Opština Apatin za Budžetski fond za zaštitu i unapređenje životne sredine opredelila je 41 milion dinara. Od tih sredstava, značajan deo sredstava odlazi na stavke koje se tiču monitorniga kvaliteta vazduha, kao i otpadnih voda na pojedinim kritičnim tačka za šta je izdvojenon 849.540 dinara.
INVESTICIJE
“Jedan od većih investicija bila je rekonstrukcija Crpne stanice za koju je utrošeno 5.680.676 dinara. Sliv „Dunavac“, rekonstrukcija i proširenje atmosferske kanalizacije koštalo je protekle godine 4.403.981 dinar. Za nabavku kanalizacione opreme i polietilenskih cevi izdvojeno je 2.305.624 dinara”, rekla nam je Dragana Stambolija, šef Odeljenja inspekcijske službe za zaštitu životne sredine u Apatinu, dodajući i niz drugih urađenih poslova vezanih za životnu sredinu.
Ona ističe da je problem divljih deponija donekle rešen jer ih je sve manje, posebno u gradu.
SANACIJA “CRNE RUPE”
Međutim, mimo troškova za planirane poslove za zaštitu životne sredine iz budžeta morala je da se plati sanacija „crne rupe“, ili, iskopanog bazena gde su zasad nepoznati počinioci, odlagali opasan otpad naftnog porekla.
Da sve ne može još uvek u našoj opštini da bude potaman u zaštiti životne sredine svedoči poslednji primer početkom godine kada je komunalna inspekcija po prijavi građana otkrila na poljoprivrednom zemljištu pravu ekološku bombu.
“Uz regionalni put, na poljoprivrednom zemljištu, zaklonjenom šipražjem, otkriven je bazen pun otpadnih, kontaminirajućih mašinskih ulja, za koje je utvrđeno da su zagadili okolno zemljište. Crna rupa je izazvala veliku medijsku pažnju i sve službe od opštinskih do pokrajinskih su brzo reagovale. Bazen je bio oko 60 kvadratnih metara površine, a dubine 2,5 metra. Upućeni navode da je morao biti rovokopačem napravljen, dakle mašinski iskopan, te je bilo pomalo iznenađujuće da nije uočen. Još više je iznenađujuće da krivac nije pronađen, te tako procesuiran. Na tužilaštvu je ceo predmet. Inspekcija nije uspela da krivce zatkne na licu mesta te tako ni da sama podnese prijavu”, kaže Stambolija.
ZA SANACIJU OPASNOG OTPADA, NOVAC IZ BUDŽETA
Da bi se izbegla veća katastrofa od opasnog, otrovnog otpada, kako su utvrdile nadležne pokrajinske inspekcije, opština je bila prinuđena da brzo reaguje. Za sanaciju ove crne rupe je izdvojeno gotovo 12 miliona dinara iz gradskog budžeta. Šta se sve, kako kaže naša sagovornica, moglo za te novce kupiti za uređenje grada nije potrebno komentarisati, dodajući da Apatin željno isčekuje i prečistač otpadnih voda koje je ugradila Pivara, ali da je to zaista velika investicija, o kojoj zasad postoje samo planovi.
Najuređeniji sistem za otpad svih vrsta ima Apatinska pivara. U krugu Pivare postoji primarna separacija od plastičnog otpada preko raznih ulja, guma, papira, aluminijuma drvenih paleta, do akumulatora. Ovlašćene firme sa kojima Pivara ima ugovore odvoze ovaj otpad, koji je uredno sortiran. Najveća investicija Pivare bila je izgradnja najmodernijeg prečistača otpadnih voda koje su nekad završavale u Dunavu, a sada su potpuno prečišćene.
GRADSKA DEPONIJA POD ZNAKOM PITANJA
Komunalci ne kriju da Apatin još nema rešeno pitanje gradske deponije, te da za definitivno rešenje nema sredstava. Pre bi se moglo reći da grad ima centralno odlagalište otpada na periferiji a ne deponiju uređenu po standardima koji se traže. Bilo je pre više od decenije ideja da se napravi regionalna deponija na Rančevu, teritorija Sombora, koja bi služila za ceo Zapadnobački okrug, odnosono četiri opštine, Sombor Apatin, Kula i Odžaci.
Ova ideja nije realizovana najviše zbog sredstava a bez pomoći Pokrajine, Republike, ili predpristupnih fondova EU, teško da se nešto može od željenog ostavriti jer čak ni sve četiri opštine zajedno nemaju dovoljno sredstava za izgradnju ovakve deponije.
Tekst: Sofija Pualić Špero
Foto: Sofija Pualić Špero i Miloš Ćirković
NAPOMENA:
Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Zeleno informisanje – životna sredina je prva vest!“ koji je sufinansiran iz budžeta Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama na Konkursu za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja u 2018. godini.
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama, koji je dodelio sredstva.
Share this: