Negde u srcu istočne Srbije, u blizini Sokobanje, na obroncima planine Ozren, između gustih šuma i netaknutih livada krije se vodopad Ripaljka, jedan od najlepših prirodnih fenomena naše zemlje.
Huk vode koja se sa visine stropoštava na stenu obloženu mirisnim mahovinama i rasprskava u beskonačno mnogo svetlucavih, sitnih kapljica, osvetljenih toplim sunčevim zracima koji prolaze kroz staru, gustu bukovu šumu, formira pri svom padu malo, bistro jezerce hladne vode, smaragdne boje, koja dalje teče u vekovima poznatom pravcu reke Gradašnice, među padinama Ozrena. Do ovog božanstvenog prizora vodopada Ripaljke, može se doći putem iz Sokobanje, dugačkim svega nekoliko kilometara u pravcu Ozrena.
Vodopad Ripaljka, foto: M. Ćirković
U zavisnosti od doba godine, vodopad menja svoj lik. Nekada je to moćna količina vode koja se tokom proleća i jeseni obrušava sa visoke stene, a nekada tek tanani mlaz koji kvasi mahovinaste stene. Tokom kišnih perioda, protok vode je snažniji, dok leti može biti znatno slabiji. Ripaljka je uvek atraktivna tokom cele godine, a posebno je lepa u proleće i tokom jeseni zbog veće količine vode, a zimi ume da se pretvori u pravu iskričavu ledenu skulpturu. Staze oko vodopada su omiljene za šetnju i uživanje u prirodi.
Igra vode i kamena
Vodopad se sastoji od 11 kaskada čija je ukupna visina oko 40 metara, u zavisnosti od vodostaja, i sastoji se od niza manjih i većih padova koje pravi reka Gradašnica, dok se spušta niz stenovite formacije na planini Ozren a potom se uliva u reku Moravicu ispod Sokobanje. Ripaljka spada u grupu tzv. akumulativnih vodopada. Glavni vodopad koji je najviši i najpoznatiji ima visinu od oko 11 metara, a ispod njega je jedan sa padom od pet metara. Ostali su visine od pola metra do dva metra. On nije najviši u Srbiji, ali je sasvim sigurno jedan od najlepših i pravo je uživanje posmatrati vodu kako se spušta i pada niz čitav niz stepenastih kaskada formirajući pritom male bazene.
Pad vode sa visine, foto: M. Ćirković
Vodopad nosi ime po lokalnom izrazu „ripati“, što narodski znači „padati“ ili „skakati“. Ovde voda nema miran tok – ona ripa, skače, probija se preko stena i pršti u svim pravcima dok „šuštavim“, harmoničnim zvucima prirode ukrašava okolinu. Po sredini, iza najvišeg vodopada, primetan je ulaz u duboku pećinu. Oko svih vodopada se nalazi bujna vegetacija tako da su oni, manji po visini, slabije uočljivi. Stene obrasle mahovinom, na sunčevoj svetlosti poprimaju mističan izgled preko kojih se voda preliva preko kamenitih terasa koje reka oblikuje dok teče ka dolini.
Oko Ripaljke – svet pun iznenađenja
Priče kojima naš narod obiluje, zahvaljujući burnoj prošlosti, ne zaobilaze ni ovaj lokalitet i one se prenose s kolena na koleno. Stariji meštani pričaju o hajducima koji su se nekada davno skrivali po pećinama oko vodopada i tu imali svoje prolaze i tajna skrovišta od raznih neprilika. Jedna od priča govori i o „kamenu ljibavi“, mestu gde su se sastajali hajduk Veljko i Čučuk Stana. Veoma atraktivna lokacija na Ozrenu je izletište Lepterija, odakle postoje uređene planinarske staze koje vode do Ripaljke. U okviru Lepterije se, na jednoj strani reke Moravice, visoko u steni, kao prirodni oblik prikaza, može uočiti lik Bogorodice sa detetom u naručju, nastao kao neverovatna prirodna formacija od stena u njenom obliku, za koji se veruje da ima mističnu moć. Što se više gleda, lik je sve realističniji.
Ekosistem od izuzetne važnosti
Planina Ozren, poznata je po svojoj bujnoj vegetaciji i lekovitim izvorima, krečnjačkim i serpentinastim stenama, pećinskim formacijama (od kojih su neke delimično istražene), i mnogobrojnim vidikovcima, i predstavlja predivnu kombinaciju šume, vode, kamena i svežeg vazduha. Idealno je mesto za odmor, planinarenje i fotografisanje. Pošto se nalazi u zaštićenom području, ekosistem Ripaljke je od izuzetne važnosti. Mnoštvo endemičnih biljnih vrsta raste ovde, dok je područje oko vodopada dom za mnogobrojne vrste ptica čija pesma je očaravajuća u gustoj šumi prepunoj leptira, mnogobrojnih insekata i sitnih sisara. Tokom letnjih meseci, cvrčci i mirisi raznog bilja prate svaki vaš korak dok se krećete ka vodopadu.
Reka Moravica, Sokobanja, foto: M. Ćirković
Ovde nema gužve, buke, betona i komercijalnog turističkog sadržaja, a za razliku od mnogobrojnih takvih mesta po Srbiji, ovde ste samo vi, voda, šuma i čist planinski vazduh. Možete sesti pored obale i posmatrati kako se prelamaju i blistaju zraci sunca u kapljicama vode kao dijamanti i kako se leptiri igraju iznad površine vode dok vetar ćarlija po šumskim krošnjama i granama neobičnog oblika. Shvatate koliko je priroda moćna a istovremeno umirujuća, kada stanete ispred velikog vodopada udišući svež planinski vazduh, dok zvuci ritma vode koja se obrušava sa stene, odzvanjaju oko vas.
Čist planinski vazduh obogaćen negativnim jonima koji pomažu disajnim putevima jedan su od razloga postojanja Ozrenske vazdušne banje u blizini, gde ljudi dolaze na terapije.
INFO:
Opšte je poznato da su negativni joni čestice u vazduhu koje imaju višak elektrona i nastaju u prirodnim okruženjima poput planina, šuma i vodopada, i tokom mnogobrojnih prirodnih procesa (npr. pad vode, fotosinteza, interakcija vazduha sa stenama i bujnom vegetacijom). U raznim tumačenjima i publikacijama o doprinosu poboljšanja ljudskog zdravlja, zastupljena je ideja da visok nivo negativnih jona može doprineti smanjenju stresa, opštim osećajem opuštenosti, olakšanju disanja i poboljšanju raspoloženja, mada stavovi nauke i istraživanja o tim efektima imaju različite rezultate.
Prvo zaštićeno prirodno dobro u Srbiji
Zbog svoje lepote i posebnosti, prvo rešenje o zaštiti jednog područja kao prirodno dobro, davne 1949. godine, u nekadašnjoj Jugoslaviji, doneo je Zavod za zaštitu i naučno proučavanje prirodnih retkosti, 11. aprila i odnosilo se na zaštitu vodopada Velika i Mala Ripaljka na planini Ozren kod Sokobanje. Dan zaštite prirode Srbije ustanovljen je Zakonom o zaštiti prirode 2009. godine, i on se obeležava 11. aprila.
Ovaj kraj Srbije predstavlja nezaobilaznu destinaciju za ljubitelje prirode, istraživače i sve one koji tragaju za mirom i tišinom daleko od gradske vreve, i ako još niste posetili Ripaljku, uvek je pravi trenutak.
Tekst i fotografije: Miloš Ćirković
Share this: