Dok se po svetskoj areni traga za načinima smanjenja zavisnosti od fosilnih goriva i ublažavanju posledica klimatskih promena, u srcu ravničarske Vojvodine odvija se „tiha energetska revolucija“.
Principi zelene cirkularne ekonomije zasnovani na inovativnim rešenjima u okviru biogasnih postrojenja, postaju ključni akteri za održivu energetsku budućnost.
Kao poljoprivredna regija, Vojvodina decenijama proizvodi ogromne količine otpada od zemljoradnje i stočarstva. Pomisao da ono što danas bacamo, sutra može da greje naše domove, nije više nepoznata, jer upravo to nam omogućavaju biogasna postrojenja koja širom regiona doslovno pretvaraju otpad poput stajnjaka, biljnih ostataka i čak komunalni otpad u energiju i toplotu putem anaerobne digestije. Ono što je nekada predstavljalo problem za životnu sredinu sada se pretvara u vredan resurs.
Do pre desetak godina, u Srbiji su bila poznata tri biogasna postrojenja, u Blacu, Vrbasu i Čurugu. A koliko danas u Vojvodini ima biogasnih postrojenja i po kom principu oni rade, pitali smo Lidiju Zelić, direktorku Udruženja „Biogas Srbija”.
Lidija Zelić, direktorka Udruženja „Biogas Srbija”
− Sektor biogasa u Srbiji počeo je da se razvija 2009. godine, kada je Vlada Republike Srbije usvojila prvi set mera za uređenje ove oblasti. Na osnovu tih mera, 2012. započela su s radom prva tri biogas postrojenja, koja ste spomenuli. Od tada, sektor je kontinuirano rastao i jačao, te danas Srbija ima 44 biogas postrojenja koja rade u punom kapacitetu (ukupne instalirane snage oko 44 MW), kao i 54 postrojenja u privremenom statusu, koja su u različitim fazama izgradnje. Sva ova postrojenja rade, odnosno će raditi prema Uredbi iz 2016. godine, koja je bila izuzetno atraktivna za investitore, a čak 41 postrojenje u Srbiji posluje po njenim odredbama.
Međutim, u martu 2021. godine, uvođenjem aukcija za obnovljive izvore energije (OIE), prema novom Zakonu o OIE, biogas je diskvalifikovan u odnosu na ostale OIE. Razlog za to leži u činjenici da primarna uloga biogas postrojenja nije samo proizvodnja električne i toplotne energije, već prvenstveno ekološko zbrinjavanje organskog otpada. To je ključna razlika između biogas postrojenja i drugih OIE, jer biogas postrojenja koriste sirovine, dok energija (električna, toplotna i potencijalno biometan) predstavlja samo (korisnu) posledicu ovog procesa. Zbog toga biogas ima prvenstveno ekološku ulogu i značajno doprinosi zaštiti životne sredine.
Uvođenje aukcija pokazalo se kao neadekvatan model podrške za sektor biogasa. Zakonska regulativa za biogas nije zaokružena od marta 2021. godine, pa trenutno ne postoji adekvatna podrška države za biogas postrojenja. Ovo predstavlja ozbiljnu prepreku za nove investicije. Ipak, 55 postrojenja koja su do marta 2021. godine stekla privremeni status povlašćenog proizvođača i koji su trenutno u pripremnoj fazi, nastaviće da posluju prema staroj uredbi, što znači da će sektor i dalje beležiti rast. S obzirom na to da izgradnja biogas postrojenja prosečno traje oko dve i po godine, očekujemo realizaciju ovih projekata u narednom periodu.
Biogasno postrojenje u Čurugu
Većina biogas postrojenja u Srbiji izgrađena je u Vojvodini, žitnici naše zemlje, i to uglavnom u blizini, ili kao deo, velikih farmi. Ovaj koncept je logičan jer omogućava ekološko zbrinjavanje poljoprivrednih ostataka, poput žetvenih ostataka, koji bi se inače spaljivali ili stajnjaka, koji kada se ne zbrine na ekološki prihvatljiv način, u atmosferu emituje gas metan koji je čak 22 puta razorniji po atmosferu od ugljen-dioksida.
Uprkos nedovoljnoj podršci donosioca odluka i nedovoljnom razumevanju značaja ovog važnog obnovljivog izvora energije, sektor biogasa nastavlja da raste. Uverenje je da ćemo u budućnosti videti značajne investicije i dalji razvoj, posebno u oblasti biometana – što će dodatno doprineti energetskoj nezavisnosti i zaštiti životne sredine.
Možete li ukratko opisati postupak nastajanja biogasa, koje sve sirovine se koriste tokom tehnološkog procesa i gde se on kao takav proizvod koristi?
− Proces proizvodnje biogasa odvija se u strogo kontrolisanim uslovima, unutar hermetički zatvorenih sudova − digestora. U njima se odvija anaerobna digestija – proces razgradnje organske materije (otpada) u odsustvu kiseonika. Tokom ovog procesa stvara se biogas, koji se sastoji pretežno od metana, ugljen-dioksida i tragova drugih gasova.
Proizvedeni biogas se zatim prečišćava, uklanjaju se štetne supstance poput sulfata, i preusmerava na kogeneraciono postrojenje (CHP) unutar biogas postrojenja. U procesu kogeneracije, biogas se koristi za proizvodnju električne i toplotne energije. Dok se proizvedena električna energija predaje u elektroenergetsku mrežu, toplotna energija – koja je u približno istom obimu kao električna – često ostaje neiskorišćena zbog visokih troškova izgradnje toplovoda, što za sada nije atraktivno rešenje za investitore.
Pored ove primene, biogas može biti preusmeren na postrojenja za proizvodnju biometana. U tom procesu, biogas se prečišćava do nivoa metana, stvarajući gas koji ima iste karakteristike kao prirodni gas ali s zelenim poreklom. Tako prečišćen biogas može se ubrizgavati u nacionalnu gasnu mrežu, čime bi doprineo održivoj energetskoj tranziciji. Međutim, da bi ova opcija postala dostupna i atraktivna za investitore, potrebno je zaokruživanje zakonske regulative.
Biogasno postrojenje u Čurugu i farma
Kao sirovine za proizvodnju biogasa koriste se različiti oblici organskog otpada, ostaci iz poljoprivredne proizvodnje, otpad iz prehrambene industrije, uključujući organsku frakciju komunalnog otpada i klanični otpad, koji često stvaraju veliki pritisak na deponije. Biogas postrojenje snage 1 MW može dnevno zbrinuti između 30 i 100 tona organskog otpada, u zavisnosti od vrste sirovine. Time se značajno doprinosi smanjenju ekološkog opterećenja i pruža održivo rešenje za upravljanje otpadom.
Postoje li neki „negativni efekti“ tokom rada biogasnih postrojenja-elektrana?
− Biogas nema negativne efekte, već isključivo donosi koristi. Pre svega, proizvodnja biogasa je strogo kontrolisan i siguran proces. Osim što omogućava ekološko zbrinjavanje organskog otpada, taj otpad dobija ekonomsku vrednost kroz proizvodnju električne i toplotne energije, kao i potencijalno biometana. Kao jedini ostatak procesa ostaje visokokvalitetno đubrivo, čija je upotreba dozvoljena i u organskoj poljoprivredi. Drugih ostataka nema.
Pored ekoloških koristi, biogas se ističe i svojom stabilnošću. Energija proizvedena iz biogasa dostupna je 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji, i potpuno je nezavisna od spoljašnjih faktora, poput vremenskih uslova, koji utiču na solarnu ili energiju vetra. Jedini uslov za nesmetanu proizvodnju je kontinuirani unos sirovina. Prekid procesa proizvodnje biogasa nije opcija, jer bi poremetio mikrobiološku ravnotežu u digestoru, što bi zahtevalo najmanje šest meseci za ponovnu uspostavu procesa. Upravo zbog toga, biogas može služiti kao stabilan oslonac i balans za druge obnovljive izvore energije čija proizvodnja zavisi od promenljivih uslova.
Biogasno postrojenje u Alibunaru
Osim energetske stabilnosti, biogas donosi brojne koristi ruralnim sredinama. Jedno biogas postrojenje od 1 MW otvara do 15 novih radnih mesta i značajno unapređuje lokalnu ekonomiju. Takođe, instalacijom postrojenja na farmama smanjuju se neprijatni mirisi za čak 90%, a naponska mreža u ruralnim područjima postaje stabilnija.
Zaključno, benefiti biogasa su brojni – od ekoloških, energetskih i ekonomskih, do unapređenja kvaliteta života u ruralnim sredinama. Štetan efekat, naprotiv, ne postoji.
Koliko okvirno košta izgradnja jednog biogasnog postrojenja kapaciteta 1 MW i koliko je ta investicija dugoročno isplativa?
− Izgradnja biogas postrojenja snage 1 MW zavisi od odabrane tehnologije i iznosi između 4,5 i 5,5 miliona evra. Iako je ovo značajna investicija, gradnja megavatnih postrojenja ima smisla, posebno ako se postrojenje nalazi uz velike farme. Manja postrojenja, međutim, trenutno nisu isplativa u Srbiji zbog ekonomije obima.
U Nemačkoj je situacija drugačija – tamo je manjim biogas postrojenjima pružena značajna podrška. Ova postrojenja, snage ispod 100 kW, najčešće koriste stajnjak kao glavni resurs, koji čini čak 80% sirovine. Uobičajeno je da se nekoliko farmera udruži, zajednički zbrinjavajući stajnjak i ostale sirovine iz svojih farmi u biogas postrojenju. Proizvedena električna i toplotna energija potom se koristi za njihove potrebe ili prodaje na tržištu.
U Srbiji ovakav model još uvek nije zaživeo, ali ulažemo napore da nadležni prepoznaju značaj udruživanja i podrže zbrinjavanje organskog otpada i poljoprivrednih ostataka u biogas postrojenjima. Povrat investicije za ova postrojenja kreće se između tri i sedam godina, u zavisnosti od korišćene tehnologije i vrste sirovine, što dodatno potvrđuje njihovu dugoročnu isplativost.
Koliko kao Udruženje „Biogas Srbija“ podstičete istraživanja, naučne aktivnosti i informišete javnost o značaju i upotrebi biogasa?
− Potpuno smo posvećeni naučnim istraživanjima, edukaciji i informisanju, jer smatramo da biti pionir u bilo kojoj oblasti zahteva veliko zalaganje i stalno usavršavanje. Kada smo započinjali rad na razvoju sektora biogasa, u Srbiji gotovo da nije postojalo znanje o ovoj tehnologiji. Sektor smo gradili od nule, oslanjajući se na iskustva iz prethodnih profesija, pretežno iz oblasti poljoprivrede, elektrotehnike, mašinstva, hemije i biologije. Upravo zbog toga, rad u biogas sektoru za nas nije samo posao, već životni poziv kojem smo potpuno posvećeni.
Biogasno postrojenje u Alibunaru
Godinama smo ulagali u edukaciju, uglavnom u inostranstvu, jer je domaći sektor tada bio u ranoj fazi razvoja. Zahvaljujući saradnji sa našim partnerima iz Nemačke, koji su svetski lideri u oblasti biogasa, napravili smo značajne korake u razvoju sektora u Srbiji. Znanja koja dobijamo iz Nemačke su od neprocenjivog značaja, s obzirom na to da je njihov sektor biogasa započeo razvoj dve decenije pre našeg.
Pored naučnih istraživanja, aktivno radimo na edukaciji donosilaca odluka, investitora i svih relevantnih interesnih grupa. Promocija biogasa u javnosti predstavlja poseban izazov, budući da je tehnologija još uvek relativno nepoznata, a nepoznate teme često nailaze na nerazumevanje ili predrasude.
Zato se, osim edukacije nadležnih, posebno fokusiramo na oblikovanje javnog mnjenja, kako bi biogas bio prepoznat kao efikasno i održivo rešenje za zbrinjavanje organskog otpada. Verujemo da je informisana i podržana zajednica ključ za dalji razvoj ovog sektora.
Koje su novosti u biogas sektoru danas?
− U Evropi je fokus na biometanu apsolutan. Iako je možda nerealno porediti Srbiju s Nemačkom, koja je najveća i najrazvijenija ekonomija Evrope, Danska pruža idealan primer. Kao zemlja dvostruko manja od Srbije, ali sa snažnom poljoprivrednom tradicijom, Danska ima ambiciozan cilj da do 2030. godine potpuno zameni prirodni gas biogasom, odnosno biometanom. Prema strateškim izveštajima njihovog Ministarstva energetike, ovaj cilj je realan i ostvariv.
Razvoj biometana u Evropi ubrzano napreduje, s jasnim ciljem postizanja energetske nezavisnosti. Srbija, sa svojim resursima, takođe ima ogroman potencijal. Kada bi se koristila samo sirovina iz poljoprivrede, poput stajnjaka i žetvenih ostataka, Srbija bi mogla da pokrije 50% svojih potreba za prirodnim gasom. Ako bismo uključili i ostale organske sirovine, ovaj procenat bi mogao dostići 100%. Trudimo se da idemo u korak sa Evropom i da idemo ka ciljevima koji su u skladu sa EU.
Međutim, to nas vodi ka važnom pitanju sprovođenja zakona o otpadu i adekvatne kontrole njegovog upravljanja u Srbiji. Ovo je tema o kojoj ćemo morati intenzivno razmišljati u narednom periodu, kako bismo ispunili ciljeve vezane za zaštitu životne sredine.
Upravo ovde biogas, odnosno biometan, predstavlja idealno rešenje – ne samo za energetsku nezavisnost, već i za ekološki održiv način zbrinjavanja otpada, što bi doprinelo dugoročnoj održivosti Srbije u skladu sa evropskim standardima.
Tekst: Miloš Ćirković
Fotografije: Udruženje „Biogas Srbija“
NAPOMENA
Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Cirkularna ekonomija za zeleniju Vojvodinu“, koji je sufinansiran iz budžeta Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama na Konkursu za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja u 2024. godini.
Stavovi izneti u podržanom projektu nužno ne izražavaju stavove Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama.
Lajkujte EkoVest na Facebooku
Zapratite EkoVest na Twitteru
Share this: