ENERGETSKOM EFIKASNOŠĆU KA ODRŽIVOSTI  

Ove godine, građani Srbije bili su u prilici da konkurišu za subvencije za primenu mera na povećanju energetske efikasnosti i za instaliranje solarnih panela i kolektora u 131 gradu I lokalnoj samoupravi u Srbiji. Dobra vest je da će prijave biti otvorene tokom cele godine, a građani će moći da dobiju i do 65 odsto subvencije. Ova investicija u zgradarstvo stambenih zajednica i individulanih stambenih objekata napraviće veliki iskorak ka održivoj zelenoj gradnji.

Oko 1,79 milijardi dinara za energetsku efikasnost

Ministarstvo rudarstva i energetike navodi da su novac za subvencije dobile sve lokalne samouprave koje su se prijavile, tako da su opštine i gradovi od Ministarstva dobili 978,3 miliona dinara, dok su iz sopstvenih budžeta obezbedili 813,7 miliona dinara, tako da će građani imati na raspolaganju 1,79 milijardi dinara. Činjenica što je tako veliki broj prijavljenih lokalnih samouprava i gradova za programe investicija za energetsku sanaciju porodičnih kuća i stanova pokazuje da je tema energetske efikasnosti prepoznata kao prioritet od strane gradova i opština, ali posebno i samih građana.

Plan je da 50.000 domaćinstava dobije subvencije. To nije zanemarljivo jer je ovo četvrti poziv a na prethodna tri poziva ukupno je dodeljeno subvencija za oko 20.000 građana. Lokalne samouprave su već raspisale konkurse i izabrale izvođače radova sa kojima dalje građani reševaju neke od svojih problema u oblasti energetske efikasnosti.

Novina u odobravanju subvencija je to što će građani moći da se prijavljuju tokom cele godine, kao i da će biti u prilici da dobiju i do 65 odsto investicije koju planiraju. Dosad je bila praksa da im se odobrava do 50 odsto, dok ostalih 50 odsto – pola, obezbeđuju lokalne samouprave i Ministarstvo.

Subvencije za zamenu stolarije, izolaciju krovova i solarnih kolektora

Građani mogu da dobiju subvencije za zamenu stolarije, izolaciju krovova i zidova, ugradnju efikasnijih kotlova, solarnih kolektora i panela, kao i toplotnih pumpi. To su veoma značajni i za porodice skupi poduhvati, i veliki je napredak u podignutoj svesti građana o potrebi za tako važnim ulaganjima.

Foto: Pixabay

Projekat energetske sanacije zgrada i objekata Ministratsvo rudarstva i energetike sprovodi u saradnji sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD), koja je dosad već dosta projekta podržala. Veoma je važno istaći da su među gradovima i tri najveća grada: Beograd, Novi Sad i Niš, ali i manji gradovi i naselja kao Pirot, Čačak, Užice, Trstenik, Jagodina, Kraljevo, Valjevo, Kragujevcu, Negotin, Zrenjanin, Vranje, Novi Pazar i Pančevo.

Za sprovođenje projekta u Beogradu veoma je važan segment programa energetske sanacije zgrada u sistemu daljinskog grejanja. I ovaj koncept se bazira na donaciji Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) od 20 procenata investicije u utopljavanje objekata i njihovu energetsku sanaciju. Drugi deo od 30 procenata obezbeđuje Ministarstvo a 50 posto investicije pada na teret stanara zgrade. Taj udeo će se plaćati kroz račune za grejanje u narednih deset godina ili kraće, u zavisnosti od visine investicije. Osnovni uslov je da mesečna rata otplate za stanare objekta ne bude veća od postojećeg iznosa za grejanje koji se plaća toplanama. Na taj način će građani, bez uvećavanja svojih računa za grejanje, sanirati svoj objekat, povećati vrednost svoje nekretnine i obezbediti manje potrošnje struje za klimatizaciju tokom letnjih meseci.

Smanjenje rasipanja energije

Paralelno sa ovim i budućim programima ovog tipa, biće postepeno uvođeno plaćanje grejanja prema potrošnji. Koncept projekta “Smanjenje rasipanja energije i energetska efikasnost” predstavlja jedan od prioriteta razvoja. Pored Beograda, u ovaj projekat uključeno je još 20 jedinica lokalne samouprave zajedno sa svojim operatorima sistema daljinskog grejanja.

Foto: Pixabay

U budžetu Republike Srbije rezervisano je 50 miliona evra, dok je EBRD obezbedio 12,5 miliona evra odgovarajuću donaciju u formi investicionog granta i tehničku pomoć pri realizaciji ovog projekta, koji se odnosi na unapređenje energetske efikasnosti i vizuelni izgled zgrada priključenih na sistem daljinskog grejanja. Predviđeno je finansiranje radova na izolaciji omotača zgrade, sanaciji i izolaciji krovova i ugradnji termostatskih ventila i delitelja toplotne energije.

U Beogradu nosilac realizacije projekta je Sekretarijat za energetiku zajedno sa komunalnim preduzećima za distribuciju toplotne energije na teritoriji grada.

Prioritet u realizaciji projekta imaju zgrade sa natprosečnom specifičnom potrošnjom toplotne energije jer se kod njih postižu najveće uštede, a bez prethodno obavljene energetske sanacije sami objekti i pojedinačni korisnici bi imali značajno uvećanje iznosa računa za grejanje u slučaju primene naplate po potrošnji toplotne energije, što je i zakonska obaveza. Takođe, prioritet u Beogradu će imati zgrade koje obezbede 100% saglasnosti vlasnika stanova za učešće na projektu.

Prvi Energetski info centar u Kuli

Koliko je važno informisanje građana i svojevrsna vrsta edukacije potvrđuje i podatak da je u gradiću u Vojvodini, u Kuli, otvoren prvi Energetski info centar kod nas. Ovaj projekt je realizovan u okviru projekta resornog ministarstva, Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) “Bolja energija” i opštine Kula. Otvaranjem Energetskog info centra građani su dobili mogućnost da se na jednom mestu bliže i celovitije informišu o energetskoj efikasnosti, o merama koje mogu preduzeti u cilju što manjeg rasipanja energije, kao i o subvencijama koje nudi država.

Da bismo povećali energetsku efikasnost stambenih objekata a time pokrenuli dostizanje održivosti, neophodno je uključivanje svih struktura a posebno građana. O njihovim novčanicima se najviše radi. A posebno o kvalitetnijim uslovima života i rada. Pored toga, bitno je osvestiti građane koliko je važno kako se svakodnevno odnosimo prema energije, koliko smo spremni da menjamo naše svakodnevne navike i koliko će nam ulaganja upravo u domaćinstva i u povećanje energetske efikasnosti u domaćinstvima doneti koristi u budućnosti. A to i jeste pravi put ka održivosti.

Tekst: Majda Adlešić
Foto: Pixabay