BIOGASNA POSTROJENJA – POGONSKO GORIVO ZELENE BUDUĆNOSTI VOJVODINE
Dok se po svetskoj areni traga za načinima smanjenja zavisnosti od fosilnih goriva i ublažavanju posledica klimatskih promena, u srcu ravničarske Vojvodine odvija se „tiha energetska revolucija“. Principi zelene cirkularne ekonomije zasnovani na inovativnim rešenjima u okviru biogasnih postrojenja, postaju ključni akteri za održivu energetsku budućnost. Kao poljoprivredna regija, Vojvodina decenijama proizvodi ogromne količine otpada […]
PRIMENA CIRKULARNE EKONOMIJE U POLJOPRIVREDI
Cirkularna ekonomija je model koji se temelji na očuvanju resursa, smanjenju otpada i promovisanju ponovne upotrebe – reciklaže i regeneracije. Ovaj pristup predstavlja alternativu tradicionalnoj linearnom ekonomiji, koja se bazira na modelu „uzmi, napravi, potroši, baci“. U Vojvodini, kao jednoj od ključnih poljoprivrednih i industrijskih regija u Srbiji, cirkularna ekonomija postaje sve važnija, jer se […]
KAKO OSTVARITI ZELENU GRADNJU U ZEMLJI KOJA NE RECIKLIRA NI 5% GRAĐEVINSKOG OTPADA?
Zelena i održiva gradnja, upotreba recikliranih materijala u građevinarstvu, zgrade bez otpada – ovi termini se sve češće mogu čuti u građevinskoj industriji. Preporuka Evropske unije je da se reciklira 70% građevinskog otpada, ono što se nameće kao logično pitanje jeste kako ostvariti zelenu gradnju u zemlji koja ne reciklira ni 5% građevinskog otpada? Zelena […]
OD TEKSTILNOG OTPADA DO NOVOG MODNOG BRENDA
Prema Programu upravljanja otpadom u Republici Srbiji 2022–2031, u 2020. godini bilo je 81.405 tona tekstilnog otpada u mešovitom komunalnom otpadu, a odvojeno je prikupljena samo 61 tona od ukupne količine ili 2,8%. Prijavljena godišnja količina nastalog tekstilnog otpada iz industrije je 8.617 tona. Nedostaje nam infrastruktura za odvojeno sakupljanje tekstilnog otpada. Zabranjeno je odlaganje […]
OD MULJA IZ OTPADNIH VODA DO ELEKTRIČNE ENERGIJE
Krajem prošle godine, Vlada Srbije je prvi put usvojila dokument čiji je cilj uspostavljanje bezbednog, održivog i isplativog sistema upravljanja muljem iz postrojenja za prečišćavanje komunalnih otpadnih voda. Program upravljanja muljem za period od 2023. do 2032. godine u skladu je s principima cirkularne ekonomije, kao i s zakonodavstvom EU, a cilj je da se […]
ZAŠTO 9 MILIONA TONA BIOMASE PROPADNE A NE POSTANE ENERGENT?!
Prema podacima, u Vojvodini, posle obavljanja poljoprivrednih radova, ostane devet miliona tona ili 72% biomase, koja se može iskoristiti za proizvodnju energije, povećanje plodnosti zemljišta, proizvodnju stočne hrane i poslednja četvrtina za razne svrhe. Većina biomase još uvek se spaljuje i na taj način se zagađuje vazduh, povećavaju emisije štetnih gasova u atmosferi, a velike […]
CIRKULARNA EKONOMIJA ŠANSA ZA RAZVOJ VOJVODINE
Cirkularna ekonomija sušta je suprotnost dosadašnjem, takozvanom linearnom modelu privrede koji podrazumeva nekontrolisanu eksploataciju prirodnih resursa i protok materijala od fabrike preko korisnika do deponije. Zelena ekonomija menja poslovne modele, navike i način razmišljanja, kako proizvođača tako i potrošača, jer održivi koncept se zasniva na produžavanju životnog veka proizvoda kroz opravku, prepravku i reciklažu. Nove […]
KAKO NAPREDUJE KRUŽNA – ZELENA EKONOMIJA U VOJVODINI?
Odavno je poznato da naša planeta nema neograničene prirodne resurse i energiju koji se koriste za proizvodnju robe, kao i da prostori za odlaganje otpada, kojim smo bukvalno „preplavljeni“, takođe nisu neograničeni. Prisustvo čoveka na planeti svakako ima svoju „cenu“. Ostavljamo svoj otisak kada je u pitanju životna sredina. Nedavni tragični događaji, nastali usled poplavnih […]
ZELENO PREDUZETNIŠTVO I ZELENA EKONOMIJA PUT KA ODRŽIVOM RAZVOJU
Zeleno preduzetništvo i zelena ekonomija predstavljaju ključne komponente za održivi razvoj i zaštitu životne sredine. Zelena ekonomija, kao ekonomski model, stavlja naglasak na smanjenje negativnog uticaja ljudskih aktivnosti na prirodu, dok zeleno preduzetništvo podstiče preduzetnike da razvijaju inovativne, ekološki odgovorne proizvode i usluge. “To je ekonomija koja doprinosi opštem dobru i društvenoj jednakosti dok istovremeno […]