Zelena i održiva gradnja, upotreba recikliranih materijala u građevinarstvu, zgrade bez otpada – ovi termini se sve češće mogu čuti u građevinskoj industriji. Preporuka Evropske unije je da se reciklira 70% građevinskog otpada, ono što se nameće kao logično pitanje jeste kako ostvariti zelenu gradnju u zemlji koja ne reciklira ni 5% građevinskog otpada?
Zelena gradnja, koja se temelji na održivom korišćenju resursa, energetskoj efikasnosti i minimiziranju uticaja na životnu sredinu, sve više postaje prioritet u mnogim delovima sveta, pa tako i u Vojvodini. Ovaj pristup bazira se na primeni ekološki prihvatljivih materijala, korišćenju obnovljivih izvora energije, optimizaciji potrošnje resursa i stvaranju zdravog životnog prostora za korisnike. U Vojvodini, zelena gradnja je u fazi razvoja – iako u povoju – postoje značajni pomaci u određenim gradovima i sektorima.
Održiva gradnja u urbanim sredinama
Prethodnih godina, Novi Sad, kao najveći grad u Vojvodini, postao je jedan od lidera u primeni zelene gradnje. Postepeno se usmerava ka primeni energetski efikasnih tehnologija i smanjenju negativnih uticaja na životnu sredinu kroz planiranje i projektovanje novih objekata. Novi Sad je počeo da primenjuje smernice zelene gradnje u gradskom planiranju, s naglaskom na zelene krovove, zelene fasade i energetski efikasne sisteme.
Jedan od pozitivnih primera je francuska kompanija Schneider Electric, koja je otvorila svoj IT centar InGrid, u zgradi nekadašnjeg industrijskog giganta Novkabela. Najpre, za rekonstrukciju i revitalizaciju starog zdanja korišćen je sav demontirani materijal s gradilišta, što je jedan od početnih principa održivosti. Smanjenje i kvalitetan tretman građevinskog otpada je veliki benefit za životnu sredinu. Zatim, obnovljene su biciklističke i pešačke staze do kompleksa i unutar njega, a ponovo će biti aktivirana i autobuska linija koja je nekada tu saobraćala. Održivi saobraćaj kao veza sa industrijskim zonama rasterećuje gradski saobraćaj, koji je u Novom Sadu i ovako preopterećen.
Ono što je specifično za ovu zgradu projektovanu s težnjom ka nultoj emisiji CO2 – što je veliki korak ka dostizanju SDG – nije samo što ona na svom krovu ima solarnu elektranu snage pola megavata, već i što je pri njenoj rekonstrukciji sačuvano svako drvo. Iako zelenilo nije preduslov zelene gradnje, veoma je podržavajuća činjenica da je celokupna ideja i koncept ovog objekta da se zelenilo, prozračnost i svetlost u najvećoj mogućoj meri integrišu u radni prostor, a da se istovremeno obezbede i najviši standardi u pogledu energetske efikasnosti i svih aspekata komfora savremenog radnog prostora za više od oko 700 zaposlenih. Tako je uz samu zgradu, u širini od tri metra, oformljen zeleni prsten s raznovrsnim rastinjem. A atrijumi su takođe zamišljeni i projektovani kao zelene otvorene baste.
Energija iz sopstvene proizvodnje
Već spomenuta solarna energana (od 1.500 m² solarnih panela) – postavljena na krovu objekata – snabdeva ga sopstvenom energijom, a ostatak energije s zelenim sertifikatom biće nadoknađen kupovinom iz mreže. Procenjuje se da će oko 20% ukupne godišnje potrošnje energije biti dobijeno iz sopstvene proizvodnje.
Pored poslovnih objekata, implementacija zelene gradnje postaje prioritet u većim infrastrukturnim projektima poput izgradnje objekata za kulturne i javne svrhe, kao što su muzeji, pozorišta i sportske hale, koji su sve više zasnovani na principima energetske efikasnosti i održivosti.
Zakonodavni okvir u Srbiji je postepeno prilagođavan kako bi podržao razvoj zelene gradnje. Zakon o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije postavlja osnovne smernice za korišćenje energetski efikasnih tehnologija i materijala u građevinskoj industriji, dok su lokalni propisi u Vojvodini, kao i sam Novi Sad, sve više usklađeni sa evropskim standardima za zelenu gradnju. Iako postoji osnovni okvir, primena ovih zakona i standarda je još uvek u fazi razvoja i često zavisi od specifičnih gradova i investitora.
Sprega ekoturizma i energetske efikasnosti
Zelena gradnja nije ograničena samo na urbane sredine. U Vojvodini, poljoprivredno zemljište i ruralna područja pružaju odlične mogućnosti za implementaciju održivih građevinskih rešenja, posebno kada se govori o državnim subvencijama za obnovljive izvore energije, kao i o primeni energetski efikasnih objekata za stambene i proizvodne svrhe.
Jedan od izazova u ruralnim područjima jeste smanjen pristup potrebnim finansijskim sredstvima i tehnologijama za zelenu gradnju. Ipak, određeni poljoprivredni objekti i farme, poput objekata za proizvodnju bioenergije ili preradu biomase, koriste zelene graditeljske tehnike za smanjenje uticaja na okolinu i povećanje energetske efikasnosti. Ali veliki potencijal je i sprega ekoturizma i energetske efikasnosti.
Nedavno se iznedrila jedna zanimljiva ideja čija je realizacija već započela. Porodica Tumbas Aćimović iz Sombora odlučila je da spoji svoju ljubav prema prirodi, stvori uslove deci za posao, a sebi obezbede sigurniju starost. Naime, Svetlana Aćimović Tumbas se obrazovala u oblasti hortikulture ali svoju kreativnost izražava godinama unazad veštinom rukotvorenja, između ostalog, i slikanjem na svili. Suprug je pčelar, stariji sin je gastronom i bavi se ekoturizmom, dok mlađi, džez pevač, je takođe uključen u ovu predivnu porodičnu priču. Najpre su kao zaljubljenici u prirodu i vodu odlučili da kupe plac pored Velikog bačkog kanala.
“S obzirom na to da smo svesni da u starosti, kao zanatlije, nećemo imati visoke penzije i da su kućice od prirodnih materijala zdrave, jeftinije i sami ih, većim delom gradimo – odlučili smo se na taj tip gradnje. U Subotici živi Lehel Horvat, profesor u penziji, koji se bavi tim načinom gradnje već 50 godina. Uspeli smo da ga angažujemo da nam prenese svoje iskustvo. Sin je odlučio da napravimo više takvih kućica, da ih iznajmljuje i da to bude njegov životni poziv, što nas je oduševilo. Tako smo počeli s gradnjom prve od tri planirane kućice”, priča nam Svetlana.
Proces izgradnje
Kao materijal koristili su bagremova stupce za nosače, tanje za kostur i popove za temelj. Bale slame su stavljane između kostura i letvama, koji su povezivani kosturi. Koristili su letve, koje su “zdrave”, i to sa srušenih kuća. Krov je takođe pokriven balama slame.
Na pozanje kako je izgledao sam proces gradnje, Svetlana objašnjava da su prvo krojili štukatur trsku, blatisali je, zatim stavljali bale, pa blatisali i njih, zatim su išle letve i vodonepropusna folija i stari biber crep.
“Blatisali smo slamu četiri puta. Prvo se utrljava blato, zatim se prave oklagije, slamom i blatom se povezuju letve, zatim se stavlja sitna slama s blatom i na kraju blato, pesak i prosejana konjska balega. I krečenje je završna faza. Pregradni zidovi su stara cigla i letve između kojih se stavlja izlomljena cigla i oklagije slame i blata. Vrata i prozori su od drveta i s troslojnim staklom”, navodi Svetlana.
Naravno da su se pozabavili i okolnim prostorom stvarajući prijatan ambijent, tako da su posadili veliki broj breza, vrba, medenih topola i nižeg rastinja. S obzirom na opredeljenje gospodina Tumbasa, a da u blizini imaju samoniklu bagremovu šumu, postavili su i 50 košnica. Stvarajući pravu samoodrživu oazu podigli su visoke leje za uzgajanje sopstvenog povrća, a imaju nešto i voća.
Kombinacija starog i novog
Kombinujući staro i novo i prilagođavajući se ekonomskim kapacitetima, porodica Tumbas Aćimović dobila je zaista jednu predivnu mogućnost stvaranja samoodrživog ekološkog imanja namenjenog turizmu i zaljubljenicima u prirodu. Pored toga, stariji sin, planira da pomaže mladim ljudima koji se odluče na ovaj tip gradnje, jer je izvodljiv i s manjom količinom finansija a time se podiže i nivo svesti o vrednostima koje su danas zanemarene.
Zelena gradnja u Vojvodini je u fazi razvoja, ali ima veliki potencijal da postane ključna strategija za održivi urbanizam, energetsku efikasnost i očuvanje životne sredine. Postoje značajni pomaci u urbanim sredinama poput Novog Sada, ali izazovi kao što su visoki troškovi i nedostatak stručnjaka još uvek usporavaju implementaciju. Međutim, kako se trendovi u globalnoj industriji zelene gradnje razvijaju, očekuje se da će u budućnosti više projekata biti usmereno ka održivim rešenjima, jeftinijim kao što je navedeni primer, što bi moglo učiniti Vojvodinu liderom u zelenoj gradnji u Srbiji.
Tekst: Majda Adlešić
Foto: Pixabay
NAPOMENA
Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Cirkularna ekonomija za zeleniju Vojvodinu“, koji je sufinansiran iz budžeta Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama na Konkursu za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja u 2024. godini.
Stavovi izneti u podržanom projektu nužno ne izražavaju stavove Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama.
Share this: