je prvi put ekranizovano u ranim 1900. godinama, kada je Šilja u crtanom filmu dobio ideju i upalila mu se lampica pored glave. Dakle, veoma je izazovno prikazati ljudima da sijalica ima i svoju „tamnu stranu“. Naš biološki ritam je ustanovljen na osnovu smene doba dana i noći. Pojedine funkcije organizma se odvijaju isključivo u svetlijem, a pojedine u tamnijem delu dana. Jedna od tih važnijih funkcija je lučenje hormona melatonina koji je važan za naš imunitet, a preterano izlaganje belom osvetljenju nakon 22 sata mogu da dovedu do smanjenja ili čak i prestanka lučenja ovog hormona. S tim u vezi, sve veći broj naučnika objavljuje studije koje imaju za cilj da dokažu uzročno-posledičnu vezu između veštačkog osvetljenja i različitih onkoloških i kardioloških oboljenja. Na kraju krajeva, dobar san i odmor su neophodni za normalno funkcionisanje, a veštačko osvetljenje u značajnoj meri degradira naš odmor u noćnim satima“, objašnjava dr Bjelajac.

Zagađenja − kako to otrovno zvuči! Često su raznolika i mnogobrojna, a u današnje vreme, skoro uvek prisutna. Postoje ona koje vidimo i ne vidimo, osetimo i ne osetimo – zagađenja vazduha, vode, zemlje, hrane, duše i tela (bolesti), uvek u našem životnom okruženju, od kojih se niko ne može skriti. Poput odraza u ogledalu, prikazuju ljudsku civilizaciju u negativnom svetlu u svemu što pogrešno činimo i čine da to, što gore osetimo. Koliko smo svesni svetlosnih zagađivača? Osvestimo se svetlom razuma!

Tekst i fotografije: Miloš Ćirković

* Tekst je nastao u okviru projekta „Zelene vesti“, koji je realizovan uz podršku Gradske uprave za kulturu Grada Novog Sada. Stavovi izneti u podržanom projektu nužno ne izražavaju stavove Gradske uprave za kulturu Grada Novog Sada.