Tag Archive poljoprivreda

  • Home   /  
  • Posts tagged "poljoprivreda"
ByAdmin
, ,

VIŠE DRVEĆA, MANJE MESA

Klimatske promene su u medijima često predstavljene kao apstrakcija, kroz statistike i naučne činjenice koje ne rezonuju nužno sa širom populacijom. I pored jasnih i nedvosmislenih naučnih ukazivanja na manifestacije i procese promene klime, pojedinac teško može da shvati posledice i značenja takvih informacija. Otuda, kao odgovor javnosti često dolaze blage, letargične reakcije.

S druge strane, distopijsko, pesimističko ili panično predstavljanje ovog problema može da dovede do apatije i sumnje da se sada već bilo šta može popraviti. Takve predstave, koliko god bile ilustrativne, time mogu da blokiraju i onemoguće ispravno i pravovremeno reagovanje. Problem je zajednički, ali se najčešće kreće između ove dve ose apstrakcije i skepse. Dok se mi, kao čovečanstvo, u ovom civilizacijskom momentu krećemo u kalkulacijama o povećanju srednje globalne temperature između 2 i 4 stepena Celzijusa do kraja veka.

KLIMATSKE PROMENE I TLO

Istovremeno, naučnici neprestano upozoravaju da se nešto mora drastično promeniti kako bi se izbegli najteži efekti globalnog zagrevanja. U jednom od poslednjih izveštaja Međunarodnog panela za klimatske promene (IPCC) “Klimatske promene i tlo” u fokusu je poljoprivreda. Nauka je kategorična  ̶ mora se promeniti načini na koji se proizvodi hrana u svetu danas.

U izveštaju se navodi da krčenje šuma, isušivanja vlažnih područja, preoravanje stepskih i travnatih predela, vađenje treseta i druge slične poljoprivredne aktivnosti koje smanjuju prirodna staništa i prirodnu raznolikost, generišu oko trećine gasova sa efektom staklene bašte i oko 40 % metana. Problem postaje sve teži, jer se predviđa da će se emisije iz poljoprivredne proizvodnje povećavati kako se povećava broj ljudi na planeti  ̶  upozoravaju naučnici okupljeni oko ovog Panela. Sve te aktivnosti bi mogle rezultirati nepovratnim negativnim uticajima na mnoge ekosisteme.

POŠUMLJAVANJE KAO JEDNO OD REŠENJA

Kako bi se sprečilo globalno zagrevanje za više od 1,5 stepeni Celzijusa, u odnosu na preindustrijsko doba, poljoprivredno zemljište moraće da se smanjuje, a površine pod šumama da rastu  ̶  sugeriše se u izveštaju IPCC-a. Kako bi se postigao taj cilj zacrtan Pariskim sporazumom, globalne emisije gasova sa efektom staklene bašte moraće da opadnu za 40-50 % u narednoj deceniji.

Foto: M. Ćirković

Jedini način za postizanje tog smanjenja je značajno povećanje površina tla koje su prekrivrene drvećem i drugom vegetacijom, kao i značajno smanjenje količine metana i drugih stakleničkih gasova koji potiču od uzgoja krava i preživara, tvrde autori ovog izveštaja. Pošumljavanje se ističe kao jedno od rešenja, jer sprečava isušivanje tla i pomaže apsorpciji gasova putem fotosinteze. A takođe se kao rešenje vidi i smanjenje rasipanja hrane. U izveštaju se procenjuje da otpad od hrane čini čak 10 procenata emisija stakleničkih gasova uzrokovanih ljudskim aktivnostima.

Kako se planeta sve više zagreva, poljoprivredna proizvodnja na mnogim mestima postaje sve teža. Ograničenje emisija stakleničkih gasova iz poljoprivrede je takođe i pitanje sigurnosti prehrambenog sistema, oskudica i dostupnosti hrane.

„Klimatske promene, uključujući povećanje učestalosti i intenziteta ekstrema, negativno su uticale na sigurnost hrane i kopnene ekosisteme, kao i doprinele dezertifikaciji i degradaciji zemljišta u mnogim regionima“, ističu autori izveštaja.

Ukoliko se trend povećanja emisija nastavi ovim tempom, to će staviti globalne perspektive pred nemoguć izbor.

EFEKTI NAŠE ISHRANE NA ŽIVOTNU SREDINU

Ovaj međunarodni panel naučnika se uhvatio u koštac sa dilemom i globalnom zagonetkom: kako smanjiti, zaustaviti i kontrolisati emisije stakleničkih gasova iz poljoprivrede, krčenje šuma i proširenje poljoprivrednih površina, bez stvaranja nestašice hrane, migracija i rasejavanja velikog broja ljudi čija se egzistencija oslanja na poljoprivredne prakse koje se pokazuju kao globalno neodržive.

Kada se posmatraju efekti naše ishrane na životnu sredinu, sve je veći konsenzus o tome da bi dodatno pomogao i prelazak na ishranu koja je više usmerena na biljke. Naime, trenutno je oko 50 % vegetativnih površina planete posvećeno poljoprivredi, dok se oko 30% koristi za uzgoj žitarica namenjih za stočnu ishranu. S obzirom na taj podatak, možemo reći da je proizvodnja mesa značajan uzročnik krčenja šuma.

U još jednom izveštaju, koji je objavio Svetski institut za resurse (World Resources Institute – WRI), navodi se da će, ako se nastave trenutni prehrambeni obrasci, biti potrebno još 593 miliona hektara (što je gotovo dvostruka površina Indije) kako bi se do 2050. godine prehranila predviđena populacija od 9,8 milijadi ljudi.

JEDNA I PO PLJESKAVICA PO OSOBI NEDELJNO

Foto: GettyImages

Poljoprivredna proizvodnja generiše oko 25 % godišnjih emisija gasova sa efektom staklene bašte. Pritom se dodatno i u daljoj ekspanziji menja i namena zemljišta, krči vegetacija, preorava, seče drveće i pale šume. Ukoliko se ovako nastavi, a poljoprivredna produktivnost ne poveća u odnosu na nivo iz 2010. godine, izveštaj Instituta zaključuje da bi to dovelo do nestanka većine prostalih šuma na planeti, tek da bi se prehranio svet.

Naša realnost bi time postala paradoks par excellence, ukoliko već to nije. Veoma smo blizu. A koliko je granica tanka, može da ilustruje i sledeći detalj: Svetski institut za resurse procenjuje da kada bi se potrošnja mesa, prvenstveno govedine (i ostalog mesa preživara) u SAD i u drugim razvijenim zemljama smanjila na oko jednu i po pljeskavicu po osobi nedeljno, to bi gotovo eliminisalo potrebu za dodatnim širenjem poljoprivrednih površina, čak i u svetu od deset milijardi ljudi. Ipak, neke mogućnosti su još uvek na videlu, samo da se mi još malo bolje organizujemo.

izvori:

Home Page


https://research.wri.org/wrr-food/executive-summary-synthesis
https://www.npr.org/sections/thesalt/2019/08/08/748416223/to-slow-global-warming-u-n-warns-agriculture-must-change

Priredio: Mihajlo Vujasin
Foto: M. Ćirković, PixaBay, GettyImages

* Tekst je nastao u okviru projekta „Klimatske promene: Suočavanje sa stvarnošću“, koji je realizovan uz podršku Ministarstva zaštite životne sredine. Stavovi izneti u podržanom projektu nužno ne izražavaju stavove Ministarstva zaštite životne sredine.

ByAdmin
, ,

KLIMATSKE PROMENE I POLJOPRIVREDA

Stare knjige kažu da je Libija nekada bila žitnica Rimskog carstva. Isto tako je i Mesopotamija, između dve velike reke, bila plodna kolevka civilizacije… U jednom slobodnijem tumačenju, možemo reći da poljoprivreda predstavlja najzastupljeniji, najintenzivniji odnos čoveka i prirode, odnosno njegovog okruženja. Samim tim, kroz poljoprivredu se može jasno sagledati i uticaj ljudi na životnu sredinu.

KONVENCIONALNA POLJOPRIVREDA

Savremeni sistem poljoprivrede i industrije hrane, odnosno ono što još nazivamo `konvencionalna poljoprivreda`, u nekoj obrnutoj logici se sve više ubrzava. Obrađuju se veće parcele, efikasnost, prinosi i troškovi postaju optimum proizvodnje, a obradivo zemljište se širi na račun prirodnih ekosistema. Od 2000. godine do danas, zauzeto je još 1,9 miliona kvadratnih kilometara, što je otprilike površina tri Velike Britanije. To direktno znači nestanak staništa, narušavanje biodiverziteta, seču i gubitak šuma. Istovremeno, prema podacima Svetskog fonda za prirodu (WWF), 1,3 milijardi tona hrane se baci svake godine. Očigledno je da u globalnom prehrambenom sistemu nešto ne funkcioniše kako treba.

Procenjuje se da poljoprivredna proizvodnja i prehrambeni sistem uzrokuje oko četvrtinu emisija gasova sa efektom staklene bašte. Sve to nam ostavlja posledice koje teško možemo i sagledati, dok ostaje upitno i kako sve to zaustaviti i preduprediti u svoj svojoj kompleksnosti. Jer proizvodnja hrane i trasformacija poljoprivrede ide u korak sa istorijskim razvojem civilizacije i zahteva multidisciplinarni pristup.

Kada govorimo o poljoprivredi, možemo govoriti prvenstveno o kultivaciji, o prilagođavanju prirodnog okruženja sopstvenim potrebama. Ratarstvo, stočarsvo, šumarstvo i druge grane poljoprivrede su svakako značajne u svojim specifičnostima. Ali kada govorimo o intenzitetu uticaja koji čovek ima na životnu sredinu, onda razlikujemo tradicionalne oblike od konvencionalne poljoprivrede, koja u poslednjih stotinak godina zauzima posebno mesto. Ne moramo mnogo tragati za primerima, dovoljno je ostati u Vojvodini, gde su bioraznolikost vlažnih područja oko reka umnogome zamenila polja industrijskih žitarica.

POLJOPRIVREDA NA UŠTRB PRIRODNE SREDINE

Poljopriveda je deo velikih industrijskih sistema, a dobra i proizvodi su roba kojom se trguje. Uzgojena dobra postala su industrijska dobra, pa tek onda hrana. U ovim procesima bili smo i ostali deo sveta. Dakle, naš region nije izuzet niti iz procesa klimatskih promena koje su nastupile.

Negativni uticaj koji sistem proizvodnje hrane ima na životnu srednu možemo sumirati u nekoliko momenata. I tu ulazimo u začarani krug. Kako se planeta sve više zagreva, uslovi za proizvodnju hrane postaju otežani, što dovodi do daljeg proširenja poljoprivrednih površina na uštrb prirodne sredine, smanjenja prirodne raznolikosti i veće emisije gasova sa efektom staklene bašte. Konvencionalna poljoprivreda ima ogroman karbonski otisak, a emisiju stakleničkih gasova dodatno uvećava upotreba đubriva i pesticida. S druge strane, pozitivni potencijal poljoprivrede tek treba da dođe do izražaja. Zdravo tlo može da skladišti velike količine karbona, a razvijanje lokalnih i sezonskih prehrambenih sistema direktno smanjuje negativne efekte transporta i skladištenja.

Neophodna transformacija velikih poljoprivrednih sistema takođe podrazumeva multidisciplinarni pristup. Naivno je pretpostaviti da je za tako nešto dovoljna dobra namera i odluka. Procesi su usko vezani za ekonomske parametre. Tako na primer, Zajednička poljoprivredna politika Evropske unije nominalno uzima u razmatranje ovaj problem pa se dodatnim subvencijama pokušava ojačati i podstaknuti organska i zelena poljoprivreda. Ali pitanje je da li se to čini u dovoljnoj meri, kao i to da li će i kada u procese proizvodnje biti uračunati i troškovi potrošnje i iskorišćavanja prirodnog dobra i životne sredine.

Rasprave o rešenjima tek predstoje. Za promena socio-ekonomkih paradigmi, neophodan je društveni konsenzus koji će se ogledati u zajedničkim naporima. Ali do tada, pojedinačni pokušaji prave pionirske korake – u susret novim idejama.

PERMAKULTURA

Agroekološke prakse nisu dovoljno zastupljene. Premakultura je jedan od primera. To je praksa proizvodnje hrane u kojoj se u potpunosti uvažava briga za okolinu, ali ona iziskuje posvećenu radnu snagu i mikromenadžment, pa uglavnom ostaje na nivou pojedinačnog porodičnog gazdinstva. Upitno je kako bi permakultura postala sistem koji bi omogućio opskrbljivanje hranom i namirnicama veliki broj ljudi. Ipak, i takvi pokušaji postoje, a nadajmo se i slede u većem obimu.

Vredi istaći podatak da i sam način ishrane populacije, odnosno izbor hrane i namirnica može da pomogne u iznalaženju rešenja za očuvanje životne sredine. Naime, trenutno oko pedeset procenata plodne (vegetativne) površine planete koristi se za proizvodnju hrane. Od toga, oko trećina se koristi za proizvodnju žitarica za stočarstvo i tako je proizvodnja mesa jedan od glavnih uzroka nestanka šuma. Pri tom se u stočarstvu oslobađa metan, koji je kao staklenički gas 26 puta jači od ugljen-dioksida. Ovde na jasnom primeru možemo videti da je promena i nekih naših navika jedan od puteva ka rešenju.

Dalju perspektivu otvara i klimatski pametna poljoprivreda, agrotehnologije i visokoefikasna poljoprivreda.

Kako nahraniti svet, kako preduprediti nastupajuće suše i poplave i kako sačuvati zdravu prirodnu sredinu. Debata ostaje otvorena, a prilagođavanje poljoprivrede u dobu klimatskih promena jedna je od enigmi savremenog doba.

Tekst i foto: Mihajlo Vujasin

NAPOMENA
Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Klimatske promene: Suočavanje sa stvarnošću“, koji je sufinansiran iz budžeta Ministarstva zaštite životne sredine na Konkursu za sufinansiranje projekata u 2020. godini.
Stavovi izneti u podržanom projektu nužno ne izražavaju stavove Ministarstva zaštite životne sredine, koji je dodelio sredstva.

ByAdmin
, , ,

POLJOPRIVREDA NE SME DA BUDE PRETNJA ZA ZDRAVU ŽIVOTNU SREDINU

Savremena poljoprivreda suočava se sa izazovom proizvodnje sve većih količina hrane za narastajuću populaciju na ograničenom zemljišnom resursu. Zbog toga je ova proizvodnja sve intenzivnija, a samim tim predstavlja sve veću pretnju za životnu sredinu.

Globalno, savremena poljoprivreda smatra se jednim od najvećih zagađivača zbog prekomerne i neodgovorne upotrebe pesticida i mineralnih đubriva. Takođe, njenim delovanjem uništava se biodiverzitet, podstiče erozija, zagađuju vodotoci i slično. Da sve to mora i može drugačije složili su se učesnici tematskog skupa “Poljoprivreda ̶ od zagađivača do čuvara životne sredine ̶ uslov za integracije u EU” koji je održan u Novom Sad u organizaciji “Dnevnik-Poljoprivrednik” AD, Privredne komore Vojvodine i Zadružnog saveza Vojvodine.

Neće se tolerisati upotreba zabranjenih sredstava

“Suočavamo se često sa činjenicom da poljoprivrednici neadekvatno upotrebljavaju pesticide ne poštujući ni vreme primene ni preporučene količine što negativno utiče na životnu sredinu, ali pre svega na zdravlje ljudi koji u njoj žive. To je nešto što svakako više nećemo tolerisati i ljudi koji namerno upotrebljavaju zabranjena i neadekvatna sredstva biće kažnjeni u skladu sa zakonom”, rekao je obraćajući se učesnicima skupa ministar zaštite životne sredine Goran Trivan i dodao da na nas putu evropskih integracija očekuju ulaganja od 15 milijardi evra da bismo dostigli potrebne standarde.

Ta sredstva se, kako je istakao, mogu obezbediti iz fondova i kroz privatno i javno partnerstvo, ali da bismo dobili novac koji nam potencijalno stoji na raspolaganju neophodno je da imamo urednu projektno-tehničku dokumentaciju i sve opštine moraju da budu svesne toga.

Uklonjeno čak 38 divljih deponija

Racionalizacija u poljoprivrednoj prizvodnji je jedan od bitnih faktora očuvanja životne sredine, a značajunu pomoć u ovom segmentu mogu da pruže kontrole plodnosti zemljišta na osnovu kojih poljoprivrednici znaju tačno koliko im je mineralnog đubriva potrebno za parcele.

“Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo već godinama u saradnji sa poljoprivrednom stručnom službom Vojvodine omogućava besplatne kontrole plodnosti zemljišta na osnovu kojih su markirane i pojedine parcele na kojima su utvrđene čak toksične količine pojedinih elemenata”, istakao je Vladislav Krsmanović, pomoćnik resornog sekretara i dodao da je ovaj sekretarijat finansirao uklanjanje čak 38 divljih deponija sa površine od 38 hektara.

Animalni otpad

Poseban problem u poljoprivredi predstavlja animalni otpad čije zbrinjavanje nije rešeno na adekvatan način pa leševi životinja i njihovi delovi završavaju na deponijama ili improvizovanim jamama. Neadekvatno odložen animalni otpad, kako je istakao Siniša Grubač iz Naučnog instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu predstavlja potencijalni izvor zaraze za ljude i životinje. On je naglasio da lokalne samouprave moraju da preuzmu veću odgovornost za zbrinjavanje animalnog otpada i to tako što će na svojoj teritoriji praviti objekte za njegovo privremeno odlaganje.

Međusektorske saradnje

Zaključak ovog skupa bio je da iako postoji zakonska regulativa koja predviđa sankcije za sve one koji se na neadaekvatan način odnose prema zaštiti životne sredine trenutno nema dovoljno kapaciteta, ali ni volje, da se prekršioci kazne na pravi način. Zbog toga je važno jačanje međusektorske saradnje u otkrivanju i sankcionisanju počinioca protivzakonitih radnji, ali i preventivno i obrazovno delovanje kojim bi se podigla svest o važnosti očuvanja životne sredine zbog zdravlja i opstanka nas samih.

Miroslav Ivanović iz udruženja SECPA izneo je stav da je potrebno uvođenje subvencija po uzoru na EU kojima bi se poljoprivrednici stimulisali da odgovorno postupaju sa materijama koje potencijalno mogu da ugroze zdravlje planete.
Učesnici skupa bili su i predstavnici Pokrajisnkog sekretarijata za regionalni razvoj, međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu, Pokrajinskog sekretarijata urbanizam i zaštitu životne sredine i Fakulteta Zaštite životne sredine EDUKONS u Sremskoj Kamenici.

Tekst: A. Milić

ByAdmin
, , ,

AGROEKOLOGIJA BI MOGLA DA HRANI I SPASE CELU PLANETU

Da bi se svet nahranio uz očuvanje planete od zagrevanja, UN podstiču agroekologiju, istorijsku prekretnicu posle decenija „zelene revolucije” zasnovane na intenzivnoj poljoprivredi, a sada na „optuženičkoj klupi”.

„Moramo jačati održive sisteme hrane (…) i očuvati životnu sredinu: agroekologija može pomoći da se to postigne”, rekao je u utorak generalni direktor Agencije Ujedinjenih nacija za ishranu i poljoprivredu (FAO) Hose Graciano da Silva na otvaranju drugog međunarodnog simpozijuma o agroekologiji u Rimu.

Od kraja Drugog svetskog rata, razvoj poljoprivrede na osnovu masovne upotrebe veštačkih đubriva i hemijskih sredstava – pesticidi, herbicidi, fungicidi, da bi se povećali prinosi radi obezbeđenja sigurne dostupnosti hrane na planeti, imao je visoku cenu za životnu sredinu, rekao je on.

„Zemlja, šume, voda, kvalitet vazduha i biodiverzitet se pogoršavaju, i to ako porast proizvodnje po svaku cenu nije iskorenio glad u svetu”, rekao je da Silva.

Bivši ministar poljoprivrede Francuske Stefan Le Fol, počasni gost na otvaranju sednice simpozijuma o aktivnoj podršci agroekologiji od 2012. godine, pozvao je na „dvostruku zelenu revoluciju, koja se oslanja na prirodu”.

„FAO je bio mesto prve zelene revolucije, mora biti i mesto dvostruko zelene revolucije”, rekao je on.

Na osnovu znanja svakog poljoprivrednika s njegove parcele, u kombinaciji s najnovijim naučnim razvojem, koristeći bolji tretman zemljišta da bi bilo budu plodnije i s više ugljenika, kao i biodiverziteta biljnih vrsta, agroekologija okreće leđa veščkim đubrivima. Ona takođe pokušava da smanji zavisnost od prekomerne mehanizacije koja povećava finansijsko opterećenje poljoprivrednika.

„Moramo se odmaći od monokulturnog sistema koji je dominirao u prethodnom veku”, rekao je Žilber Ungbo, predsednik IFAD-a, takođe agencije UN, za podršku poljoprivredi u zemljama u razvoju.

Simpozijum koji okuplja stotine delegata iz sveta, trebalo bi da se završi „završnom deklaracijom” koju će Odbor za poljoprivredu UN razmotriti u septembru, rekao je Graciano da Silva. Do sada je tridesetak zemalja, uključujući većinu iz Latinske Amerike, kao i Južna Koreja, Kina, Obala Slonovače, a i Austrija, Nemačka, Danska, Francuska, Švajcarska i Italija, utvrdilo zakonodavni ili regulatorni okvir koji će olakšati razvoj agroekologije, rekao je on.

Po njegovim rečima, „još ima posla” da bi se većina konvencionalnih poljoprivrednika uverila da je nov sistem održiv i profitabilan. „

Nešto se događa, ali moramo nastaviti bitku”, rekao je L Fol.

Vijai Kumar, savetnik za poljoprivredna pitanja u državnoj vladi Andra Pradeš, u jugoistočnoj Indiji, govorio je o entuzijazmu i obimu revolucije koja je u toku. „Odlučili smo da do 2024. godine 80% od šest miliona poljoprivrednika u našoj državi pređe na agroekologiju”, izjavio je Kumar za AFP. „Zelena revolucija je bila zasnovana na lažnim principima, sa stalnim oslanjanjem na ulaganja, ili naši poljoprivrednici nisu dobili ništa (…) i još gore, imali smo talase samoubistava poljoprivrednika u Indiji”, dodao je on.

„Želimo da se proizvodnja hrane povećava među srećnim poljoprivrednicima”, rekao je on, i da je oduševljen što se sve više mladih diplomaca „vraća” u zemlju „s dobrim idejama”. Ali, put je dug: 2017. godine Andra Pradeš je imala 40.000 poljoprivrednika koji rade u skladu s principima agroekologiju, a 163.000 ove godine, dok se očekuje da taj broj poraste na 300.000 u 2019. ali još je veoma daleko od milionskog cilja.

Izvor: Plezirmagazin.net
Foto: Pixabay

Najnoviji članci

Najnoviji komentari

Arhive

Stranice

Septembar 2023
P U S Č P S N
 123
45678910
11121314151617
18192021222324
252627282930  

Arhive

 

PLANETA STUDIO © 2017 - 2021.