Sekretarijat Energetske zajednice (EZ) pokrenuo je preliminarnu proceduru protiv Srbije zbog nepotpune primene Direktive o velikim ložištima (LCPD), koja se odnosi na poštovanje određenih granica za emisije štetnih gasova, a koja je stupila na snagu 1. januara 2018. godine. U Ministarstvu energetike Srbije kažu da energetske kompanije rade u skladu sa NERP.
Kako se navodi u saopštenju EZ, od 16 postojećih postrojenja sa velikim ložištima u Srbiji, devet ne ispunjavaju odredbe te direktive.
EZ navodi da za postojeća velika ložišta (velika postrojenja za sagorevanje) postoje dva načina primene Direktive: ili da se pojedinačna postrojenja usklade sa vrednosnim granicama za emisije sumpor-dioksida, azotnih oksida i prašine, ili da se primeni Nacionali plan za smanjenje emisije (NERP).
Ukazuje se da je Sekretarijat odobrio srpski Nacionalni plan za smanjenje emisija (NERP) 2016. godine i da je proteklih godina više puta pozivao srpske vlasti da se taj plan usvoji, što se nije dogodilo.
U Uvodnom pismu Sekretarijat navodi da, u nedostatku pravno obavezujućeg NERP, postojeća velika ložišta u Srbiji moraju da primenjuju limite emisija prema Direktivi o velikim ložištima na pojedinačnoj osnovi, što devet navedenih postrojenja ne čine.
Slanjem uvodnog pisma Sekretarijat je pokrenuo preliminarnu proceduru čiji cilj je da pruži Srbiji mogućnost da u roku od dva meseca reaguje na navode da ne poštuje pravila EZ i dozvoli Sekretarijatu da ustanovi punu pozadinu tog slučaja, navodi se u saopštenju.
EZ je organizacija čije su članice EU i devet ugovornih strana – Gruzija, Moldavija, Ukrajina i partneri sa Zapadnog Balkana.
Ministarstvo energetike: EPS i energetske kompanije postupaju u skladu sa NERP
Ministarstvo rudarstva i energetike poručilo je da Elektroprivreda Srbije i ostale energetske kompanije apsolutno postupaju u skladu sa merama koje su predviđenje NERP-om i da sprovode projekte iz tog plana.
Kada je u pitanju usvajanje NERP-a, Ministarstvo je ocenilo da odgovor na to pitanje treba tražiti od Ministarstva zaštite životne sredine, u čijoj je nadležnosti da bude predlagač tog plana prema Vladi.
“NERP je usaglašen između Ministarstva rudarstva i energetike, Ministarstva zaštite životne sredine i svih kompanija koje posluju u energetskom sektoru Srbije”, navelo je to ministarstvo, nakon što je Sekretarijat EZ pokrenuo preliminarnu proceduru.
Kopač: U termoelektranama Nikola Tesla i Kostolac emisije veće do 14 puta od planiranih
Direktor Sekretarijata EZ Janez Kopač rekao je 17. januara da, prema podacima iz 2018, u termoelektranama “Nikola Tesla” Obrenovac emisije gasova prevazilaze planirane 4,7 puta, a u “Kostolcu” 14 puta.
On je za Betu rekao da je u poređenju sa poslednjim NERP-om, u koji je Sekretarijat EZ imao uvid, najveći problem je sumpor-dioksid.
“U Srbiji postoji 16 velikih ložišta, a emisije prevazilaze dozvoljene standarde u termoelektranama ‘Nikola Tesla’ A i B, ‘Kostolac’ A i B, u termoelektrani-toplani (TE-TO) ‘Novi Sad’, u Energani ‘Pančevo’ i u postrojenju Atmosferska destilacija Naftne industrije Srbije (NIS)”, rekao je Kopač.
Na pitanje da li je video odgovor Ministarstva rudarstva i energetike da se preduzimaju sve mere utvrđene NERP, Kopač je rekao da taj plan nikad nije usvojen.
“Znamo da postoji nacrt tog plana i kada smo prvi put za končanu verziju zamolili Ministarstvo zaštite životne sredine rekli su nam da još rade na njemu. Kad smo drugi put zatražili konačnu verziju, nisu nam ni odgovorili”, rekao je Kopač.
Na pitanje koje mere treba da se preduzmu, rekao je da u termoelektrane treba ugraditi filtere.
“U termoelektrani ‘Kostolac’ ugrađen je filter za odsumporavanje 2017. godine ali podaci za 2018. govore da se emisije nisu smanjile. To nam nije razumljivo”, rekao je Kopač.
Na pitanje da li je teorijski moguće da se određenim merama smanji emisija štetnih gasova u kratkom roku, Kopač je rekao da to nije moguće i da ugradnja filtera traje godinama i da je veoma skupa.
“Naša procena iz 2013. godine govori da su neophodne investicije od 640 miliona evra”, rekao je Kopač i dodao da EZ želi “puno objašnjenje” i da dobije NERP.
Na pitanje kakva je moguća kazna za Srbiju ako ne primeni ono što je preporučeno, Kopač je rekao da je to uskraćivanje evropskih sredstava ali da o tome odlučuje Ministarski savet EU.
Izvor: Beta
Foto: Pixabay
Share this: