Divan je kićeni Srem, lepo je živet’ u njem…, kao da vas obavijaju stihovi čuvene narodne pesme dok vozite bicikl asfaltnim putem a pogled vam luta između zelenih, zlatno-žutih, crvenkastih, plavih i braon bojama ’okićenih’, sremskih plodnih oranica.
Paleta puna boja
Na novoj saobraćajnici, promenljivog intenziteta saobraćaja, čiji asfalt podseća na ram umetničke slike, užurbani svet u svojim automobilima kao da više uživa u brzini i ne primećuje ovaj sklad palete boja koje krase sremsku ravnicu.
Na prijatnom prolećnom povetarcu, obasjane toplim sunčevim zracima, s jedne strane puta, po obodima plodnih oranica, talasaju se intenzivna crvena polja bulki, kao na zapisima u notnim sveskama. Klasje mladog i još zelenkasto-zlatnog žita lagano se njiše u nekom sporom, ravničarskom ritmu. Na suprotnoj strani puta, vredni ratari sa svojom poljoprivrednom mehanizacijom, potvrđuju stihove pesme ’Kad Sremac pođe na rad…’, i trude se da mnogobrojne posejane ratarske kulture ’zablistaju’ u punom sjaju, poput mnogobrojnih voćnjaka u blizini.
Uz malo avanturističkog duha i okretanja pedala, ako dolazite iz Sremske Mitrovice, asfaltnim putem stiže se do Manđelosa, nadaleko čuvenog sremskog sela u podnožju Fruške gore, koje vam, kao putniku namerniku i vašem oku posmatrača, za današnje prilike može ponuditi nasvakidašnji, pomalo čak ’galerijski prizor’ – stado ovaca na ispaši, na koje budno motri nerazdvojan vojvođanski tandem, čobanin i njegov verni pas pulin.
A na jezeru… raznoraznih ptica
U njihovoj blizini, asfaltni put se pretapa u zemljani, ’paorski’ put, koji vas poput “puta kojim se ređe ide”, dovodi do prave ravničarske sremske oaze – jezera Vranjaš ili Manđeloškog jezera, jugoistočno od Manđelosa, omeđenog plodnim oranicama. Ovo veštačko jezero, prvobitno zamišljeno kao akumulaciono jezero za navodnjavanje njiva i voćnjaka u okolini, pravi je raj za pecaroše i ljubitelje prirode. Nalazi se na oko 14 km od Sremske Mitrovice i 44 km od Novog Sada. Mnogobrojne vrste riba poput babuške, šarana, štuke, amura i tolstolobika privlače pecaroše sa raznih strana.
U ovom prirodnom raju, posebno mesto zauzimaju razne vrste ptica, koje obišavši pola sveta prosto uživaju na jezeru i oko njega. Uz malo sreće i pažljivog posmatranja, mogu se videti zaista divni prizori iz ’sveta ptica’ (koje inače viđamo na TV ekranima) koje u velikom broju naseljavaju jezero. Ožednele laste na prolećnom suncu, svojim kljunom paraju površinu vode i gase žeđ, mladunče labuda u gnezdu pored vode pod budnim okom roditelja koji popravlja gnezdo, gaka u brišućem letu, mnogobrojne bele i sive čaplje, kormorane i ćubaste gnjurce, trstenjake u trsci pored jezera, patke i mnoge druge ptice koje će svojim letačkim bravurama, pesmom, cvrkutom i ptičijim žagorom uveseliti svakog na ovoj prirodnoj pozornici čija ’voda koja život znači’ je ovde za sve.
Tek ponekad, posle izesnog vremena provedenog na jezeru, na mnogo većim visinama uz poznate zvuke motora, uočavaju se i ’čelične ptice’ poput ’Air Serbia’ koje nadlete ovu prirodnu oazu kao podsetnik da je civilizacija tu.
Po čitavoj Vojvodini i Srbiji, mnogo je sličnih ’prirodnih oaza’. Treba ih samo istražiti i uživati u njima.
Proš’o sam selo i grad, nisam je naš’o dosad, a sada idem u Srem, možda je draga u njem…
Tekst i fotografije: Miloš Ćirković
Share this: